Danas je održana redovna godišnja Skupština SPOS-a.

Bilo je prisutno tačno 120 delegata (što je odaziv od čak 78,4%). Ovako visok procenat odaziva (6,2% bolji nego prethodne godine) najbolje govori o sve većoj zainteresovanosti pčelara za aktivnosti SPOS-a.
Program rada za period od 2020. do 2024. godine usvojen je jednoglasno. Osnovni zadatak SPOS u 2020. godini svakako je početak rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo… Naglašena je važnost nastavka uplate donacija za Pogon, kako bi savladali sve izazove i zahtevnost stavljanja Pogona u rad. Radnici će u Pogon ući već 15. februara, a otvaranje očekujemo krajem marta, kako je i planirano. Ostale aktivnosti detaljno su obrazložene u Programu rada koji možete pogledati u ovoj vesti.

Za predsednika SPOS-a izabran je dr med. Rodoljub Živadinović sa 115 glasova.

Za članove Nadzornog odbora izabrani su Svetomir Stamenković (101 glas), Slavko Luković (97 glasova), Radomir Radovanović (85 glasova), Dejan Stefanović (84 glasa) i Milisav Miletić (79 glasova).

Za članove Suda časti izabrani su Dragiša Jović (100 glasova), Nenad Trifunović (100 glasova) i Vučko Radojević (76 glasova).

Skupština je jednoglasno verifikovala predložene kandidate za članove Izvršnog odbora SPOS-a: Rade Stevanović, Branko Mijić, Ognjen Delić, Zlatomir Tomić, Ivica Kostić, Milorad Novković, Radivoje Stojanović, Slobodan Čumić, Damljan Dramlić, Dragan Milovanović, Milan Matejić, Savo Mrdak, Zlatomir Kolaković i Ranko Vučković.

Izvor:http://spos.info/novo-rukovodstvo-i-novi-planovi-spos-a/

Kao što je poznato, SPOS je dobio četvorogodišnji Projekta javno privatnog dijaloga o sprečavanju trovanja pčela koji sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). U okviru projekta je, pored potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela u Srbiji od strane gradonačelnika i predsednika opština ovih dana pokrenuta online Peticija o zaštiti pčela u Srbiji, kako bi se o problemu trovanja pčela pričalo sve više na svim nivoima i kako bi se iskazalo interesovanje šire javnosti za ovaj problem, a ne samo interesovanje pčelara.

Apelujemo na pčelare, kao i na sve građane, da u cilju zaštite pčela i opstanka života na planeti, potpišu ovu Peticiju, te da tako pokažemo nadležnima da se svest o neophodnosti postojanja pčela na planeti podiže, te da je za to zainteresovana celokupna javnost.

Peticiju možete potpisati na sledecem linku: https://www.peticije.online/zatita_pela_u_srbiji?fbclid=IwAR2TBksv5nPXeUfzgNXukCIT2yxv3HHwCztcAf3Cb2mN1nSLXBQ1YZGNRcA

Kada vam nakon što ukucate svoje podatke stigne mejl, potrebno je da potvrdite da ste to vi, i tek od tog trenutka se smatra da ste potpisali Peticiju.

Izvor:http://spos.info/peticija-o-zastiti-pcela-u-srbiji/

Prema rečima pčelara, deficitu meda doprinele su vremenske prilike, a najmanje ovog pčelinjeg proizvoda imali su stacionirani pčelari dok su oni koji sele svoja društva u maloj prednosti.

Loša godina međutim nije u mnogome uticala na povećanje cene ovog pčelinjeg proizvoda. Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva kaže da on i njegove kolege od 2015. godine nisu imali blagoslovenu godinu, jer je uvek nešto škripalo.

- Ja sam seleći pčelar, pa je recimo 2016, 2017. i 2018. godine moglo nešto da se napabirči, jer ako nije intenzivno rodio bagrem nešto je ipak dao suncokret ili lipa na Fruškoj Gori. Ali oni koji su stacionirani pčelari oni zavise samo od bagrema, sve posle njega da li će nešto biti ili će ostati samo za pčele veliko je pitanje - kaže Radovanović, koji je ove jeseni zazimio 270 društava.

