U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu.

Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga.

U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara – kaže na početku našeg razgovora , prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos.

,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”

Pitali smo Mihajla, kao se pori protiv varoe?

Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa.  Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu. Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji  širom sveta.

Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače.

 

Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov.

 

Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim  gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov.

Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine. To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović.

Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje.

Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

I na kraju Mihajlo ističe: Ali kad se planski radi, može najnormalnije da se živi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

 

Kako javlja RTV PINK u Gračanici su pčelari zabrinuti za svoja pčelinja društva jer zbog taksi Prištine od 100% otežano se snadbevaju potrebnim repromaterijalom za rad. Da li će pčele preživeti na Kosovu i Metohiji govorilo se na skupu Udruženja pčelara “Nukleus” iz Gračanice koji postoji tek godinu dana. Godišnjica rada obeželena je Skupštinom pčelara na kojoj su sumirani ostvareni rezultati i izloženi planovi za budućnost.

Članovi udruženja pčelara ovom prilikom izrazili  zabrinutost zbog mera Prištine o uvođenju taksi od 100% na srpske proizvode jer se već suočavaju sa nemogućnošću nabavke osnovnog materijala za rad.

Milan Đokić, predsednik Udruženja pčelara “Nukleus” kaže da su oni bili i ranije primorani da kupuju, u centralnoj Srbiji, svu neohodnu prateću pčelarsku opremu kao što je i najglavniji - pčelinji vosak, nabavljaju se i razni preparati za tretiranje bolesti pčela. Međutim sada sa novonastalom situacijom nama je veoma otežan rad sa pčelama kaže Đokić. Borimo se za egzistenciju, za opstanak, imamo puno pčelara kojima je pčelarstvo jedini novčani prihod, oni od toga izdržavaju svoje porodice dodaje Milan Đokić.

Gligorije Stojanović, njegov kolega iz Udruženja “Nukleus”  kaže da ako se ovako nastavi nećemo moći da nabavimo ni pogače za zimsku prihranu pčela, ni satne osnove kao i drugi repromaterijal, košnice, ramove za društva i mislim da ove mere ne vode ničemu i verovatno će se sve cene podići i poskupeće repromaterijal tako da će na jednoj strani biti naša nemogućnost da nabavimo i ako dođemo do potrebih sredstav platićemo i duplo skuplje nego što je to bilo do sada objašnjava situaciju Stojanović.

Ovom prilikom uprkos problemima i nevolji koja ih snalazi na Skupštini udruženja “Nukleus” koja broji 15 članova, uručena su priznanja zaslužnim pčelarima.

U Sportskoj hali u Vranju prethodnog vikenda održan je Drugi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Predstavilo se 70 izlagača iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske, Crne Gore, Turske...

Ovu privrednu manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu privrede Velimir Stanojević koji je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.

"Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti. Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća“, rekao je Stanojević.

U ime domaćina govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković, koji je istakao da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva. On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.

„Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno-izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu“, rekao je dr Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i izrazio očekivanje da će sajam u Vranju prevazići lokalne i regionalne okvire s obzirom na veliki odziv izlagača i posetilaca. Brojnim posetiocima predstavljeni su prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaji.

 Svoje proizvode, bagremov, livadski i med od uljane repice izložio je pčelar Zlatomir Tomić iz Jarkovca kod Zrenjanina koji kaže da ovaj proizvod treba isključivo kupovati od pčelara, a ne preprodavaca i napominje da za razliku od veštačkog prirodni med kristališe.

U okviru sajma održana je tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS „Naš med“. Priređeno je i predavanje američkog istraživača i molekularnog biologa Mišel L. Smita. Organizator Sajma, koji je bio izuzetno posećen, je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara „Matica“ iz Vranja.

 

Izvor: https://jugpress.com/u-vranju-odrzan-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana/ 

 

 

Drugi po redu Pčelarski sajam jugoistočnog Balkana svečano je otvoren u Sportskoj hali u Vranju, u prisustvu gradonačelnika Slobodana Milenkovića. državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Velimira Stanojevića i predsednika Pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića.

