Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu. Oni su praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još uvek nije završena.
Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno. Najpre je suša odložila cvetanje uljlane repice, a kada je ona procvetala zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala. Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović."Bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja. Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak. Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25 ,što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana".

Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret, navodi Milutinović.

Ali, suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Nadamo se da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će nas poslužuti vreme tamo u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta".

Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko - toliko spasli sezonu, ocenjuje Milutinović.

"Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovovg meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog".

To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/sezona-pocela-lose-za-pcelare_1017840.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da očekuje da do kraja godine počnu prve isporuke meda iz pogona za pakovanje u Rači i najavio nastavak podrške države pčelarima.

Na konferenciji za novinare u ambasadi Slovenije organizovanoj povodom Svetskog dana pčela kojoj je prisutvovao i ambasador Slovenije Istok Jarc i slovenačka ministarka poljoprivrede Aleksandra Pivec, Nedimović je rekao da je izgradnja pogona za pakovanje meda u Rači incijativa samih pčelara čiju realizaciju je pomogla država.Zahvalan je, kaže, Vladi Slovenije i slovenačkom Ministarstvu poljoprivrede što su Srbiji ukazali čast da na drugu godišnjicu obeležavanja Svetskog dana pčela organizuju skup u Srbiji, kao i na prisustvu Slovenije na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji se sutra otvara.

"Pčelarska delatnost je jako važna za Sbriju. Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, možda ne proizvodima najviše meda na svetu, ali imamo najviše košnica", rekao je Nedimović.

Naveo je da država svake godine ima različite programe podrške pčelarima, koji će biti nastavljeni."Postoje dve stvari koje su obeležile dve, tri godine mog mandata, jedno su pčele, drugo su maline", rekao je Nedimović i naveo da se u Sbiji ranije na pčelarstvo gledalo kao na hobi, ali da su danas pčelari najjačce i najbolje oganizovana grupa pojedinaca u sektoru poljoprivrede.

"Nema upornijih od pčelara, njima morate biti 24 sata sedam dana u nedelji na rapolaganju. Voleo bih da su nam takve i sve druge organizacije u poljoprovredu kao organizacije pčelara", rekao je Nedimović.

Svetski dan pčela proglasile su UN pre dve godine na incijativu Slovenije, a ministar Nedimović kaže da će Srbija uvek biti snažna podrška incijativama Vlade Slovenije, uključujući i program za mlade poljoprivrednike.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Aleksandra Pivec rekla je da se na Svetski dan pčela ukazuje na važnost očuvanja pčela i nihov značaj za celo čovečanstvo."Pčele su jedan od najvažniji oprašivača, podržavaju poljoprivredu, raznolikost i doprinose ublažavanju klimatskih pormena", rekla je slovenačka ministarka i navela da je u maju prošle godine u Slovenije u sardnji sa organizacijom FAO na Brdu kod Kranja organizovana međunarodna minarska konferencija o značaju pčela na kojoj su učetvovali predstavnici 18 zemalja sa svih kontinenata.

Zahvalila je Srbiji i ministru Nedimoviću na podršci toj incijativi Slovenije i prisustvu na prošlogodišnjoj konferenciji kojom je prvi put obeležen Svetski dan pčela.

"Raduje me to što Srbija naglašava značaj pčela i pčelarstva", rekla je Pivec i dodala da postoji izuzetno dobra saradnja između pčelarskih saveza Slovenije i Srbije.

Navela je da je slovenačka vlada upravo ove nedelje pripremila i potvrdila akcioni plan sa mnogim aktivnostima do 2022. kada je reč o očuvanju pčela.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je da država za pčelare u Srbiji izdvojila oko sedam miliona evra, da njih muče iste problemi kao i sve pčelare na svetu, a to su sve veće zagađenje prirode i trovanje pčela.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/subvencije-po-kosnici-nisu-jedina-pomoc-drzava-pcelarima-obecala-jos-benefita/57srcg1

U ponedeljak 15. aprila, kako je i obećano, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs), omogućeno je slanje elektronskih zahteva za subvencije po košnici.

