Jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrdnici osećali su negativne posledice. Ograničeno kretanje značilo je manje prikupljenog meda, ali više slobode za pčele, piše BBC.

Naučnici kažu da bi pčele mogle doživeti preporod. Populacija pčela je u svetu drastično opadala usled zagađenja vazduha, gubitka staništa kao i zbog upotrebe pesticida.

„Ova stvorenja su od vitalnog značaja za ono što jedemo i kako izgleda naša priroda“, kaže Džil Perkins, izvršna direktorka Funda za očuvanje pčela.

Međutim, komercijalni pčelari u Kanadi i mnogim evropskim zemljama u velikoj meri zavise od sezonskih radnika i od uvoza matica iz celog sveta kako bi nadoknadili svoje kolonije, izjavio je Džef Petis, predsednik Apimondije, međunarodne federacije pčelara. Obično se pčele prevoze avionom, ali s obzirom na to da su letovi prizemljeni prevoze se preko kontinenta, kaže Pettis.

"Ako pčelari ne mogu da nađu radnu snagu za proizvodnju meda, kolonije će biti zagušene", kaže on. To znači da će se pčele ranije razdvojiti i formirati nove kolonije, što će znatno otežati posao pčelarima.

Ovo može imati ozbiljnih posledica na poljoprivredu. Pčele su najznačajniji oprašivači na svetu, oplođuju trećinu hrane koju jedemo i 80% cvetnica. Pčele i drugi insekti koji oprašuju imaju globalnu ekonomsku vrednost od oko 120 milijardi funti.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/karantin-poma%C5%BEe-p%C4%8Delama-ali-ne-i-p%C4%8Delarima

Gojko Pejčinović, skoro je napunio 84 godine, a aktivno se i dalje bavi pčelarstvom. Pčelinjak od 35 DB košnica, nalazi se u selu Gnjilica, pet kilometara od Raške. Smeštena u jugozapadnoj Srbiji, Raška je, zapravo, jedinstveno mesto susreta dve planine i tri reke. Ušuškana je između Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Rašku, a malo dalje i sama Raška u Ibar. Ne čudi zato što je ovaj gradić tokom godine „meta“ i polazište planinara, splavara, paraglajdista, pecaroša, skijaša, aktivnih šetača... Tu su i mnogobrojni istoričari koje naučna istraživanja često dovedu u ovaj gradić, kao i hodočasnici koji baš iz Raške kreću „dolinom srpskih kraljeva“ ili „srpskom dolinom vekova“. Tako ovaj kraj nazivaju istoričari zbog blizine nekih od najvećih srednjovekovnih svetinja - manastira Studenica, Gradac, Končul, Nova i Stara Pavlica.
Gojko za sebe kaže da je stacionarni pčelar. I dok mnogi tvrde da bez selidbe nema isplativosti pčelarske proizvodnje, Gojko navodi da zarada dolazi samo ako
je godina povoljna. Po Gojkovim rečima, svaki iskusni pčelar će vam dati savet da treba početi sa što većim brojem košnica jer je to isplativije, nego sa jednom. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće se lakše ugreje nego staro. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime.
„Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1200 dinara, što je nekima možda skupo, ali nikada ne treba štedeti na kupovini matice, ističe nas sagovornik i dodaje: Ako je matica zdrava, dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda.“
Iako poznati raščanski intelektualac, sa puno znanja koje je prenosio na mlađe generacije, za pčelarstvo se opredelio pre svega zbog hobija, a ne zbog profita. Čist vazduh, priroda i sve blagodeti raščanskog kraja, pomogli su mu da ostane zdrav i vitalan u svojoj 84 godini.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara“ ističe Gojko i dodaje: "Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje pčelarstvo nije industrijska grana. Po njegovim rečima, put do pčelarskog uspeha nije ni malo lak, ali na kraju ipak bude sladak. Na pitanje šta je najvažnije uraditi da bi postali uspešan pčelar, Pejčinović odgovara: Da bi se bavili bilo kojim poslom pa tako i pčelarstvom potrebno je uložiti znanje, vreme, novac. Kada se to spoji uspeh vam je sigurno zagarantovan.
Znanje je osnov, morate učiti iz kvalitetne literature jer ne treba se oslanjati samo na internet, tu možete pročitati svašta i dosta netačnih stvari koje vas
mogu odvesti na pogrešan put. U pčelarstvu pogrešan korak može skupo da vas košta. Pitali smo ga ima li problem sa varoom i šta koristi da bi zaštitio svoje pčele?
On nam je istakao da koristi amitraz, superstrip i oksalnu kiselinu. Pčele zimi prihranjuje sirupom i pčelinjim pogačama. Kao što smo i napomenuli ima 35
košnica od toga pola su metalne po francuskoj licenci, a ima i drvene koje je sam pravio i farbao. Raščanski kraj nije bas poznat po pčelarenju, ali Gojko pokušava da svoje znanje prenese mladima putem edukacija koje organizuje mladim pčelarima i tom prilikom poziva mlade ljude dase što više bave pčelarstvom, jer je to koristan i pre svega zdrav hobi što se može videti i po njemu. Gojko je i član Udruženja pčelara Raška koje je osnovano u periodu
između dva svetska rata u sklopu tadašnjih udruživanja u formu seoskih zadruga.
Udruženje je po prvi put osnovano 1954. godine pod nazivom „Društvo pčelara Raška“. U jednom periodu društvo je prestalo sa svojim aktivnim radom
i 1976. godine se obnavlja i od tada neprekidno rade do danas. Udruženje je član Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Imaju i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom opštine Raška, koja finansira neke godišnje projektne aktivnosti društva. Gojko je inače najstariji član ovog Udruženja.
Zbog novonastale situacije sa virusom Korona, Gojko ima problem, ne može da ide na pčelinjak, pa mu za sada ćerka Nataša obavlja osnovne radove na pčelinjaku. Pomaže mu nekada kada vrca med, ali zbog svojih obaveza nije u mogućnosti baš da se potpuno posveti pčelarstvu kao njen otac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači 27. marta, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.

Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva (otvaranje pogledajte OVDE), bez otvaranja firme. Juče, 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina. 

Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu, a juče je održan finalni sastanak na najvišem nivou. Sastanku su prisustvovali Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, načelnik veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamara Bošković, i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“ (detaljnije OVDE). Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način (detaljnije OVDE) SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.

Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.

Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.

Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.

BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik, orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Na primer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.

Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” (detaljnije OVDE). U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).

Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te teoretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.

 

Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:

Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova.

Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni, obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.

Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.

 

Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

 Izvor: http://spos.info/  

ova Varoš - Bio u 19. veku na Zlataru čuveni pčelar Đoko Zečević, za koga pričaju da je pozne godine dočekao. Živeo 114 leta, od 1808. do 1922, a kažu da je i u dubokoj starosti imao stotinak košnica „vrškara”. Danas njegov praunuk Đoko Zečević, kome su 73 godine, takođe neumorno pčelari na mirisnoj planini. Ujedno, kao izuzetan poznavalac pčelarenja i zvanični predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije, otkriva tajne tog zahtevnog, korisnog, a lepog posla.

– Pričali su mi da sam po pradedi ime dobio, da budem kao i on dugovečan. Videćemo, nikad se ne zna – kazuje ovaj profesor-pčelar rođen u Vilovi na obroncima Zlatara, i sada neumoran i pun elana. Geni, med i zdrav zlatarski vazduh čine svoje.

Predavanje o pčelarenju držao je Đoko minulog vikenda u Poljoprivrednoj školi u Požegi. Kad je Zečević nadahnuto govorio o pčelama i medu s posebnom pažnjom su ga slušali, na kraju aplauzom nagradili, polaznici Zimske poljoprivredne škole.

Đoko, ekonomista koji je tokom radnog veka bio profesor i direktor, uzduž i popreko obišao Srbiju pričajući o pčelarenju, a predavao je i u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji (u 14 gradova za 16 dana) i Hrvatskoj. Aktivista je pčelarskih organizacija već dve decenije. Na Zlataru sa suprugom Borjankom pored mnogih košnica ima svoj stalni štand meda. U Đokovoj familiji već se dva veka bave pčelarenjem, med su u davna vremena prodavali i u Carigradu, Dubrovniku ...

Objašnjavao je Zečević poljoprivrednicima šta je konvencionalno, ekološko i organsko pčelarenje, pomenuo da u Srbiji ima raznih pčelara: neki su hobisti, drugi pčelare uzgred, trećima je to zanimanje. Ima ih i sa preko 2.000 košnica, ali je našem selu i društvu, reče on, potrebnije što više malih, sitnih proizvođača meda sa najviše 100 pčelinjih društava.

