Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

,, Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao, ističe naš sagovornik i dodaje:

,, Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra”.

Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara” –ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

,, Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.,, U svom radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji dosta vremena provode na pčelinjaku. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom , kaže nam Igor.

,, Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život. Na pčelinjaku koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda”.

Bez obzira na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi.Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…

Konzumiranje meda nije samo užitak.on nam daje radost, krepi snagu, sastavan je deo novogodišnje i božićne trpeze. Med upotrebljavamo pri pravljenju dzemova, zasladjivanju napitaka ,pravljenju raznih kolača i poslastica sa medom kao i mnogim drugim slučajevima.

,, Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse.

U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/11/08/pcelarstvo/iskustva-i-saveti-uspesnog-pcelara/

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović otvorio je danas 45. međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan. U narednih pet dana, do 6. oktobra, sugrađanima će svoje proizvode predstaviti 145 izlagača pčelinjih proizvoda, kao i 105 izlagača pčelarske opreme. Otvaranju sajma prisustvovali su i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, podsekretar ovog sekretarijata Radenko Durković i predstavnici pčelarskih organizacija Srbije.

Otvarajući Sajam pčelarstva, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović ukazao je da je pčelarstvo veoma značajno za eko sistem Beograda, zdrav život i ambijent u kome živimo, prenosi Beoinfo.

– Društvo pčelara postoji veoma dugo i jedno je od prvih udruženja koja su formirana u Beogradu, na šta smo veoma ponosni. U narednom periodu nastavićemo da zajednički unapređujemo funkcionisanje i rad pčelara, a dokaz je to što se svake godine za tu delatnost povećavaju sredstva. Nekada je ta pomoć iznosila dva miliona dinara a danas 35, što jasno govori da se radi o velikom pomaku i razumevanju. Pčelare posmatramo kao partnere i nadam se da će sajam svake godine imati sve više učesnika. Važno nam je i da se veliki broj mladih uključio u ovaj posao, za šta su zaslužne starije kolege pčelari. Nadamo se da će i druge lokalne samouprave u Srbiji razumeti kolika je važnost pčelarstava i da će sa svoje strane pomoći, baš kao što to radimo i mi u Beogradu. Naša uloga i jeste da damo primer i zato pozivam predstavnike opština u Srbiji da posete ovaj sajam i u svojim budžetima planiraju sredstva i za ovu namenu – kazao je Andreja Mladenović.

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je izrazio zadovoljstvo masovnošću sajma i istakao da Sekretarijat za privredu želi da što više pomogne razvoj pčelarstva na teritoriji Beograda.

– Sekretarijat za privredu 2013. godine imao je 20 miliona dinara za podsticaje poljoprivredi, a ove godine iz gradske kase opredeljeno je 200 miliona dinara. Prvi put smo podsticaje za pčelarstvo uveli 2015. godine i svake godine izdvaja se sve više da bi ove godine suma dostigla 35 miliona dinara, jer je interesovanje za pčelarstvo i nabavku opreme veliko. Na teritoriji grada živi 751 registrovani pčelar, a mi smo subvencionisali njih više od trećine. Mogu da obećam da iduće godine ove subvencije neće biti manje, a potrudićemo se da budu i veće – kazao je Veličković.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izrazio je poštovanje za činjenicu da se beogradski sajam pčelarstva održava 45. godina bez ikakvih prekida.

– Ova manifestacija je još jedan simbol glavnog grada, a podrška Grada Beograda koja je sve veća iz godine u godinu je za svaku pohvalu. Podsetiću da smo prošle godine na ovom mestu pričali o početku gradnje pogona za plasman meda svih pčelara Srbije, a danas vas obaveštavam da je pogon građevinski završen i da je u postupku kupovina opreme. Tako ćemo biti u mogućnosti da započnemo sa plasmanom na veliko, a nadamo se da ćemo uskoro krenuti i sa plasmanom na malo. Otvaranje pogona će biti u februaru i svi ste dobrodošli – kazao je Živadinović.

Direktor Tašmajdanskog sajma i predsednik Društva pčelara Beograd Slobodan Čumić istakao je da je svaka prva nedelja u oktobru smotra svih pčelara Srbije, kao i da je svake godine sve veći broj učesnika iz zemalja regiona, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih zemalja. On je istakao da je u pčelarskom svetu ovaj sajam je najveći u Evropi, a tokom njegovog trajanja održaće se predavanja za pčelare, građane i učenike, a sutra u okviru Dana evropske baštine biće održano predavanje na temu "Gde su pčele tu je i zdravlje".

Prema najavama organizatora, u narednih pet dana očekuje se da sajam obiđe 150.000 posetilaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646600/otvoren-45-medjunarodni-sajam-pcelarstva-na-tasmajdanu-250-izlagaca-do-6-oktobra

Predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo pomoć pčelarima jer su pretrpeli velike gubitke. To je izjavio otvarajući 4. Međunarodni sajam pčelarstva.