Prema njegovim rečima, ove godine je bilo manje meda i bilo bi očekivano da čim je ponuda manja da cena bude veća. Međutim, na to ne može mnogo da se utiče jer veliki marketi i tržni centri imaju svoje cene.

- Oni po određenim cenama plaćaju med i ko je ušao sa njima u igru to mora da poštuje. Tu su i česta sniženja koja daju, kupovina na odloženo pa tako da mi ne možemo mnogo da uradimo - kaže Radovanović.

Skoro 95% proizvodnje plasira na beogradsko tržište gde je kako kaže veoma stidljivo došlo do povećanja cena za nekih stotinak dinara. Kilogram livadskog meda je kao i prošle godine 800 dinara, lipa je lane bila 800 sada je 900 dinara, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000 a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara.

- Pored toga ima i zaliha od prošle godine i na pijacama se još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da prodaju med i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično ništa menjalo oko cena. Stalnim mušterijama u Valjevu prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a begremov za 800 dinara i to je ostalo i ove godine - navodi sagovornik Agromedie.

Kako sam kaže, ove godine je bagremov med kod njega bio sličan livadskom zato što je voće bilo izdašno, posebno jabuka jer sam oba kamiona sa košnicama vozio u Jazak. One su tu unele voćnog meda, a pošto bagrem nije bio izdašan onda voće dominira. Tu nemate prozirnu boju bagrema jer se ona dobija kada bagrem dobro rodi pa malo primesa neutiče na njegovu boju.

- Ja košnice vozim na pozni bagrem u Pecku gde ima dosta zasada maline i kupine koje takođe utiču na boju meda i taj med je baš zbog tih primesa na festivalu u Novom Sadu dva puta nagrađen zlatnom medaljom - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima bez obzira na godinu svaki med je kvalitetan samo je bitno da pčelar pošteno radi, odnosno da ono što pčela unese on to izvrca. Da li će to u rodnoj godini biti 20 ili 30, a nama selećim pčelarima i do 50 kilograma po društvu ili će to biti 5 do 10, ili ništa bitno je da je iz košnice izvađeno ono što je pčela unela sa biljaka, zaključuje Radovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2724658/pcelari-nezadovoljni-meda-skoro-i-da-nema

Kao što smo već objavili u tekstu pod naslovom „Dosta je bilo“, SPOS raspolaže saznanjima da nadležni državni organi protiv jednog pakera meda iz Srbije vode kompleksnu istragu za tešku utaju poreza i sačinjavanje fiktivnih otkupnih listova neistinite sadržine o otkupu većih količina meda od pčelara od kojih zapravo nije vršio otkup meda. Tada smo napomenuli SVIM PČELARIMA da, kako saznajemo, nadležni organi ZNAJU SVE, i da pčelarima slučajno NE PADA NA PAMET DA LAŽNO SVEDOČE u korist pomenutog nesavesnog pakera za kog postoji osnovana sumnja da je falsifikovao otkupnu dokumentaciju, i time rade u korist svoje štete, kao i štete čitavog srpskog pčelarstva, ili će odgovarati za krivično delo lažnog svedočenja i pridružiti se navedenom pakeru u izvršenju teškog krivičnog dela, za koje je zaprećena kazna od minimum 2 godine zatvora (maksimum 10 godina) plus novčana kazna.

Međutim, kako nam je dojavljeno, a o tome su itekako obavešteni i nadležni državni organi, paker protiv kog se vodi gore navedena istraga je sa svojim najbližim saučesnikom u petak obišao veći broj pčelara (čineći novo krivično delo navođenja na lažno svedočenje) i dobar broj njih USPEO da ubedi da lažno svedoče u njegovu korist.