Veliki broj posetilaca sajma FOTO: vranje.org.rs

Veliki broj posetilaca sajma FOTO: vranje.org.rs

U ime domaćina, pred velikim brojem posetilaca i izlagača, obratio se gradonačelnik Milenković, naglasivši da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva.
 
On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.
 
- Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno – izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu – rekao je Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.
 
Predsednik SPOS-a se zahvalio gradonačelniku i lokalnoj samoupravi na podršci uz konstataciju da je sajam zaživeo, jer je prisutan veći broj izlagača i posetilaca nego prethodne godine.
 
Državni sekretar Velimir Stanojević je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.
 
- Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti.
 
Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća – rekao je on.
 
Posetioci sajma u prilici su da se upoznaju sa širokom prezentacijom prodajnih, izložbenih, obrazovnih, promotivnih, privrednih i turističkih sadržaja.
 
Pored tribine o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, zainteresovani su pratili predavanje Mišela L. Smita, američkog istraživača i molekularnog biologa.

Privode se kraju pripreme za održavanje Drugog Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana, čiji će domaćin biti Vranje. Sajam će biti održan 22. septembra, rečeno je na sastanku Odbora za organizovanje ove manifestacije.

Na jednom mestu okupiće se izlagači iz Makedonije, Albanije, Bugarske, Grčke, Turske, Crne Gore i Srbije. Biće održane tribine i predavanja, a jedan od predavača biće i dr sc. Michael L. Smith, američki istraživač i molekularni biolog.

Organizator sajma je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije, a u saradnji sa Društvom pčelara ,,Matica“ iz Vranja.

 Sajam će otvoriti gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Za ovu manifestaciju koja je prvi put u Vranju održana prošle godine vladalo je veliko interesovanje pčelara jugoistočnog Balkana.

Izvor:https://jugpress.com/poslednje-pripreme-pred-otvaranje-drugog-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović izjavio je da su ulaganja u poljoprivredu glavnog grada udvostručena poslednjih godina. Kako prenosi Beoinfo, on je, gostujući na lazarevačkoj TV GEM, istakao da su se subvencije pokazale kao dobra stvar, za koju su ljudi veoma zainteresovani.

"Na osnovu dogovora s republičkom vlašću, koja je preuzela obaveze oko dodele traktora, Grad se usmerio na sufinansiranje nabavke sitnije mehanizacije. Edukacija za prijavljivanje na konkurs obavlja se na nivou mesnih zajednica, što se pokazalo kao veoma korisno za ljude. Najviše interesovanja bilo je za protivgradne mreže i sistem zalivanja kap po kap, a najveći pomak ostvaren je u oblasti pčelarstva. Građani su rado pohađali obuke za tu oblast, naročito mladi ljudi, pokazujući veliko interesovanje za nabavku košnica i opreme za bavljenje pčelarstvom", precizirao je Mladenović.

Poljoprivreda zauzima važno mesto u našem društvu, ocenio je on.
 
"Grad Beograd je usmeren na sve privredne grane, te je jednako važan tercijarni sektor, sa akcentom na turizam i ugostiteljstvo, ali i poljoprivreda zbog velikog broja gazdinstava u našem gradu. Tim ljudima treba dati podršku i tu ima mnogo prostora za nastavak uspešne saradnje", naveo je Mladenović.

Beograd se danas razvija ravnomerno i osim velikih infrastrukturnih projekata, mnogo je ulaganja manjeg obima koji su od značaja za svakodnevni život ljudi, zaključio je pomoćnik gradonačelnika. 
 
IZVOR:https://www.ekapija.com/news/2236516/beograd-udvostrucio-ulaganja-u-poljoprivredu-najvece-interesovanje-za-sistem-kap-po-kap

Uslove za korišćenje subvencija u oblastima pčelarstva i stočarstva ispunilo je 57 korisnika, i to 39 u pčelarstvu i 18 u stočarstvu, pokazuju podaci Službe za poljoprivredu Gradske uprave i nadležne komisije u Vranju. Novac od subvencija oni će dobiti na osnovu javnog poziva Grada Vranja,.

Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u narednom periodu sledi donošenje rešenja i potpisivanje ugovora sa korisnicima odobrenih subvencija.