Za sada sve protiče u najboljem redu, veći broj pčelara je već podneo zahteve i nisu imali nikakvih problema u tome. Da biste podneli potpuno elektronski zahtev, potrebno je da na računaru instalirate čitač ličnih karata, ili da podnošenje obavite sa računara koji to već ima instalirano. Onima koji imaju od 20 do 29 košnica, i imali su i prošle godine, savetujemo da se strpe koji dan sa slanjem zahteva, jer pravno još uvek nije rešeno obećano duplo dobijanje subvencija da bi se pokrila i prošla godina, na tome se još uvek radi.

Pčelari imaju čast da budu prvi u istoriji Srbije koji će zahtev za podsticaje slati elektronskim putem, i ovaj dan ostaće zapisan kao dan početka digitalizacije agrarnih servisa Ministarstva poljoprivrede usmerenih direktno na korisnike, odnosno poljoprivrednike. Na tome se zahvaljujemo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, a direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović se pobrinula da sve protiče u najboljem redu. Posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić koja je takođe podržala predlog SPOS-a za digitalizaciju, i evo dočekali smo da ceo sistem bude pokrenut!

Inače, u petak je u Službenom glasniku izašla izmena pravilnika o podsticajima, kojim je raspon prava za konkurisanje sa 30-200 proširen na 20-1000 košnica, čime je i to obećanje ministra poljoprivrede u potpunosti ispunjeno.

Izvor:http://spos.info/pocelo-podnosenje-elektronskih-zahteva-za-subvencije-po-kosnici/

Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja je u našoj zemlji poslednjih desetak godina u ekspanziji i usponu. Rad sa pčelama iziskuje znanje, stručnost, predanost i godine.

Biti u svetu pčela iz perspektive jednog 13-ogodišnjaka je svakako retkost.

Lazar Pavlović,  živi u selu  Jošanica u  opštini  Leposavić.  Dete, a u stvari veliki čovek.

 

Svoju nesebičnu ljubav prema pčelama zahvaljuje baka Leni, kućnoj prijateljici njegove porodice,  od koje je 2007. godine dobio na poklon jedan roj pčela. Te iste godine Lazar započinje svoje prve korake u svetu pčelarstva,  nakon sedam godina, Lazarev  pčelinjak se uvećao i broji 30 pčelinjih društava.

Učenik je sedmog razreda Osnovne škole, i svoje slobodno vreme provodi na pčelinjaku  nadomak njegove porodične kuće. Svoju ljubav prema pčelama Lazar ispoljava svojim radom na pčelinjaku, marljivo učeći i čitajući literaturu velikih doajena u pčelarstvu. Član je pčelarskog društva ,, Ibarski Cvet",iz Leposavića, a od decembra 2018.godine  je član Saveza Pčelarskih Organizacija Srbije.

U težnji da stekne znanje, Lazar posećuje sva predavanja i skupove pčelarskog društva  "Ibarski Cvet".

,,Došla sam na ideju da pokrenem jednu akciju "Lazaru na Dar", da malom talentovanom pčelaru pomognemo, tako što  opremom za pčelarstvo. Akcija je uspela. Daroviti dečak je dobio svoju vrcaljku, nove košnice, satne osnove, pogače za prihranu pčela, i  literaturu. Održano je i pčelarsko predavanje njemu u čast, priča nam  Biljana Tomić, pčelarka  i predsednik Pokreta Potrošača"Bitka za med i dodaje: 

,,Otišla sam na Kosovo, Lazaru predala darove i prenela srdačne pozdrave pčelara Srbije i regiona. Lazar je nakon našeg susreta postao ponosni pčelar SPOS-a. Svim  ljudima dobre volje srdačno se zahvalio i ,njegovoj sreći nije bilo kraja. Novu pčelarsku sezonu Lazar dočekuje spreman  sa novom opremom naših humanih pčelara.

Kako nam je istakla Biljana, u  decembru  odlučuje  da pokrene akciju povodom Lazarevog dolaska na 11.Državni Pčelarski Sajam u Beogradu. Akcija je proširila našu grupu humanih ljudi ,čiji broj raste iz dana u dan. Lazaru je obezbeđen topionik,  koji mu je nedostajao ,sakupili su  i određenu sumu novca,  koju će on iskoristiti za kupovinu opreme, a pristižu i pokloni proizvođača pčelarske opreme.