- Želim da informišem pčelare da sam malopre razgovarao sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i rekao mu da su pčelari imali velike gubitke ove godine i da poslednje tri godine nisu imali neku zaradu i zbog uginuća pčela, i ministar je obećao da će pomoći pčelarima - kazao je Marković.On je zahvalio ministru i istakao da je pčelarski posao težak i da pčelari od marta do oktobra svakog drugog dana imaju posla oko košnica.

Marković je kazao i da će u sastavu delegacije koja će od 26. do 31. avgusta boraviti u Paraliji biti i veliki broj pčelara i poželeo pčelarima berićetnu sledeću godinu, te da sve lokalne samouprave na čelu sa državom treba da pomognu pčelare, kako bi mogli da prozivode med i da mogu od svog rada da žive, navodi se u saopštenju.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović je rekao da će za 15 do 20 dana u Rači biti građevinski završen pogon za prikupljanje i plasman meda i da će od naredne pčelarske sezone taj pogon početi sa plasmanom meda bez posrednika.

- Država Srbija godišnje ulaže u pčelarsku proizvodnju sedam miliona evra kroz razne vidove subvencija - rekao je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-novcana-pomoc-drzave/248493/vest

Inovativni klaster "Panonska pčela", u saradnji s Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada organizuje treće po redu Međunarodno senzorno ocenjivanje kvaliteta meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta - 2019".

Na takmičenje mogu da se prijave svi pčelari iz zemlje i inostranstva koji dostave uzorke meda. Med mora biti sakupljen u 2019. godini, ne sme biti kristalizovan i može imati najviše 20 odsto vlage.Za svaki uzorak potrebno je dostaviti po tri poduzorka u staklenim teglama od 450 grama. Na teglama treba da je naznačena samo vrsta meda, a svi ostali podaci unose se na prijavni formular.

Uzroci meda se dostavljaju od 19. avgusta do 30. septembra 2019. Inovativnom klasteru "Panonska pčela". Teglice se mogu lično predati, a moće ih je dostaviti i putem pošte, adekvatno zapakovane.Rezultati ocenjivanja biće postavljeni na sajtu Klastera do 15. oktobra 2019. i predstavljeni na Sajmu turizma u Novom Sadu u okviru manifestacije "Pčelarski sokak", a proglašenje pobednika i uručenje nagrada planira se za 16. 10. 2019. na Svetski dan hrane u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije.

Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće donirana u hunamitarne svrhe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kvalitetom-do-novih-trzista-poziv-na-senzorno-ocenjivanje-meda-evo-koji-su-uslovi/3swybkv

U Sportskoj hali u Vranju 21. septembra 2019. godine održaće se Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u organizaciji SPOS-a, uz podršku Grada Vranja i TO Vranja, a u saradnji sa Društvom pčelara Matica iz Vranja.

Ulaz za sve zainteresovane pčelare, kao i za građane – potrošače pčelinjih proizvoda je besplatan.

- Očekujemo veliku posećenost sajma od strane pčelara iz Srbije, Makedonije, Albanije, Grčke, Bugarske, Turske i Crne Gore, jer ovaj deo Balkana jednostavno nema sličnu manifestaciju ovako velikog obima, a naša pčelarska oprema je izuzetnog kvaliteta i korektnih cena. Prošlogodišnja neverovatno velika poseta Sajmu je to i pokazala - navodi se na sajtu organizatora.

Sve detalje ovog sajma možete pogledati na ovom linku: http://spos.info/program-treceg-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593650/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-21-septembra-u-vranju

 

 

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

Sekretar za privredu Milinko Veličković u Starom dvoru uručio je poljoprivrednicima sertifikate povodom uspešno završenih besplatnih obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.Veličković je rekao da petu godinu zaredom Sekretarijat za privredu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizuje besplatne obuke koje finansira Grad Beograd. Ove godine prvi put je uvedena obuka iz oblasti voćarstva, sve tri obuke ukupno je prošlo oko 120 polaznika.

– Grad Beograd je poljoprivredu svrstao na visoko mesto na ukupnoj lestvici razvoja privrede Beograda. Beograd ima oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 hektara obradivog. Upravo zbog toga, iz godine u godinu subvencije i pomoć su sve veće, kako bi poljoprivredni proizvođači što bolje mogli da opstanu na selu, ali i da mogu da žive od svog rada – istakao je Veličković.

On je podsetio da su 2013. godine subvencije za pomoć poljoprivrednim proizvođačima bile 20 miliona dinara, a da je ove godine iz gradske kase za tu namenu opredeljeno 200 miliona dinara.

– Grad čini mnogo toga kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, organizujemo promocije, razne sajmove, a činićemo i više i bolje – poručio je Veličković.

On je uputio čestitke polaznicima obuka, poželeo im sreću u daljem radu i zahvalio profesorima i rukovodstvu Poljoprivrednog fakulteta na uspešnoj saradnji.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković zahvalio je Sekretarijatu za privredu na sardnji koja, kako je naveo, traje niz godina i dodao da ona ima efekte i da bi trebalo da bude nastavljena.