“Očekuje se i podrška Grada za subvencije u oblasti sistema za navodnjavanje i iskopa bunara, a osnovni uslov za dobijanje podsticajnih sredstava je da je poljoprivedno gazdinstvo registrovano na teritoriji Grada Vranja, sa uredno izmirenim poreskim obavezama”, rekao je Aritonović za zvaničan gradski sajt.

Gradsko veće Vranja u junu je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi iz budžeta grada u tekućoj godini u iznosu od 16,4 miliona dinara, a sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška u unapređenju i proširenju poljoprivredne proizvodnje za investiranje, za nabavku priplodnih grla, nabavku opreme za pčelarstvo.

Izvor: http://jugmedia.rs/subvencije-za-stocarstvo-i-pcelarstvo-za-57-domacinstava/

Poljoprivrednici čak i u planinskim selima sve učestalije koriste razne preprate za prskanje useva ne poštujući zakonske propise i sve ozbiljnije ugrožavaju pčele od kojih i sami imaju koristi. Mirko Krdžić iz Ušća kod Kraljeva, dugogodišnji je pčelar, većinu od 180 svojih košnica smestio je u planinsko selo Bresnik, tridesetak kilometara od Kraljeva. Tu je nedirnuta priroda, čist vazduh, bistre reke... Ali, pre nekoliko dana, na lokaciji na kojoj je bilo 53 košnice zatekao je užasnu situaciju. Nisu medvedi posećivali pčelinjak, kako se to ovde događalo, već je iz drugih razloga ispred svake košnice našao gomile uginulih pčela:

" Sve „izletnice” su mi uginule, one koje odlaze na pašu pa od mogućih tridesetak kilograma po košnici jedva da ću dobiti polovinu, to jest izgubiću skoro tonu meda. Lopatom sam morao da ih uklonim. No, nije to najvažnije i ne mogu ni u kojeg od meštana upreti prst, nego je za brigu što je i ovde došlo do pojave nestručne i nezakonite upotrebe prilikom prskanja voća, malina, kukuruza, tretiranja korova... " kaže Mirko Krdžić.

Dugo su planinska sela u kraljevačkom kraju „kasnila” sa upotrebom raznih hemikalija ali, kako je i tamo malinjaka i zasada voća sve više, to je i prskanje prepratima sve učestalije. Zakonski propisi se malo poštuju, prskaju se gotovo svi usevi i voće, čak i u cvetu, usred dana, a retki su primeri da se pčelari blagovremeno obaveštavaju o tretiranju. Sve je češće prskanje otrovnim sredstvima utrina i livada kako bi se izbeglo naporno i često košenje.

Nisu pčelari sa kojima smo razgovarali za sankcionisanje voćara i ratara nego su više za razumevanje. Ukazuju da mnogi poljoprivrednici nisu svesni koristi od pčela koje oprašivanjem podižu godišnje prinose u srpskoj poljoprivredi za čak 150 miliona evra. Bez njihovog oprašivanja, prinosi jabuka, jagoda i višanja pali bi za oko 35 odsto, šljiva za 42 odsto, malina čak za 45 odsto... Zato u razvijenijim zemljama farmeri plaćaju „puštanje” pčela na pašu u njihovim voćnjacima.

U razgovoru sa Draganom Rakićevićem, predsednikom kraljevačkog udruženja pčelara, koje okuplja oko dve stotine članova a koje poseduju devet hiljada košnica, doznajemo:

"Mi smo često, čak i posredstvom poljoprivrednih stručnih službi, organizovali susrete sa poljoprivrednicima i predavanja stručnjaka kako bi ukazali na štetnost nestručne i nezakonite upotrebe pesticida. Međutim, obično dođe pet, šest ratara i voćara, a po stotinu pčelara. Ne znamo zašto ne žele da čuju ono što je u obostranom interesu. Pored toga, brine nas i pojava opasne bolesti koja se naziva „američka trulež” pa sva uginuća ne bih baš da pripisujemo isključivo vlasnicima voćnjaka, livada i njiva", naglašava Rakićević.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/406642/Ratari-gluvi-na-molbe-pcelara

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31