Ovo može biti isplativ posao, bez previše ulaganja, ali samo uz ozbiljan pristup i ljubav prema pčelama. Nema pčelarenja na silu niti brzog bogaćenja, mrzovoljni kraj košnica nema šta da traže, naglašava Đoko i navodi troškove otpočinjanja ovog posla:

– Izračunato je da su za početak, da se nabave tri košnice i krene, potrebna ulaganja od 427 evra. To nije nedostižna suma, a dobrodošlo je i ako država ili opština pomognu početniku. Najsigurnije je da se počne sa tri do pet pčelinjih društava. Bilo bi zarade od meda, ne velike, a prilika je da se posao polako razvija. Govorim to na predavanjima, savetujem da mladi počnu, ali kad ih pozovem na predavanja uglavnom dođu njihovi roditelji. Mlađe posao danas, izgleda, mnogo ne zanima – pričao je Zečević u Požegi.

Pa dodao da je pored zarade i te kako bitna i nematerijalna korist: rad i boravak u pčelinjaku u čistoj prirodi, udisanje pare iz otvorene košnice, prepuštanje misli zujanju pčela i upoznavanje tog čarobnog sveta... Sve ovo je odlično oslobađanje od stresa savremenog življenja. A pčelinji proizvodi su, kaže, od naročitog značaja za zdravlje.

Posebnu zainteresovanost izazvao je govoreći o pergi, fermentisanom polenu izuzetne lekovitosti. Ističe da je perga blagodet za ljudski organizam: pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja.

Pre nekoliko godina mediji su izvestili da je pčelar Đoko u jednoj košnici na Zlataru, gde je kvalitetna pčelinja ispaša, ostvario rekordnu proizvodnju od 50 kilograma meda. I to na stacionarnom pčelinjaku sa koga se pčele ne sele. „Najveći unos nektara od trava cvetnica i medljike od četinara ostvaren je u toj košnici od 6. juna do 1. jula”, pisano je tada, uz napomenu da je Zečević da bi pregledao ili skidao polunastavke sa košnice morao da koristi merdevine.

 

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/448186/Kako-postati-pcelar-sa-427-evra 

 

Vranje, 7. mart 2020. godine
Staro šetalište, ul. Kralja Stefana Prvovenčanog
08.00-18.00:Izložbeno-prodajno-poslovni deo Sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda
10.00-10.15:Ceremonija otvaranja(Trg Staniše Stošića)
- Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
- Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“, Sokobanja
- Dr med. Slobodan Milenković, gradonačelnik Grada Vranja
10.15-10.30:Kulturno-umetnički program
10.30-18.00: Podela besplatnog čaja posetiocima
10.30-18.00:UGOVARANjE PROIZVODNjE I PLASMANA LEKOVITOG, ZAČINSKOG I AROMATIČNOG BILjA
Na štandovima firmi koje ugovaraju proizvodnju i otkupljuju lekovito, začinsko i aromatično bilje, moći ćete da se upoznate sa uslovima koje vam nude kako za proizvodnju na vašem imanju, tako i za sakupljanje u prirodi. Dobićete i podatke o lekovitom bilju koje je istovremeno i medonosno, te ga možete saditi na pčelinjacima i ostvariti dvostruku korist
11.30-13.00: PREDAVANjA STRUČNjAKA (Sala Skupštine Grada Vranja)
11.30-11.50:Tema: „SAKUPLjANjE SAMONIKLOG LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Mr ph. Slavoljub Tasić, Beograd, Institut za lekovito bilje „Josif Pančić“
11.50-12.10: Tema: „GAJENjE LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja (predavanje prati filmski materijal o gajenju lekovitog bilja)
12.10-12.30 : „ISKUSTVA PROIZVOĐAČA: ZAŠTO SAM NAPUSTILA STABILAN POSAO I ZAPOČELA USPEŠAN BIZNIS U ODGAJANjU LEKOVITOG BILjA I PROIZVODNjI ETERIČNIH ULjA“
Predavač: Mr ph. Jovana Milutinović, Promontis, Niš
12.30-12.45: Tema: „ODGAJANjE I PLASMAN MEDONOSNOG LEKOVITOG BILjA NA PČELINjAKU“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja
12.45-13.00: Tema: „PČELINjI PROIZVODI U UNAPREĐENjU ZDRAVLjA“
Predavač: Dr med. Rodoljub Živadinović, specijalista epidemiologije, apiterapeut, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
13.00-13.15: PODELA 150 POKLONA SLUŠAOCIMA PREDAVANjA: Prvih 150 slušalaca dobiće jednu od pet knjiga o lekovitom bilju po izboru, i CD sa filmom o gajenju lekovitog bilja (nana, bela očajnica, šipak, beli slez, lavanda, kamilica, bokvica, morač, neven, oman, bosiljak, peršun, matičnjak), kao i čajeve firme Adonis. Knjige na raspolaganju: Priručnik o lekovitim biljkama, Prerada lekovitog bilja, Kontrola i sertifikacija lekovitog i aromatičnog bilja, Biljober (pesme o lekovitom bilju), Čini učini začini (bilje za bojenje i začini).