,, Ovim gestom se pokazalo da udruženi možemo sve. Usrećili smo jedno dete, budućeg velikog pčelara Lazara Pavlovića, ističe Biljana.

Lazarev  primer služiće budućim pčelarima ,mladim snagama  koji su budućnost  pčelarstva i ponos naše zemlje.

Akciju podrške su između ostalih podržali: Sulejman Alijagić, Rasim Porić, Dafi Lapovo, Igor Ilic Maher, Pčelica Požarevac, Bojan Milenković, SPOS, Radomir Vlaco, pčelinjak Đorđe Đorđević, Danilo Tasovac, PIP DOO, Zlatomir Tomić, Zeljko Jeverica ,Slobodan Jevtić, Tatjana Rdak, Slavoljub Ristić, Ivan Milosvet, Jelena Danilovic Kuruc, Api Tomic - Donja Badanja, Vesna Banović Vukašinović, Selver Lekpek, Savo Tadić, Marjan Krstić, Zoran Petrović, Pčelar Bojan Stanković, Fehratovic Mirzet, Dejan Vučić, Nikola Đurić, Željko Pavlović, Tomić Nenad, Raša Stojanović, Savo Todorović i drugi.

Komisija za razvoj poljoprivrede opštine Raška raspisala je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava po Programu podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2019. godinu.

Ono po čemu se razlikuje ovaj konkurs od prethodnih ogleda se u tome što spisak opreme za pčelarstvo gotovo u potpunosti prati spisak opreme koji je u okviru republičkih subvencija.

Novim konkursnim merama registrovani pčelari opštine Raška mogu ostvariti povraćaj u ukupnom iznosu od 100.000 dinara. Ako se ovaj konkurs uporedi sa ranijim, povraćaj za pčelarstvo je povećan za 40.000 din. Ovim merama opština Raška je dala dodatni podsticaj pčelarima koji žele da unaprede i razvijaju pčelarstvo kao važnu granu poljoprivrede.

Zasigurno da je i argument za povećanje podsticaja za pčelarstvo i povećano članstvo u matičnom udruženju pčelara ,,Raška“. Da podsetimo, u prošloj godini broj članova je bio 90. U odnosu na prethodne godine, evidentno je kontinuirano povećanje broja članova udruženja, koji na indirektan način udruženju daju dodatni argument za osnovano traženje povećanja podsticajnih mera za pčelarstvo u opštini Raška.

Opšti uslovi konkursa za sve podsticaje:

Da je komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo ili pravno lice sa teritorije opštine Raška sa aktivnim statusom registrovano kod Uprave za trezor, filijala Novi Pazar, ekspozitura Raška, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS“ br. 17/2013);
Da jedan isti korisnik može ostvariti podsticaje samo po jednom osnovu iz Programa i samo jednom može konkurisati ( osiguranje ne ulazi u ovu stavku);
Da su pored opštih uslova iz Programa ispunili i posebne uslove konkursa;
Da je predmet investicije realizovan posle 01. novembra 2018. godine;
Korisnici koji se nisu domaćinski ponašali prema podsticajnim merama, kreditima i drugim vrstama pomoći koje je opština Raška davala u proteklom periodu, tj. korisnici koji nisu izmirili dugovanja prema opštini Raška nemaju pravo da konkurišu.
Pregled mera podrške ruralnom razvoju za sektor pčelarstva:

Nabavka novih pčelinjih društava
Nabavka opreme za pčelarstvo
Nabavka vozila i prikolica za transport pčelinjih društava
Nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda
Nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda
Nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije

Podsticaji za pčelarstvo su u iznosu od 60% cene koštanja društva i opreme, maksimalno do 100.000,00 dinara, bez PDV-a, po korisniku.

Za projekte sa Biznis planom podsticaji u iznosu od 70% cene koštanja, bez PDV-a po korisniku. Za ove investicije opredeljeno je maksimalno 650.000,00 dinara po korisniku.

Iznos računa mora biti veći od 20.000,00 dinara.

