Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Povodom pomora pčela koji se dogodio u maju mesecu, u kikindskom ataru, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je obavio niz sastanaka sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine, pa i Srbije, s namerom da se pomogne pčelarima u Kikindi, koji su gotovo u potpunosti pretrpeli štetu, a mnogima od njih to je jedini izvor egzistencije, navodi se.

Kako se navodi u saopštenju, resorni sekretar Vuk Radojević je tim povodom u Kikindi, na bašaidskom putu, na imanju pčelara Zlatka Popetrua, uručio 29 ugovora nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 28 sa teritorije Kikinde. Reč je o dodeli sredstava po osnovu drugog ovogodišnjeg konkursa, namenjenog za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u 2019. godini.

"Ukupna vrednost investicaja, po ovim ugovorima, je 7,6 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata 6,1 milion dinara, što čini 80 odsto ukupne vrednosti investicija. Sve investicije su namenjene za nabavku oko 1.770 novih pčelinjih društava", izneo je Radojević i naglasio da će na ovaj način u ogromnoj meri, ako ne i u potpunosti, biti prevaziđena nastala šteta, koju su pretrpeli pčelari na teritoriji Kikinde.Radojević u svom obraćanju pčelarima u kikindskom ataru, u prisustvu gradonačelnika Kikinde Pavla Markova, ukazao na značaj dobre saradnje koju je Sekretarijat ostvario sa Gradom Kikindom i Savezom pčelarskog saveza Vojvodine, kako bi se ovaj problem promptno rešio, te obezbedila sredstva da se raspiše, drugi po redu, konkurs za pčelare.

On je podsetio na to da je jedan konkurs već uspešno realizovan, i gde je ukupna vrednost investicija iznosila blizu 50 miliona dinara sa pčelarima sa cele teritorija AP Vojvodine. Od toga je je 40 miliona dinara namenjeno za nabavku opreme, dok je deset miliona dinara izdvojeno za nabavku novih pčelnjih društava.

Radojević je ukazao i na efikasnost agrarne politike u našoj pokrajini, koja je koncipirana sa fleksibilnim programima.

"Drago mi je što imamo agrarnu politiku koja je fleksibilna, koju smo koncipirali tako da, u odnosu na sve zacrtane programe početkom budžetske godine, možemo interventno da delujemo i iznađemo modele za delovanje u odnosu na probleme koji se jave na terenu. To je osnovni cilj naše agrarne politike na pokrajinskom nivou", rekao je Radojević.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov podsetio je da su se pčelari odmah nakon pomora pčela, koji se desio obratili lokalnoj samoupravi za pomoć.

"Grad Kikinda je u prethodnih nekoliko godina dokazao da ima više nego dobru saradnju sa najvećim brojem poljoprvednih proizvođača, tako i sa pčelarima. Sredstva koja smo poslednjih godina uložili u pčelarstvo prevazilaze ulaganja tokom proteklih dvadest godina. Zahvaljujem se Pokrajinskom sekretarijatu za poljopirvedu, koji je odreagovao brzo, uvažavajući veličinu katastrofe i potrebna finansijska sredstva", rekao je Markov.

Prilikom dodele ugovora, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo istakao je da se ovako brzo reagovanje nakon incidenta i pružanje pomoći pčelarima po prvi put dešava u Srbiji. Prema njegovim rečima, dodeljena sredstva predstavljaju interventnu pomoć, a rezultati analiza uginulih pčela pokazaće da li postoji mogućnost nadoknade štete i na drugi način.

Kikindski pčelar Zlatko Popetru izgubio je 142 pčelinje zajednice tokom velikog pomora pčela koji se desio u kikindskom ataru pre oko mesec dana. S obzirom na to da je pretrpeo stoprocentnu štetu bilo je upitno da li će nastaviti da se bavim ovim poslom, ali zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uspeće da obnovi svoje rojeve.

"Imali smo pčele na dve lokacije i sve smo izgubili. Pokrajina nam je izašla u susret i ova pomoć nam znači mnogo, jer da naš problem nije prepoznat mislim da bih ja, kao i većina kolega, odsutao od pčelarstva", rekao je Popetru, jedan od pčelara sa teritorije grada Kikinde kom su odobrena sredstva na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvu.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a496298/Pcelarima-u-Kikindi-uruceni-ugovori-za-dodelu-bespovratnih-sredstava.html

Novi, drugi po redu konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvo na teritoriji Vojvodine za Kikindu raspisan je 18. juna.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prepoznao nastali problem i izašao u susret pčelarima, kako bi uspeli da u kratkom roku bar delimično prevaziđu nastalu štetu, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Za ovaj konkurs je izdvojeno više od šest miliona dinara za nabavku novih pčelinjih društava, a pravo da učestvuju imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Prednost će imati pčelari koji su pogođeni pomorom pčela.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 25. junom.

