U Sportskoj hali u Vranju prethodnog vikenda održan je Drugi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Predstavilo se 70 izlagača iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske, Crne Gore, Turske...

Ovu privrednu manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu privrede Velimir Stanojević koji je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.

"Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti. Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća“, rekao je Stanojević.

U ime domaćina govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković, koji je istakao da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva. On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.

„Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno-izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu“, rekao je dr Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i izrazio očekivanje da će sajam u Vranju prevazići lokalne i regionalne okvire s obzirom na veliki odziv izlagača i posetilaca. Brojnim posetiocima predstavljeni su prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaji.

 Svoje proizvode, bagremov, livadski i med od uljane repice izložio je pčelar Zlatomir Tomić iz Jarkovca kod Zrenjanina koji kaže da ovaj proizvod treba isključivo kupovati od pčelara, a ne preprodavaca i napominje da za razliku od veštačkog prirodni med kristališe.

U okviru sajma održana je tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS „Naš med“. Priređeno je i predavanje američkog istraživača i molekularnog biologa Mišel L. Smita. Organizator Sajma, koji je bio izuzetno posećen, je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara „Matica“ iz Vranja.

 

Izvor: https://jugpress.com/u-vranju-odrzan-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana/ 

 

 

Drugi po redu Pčelarski sajam jugoistočnog Balkana svečano je otvoren u Sportskoj hali u Vranju, u prisustvu gradonačelnika Slobodana Milenkovića. državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Velimira Stanojevića i predsednika Pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića.

Veliki broj posetilaca sajma FOTO: vranje.org.rs

Veliki broj posetilaca sajma FOTO: vranje.org.rs

U ime domaćina, pred velikim brojem posetilaca i izlagača, obratio se gradonačelnik Milenković, naglasivši da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva.
 
On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.
 
- Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno – izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu – rekao je Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.
 
Predsednik SPOS-a se zahvalio gradonačelniku i lokalnoj samoupravi na podršci uz konstataciju da je sajam zaživeo, jer je prisutan veći broj izlagača i posetilaca nego prethodne godine.
 
Državni sekretar Velimir Stanojević je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.
 
- Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti.
 
Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća – rekao je on.
 
Posetioci sajma u prilici su da se upoznaju sa širokom prezentacijom prodajnih, izložbenih, obrazovnih, promotivnih, privrednih i turističkih sadržaja.
 
Pored tribine o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, zainteresovani su pratili predavanje Mišela L. Smita, američkog istraživača i molekularnog biologa.

Privode se kraju pripreme za održavanje Drugog Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana, čiji će domaćin biti Vranje. Sajam će biti održan 22. septembra, rečeno je na sastanku Odbora za organizovanje ove manifestacije.

Na jednom mestu okupiće se izlagači iz Makedonije, Albanije, Bugarske, Grčke, Turske, Crne Gore i Srbije. Biće održane tribine i predavanja, a jedan od predavača biće i dr sc. Michael L. Smith, američki istraživač i molekularni biolog.

Organizator sajma je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije, a u saradnji sa Društvom pčelara ,,Matica“ iz Vranja.

 Sajam će otvoriti gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Za ovu manifestaciju koja je prvi put u Vranju održana prošle godine vladalo je veliko interesovanje pčelara jugoistočnog Balkana.

Izvor:https://jugpress.com/poslednje-pripreme-pred-otvaranje-drugog-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović izjavio je da su ulaganja u poljoprivredu glavnog grada udvostručena poslednjih godina. Kako prenosi Beoinfo, on je, gostujući na lazarevačkoj TV GEM, istakao da su se subvencije pokazale kao dobra stvar, za koju su ljudi veoma zainteresovani.

"Na osnovu dogovora s republičkom vlašću, koja je preuzela obaveze oko dodele traktora, Grad se usmerio na sufinansiranje nabavke sitnije mehanizacije. Edukacija za prijavljivanje na konkurs obavlja se na nivou mesnih zajednica, što se pokazalo kao veoma korisno za ljude. Najviše interesovanja bilo je za protivgradne mreže i sistem zalivanja kap po kap, a najveći pomak ostvaren je u oblasti pčelarstva. Građani su rado pohađali obuke za tu oblast, naročito mladi ljudi, pokazujući veliko interesovanje za nabavku košnica i opreme za bavljenje pčelarstvom", precizirao je Mladenović.

Poljoprivreda zauzima važno mesto u našem društvu, ocenio je on.
 
"Grad Beograd je usmeren na sve privredne grane, te je jednako važan tercijarni sektor, sa akcentom na turizam i ugostiteljstvo, ali i poljoprivreda zbog velikog broja gazdinstava u našem gradu. Tim ljudima treba dati podršku i tu ima mnogo prostora za nastavak uspešne saradnje", naveo je Mladenović.