– Ovakav vid obuka je veoma koristan. Srbija mora intenzivnije da komunicira i sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa svima onima okji su uključeni u poljoprivredu. Mi smo poljoprivredna zemlja i ovo je način da razmenimo iskustva i znanja. Ova spona između poljoprivrednika, Sekretarijata za privredu i Poljoprivrednog fakulteta treba da se produbi i otvori nove puteve – naveo je Živković.

Cilj ovih obuka je stručno osposobljavanje i sticanje veština, kao i podizanje opšteg znanja iz ovih oblasti. Na obuku su se mogli prijaviti zainteresovani sa teritorije grada Beograda, početnici i oni koji se bave ovim delatnostima bez obzira na godine života i obrazovanje.

Izvor:http://studiob.rs/uruceni-sertifikati-za-besplatne-obuke-u-oblasti-pcelarstva-vocarstva-i-organske-proizvodnje/

Lečenje ili poboljšanje zdravstvenog stanja korišćenjem pčelinjih proizvoda datira od pamtiveka, a i u današnjem svetu sve se više shvata značaj pčela.U poslednje vreme i kod nas se sve češće mogu videti apikomore – kućice za odmor podignute nadomak košnica. Mnogi koji pate od respiratornih problema kažu da su ove kućice za njih oaze zdravlja, ali i onima koji nemaju tih problema svakako prija energija koju pčele na njih prenesu.

Zaljubljenik u pčelarenje Jozef Gašparovski iz Selenče podigao je pre par godina takvu kućicu u Bačkom Novom Selu, u svom pčelinjaku nadomak Dunava.Putnici namernici i svi koji su imali priliku i sreću da borave u njegovoj sojenici, uverili su se u blagodeti pčelinjeg mikroklimata i pčelinje medicine. Kao iskusni pčelar, Gašparovski u svom opusu ima i sijaset drugih proizvoda spravljenih na bazi meda, mleča, polena…

Nedavno je ovaj pčelar u Novom Sadu, u EU info kutku, govorio o apiterapiji – boravku u pčelinjoj mikroklimi naglasivši da je apiterapija jedna od uspešnih metoda tradicionalne medicine, pored fitoterapije, akupunkture… Apiterapija se bavi prevencijom i isceljenjem proizvodima medonosnih pčela i preparata na bazi tih proizvoda.

"Sve civilizacije su dobro poznavale i priznavale čudotvornu moć meda u ishrani i lečenju. Svi pčelinji proizvodi su izuzetno delotvorni, pre svega ako se primenjuju pravilno. Ne bi trebalo da se progutaju odmah, već da se postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju, mleku. I, obavezno bi trebalo da se koristi drvena ili plastična kašika, jer metal neutrališe lekovito dejstvo", savetovao je on.

Govoreći o propolisu naglasio je da deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa ga stručnjaci smatraju lekom 21. veka.

Zašto? Zato što bakterije protiv njega ne mogu da stvore otpornost, a takođe nema štetnih nuspojava, što je mana sintetičkih antibiotika. U medicini se propolis primenjuje kao lek kod raznih oboljenja i stanja, naveo je Gašparovski.

Za polen je kazao da ga s razlogom zovu medicinsko čudo, super hrana, antikancer…

"Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrži preko 100 identifikovanih sastojaka. Veruje se da čovek može godinu dana živeti isključivo na polenu i vodi. Pogodan je za profesionalne sportiste i za rekreativce radi bržeg oporavka mišića i kondicije. Efekti uzimanja polena mogu da budu nakon tri dana za neke bolesti (akne, čir na želudcu, gubitak apetita) pa do tri godine (lečenje alergija, radijacijske bolesti)", objasnio je on.

Gašparovski je dodao da se pouzdano zna i da pčelinji otrov ima sposobnost umanjivanja i otklanjanja bolova, sniženja krvnog pritiska, smanjivanja količine holesterola u krvi, povišenja radne sposobnosti, i u malim dozama sposobnost zaštite snage organizma.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=16&nav_id=1555257

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je juče 124 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru tri konkursa, čija je ukupna vrednost viša od 125 miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat učestvovao sa oko 50% sredstava. Radojević je podsetio da je reč o sufinansiranju investicija u pčelarstvo, te da je drugi konkurs namenjen dodeli sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih na teritoriji Vojvodine u 2019. godini.
 
U okviru trećeg konkursa, kako je naveo, sredstva su namenjena za finansiranje intenziviranja korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučno-istraživačke ustanove, srednje poljoprivredne škole i ostale srednje škole koje obrazuju učenike poljoprivredne struke u Vojvodini.
 
Radojević je precizirao da je najveći broj ugovora, ukupno 108, zaključen sa pčelarima.

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počelo je u ponedeljak 15. aprila i trajaće do 31. maja. 2019. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela. Pčelari su prvi koji će za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem, zahvaljujući pilot projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na ovaj način će sama procedura ostvarivanja prava na podsticaj biti olakšana, a pčelari će mnogo brže doći do svog podsticaja.
Pristup aplikaciji za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.
Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podaci o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva. Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces. Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.
Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na
sebi imati bar kod. Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti (u slučaju da je podnosilac zahteva preduzetnik), a
potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo napodsticaje u stočarstvu po košnici pčela za
najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30