Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke.
Ali da se vratimo na početak. Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi
priuštite jednu lepu svesku koja će vam poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima,
ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu  bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u
dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda,
treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom.
Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti
šećernim pogačama.Kod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako.
Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu
da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro
ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje.
Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti
novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom.
Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ova godina će za pčelare ostati upamćena kao najlošija u poslednjih 20 godina, rečeno je na godišnjoj skupštini Društva pčelara Dunav iz Apatina. Kako je rekao Rade Stevanović, predsednik Društva, podbacila je paša uljane repice na području Apatina i Sombora: - Bagrem je lepo procvetao, ali zbog lošeg vremena nije medio u celoj Srbiji, pa ni kod nas. Pčele su se morale prihranjivati da bi žive dočekale pašu suncokreta. Rečeno je i da su mnoge košnice pokradene, pa čak i zapaljene, a pčelinja društva uništena. Na skupštini se govorilo i o drugim problemima sa kojima se suočavaju uzgajivači pčela na teritoriji opštine Apatin. Ovo udruženje ima 173 registrovana člana, sa oko 12.000 košnica, a među najznačajnijim problemima je i avio tretman komaraca. Udruženje pčelara Dunav je tokom 2019. godine učestvovalo u brojnim humanitarnim akcijama, a organizovali su niz predavanja, kao i posete sajmovima.

Izvor: www.ekapija.com

Za uspešno bavljenje pčelarstvom neophodno je znanje i velika ljubav prema pčelama. Zato ne čudi što se košnice i pčelarsko iskustvo najčešće prenose s kolena na koleno, pa nije neobično da sin nasledi oca, i da pčelarstvo postane porodični biznis.
Kupovina pčela
Kada se započinje sa pčelarenjem mnogi neiskusno smatraju da je bolje početi sa što manjim brojem košnica. Međutim, svaki iskusan pčelar će vam reći da je skuplje kupiti jednu košnicu nego deset. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće lakše se ugreje nego staro. Prilikom kupovine pčela gotovo svaki pčelar ima neko svoje pravilo i dosta sujeverja. Postoji verovanje da je potrebno ostaviti novčić u pčelinjaku iz kog se kupuju pčele, da bi i novo leglo bilo bogato. Neki za kupovinu pčela koriste isključivo novac dobijen od kupovine sitnog kukuruza, a onaj koji prodaje pčele
ima običaj da dune u prodatu košnicu, kako ne bi uz pčele prodao i svoju sreću.
Ne savetuje se kupovina pčela iz komšiluka, jer kad radilice izlete iz košnice i odu da skupljaju med, mogu po navici da se vrate na staro mesto umesto kod novog vlasnika. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime. Stručnjaci kažu da je najbolje izabrati jednogodišnje rojeve, ili one do maksimalno tri godine starosti. Starost se određuje na osnovu boje voska. Naime, mlade pčele imaju beo vosak, kod srednjih je žut, a kod veoma starih je crn i po ovome se može odrediti starost košnice i samih pčela.
Prilikom selidbe pčela u novi dom treba voditi računa na njihov raniji položaj i namestiti ih onako kako su navikle kod prethodnog pčelara. Ukoliko kupujete pčele sa košnicama, birajte one srednje veličine koje su dobro snabdevene voskom, medom i pčelama.
Razmnožavanje pčela
Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1.200 dinara što se može učiniti skupo. Ali iskusni pčelari savetuju da nikada ne štedite na kupovini matice. Ako je matica zdrava dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda. Matica obično postaje plodna šest nedelja nakon rođenja i može se prepoznati po ponašanju samih pčela u košnici. Kada dođe vreme za razmnožavanje, pčele nose
cvetni prah brižljivo na nogama, mogu da budu zle i pakosne, sklone da ubodu jer čuvaju jaja. Umeju lenjo da polegaju po saću ili pažljivo zamazuju pukotine u košnici, kada se pojava jaja u novom saću… Sa trutom matica se pari u vazduhu, a kada se završi period parenja pčele ga izbacuju iz košnice, jer
im više ne treba i da ne bi džabe jeo med.
Kada mlade pčele ojačaju stvaraju se novi rojevi. Roj je deo pčelinjeg društva koje izlazi iz stare košnice predvođen maticom tražeći novo stanište. Postoje prirodni i veštački rojevi. Veštački nastaju kada iskusan pčelar izvede iz stare košnice pčele i preseli ih u novu, ali to umeju samo majstori pčelarstva, pa ako niste dovoljno iskusni bolje je to ne raditi, jer možete da upropastite i stari i novi pčelinjak. Kada su u pitanju prirodni rojevi oni mogu biti četvorostruki: glavni ili prvenci, drugenci, rani i devičanski. Glavni ili prvenac je onaj koji se prvi rađa i sa njima će skoro uvek izaći i stara matica.Ne dozvoljavaju mladoj matici da izađe, već je hrane i čuvaju, a kad roj napusti košnicu mladoj matici prepušta carstvo.
Posle roja prvenca posle dve nedelje izlazi roj drugenac. Ako je vreme dobro posle sedmog dana izlazi sledeći roj. U drugencima često ima više od jedne matice i tada ceo roj bude razdeljen, što stresira pčele, pa su rojevi drugenci često neuredni. Kada se u košnici pred veče čuje čudan zvuk sličan glasu zelene žabe, to je znak da u košnici ima više matica. U takvim situacija svaki roj ima želju da napusti košnicu, jer svaka matica želi da bude jedina
kraljica u svom carstvu. Rani roj je onaj koji iz košnice izlazi još u aprilu, a matica umire tokom zime, ili je pčele same ubijaju. Tako košnica ostaje bezmatična, pa se same pčele trude da proizvedu novu maticu. Vreme izlaska rojeva je od početka maja do kraja juna.
Formiranje novih rojeva zavisi od vremenski uslova, ali i ispaše pčela. Zanimljivo je da se po hladnom i kišovitom danu pčele ne roje, već čekaju tople dane,
kako bi se razdvojile i započele samostalan život. Svako rojenje ima svoju pripremu koju pčelar može primetiti i pripremiti novu košnicu za leglo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Otvaranjem Pčelarskog centra, pčelari Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Raške lakše će, udruženim snagama, obavljati prozivodnu delatnost u region poznatom po proizvodnji najkvalitetnijeg meda.