Podsetimo, oko 50 miliona pčela ubijeno je krajem aprila i Kikindi, a pčelari za to krive preterano korišćenje pesticida.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/217110/Od-Pokrajine-sest-miliona-dinara-pcelarima-u-Kikindi-koji-su-ostali-bez-50-miliona-pcela.html

Pčelari iz Šumadije i Pomoravlja pokazali su solidarnost sa svojim kolegama iz Kikinde i u prvoj akciji prikupili oko pedeset rojeva kako bi barem malo nadomestili gubitak koji je usledio velikim pomorom pčela. Svojim primerom žele da podstaknu i druga udruženja pčelara da u svojim opštinama i gradovima pokrenu sličnu akciju.
Kada je čuo vest o pomoru pčela u Kikindi pčelar Bojan Ilić iz Rače kod Kragujevca pokrenuo je akciju prikupljanja rojeva kroz Šumadiju i Pomoravlje. Ubrzo je naišao i na prvi odziv kolega koji su odmah priskočili u pomoć pčelarima iz Kikinde."Postoje ljudi koji žive od pčelarstva i bave se isključivo time i sada su ostali bez ičega što su sticali godinama. Javljali su se ljudi koji hoće da pomognu. Ja sam stvarno srećan jer vidim da još postoje takvi ljudi koji su se odazvali i od srca poklonili ono što su mogli da poklone. Nadam se da će da se i druge opštine odazovu na sličan način da bi mogli ljudima što više da nadomeste taj gubitak", rekao je Bojan Ilić, pčelar, opština Rača.

Najviše rojeva prikupilo je pčelarsko društvo Pomoravlje iz Jagodine, čak dvadeset. Ovi pčelari su odmah stupili u kontakt sa Bojanom jer i sami znaju koliko je teško oporaviti se od toliko velike štete koja je zadesila njihove kolege iz Kikinde.

"Ovo što se desilo, pa moram da budem i malo grub i da kažem da je to katastrofa i zločin. Nisam pristrasan ali kada se uporedi da 90 % proizvodnje hrane zavisi od pčela onda znate o čemu pričamo i Ajnštajn je jednom davno rekao – ako nestanu pčele za 4 godine nestaće i ljudi. Ja bih ovim putem apelovao na sve predsednike udruženja da na nivou svog udruženja pokrenu sličnu akciju jer naše malo kolegama u Kikindi će značiti mnogo", rekao je Boban Mišić, predsednik Društva pčelara ,,Pomoravlje'' iz Jagodine.

"Bez 100 evra ne možete da podignete jednu košnicu da dođe do proizvodnog društva. Prvi prihod možete da očekujete tek od treće godine od jednog pčelinjeg društva. Znači ove godine imate roj koji sledeće godine podižete kao proizvodno društvo do zime, ako prezime tek tamo treće godine možete da imate još jedan roj i da imate bar jednu, dve paše", rekao je Časlav Dobrosavljević, pčelar, Jagodina.

Do sada je prikupljeno oko pedesetak rojeva. I sami pčelari iz Šumadije i Pomoravlja, koji su pokazali solidarnost sa kolegama iz Kikinde, zabrinuti su za pomor pčela jer svake godine odvoze svoje košnice na pašu u Vojvodinu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-pcelara-iz-sumadije-i-pomoravlja-za-kolege-iz-kikinde_1025959.html

Nekontrolisano prskanje i tretiranje pesticidama u poljoprivredi doprinosi tome da sve više pčelinjih društava izumire, a pčela je sve manje.

Kako navode pčelari za Srpskainfo, rešenju ovog problema mora se pristupiti sistemski i studioznije. Imajući u vidu da je med proizveden na ovom području izuzetnog kvaliteta i da se može plasirati i van granica BiH, pčelarstvo je, tvrde, grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit.

Naime, u Semberiji je u tri udruženja registrovano oko 300 pčelara sa oko 12.000 košnica.

Milorad Vasić iz Bijeljine pčelarstvom se bavi već 10 godina. U početku mu je ovo bio hobi, ali kako su godine prolazile povećavao je broj društava, pa sada ima više od 100 košnica. Ove godine suočio se sa velikim gubicima.

- Godišnje sam gubio u proseku košnicu, dve, što se može tolerisati. Ove godine sam, od ukupnog broja, izgubio šest odsto košnica. Razlog je upotreba nedozvoljenih pesticida. Ti pesticidi utiču na orjentaciju pčela, pčele se gube u prirodi pa se ne vraćaju u košnice. Do masovnog pomora pčela dovodi i elektromagnetno zračenje, na koje se ne obraća tolika pažnja - kaže Vasić.