SPONZOR SAJMA
Adonis doo, Sokobanja

PRAVILA UČEŠĆA:

Pravo učešća imaju izlagači lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i izlagači pčelinjih proizvoda. Zabranjeno je izlaganje bilo čega drugog sem navedenog asortimana.
Kotizacije za izlaganje nema, izlaganje je besplatno, ali su izlagači dužni da obezbede sopstveni štand, dužine do 2 m.
Za izlaganje pčelinjih proizvoda mogu se prijaviti isključivo pčelari SPOS-a, koji su se učlanili u SPOS za 2020. godinu.
Prijavljivanje je OBAVEZNO, najkasnije do 20. februara 2020. godine. Prijavljivanje nakon navedenog datuma nije moguće. Prijave se primaju do popune raspoloživog broja mesta.
Izlagači koji pored izlaganja i ugovaraju proizvodnju i plasman lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i pčelinjih proizvoda, to moraju NAGLASITI u svojoj prijavi, jer će takvi izlagači dobiti odgovarajuća posebna mesta na sajmu, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli lako da ih nađu.
Prijavljivanje se obavlja mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Za sve dodatne iformacije obratite se na telefon 064/22-18-705
Parking za izlagače obezbeđen je na lokaciji iza hotela Vranje, ul. Kneza Miloša kod gradskog parka.

 

Savez pčelarskih organizacija (SPOS) predstavio je neke od najvećih problema koji opterećuju ovaj sektor, a te sugestije našle su se i u "Sivoj knjizi". Kako je saopšteno na sajtu SPOS-a, jedan od najvećih izdataka za pčelare je naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju, koja se izdaje po pčelinjoj zajednici, piše "Politika". Navodi se da je ova taksa povećana 2013. sa 11 na 64 dinara, to jest za 581 odsto. Od tada je to veliki trošak za proizvođače, što se sigurno odražava i na cenu meda koju plaćaju potrošači u Srbiji. "Ovo uverenje traje samo tri meseca. Praktično moramo da ga obnovimo četiri puta godišnje. S obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan. To utiče na rast cene i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu", ističu u ovoj organizaciji i ističu da "izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje (ni troškove) veterinara koji ih izdaje, jer je veterinaru obavljen posao koji je uslov za izdavanje tog uverenje već plaćen". "Zapravo, reč je samo o taksi za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere", navodi se u saopštenju i ističe da postoji nelogičnost i s visinom naknade za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, koja za pčelinje zajednice iznosi 25 dinara. Naplaćuje se prilikom svake selidbe pčela, to jest dva do tri puta godišnje, pa moraju po košnici da izdvoje godišnje 100 do 150 dinara. Iz SPOS-a ističu da kada se ovaj trošak sabere sa prethodno opisanom naknadom, proizilazi da proizvođači skoro da ni ne osete podsticaje koje dobijaju od države. U SPOS-u se nadaju da će nadležni izaći u susret pčelarima i da se Uverenje više neće naplaćivati pčelarima a da će se naknada smanjiti i uvesti fiksna taksa od 100 dinara po selidbi, bez obzira na broj košnica.

Doneta Uredba o 800 dinara po košnici

Iako je SPOS još 29. avgusta 2019. objavio vest na sajtu da je sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem dogovoreno da subvencija po košnici u 2020. godini iznosi 800 dinara, što je povećanje od 11,1 procenat, mnogi nisu verovali, navodi se na sajtu SPOS-a. Vlada Srbije upravo je donela Uredbu koja to obezbeđuje. To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije (što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija). Prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu organizacije.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=16&nav_id=1655145

 

Vlada Srbije donela je Uredbu kojom su subvencije po košnici u 2020. godini, povećane za 11,1 odsto i iznose 800 dinara, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). "To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije, što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija", navode iz SPOS, piše "eKapija". Povećanje, je u avgustu 2019. najavio SPOS, nakon razgovora sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, kada je dogovoreno da subvencija po košnici u ovoj godini iznosi 800 dinara. Inače, prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu SPOS. 