Posebni uslovi konkursa

da je kupio pčelinja društva sa registrovane pčelarske farme i za to poseduje račun
da je kupljena pčelinja društva upisao u Centralnu bazu podataka
da je upisao košnice u Centralnu bazu podataka.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje prilažu se originali ili overene fotokopije sledećih dokumenata:

fotokopija potvrde o upisu u registar poljoprivrednog gazdinstva;
fotokopija izvoda iz registra poljoprivrednog gazdinstva;
fotokopija izvoda iz registra poljoprivrednog gazdinstva za biljnu i životinjsku proizvodnju;
fotokopija lične karte podnosioca zahteva;
izjava da po nekom drugom osnovu nije podneo zahtev za sredstva po programu (sastavni deo Obrasca 1.);
original ili overena fotokopija računa (fiskalni isečak i račun-otpremnica na ime RPG, koju odabere korisnik, računi izdati u periodu od 01.11.2018. do utroška sredstava);
fotokopija garantnog lista sa jasno izraženim serijskim brojem osnovnog sredstva;
Obaveze korisnika podsticaja:

Obaveze korisnika podsticaja je da opremu koristi sa pažnjom dobrog domaćina i da istu ne može otuđiti u roku od pet godina, kao i da svu dokumentaciju koja se odnosi na isplatu podsticajnih sredstava čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticajnih sredstava. Bliže obaveze korisnika biće definisane Ugovorom.

Podnošenja prijava:

Obrazac prijave može se preuzeti u kancelariji br. 17 Opštinske uprave Raška, svakog radnog dana od 07-15časova ili sa sajta opštine;
Prijave sa propisanom dokumentacijom se dostavljaju u zapečaćenoj koverti i to: preporučenom poštom na adresu Opštinska uprava Raška, Predraga Vilimonovića br.1 ili u Uslužnom centru Opštinske uprave sa naznakom „konkurs za dodelu podsticajnih sredstava po Programu podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2019. godinu“, a na poleđini ime, prezime i adresu podnosioca prijave;
nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.

ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA OD DANA OBJAVLJIVANJA KONKURSA ZAKLJUČNO SA UTROŠKOM SREDSTAVA .

SVAKOG PRVOG RADNOG DANA U MESECU VRŠIĆE SE OTVARANJE PRISTIGLIH ZAHTEVA I RASPODELA SREDSTAVA, SVE DO UTROŠKA ISTIH.Konkurs je otvoren od 01.04 2019. god. i objavljen je na oglasnoj tabli SO-e Raška, sajtu opštine Raška www.raska.gov.rs, mesnim kancelarijama i TV Kopernikus Raška.

Izvor:http://spos.info/podsticaji-za-pcelarstvo-opstine-raska-za-2019-godinu/

Kao što smo već objavili, dobrom voljom ministra poljoprivrede Branislava Nedomovića, pčelari će biti prvi koji će za subvencije po grlu (košnici) moći da kroz pilot projekat Ministarstva poljoprivrede podnesu zahtev elektronskim putem, i da novac dobiju u rekordnom roku, već za oko 20 dana, pa i pre.

Od kako smo to objavili, pčelari su se raspitivali kako će se to obavljati u praksi. U sredu, prilikom obilaska Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, ministar nam je obrazložio kako je ceo sistem zamišljen.

Od ove godine, postojaće tri načina za podnošenje zahteva:

A) Ako imate registrovan elektronski potpis, ceo proces ćete obaviti sa svog računara, iz svoje kuće, i u rekordnom roku će vam novac biti isplaćen.

B) Ako nemate registrovan elektronski potpis, onda će postojati način da iz kompjutera generišete obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod! Onda obrazac stavite u kovertu i pošaljete na adresu Uprave za agrarna plaćanja. Tamo će operater vaš zahtev samo provući ispod bar kod čitača, i zahtev takođe odmah ide na plaćanje. Nema učešća ljudi u obradi zahteva, sve se događa elektronskim putem.

C) Treći način vam je već poznat. On je u potpunosti identičan dosadašnjem. Prema tome, zahtev možete slati kao i do sada, ali to zahteva pregled od strane operatera, te ćete za novac čekati duže.

Ministarstvo će preko savetodavnih stručnih službi omogućiti podršku poljoprivrednicima po ovom pitanju, a i SPOS će pomoći Ministarstvu tako što će informacije i uputstva širiti preko svojih medija.