Centar, otvoren uz podršku Turska agencije za razvoj (Tika), Grada Novog Pazara i Regionalne razvojne agencije Seda, obišao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.
“Za napredovanje i proširenje kapaciteta neophodno je udruživanje, što su pčelari prepoznali. Potencijal u pčelarstvu je izuzetan i Grad je podržao formiranje ovog višestruko korisnog centra”, rekao je gradonačelnik Biševac podsećajući da se iz godine u godinu za poljoprivredu opredeljuje sve više sredstava iz lokalnog budžeta.

“Od 5 miliona, opredeljenih 2016. išli smo ka cifri od 10 miliona 2017. godine, da bi ove godine izdvojili 12 miliona. Već u 2020. godini, budžetom Grada za razvoj poljoprivrede planiran je iznos od 15 miliona dinara”, rekao je gradonačelnik Biševac, podsećajući da je poljoprivreda najveća fabrika na otvorenom.

Direktor Agencije SEDA Samir Kačapor istakao je da je sledeći korak obezbeđivanje sertifikata koji će “domaće proizvođače meda plasirati na inostrano tržište”.

Izvor:https://sandzakhaber.net/2019/12/u-novom-pazaru-otvoren-regionalni-pcelarski-centar/

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

,, Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao, ističe naš sagovornik i dodaje:

,, Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra”.

Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara” –ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

,, Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.,, U svom radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji dosta vremena provode na pčelinjaku. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom , kaže nam Igor.

,, Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život. Na pčelinjaku koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda”.