To su pčelari odnosno „pčelari“ koji su rešili da za sitan novac koji će dobiti za lažno svedočenje, uništavaju svoju budućnost i budućnost svih nas. Poznata su nam sva njihova imena, i OGROMNA je bruka i sramota ko se sve medju njima nalazi, a u javnosti prodaju finoću! Valjda im je bilo malo višegodišnjeg finansijskog iscrpljivanja od strane nesavesnih pakera? Žele još? Bez obzira na to, SPOS će ih zaštititi i neće otkriti njihova imena nikome ako odustanu od lažnog svedočenja. Valjda će da shvate da taj paker na njih ne misli, kao što nije mislio i kad je falsifikovao njihove potpise i prisvojio ogroman novac, i vrlo rado bi ih sve smestio u zatvor, samo da sebe spasi. A naravno da će biti urađena i grafološka analiza svakog potpisa kao dodatni dokaz za pouzdana operativna saznanja nadležnih. Sa druge strane, SPOS im želi da zbog izvršenja krivičnog dela lažnog svedočenja (krivično delo davanja lažnog iskaza), ako ga izvrše, što duže provedu u zatvoru, zajedno sa onim koji ih je na to naveo.

Kada nadležni, kojima je sve to poznato, budu sproveli istragu do kraja i kada bude doneta pravosnažna sudska presuda zbog lažnog svedočenja, sa velikim zadovoljstvom ćemo javno objaviti imena svih pčelara koji su prodali veru za večeru i lažno svedočili, ako od toga ne odustanu koliko danas!

 Inače, SPOS je dojavu o pakerovom putovanju u petak 22. novembra dobio istog dana, ali objavljujemo je tek sada iz posebnog razloga koji ćemo saopštiti nakon donošenja pravosnažne sudske presude. Inače, nadležni su obavešteni i o pripremi narednog njegovog putovanja radi obilaska drugih pčelara koje je navodio na otkupnim listovima, tj. produženog izvršenja krivičnog dela navođenja na lažno svedočenje.

Mimo pčelara, upozoravamo i ostale njegove pomagače, a posebno jednu osobu, koja će se prepoznati, jer ugrožava svoj posao i budući život učestvujući u izvršenju krivičnog dela. Najbolje bi bilo da se okane tog posla i nadležnima koliko danas preventivno prizna celu istinu, jer oni i tako znaju sve detalje, samo što će kazna biti mnogo veća kada se ne prijavi sama.

Neka svako odgovara za svoje postupke!

 NARAVOUČENIJE!

Izvod iz člana 335 Krivičnog zakonika (krivično delo DAVANJE LAŽNOG ISKAZA): Svedok koji da lažan iskaz pred sudom kazniće se zatvorom do 3 godine.

Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 meseca do 5 godina.

Izvod iz člana 336b Krivičnog zakonika (krivično delo OMETANJE PRAVDE): Ko ometa vođenje sudskog postupka kazniće se zatvorom do 3 godine i novčanom kaznom.

Izvor:http://spos.info/pcelari-ce-lazno-svedociti-u-korist-falsifikatora/

Erno Kiš iz Skorenovca kod Kovina pčelarstvom se bavi od 2010. godine, odnosno od kada je završio srednju školu. Danas ima svoje gazdinstvo - Pčelarstvo Popaj. Kako kaže za eKapiju, za pčelarsto se opredelio sasvim slučajno.

- Kum se bavi pčelarenjem, pa me je pozvao da pomognem oko vrcanja meda. Nakon toga sam rešio da posvetim malo vise pažnje pčelama i tome kako rade kao zajednica. Tako sam zavoleo pčelarstvo i odabrao da se ovim bavim - kaže Kiš.

Trenutno na pčelinjaku ima 120 kosnica lr i db tipa. Kaže da prinos meda zavisi od vremenskih uslova i jačine društva. Ukoliko su vremenske uslovi dobri i ako je zdravo i jako društvo, na godišnjem nivou može da se dobije 40 kg meda po košnici.