Zahvaljujemo se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je prihvatio da pčelari budu prvi koji će ući u ovaj sistem, i tako omogućiti da što pre, praktično odmah, dođu do novca za subvencije po košnici!

Izvor:http://spos.info/kako-do-subvencija-po-kosnici-u-2019/

Ovo društvo iz Lazareva osnovano je 2010. godine, kada je brojalo 16 članova, dok danas, kako je rekla predsednica društva Anica Batinić, ima 59 članova.

vucic22
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Batinić je za Tanjug kazala da društvo koristi podsticajna sredstva države, te da su u tom smislu prošle godine dobili 350.000 dinara budžetskih sredstava. Na nivou udruženja "Cvet Banata" ima 2.700 košnica, a godišnje proizvedu između 20 i 30 tona meda.

Batinić je navela da planiraju da naprave pogon u Lazarevu u kojem će se med pakovati u malim pakovanjima manjim od kilograma, a koji će posle moći da plasiraju na elitna inostrana tržišta. Prema njenim rečima, planira se i da se zaštiti geografsko poreklo suncokretovog meda, posebno banatskog, jer je, kako kaže, glavna proizvodnja upravo te vrste meda. Navela je i da suncokretov med trenutno ima izuzetno nisku cenu, te da bi zaštita geografskog porekla pomogla da cena bude viša i da ljudi koji ga proizvode mogu od toga pristojno da žive, a ne da preživljavaju, kao što je slučaj sada.

Med je naša velika šansa, nastavljamo sa podrškom

Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje posredno i neposredno može da se zaradi čak 150 miliona evra, izjavio je Aleksandar Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima.

vucic221
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Proizvodnja meda je ogromna korist za našu zemlju i dodaje da je država spremna da sagleda kako još može da pomogne. "Ovde sam da mi vi kažete šta je to što država još treba da uradi da biste vi mogli lakše da poslujete i više da zarađujete i proizvodite u budućnosti", rekao je Vučić. Za izložbu meda koju su danas priredili rekao je da je veličanstvena, te naveo da je danas naučio nešto o medu. Vučić kaže da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović hvalio Savez pčelara kao jednu od najboljih i najuspešnijih organizacija u Srbiji. Nedimović je naveo da se ljudi često odnose prema pčelarstvu kao prema hobiju, a da je zapravo u pčelarstvu neverovatna potencijal.

vucic022
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

"Ubeđen sam da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kao krovna organizacija ubedljivo najbolja organizacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović.

Najavio je nastavak subvencija za pčelarstvo koje iznose 720 dinara po registrovanoj košnici, ali i pomoć od 50 odsto sredstava za nabavku opreme.

Izvor: www.rtv.rs 

Od 15. aprila pčelari će biti prvi poljoprivredni proizvođači koji će u Srbiji moći elektronskim putem da podnose zahteve za subvencije i da ih ostvaruju, izjavio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prilikom posete pčelarimae iz Bačke Topole.U zgradi Mesne zajednice Bačka Topola sastanku je prisustvovao i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić, kao i pčelari ove opštine, ali i poljoprivrednici iz drugih mesta iz Vojvodine.

– Imaćemo novu platformu preko Uprave za agrarna plaćanja preko koje će za sve subvencije po košnici moći da se konkuriše elektronskim putem, ali da im se na isti način dostavi rešenje, kao i izvrši isplata – kazao je ministar poljoprivrede.

On ističe da je ovo pilot-projekat za e-agrar, jer je ideja da od 1. januara iduće godine najveći deo subvencija bude isplaćen elektronskim putem.

– Više neće biti čekanja, slanja i duge obrade zahteva, jer ćemo zahtev elektronski moći da obradimo za nekoliko minuta. Mislim da je potpuno prirodno da se ovaj model prvo odnosi na pčelare, jer su oni najorganizovaniji i najlakše ih je edukovati. Biće zadržan i stari model, ako neko želi poštarom i golubovima da šalje pisma, ja mu to ne mogu zabraniti, ali ovo je 21. vek i omogućićemo ljudima da na jedan potpuno drugačiji način ostvare svoje pravo i dobiju svojih 720 dinara po košnici – kaže Nedimović.