Bez obzira na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi.Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…

Konzumiranje meda nije samo užitak.on nam daje radost, krepi snagu, sastavan je deo novogodišnje i božićne trpeze. Med upotrebljavamo pri pravljenju dzemova, zasladjivanju napitaka ,pravljenju raznih kolača i poslastica sa medom kao i mnogim drugim slučajevima.

,, Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse.

U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/11/08/pcelarstvo/iskustva-i-saveti-uspesnog-pcelara/

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović otvorio je danas 45. međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan. U narednih pet dana, do 6. oktobra, sugrađanima će svoje proizvode predstaviti 145 izlagača pčelinjih proizvoda, kao i 105 izlagača pčelarske opreme. Otvaranju sajma prisustvovali su i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, podsekretar ovog sekretarijata Radenko Durković i predstavnici pčelarskih organizacija Srbije.

Otvarajući Sajam pčelarstva, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović ukazao je da je pčelarstvo veoma značajno za eko sistem Beograda, zdrav život i ambijent u kome živimo, prenosi Beoinfo.

– Društvo pčelara postoji veoma dugo i jedno je od prvih udruženja koja su formirana u Beogradu, na šta smo veoma ponosni. U narednom periodu nastavićemo da zajednički unapređujemo funkcionisanje i rad pčelara, a dokaz je to što se svake godine za tu delatnost povećavaju sredstva. Nekada je ta pomoć iznosila dva miliona dinara a danas 35, što jasno govori da se radi o velikom pomaku i razumevanju. Pčelare posmatramo kao partnere i nadam se da će sajam svake godine imati sve više učesnika. Važno nam je i da se veliki broj mladih uključio u ovaj posao, za šta su zaslužne starije kolege pčelari. Nadamo se da će i druge lokalne samouprave u Srbiji razumeti kolika je važnost pčelarstava i da će sa svoje strane pomoći, baš kao što to radimo i mi u Beogradu. Naša uloga i jeste da damo primer i zato pozivam predstavnike opština u Srbiji da posete ovaj sajam i u svojim budžetima planiraju sredstva i za ovu namenu – kazao je Andreja Mladenović.

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je izrazio zadovoljstvo masovnošću sajma i istakao da Sekretarijat za privredu želi da što više pomogne razvoj pčelarstva na teritoriji Beograda.

– Sekretarijat za privredu 2013. godine imao je 20 miliona dinara za podsticaje poljoprivredi, a ove godine iz gradske kase opredeljeno je 200 miliona dinara. Prvi put smo podsticaje za pčelarstvo uveli 2015. godine i svake godine izdvaja se sve više da bi ove godine suma dostigla 35 miliona dinara, jer je interesovanje za pčelarstvo i nabavku opreme veliko. Na teritoriji grada živi 751 registrovani pčelar, a mi smo subvencionisali njih više od trećine. Mogu da obećam da iduće godine ove subvencije neće biti manje, a potrudićemo se da budu i veće – kazao je Veličković.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izrazio je poštovanje za činjenicu da se beogradski sajam pčelarstva održava 45. godina bez ikakvih prekida.

– Ova manifestacija je još jedan simbol glavnog grada, a podrška Grada Beograda koja je sve veća iz godine u godinu je za svaku pohvalu. Podsetiću da smo prošle godine na ovom mestu pričali o početku gradnje pogona za plasman meda svih pčelara Srbije, a danas vas obaveštavam da je pogon građevinski završen i da je u postupku kupovina opreme. Tako ćemo biti u mogućnosti da započnemo sa plasmanom na veliko, a nadamo se da ćemo uskoro krenuti i sa plasmanom na malo. Otvaranje pogona će biti u februaru i svi ste dobrodošli – kazao je Živadinović.

Direktor Tašmajdanskog sajma i predsednik Društva pčelara Beograd Slobodan Čumić istakao je da je svaka prva nedelja u oktobru smotra svih pčelara Srbije, kao i da je svake godine sve veći broj učesnika iz zemalja regiona, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih zemalja. On je istakao da je u pčelarskom svetu ovaj sajam je najveći u Evropi, a tokom njegovog trajanja održaće se predavanja za pčelare, građane i učenike, a sutra u okviru Dana evropske baštine biće održano predavanje na temu "Gde su pčele tu je i zdravlje".