On smatra da bi trebalo da postoji koordinacija s voćarima i ratarima, kako bi imali minimalne ili nikakve gubitke. U nekim zemljama regiona ove stvari su bolje uređene.- Voćari plaćaju pčelarima da im dovezu pčele na oprašivanje, dok kod nas nije praksa. Voćari koji pršću stabla u toku sezone cvetanja, to bi trebalo da rade u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, nikako u toku dana - kaže ovaj pčelar.

Semberski pčelari, osim problema sa izumiranjem pčela, upozoravaju i da je neophodno izvršiti brendiranje meda i označavanje geografskog porekla meda sa ovih prostora kako bi se zaštitili od planeload konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama, marketima, sajmovima prodaje med sumnjivog porekla.

Bosna i Hercegovina ima kvalitetniji med pa se pčelarima preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji. Stalne edukacije i praćenje najnovijih dešavanja u ovoj oblasti su potrebni kako bi ojačali i sačuvali pčelinja društva.

U bijeljinskom Resoru za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi kažu da na zahtev pčelara organizuju seminare na kojima stručnjaci edukuju voćare i pčelare o aktuelnim temama.

Radinka Mičić iz ovog resora kaže da se pčelarima pružaju i drugi vidovi podrške.

- Ovih dana organizovaćemo prezentaciju novih apiterapija. Nastojimo da uvažimo sugestije pčelara i obradimo teme koje ih najviše zanimaju - pojasnila je Mićićeva.

Pravilnikom o podsticajima Ministarstva poljoprivrede RS ove godine planirano je 640.000 KM, što je za 50.000 maraka više nego u prošloj godini.

Portparol Ministarstva Aleksandar Macanović podseća da pravo na podsticaj mogu ostvariti pčelari koji imaju više od 50 pčelinjih društava.

- Podsticaj po košnici je šest KM. Podsticaj se daje i za proizvodnju matica. On iznosi 15 odsto od cene matice, koja se na tržištu kreće od 10 do 20 KM. Prošle godine sredstva za ove namene su iznosila 15.000 KM, a ove godine su povećana na 40.000 KM - rekao je Macanović.Iz resornog ministarstva apelovali su na pčelare da se u skladu s Pravilnikom o načinu vođenja evidencije pčelara i pčelinjaka u Srpskoj do 31. jula upišu u evidenciju pčelara, jer bez toga ne mogu ostvariti pravo na podsticaj.

Prema evidenciji Ministarstva registrovano je 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156.696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-manje-pcela-zbog-nekontrolisanog-prskanja-i-upotrebe-pesticida/xlrd13t

Predsednik Aleksandar Vučić nastavio je kampanju "Budućnost Srbije" posetom Srednjobanatskom okrugu. Posetu je počeo od Lazareva gde je obišao društvo pčelara "Cvet Banata".Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje posredno i neposredno može da se zaradi čak 150 miliona evra, izjavio je predsednik Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima.

Proizvodnja meda je, ukazao je u razgovoru sa lokalnim pčelarima u Lazerevu kod Zrenjanina, ogromna korist za našu zemlju.

Dodaje da je država spremna da sagleda kako još može da pomogne.

"Ovde sam da mi vi kažete šta je to što država još treba da uradi da biste vi mogli lakše da poslujete i više da zarađujete i proizvodite u budućnosti", kazao je Vučić.

Vučić kaže da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović hvalio Savez pčelara kao jednu od najboljih i najuspešnijih organizacija u Srbiji.

Nedimović je naveo da se ljudi često odnose prema pčelarstvu kao prema hobiju, a da je zapravo u pčelarstvu neverovatna potencijal.

"Ubeđen sam da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kao krovna organizacija ubedljivo najbolja organizacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović.

Najavio je nastavak subvencija za pčelarstvo koje iznose 720 dinara po registrovanoj košnicije, ali i pomoć od 50 odsto sredstava za nabaku opreme

"Preko SPOS-a i vaše zadruge, ako bude zainteresovanosti, mogli bismo da uradimo kapcitete za pakovanje vašeg meda", rekao je Nedimovć i naveo da je Pravilnik o tome donet i da stupa na snagu za deset dana.

Najavio je da će se razgovarati o oznaci geografskog porekla i naglasio da bi objekat u Rači za prikupljanje i plasman meda "Naš med" trebalo da bude primer celoj državi.

Više novca za poljoprivredu

Država će uložiti više novca u razvoj poljoprivrede i to će osetiti stočari, ratari, voćari, povrtari i drugi, kao i proizvođači meda, poručio je predsednik Vučić.