Da li će Srbija ove godine imati meda, zavisi od toga koliko će pčelinjih društava preživeti februarsku zimu. Ne samo ovogodišnja cena meda već i zdravlje nacije zavise od toga, upozoravaju stručnjaci.

Zbog izuzetno loših vremenskih prilika, ali i nekoliko masovnih pomora pčela naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, prošla godina završena je sa 40 odsto manje prinosa i gotovo bez bagremovog meda, a dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, upozorava da osakaćena pčelinja društva sa malo hrane ulaze u najkritičniji zimski period.

- Što prezimi februar, pod uslovom da ne bude kasnih prolećnih mrazeva, može se ponovo revitalizovati, ali se plašim da neće biti dovoljno pčela za bagremovu pašu. Bez obzira i na cvetanje bagrema, koji je izostao prošle godine i ranijih godina u onom procentu kako se očekivalo, mislim da nećemo imati dovoljno jaka društva da iskoristimo to što će bagrem imati da ponudi kroz određenu količinu nektara – smatra prof. Mladenović.Bez obzira što je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, a naša zemlja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, prof. Mladenović upozorava da ni Srbija nije imuna na globalno nestajanje ovog insekta, bez kojeg je i opstanak ljudske rase nemoguć.

- To nestajanje pčela se odražava i na našim prostorima, a Evropska komisija, čiji sam član, detektovala je 17 uzroka nestajanja. Jedan od glavnih problema, pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monoculture i uticaja pesticida, kod nas je varoa koja nanosi velike štete. Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine, kaže dr Mladenović."Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele. Najveći problem je ipak čovek. Imam utisak da pčelari što više znaju, sve se više opuštaju, propuštaju neke apitehničke mere, a nekada su i sati važni, a kamoli dani ili nedelje za obaveze u pčelinjaku – kaže dr Mladenović.Ohrabruje to, dodaje, što se sve više mladih interesuje za pčelarstvo, dok bi nešto malo veća pomoć države preko različitih regresa ili kredita sa dužim grejs periodom dovela da još većeg širenja pčelinjaka i sa njihovom selidbom povećala profitabilnost.

- Proizvodnja meda može se višestruko povećati, a sa povećanjem proizvodnje možda se može smanjiti i cena koštanja, ali i poboljšati zdravstveno stanje nacije – zaključuje prof. Mladenović.

Inače, kilogram livadskog meda 2019. kretao se oko 800 dinara, isto tako bila je i lipa, a sada je 900, dok su bagrem pojedini prodavali za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara. Kada je reč o proizvodnji, iz Srbije je 2018. izvezeno 2.750 tona meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hocemo-li-ove-godine-imati-meda-prosle-godine-rod-je-bio-desetkovan-a-hoce-li-pcele/xdwq3kq

Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke.
Ali da se vratimo na početak. Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi
priuštite jednu lepu svesku koja će vam poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima,
ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu  bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u
dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda,
treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom.
Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti
šećernim pogačama.Kod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako.
Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu
da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro
ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje.
Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti
novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom.
Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ova godina će za pčelare ostati upamćena kao najlošija u poslednjih 20 godina, rečeno je na godišnjoj skupštini Društva pčelara Dunav iz Apatina. Kako je rekao Rade Stevanović, predsednik Društva, podbacila je paša uljane repice na području Apatina i Sombora: - Bagrem je lepo procvetao, ali zbog lošeg vremena nije medio u celoj Srbiji, pa ni kod nas. Pčele su se morale prihranjivati da bi žive dočekale pašu suncokreta. Rečeno je i da su mnoge košnice pokradene, pa čak i zapaljene, a pčelinja društva uništena. Na skupštini se govorilo i o drugim problemima sa kojima se suočavaju uzgajivači pčela na teritoriji opštine Apatin. Ovo udruženje ima 173 registrovana člana, sa oko 12.000 košnica, a među najznačajnijim problemima je i avio tretman komaraca. Udruženje pčelara Dunav je tokom 2019. godine učestvovalo u brojnim humanitarnim akcijama, a organizovali su niz predavanja, kao i posete sajmovima.

Izvor: www.ekapija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30