Prema najavama organizatora, u narednih pet dana očekuje se da sajam obiđe 150.000 posetilaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646600/otvoren-45-medjunarodni-sajam-pcelarstva-na-tasmajdanu-250-izlagaca-do-6-oktobra

Predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo pomoć pčelarima jer su pretrpeli velike gubitke. To je izjavio otvarajući 4. Međunarodni sajam pčelarstva.

- Želim da informišem pčelare da sam malopre razgovarao sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i rekao mu da su pčelari imali velike gubitke ove godine i da poslednje tri godine nisu imali neku zaradu i zbog uginuća pčela, i ministar je obećao da će pomoći pčelarima - kazao je Marković.On je zahvalio ministru i istakao da je pčelarski posao težak i da pčelari od marta do oktobra svakog drugog dana imaju posla oko košnica.

Marković je kazao i da će u sastavu delegacije koja će od 26. do 31. avgusta boraviti u Paraliji biti i veliki broj pčelara i poželeo pčelarima berićetnu sledeću godinu, te da sve lokalne samouprave na čelu sa državom treba da pomognu pčelare, kako bi mogli da prozivode med i da mogu od svog rada da žive, navodi se u saopštenju.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović je rekao da će za 15 do 20 dana u Rači biti građevinski završen pogon za prikupljanje i plasman meda i da će od naredne pčelarske sezone taj pogon početi sa plasmanom meda bez posrednika.

- Država Srbija godišnje ulaže u pčelarsku proizvodnju sedam miliona evra kroz razne vidove subvencija - rekao je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-novcana-pomoc-drzave/248493/vest

Inovativni klaster "Panonska pčela", u saradnji s Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada organizuje treće po redu Međunarodno senzorno ocenjivanje kvaliteta meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta - 2019".

Na takmičenje mogu da se prijave svi pčelari iz zemlje i inostranstva koji dostave uzorke meda. Med mora biti sakupljen u 2019. godini, ne sme biti kristalizovan i može imati najviše 20 odsto vlage.Za svaki uzorak potrebno je dostaviti po tri poduzorka u staklenim teglama od 450 grama. Na teglama treba da je naznačena samo vrsta meda, a svi ostali podaci unose se na prijavni formular.

Uzroci meda se dostavljaju od 19. avgusta do 30. septembra 2019. Inovativnom klasteru "Panonska pčela". Teglice se mogu lično predati, a moće ih je dostaviti i putem pošte, adekvatno zapakovane.Rezultati ocenjivanja biće postavljeni na sajtu Klastera do 15. oktobra 2019. i predstavljeni na Sajmu turizma u Novom Sadu u okviru manifestacije "Pčelarski sokak", a proglašenje pobednika i uručenje nagrada planira se za 16. 10. 2019. na Svetski dan hrane u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije.

Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće donirana u hunamitarne svrhe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kvalitetom-do-novih-trzista-poziv-na-senzorno-ocenjivanje-meda-evo-koji-su-uslovi/3swybkv

U Sportskoj hali u Vranju 21. septembra 2019. godine održaće se Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u organizaciji SPOS-a, uz podršku Grada Vranja i TO Vranja, a u saradnji sa Društvom pčelara Matica iz Vranja.

Ulaz za sve zainteresovane pčelare, kao i za građane – potrošače pčelinjih proizvoda je besplatan.

- Očekujemo veliku posećenost sajma od strane pčelara iz Srbije, Makedonije, Albanije, Grčke, Bugarske, Turske i Crne Gore, jer ovaj deo Balkana jednostavno nema sličnu manifestaciju ovako velikog obima, a naša pčelarska oprema je izuzetnog kvaliteta i korektnih cena. Prošlogodišnja neverovatno velika poseta Sajmu je to i pokazala - navodi se na sajtu organizatora.

Sve detalje ovog sajma možete pogledati na ovom linku: http://spos.info/program-treceg-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593650/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-21-septembra-u-vranju

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31