"Imamo mnogo toga u poljoprivredi da uradimo. Sada imamo nešto više novca da uložimo pošto smo stvari postavili na siguran temelj, kada smo zaustavili gašenje fabrika i pljačakaške privatizacije", rekao je Vučić.

Istakao je da država sada ima više novca koji može da uloži u poljoprivredu i to zahvaljujući građanima koji nisu verovali u laka obećanja tajkuna koji su, kako kaže, opljačakali i uništili ovu zemlju.

Zahvalio je građanima što znaju da bez marljivog rada nema rezultata.

"Samo lakoverni veruju u jednostavne rezultate bez ikakvog truda. Kada smo 2014. krenuli u teške reforme, verovali ste u poštenje, a ne u lopovluk. Srbija će iz dana u dan biti sve bolje mesto za život", naglasio je Vučić.

Istakao je da će fabrika "Linglong" u Zrenjaninu biti najznačajnija investicija u tom gradu u poslednjih 50 godina.

"Mnogi iz Lazareva dobiće posao u toj fabrici i imaće bolju budućnost. To će značiti dramtične promene za Zrenjanin", napomenuo je Vučić.

Podsetio je da je "Linglong" dobavljač guma za "Foksvagen" i istakao da će pokušati da "Folksvagenovu" investiciju dovede u našu zemlju.

"Bili smo u konkurenciji osam zemlja, zatim pet u koju bi došao 'Folksvagen' i nadam se da ćemo ući u poslednje tri i posle u poslednje dve zemlje za izbor za investiciju. To bi bio najveći rezultat i onda bi mogao sa ponosom da kažem da sam svoj posao završio", naglasio je predsednik Srbije.

Zahvalio je još jednom građanima na veri u modernu i pristojnu zemlju, Srbiju budućnosti.

"A, ja ću se truditi još neko vreme da se borim za Srbiju dok me ne smene. Živela Srbija", poručio je Vučić.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3472440/vucic-drzava-ce-uloziti-vise-novca-u-poljoprivredu.html

Opštinska uprava opštine Ivanjica produžila je rok trajanja Konkursa za subvencionisanu nabavku kvalitetnih priplodnih grla ovaca, do petka 13. jula, saznajemo u Odeljenju za poljoprivredu. Razlog je slabo interesovanje poljoprivrednika i kratak prvi rok za predaju zahteva, koji je istekao danas. Do kraja radnog vremena pristiglo je nešto više od 40 prijava, a novca ima za oko 80 stočara.

Podsetimo, pravo na korišćenje sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ovaca, imaju fizička lica – nosioci registrovanih komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu, sa teritorije opštine Ivanjica, koji u skladu sa uslovima konkursa izvrše nabavku 10 kvalitetnih priplodnih grla ovaca starosti do 7 meseci.

Vlasnici čije zahteve komisija bude pozitivno rešila, dobiće nazad 80 odsto uloženih sredstava u kupovinu grla, a najviše do 120.000 dinara.

Sve bliže informacije mogu se dobiti lično u kancelariji broj 17 Opštinske uprave opštine Ivanjica, putem telefona 032/515-0326, kao i na sajtu opštine Ivanjica: www.ivanjica.gov.rs.

Konkursi za subvencionisanu nabavku muzilica i opreme za pčelarsku proizvodnju otvoreni su do 20. jula odnosno do utroška predviđenih sredstava. Za sva tri javna poziva poljoprivrednicima, iz lokalnog budžeta je izdvojeno 12.530.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2018/07/10/produzen-konkurs-za-nabavku-priplodnih-grla-ovaca/

Opštinska uprava Ivanjice raspisala je konkurs za podsticajna sredstva u poljoprivredi. Subvencionisaće nabavku opreme za pčelarstvo, rok za prijavu je od 25. juna i trajaće do 20. jula.2018. odnosno dok se ne utoše sredstva namenjena za ovu svrhu u iznosu od 1.430.000 dinara.

Osim ovog, otvoren je i konkurs za subvencionisanje nabavke za opremu za mužu - muzilice. I ovaj konkurs je otvoren 25. juna a trajaće do utroška sredstava u iznosu od 600.000 dinara, najkasnije do 20. jula. 2018. Lepa vest iz Ivanjice stigla je i za stočare ovog kraja. Za njih je raspisan konkurs za nabavku kvalitetnih, priplodnih grla ovaca. Konkurs je otvoren od 25. juna do 9. jula, odnosno do utroška predviđenih sredstva u iznosu od 10.500.000 dinara.

Sve informacije u vezi sa raspisanim konkursom mogu se dobiti lično u kancelariji broj 17 opštinske uprave u Ivanjici ili na broj telefona 032/515-0326  

 

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest758576.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30