On je rekao da je došao sa ciljem da ih obavesti da od ponedeljka kreće izrada pravilnika za registraciju pčelarskih poziva, posebnih poziva koji po potpuno drugačijim uslovima treba da se kreću srpskim drumovima da bi samim proizvođačima bila olakšana njihova aktivnost. Prema njegovim rečima sve je više poljoprivrednih proizvođača koji se bave ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje “i moramo otvarati nova tržišta za njih”.

– Predstoje nam još dva velika posla ove godine, kada su pčelari u pitanju. Prvi je da rešimo nabavku subvencionisanog goriva za selidbu društava. Taj posao radimo u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije. S druge strane, gradimo fabriku meda u Rači Kragujevačkoj, što je prvi put da se poljoprivredni proizvođači udruže i naprave svoju fabriku, koja će biti gotova do jula – kaže ministar poljoprivrede.

On naglašava da im predstoji velika marketinška bitka kako se izboriti sa nelegalnim proizvođačima meda, ali i protiv trovanja pčela.

– Nema boljeg mesta za najavu ove borbe, jer se svi sećamo prošle godine kada je veliki broj pčela otrovan baš u ovoj opštini – kaže Nedimović.

Kada su u pitanju proizvođači falsifikovanog meda, Vlada RS je prošle godine napravila poseban tim i u saradnji sa Poreskom upravom, Upravom za zaštitu bilja, Upravom za veterinu, ističe Nedimović, već je nekoliko ljudi osuđeno zbog ovog problema.Predsednik Udruženja pčelara Bačka Topola Mirko Spasojević kaže da je ministra sreo pre godinu i po dana, i od tada imaju odličnu saradnju.

– Imali smo situaciju da je bila “spaljena zemlja” za nas, odnosno nije bilo nijedne pčele na stotine hektara, jer su sve otrovane. Mi smo dobili malu naknadu, čisto da se obnove rojevi, to je danas hiljadu društava – kaže Spasojević.

– U istočnom delu opštine nijedne pčele nije bilo, ljudi su podizali kredite, jer nije šteta samo u pčelama, već i u izgubljenoj zaradi naredne dve godine.

Njihovo Udruženje broji 60 članova, od čega su 80 odsto registrovani pčelari.

– Subvencije su nam dobre, jer treba da počnemo od toga da nismo imali ništa, 720 dinara za košnicu je lepa cena, voleli bi naravno da je nešto viša, ali kao što i ministar kaže toliki je budzet i ne može preko toga. Tako da dobijamo na 10 košnica 7.200 dinara, a na 100 košnica 72.000 dinara subvencija. Ako dobijemo i gorivo, i rešimo veliki problem registracije prikolica, koje koristimo par puta godišnje, a veliki je trošak, onda ćemo biti prezadovoljni – kaže Spasojević i dodaje da med treba jesti svaki dan, kao preventiva, a ne lek i da je savet kupcima da tegla po ceni od 300 dinara ne može biti valjana i da nije pravi med u pitanju, jer se cene kreću 500 dinara po tegli u Bačkoj Topoli, zbog ekonomskih prilika, a od 800 do 1.200 dinara u Novom Sadu.

Fabrika meda, smatra Spasojević, prekinuće lanac falsifikovanog meda, koji je najveći problem.

–Džaba sve kada mi proizvedemo i onda moramo da idemo u minimalnu cenu, jer neko na pijaci prodaje za 300 dinara, ali ljudi moraju da znaju da taj med po toj ceni, ne može biti pravi – ističe Spasojević.Predsednik Udručenja pčelara Bačka Topola Mirko Spasojević smatra da je prijava elektronskim putem velika pomoć pčelarima, a kasnije svim poljoprivrednicima.