Beograd se danas razvija ravnomerno i osim velikih infrastrukturnih projekata, mnogo je ulaganja manjeg obima koji su od značaja za svakodnevni život ljudi, zaključio je pomoćnik gradonačelnika. 
 
IZVOR:https://www.ekapija.com/news/2236516/beograd-udvostrucio-ulaganja-u-poljoprivredu-najvece-interesovanje-za-sistem-kap-po-kap

Uslove za korišćenje subvencija u oblastima pčelarstva i stočarstva ispunilo je 57 korisnika, i to 39 u pčelarstvu i 18 u stočarstvu, pokazuju podaci Službe za poljoprivredu Gradske uprave i nadležne komisije u Vranju. Novac od subvencija oni će dobiti na osnovu javnog poziva Grada Vranja,.

Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u narednom periodu sledi donošenje rešenja i potpisivanje ugovora sa korisnicima odobrenih subvencija.

“Očekuje se i podrška Grada za subvencije u oblasti sistema za navodnjavanje i iskopa bunara, a osnovni uslov za dobijanje podsticajnih sredstava je da je poljoprivedno gazdinstvo registrovano na teritoriji Grada Vranja, sa uredno izmirenim poreskim obavezama”, rekao je Aritonović za zvaničan gradski sajt.

Gradsko veće Vranja u junu je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi iz budžeta grada u tekućoj godini u iznosu od 16,4 miliona dinara, a sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška u unapređenju i proširenju poljoprivredne proizvodnje za investiranje, za nabavku priplodnih grla, nabavku opreme za pčelarstvo.

Izvor: http://jugmedia.rs/subvencije-za-stocarstvo-i-pcelarstvo-za-57-domacinstava/

Poljoprivrednici čak i u planinskim selima sve učestalije koriste razne preprate za prskanje useva ne poštujući zakonske propise i sve ozbiljnije ugrožavaju pčele od kojih i sami imaju koristi. Mirko Krdžić iz Ušća kod Kraljeva, dugogodišnji je pčelar, većinu od 180 svojih košnica smestio je u planinsko selo Bresnik, tridesetak kilometara od Kraljeva. Tu je nedirnuta priroda, čist vazduh, bistre reke... Ali, pre nekoliko dana, na lokaciji na kojoj je bilo 53 košnice zatekao je užasnu situaciju. Nisu medvedi posećivali pčelinjak, kako se to ovde događalo, već je iz drugih razloga ispred svake košnice našao gomile uginulih pčela:

" Sve „izletnice” su mi uginule, one koje odlaze na pašu pa od mogućih tridesetak kilograma po košnici jedva da ću dobiti polovinu, to jest izgubiću skoro tonu meda. Lopatom sam morao da ih uklonim. No, nije to najvažnije i ne mogu ni u kojeg od meštana upreti prst, nego je za brigu što je i ovde došlo do pojave nestručne i nezakonite upotrebe prilikom prskanja voća, malina, kukuruza, tretiranja korova... " kaže Mirko Krdžić.

Dugo su planinska sela u kraljevačkom kraju „kasnila” sa upotrebom raznih hemikalija ali, kako je i tamo malinjaka i zasada voća sve više, to je i prskanje prepratima sve učestalije. Zakonski propisi se malo poštuju, prskaju se gotovo svi usevi i voće, čak i u cvetu, usred dana, a retki su primeri da se pčelari blagovremeno obaveštavaju o tretiranju. Sve je češće prskanje otrovnim sredstvima utrina i livada kako bi se izbeglo naporno i često košenje.

Nisu pčelari sa kojima smo razgovarali za sankcionisanje voćara i ratara nego su više za razumevanje. Ukazuju da mnogi poljoprivrednici nisu svesni koristi od pčela koje oprašivanjem podižu godišnje prinose u srpskoj poljoprivredi za čak 150 miliona evra. Bez njihovog oprašivanja, prinosi jabuka, jagoda i višanja pali bi za oko 35 odsto, šljiva za 42 odsto, malina čak za 45 odsto... Zato u razvijenijim zemljama farmeri plaćaju „puštanje” pčela na pašu u njihovim voćnjacima.

U razgovoru sa Draganom Rakićevićem, predsednikom kraljevačkog udruženja pčelara, koje okuplja oko dve stotine članova a koje poseduju devet hiljada košnica, doznajemo:

"Mi smo često, čak i posredstvom poljoprivrednih stručnih službi, organizovali susrete sa poljoprivrednicima i predavanja stručnjaka kako bi ukazali na štetnost nestručne i nezakonite upotrebe pesticida. Međutim, obično dođe pet, šest ratara i voćara, a po stotinu pčelara. Ne znamo zašto ne žele da čuju ono što je u obostranom interesu. Pored toga, brine nas i pojava opasne bolesti koja se naziva „američka trulež” pa sva uginuća ne bih baš da pripisujemo isključivo vlasnicima voćnjaka, livada i njiva", naglašava Rakićević.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/406642/Ratari-gluvi-na-molbe-pcelara

Veliki Albert Anštajn je izjavio nestanu li pčele sa planete zemlje čoveku kao vrsti ostaju još četiri godine života. I naučnici su to veoma ozbijno shvatili tako da su u Kanadi osmislili inovatni način da podstiču eko sisteme i tako sačuvaju neke vrste pčela od izumiranja. Reporter: Dramatičnom brzinom pčele gube svoje stanište što dovodi do ogromnog pada populaciije .Samo u Severnoj Americi skoro četvrtima vrsta sve je bliže izumiranju. U Kanadi ljudi su pronašli način da pomognu ovim dragocenim insektima jedan od tih projekata primenjuje se u Edmontonu. Širom grada postavlja se neke vrste hotela za pčele. I to ne samo za medonosne pčele i bumbare već za posebnu vrstu koja zapravo oprašuje većinu biljaka. U gradu pčelama je teže da pronađu mesto za život kroz projkat pčelinjih hotela pokušavamo da im damo više mesta da polože jaja. Tako da pčele mogu da opstanu u Edmontonu. Alana Tolinar,Ekofondaija za očuvanje prirode: To se posebno odnosi na solitarne pčele vredne oprašivače voćnjaka koji ne žive u košnicama već sve rade same. Iammo radionice tako da ljudi mogu da nauče kako da naprave sopstveni hotel pčela. Možete da ih stavite u svoj vrt to će privući više oprašivača i vašu baštu učiniti još lepšom. Pomažući celokupnom eko sistemu u gradu i omogućavaju biljkama da rastu. Reporter: Hoteli za pčele zasta utiču na bolje sutra za početak dovoljno je postavite ovakvo ili slično utočište blizu vrta ili voćnjaka i sačuvati ćete svoje oprašivače u blizini.

Izvor: RTS

Kao što kaže ona narodna, kole sreće se okreće; dok su prošle godine, jagodari bili prezadovoljni, ove godine se nisu usrećili. S druge strane, bagrem je zlata vredeo pčelarima. Žetva jarih useva je u toku, i očekuje se dobar rod, i povrća će biti u izobilju. 

Ostaje da se vidi kako će se sve odraziti na novčanike domaćina. Uspešno je završen i 85. Međunarodni sajam poljoprivrede, na kojem smo počastili posetioce sa 20.000 primeraka Agrobiznis magazina. 

Nedavno je potpisan ugovor o kupovini IMT-a, nije mrtvo slovo na papiru, već nova realnost, tako da možemo, ako je suditi po najavama iz Vlade, očekivati nove modele, već početkom naredne godine. 

Kada je o struci reč pripremili smo, vam puno zanimljivih tema, kao što su podizanje zasada brusnice, kako unaprediti ishranu mlečnih goveda, đubrenje u organskoj proizvodnji. Posetili smo Belo Blato, Ohrid.... 

http://agrobiznis.rs/ 

Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNJA MEDA


Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS


Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje podsticajna sredstava u iznosu od 720 dinara po košnici u 2018 godini.
Pored subvencije po košnici pčela za pčelare je veoma bitna snažna podrška i izdvajanje većih sredstava za investicije i opremu u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, sa posebnim osvrtom na pčelarstvo - nabavka nove opreme za pčelarstvo, od košnica do kontejnera i platforme za držanje i transport pčela.
Ova mera ima poseban značaj za razvoj pčelarsva, zadovoljavanje standarda kvaliteta i povećanje konkurentnosti, pogotovu što su u pitanju bespovratna sredstva sa minimalnim procentom bespovratnih sredstava od 50% za nemarginalna područja i 65% za marginalna područja.


Takođe i u ovoj godini nastavlja se sa kreditnom podrškom, kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Krediti se odobravaju na rok od jedne do tri godine sa periodom mirovanja do godinu dana, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzole, uz maksimalnu kamatnu stopu do 3% na godišnjem nivou za kredite u stočarstvu, a kod mlađih proizvođača od 40 godina i pripadnica lepšeg pola kamatna stopa je 1%. Namena kredita za razvoj pčelarstva obuhvata nabavku rojeva pčela standardno formiranih na pet ramova i pčelinje matice sa ili bez košnica, kao i opremu u pčelarstvu.


Broj košnica i proizvodnja meda; 2007-2017

 

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

Кoшницe пчeлa (000)

267

298

302

320

306

654

653

677

792

792

849

Прoизвoдњa мeдa (t)

3.538

2.561

4.577

4.479

4.283

6.865

8.554

4.387

12.263

5.761

7.014

                                                                                                                                       Izvor: RZS


Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNjA MEDA
Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLjNOTRGOVINSKI BILANS
Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30