– To je idealno, danas treba da odeš, proveriš, da li je stiglo ili ne, zoveš telefonom, nikog ne dobiješ, ovo će svima uštedeti vreme, za mlađe je odlično, a stariji koji ne barataju vešto mobilnim telefonima ili računarima, imaju unuke koji će im sigurno pomoći – kaže Spasojević i dodaje da će sada imati potvrdu za pet minuta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/pcelarima-pilot-projekat-za-novi-elektronski-agrar-30-03-2019

Od milion dinara, koliko je prošle godine opština obezbjedila za podsticaj pčelarstva, utrošeno samo 130 hiljada dinara. Pčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede koju podstiče država, može biti unosno, ali samo ako pčelar početnik poštuje nekoliko pravila te profesije. Najpre da prelomi da li se pčelarstvu posvećuje kao hobiju, od koga može da ućari med za sebe, ili biznisu od koga može da se živi.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da pčelare u Srbiji ove godine čekaju povoljnije subvencije nego lani: državnu pomoć dobiće svi pčelari koji imaju 20 do 1.000 košnica, a ne kao prošle godine kada je trebalo konkurisati sa 30 do 200 košnica

Nadoknada po košnici je 720 dinara. Registrovani pčelari treba jedino da podnesu obrazac za podsticaje i to od 15. aprila do 31. maja.

Sem novca postoje i druge pomoći: podsticaji za kupovinu pčelinjih matica, kupovinu opreme, kao i za organsku proizvodnju, za preradu i marketing i za mlade poljoprivrednike.

Podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo mogu dobiti gazdinstva koja imaju između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje.

U cilju uključivanja mladih u ovaj posao, posebno onih u ruralnim sredinama, država nudi podsticaj koji bi mogao unaprediti njihov kvalitet života. Podrška obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruju pčelari od 18 do 40 godina života i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Pored ovih subvencija pčelari će moći da računaju i na subvenciji za energente, odnosno gorivo za selidbu pčela i obračunavaće se po košnici.

Kada je reč o podsticajima lokalne samouprave, u okviru mera ruralnog razvoja opština je prošle godine za razvoj pčelarstva obezbedila milion dinara. Za ova sredstva konkurisala su svega tri pčelara kojima je ukupno podeljeno 130 hiljada dinara. Ostatak sredstava utrošen je za druge mere i podsticaje i prvenstveno su bili usmereni za nabavku sitne mehanizacije u poljoprivrednim gazdinstvima.

Izvor:https://sandzakpress.net/povoljne-subvencije-za-pcelarstvo

Na javnoj raspravi nalazi se Program razvoja poljoprivrede u opštini Novi Bečej za period od 2019. do 2020. godine. Pisanje Programa finansirao Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj Vojvodine.

Poljoprivreda je jedan od velikih potencijala za razvoj ove srednjobanatske opštine. Pogotovo neki segmenti, što se i nalazi u preporukama Programa. Novobečejska opština je, prema poslednjem popisu, imala 23.925 stanovnika, najviše u samom Novom Bečeju, najmanje u Bočaru. Ova opština ima 52.916,87 hektara zemljišta, od kojih je 97 odsto obradivo i neobradivo zemljište, a 2,07 hektara je pod ribnjacima. Od 37.617 hektara njiva, najveći deo su njive prve, druge i treće klase.

U opštini je registrovano 2.068 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i četiri zadruge. Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod žitarica su kukuruz, pšenica i suncokret, a kod povrća krompir i kukuruz šećerac. Ovde se gaji i čuveni Muskat krokan, na 17 hektara, i to na Bisernom ostrvu. Stručnjaci savetuju da se površine pod Muskatom povećaju. Zanimljivo je da u opštini Novi Bečej ne postoji nijedan registrovani proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, pa oni koji su program pisali sugerišu da se obrati pažnja na organsku proizvodnju i da se stimulišu potencijalni proizvođači.

Isto važi i za pčelarstvo. Na teritoriji opštine ima oko 200 pčelara i 5.000 košnica. Tek deo pčelara organizovan je u udruženja. Najveći broj pčelara proizvodi samo suncokretov med, a samo 20 odsto njih seli pčele na bagrem i pet odsto na lipu. Zarada od pčelarstva je iz godinu u godinu veća, pa se savetuje opštinskim vlastima da subvencionišu ili na neki drugi način podrže postojeće pčelare ili stimulišu nove. U tom konteksu, u programu razvoja se sugeriše izgradnja pčelarskog eko sela i Centra za apiterapiju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/potrebni-podsticaji-za-organsku-proizvodnu-i-pcelarstvo-20-03-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31