- To je neki prosek kada je dobra godina - dodaje Erno.

Košnice seli u Deliblatsku peščaru, a nakon toga u sopstveni atar na suncokret. Smatra da je upravo paša na suncokretu najkvalitetnija, a ceni i pašu na lipi.

Ovaj pčelar proizvodi med i propolis, koji su veoma traženi. Prodaje ih lično, "na kućnom pragu", ali i preko svog internet sajta.Smatra da je pčelarstvo isplativo ako se pčelari ovim poslom bave ozbiljno i ako ulažu u pčele.

- Na početku su velika ulaganja, u znanje, nabavku osnovne opreme i tako dalje. Trebalo bi da se počne sa malim brojem košnica, na primer četiri ili pet, a vreme će pokazati da li zaista želite da se bavite pčelarstvom, jer ovaj posao zahteva dosta truda - iskren je Erno Kiš.

Kaže da zaradu, osim meda i propolisa, donose i ostali proizvodi, kao što su vosak, matični mleč, ali i pravljenje roja za prodaju i prodaja matice.

- Savetovao bih mlade pčelare, koji tek kreću da se bave pčelarenjem, da pored njih bude iskusan pčelar, koji će im dati savete i naučiti ih kako najbolje i najkvalitenije da postupi sa pčelama. Pčelarstvo je za mene kao kada staneš kod matičara i kažeš "da". Mora da se posveti puno pažnje, da se ima znanja i da se ulaže. Na kraju će to pčele da cene i nagradiće vas uspehom - poručuje Erno Kiš.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2699163/saveti-iz-pcelarstva-popaj-za-sve-koji-zele-da-udju-u-ovaj

Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Povodom pomora pčela koji se dogodio u maju mesecu, u kikindskom ataru, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je obavio niz sastanaka sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine, pa i Srbije, s namerom da se pomogne pčelarima u Kikindi, koji su gotovo u potpunosti pretrpeli štetu, a mnogima od njih to je jedini izvor egzistencije, navodi se.

Kako se navodi u saopštenju, resorni sekretar Vuk Radojević je tim povodom u Kikindi, na bašaidskom putu, na imanju pčelara Zlatka Popetrua, uručio 29 ugovora nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 28 sa teritorije Kikinde. Reč je o dodeli sredstava po osnovu drugog ovogodišnjeg konkursa, namenjenog za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u 2019. godini.

"Ukupna vrednost investicaja, po ovim ugovorima, je 7,6 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata 6,1 milion dinara, što čini 80 odsto ukupne vrednosti investicija. Sve investicije su namenjene za nabavku oko 1.770 novih pčelinjih društava", izneo je Radojević i naglasio da će na ovaj način u ogromnoj meri, ako ne i u potpunosti, biti prevaziđena nastala šteta, koju su pretrpeli pčelari na teritoriji Kikinde.Radojević u svom obraćanju pčelarima u kikindskom ataru, u prisustvu gradonačelnika Kikinde Pavla Markova, ukazao na značaj dobre saradnje koju je Sekretarijat ostvario sa Gradom Kikindom i Savezom pčelarskog saveza Vojvodine, kako bi se ovaj problem promptno rešio, te obezbedila sredstva da se raspiše, drugi po redu, konkurs za pčelare.

On je podsetio na to da je jedan konkurs već uspešno realizovan, i gde je ukupna vrednost investicija iznosila blizu 50 miliona dinara sa pčelarima sa cele teritorija AP Vojvodine. Od toga je je 40 miliona dinara namenjeno za nabavku opreme, dok je deset miliona dinara izdvojeno za nabavku novih pčelnjih društava.

Radojević je ukazao i na efikasnost agrarne politike u našoj pokrajini, koja je koncipirana sa fleksibilnim programima.

"Drago mi je što imamo agrarnu politiku koja je fleksibilna, koju smo koncipirali tako da, u odnosu na sve zacrtane programe početkom budžetske godine, možemo interventno da delujemo i iznađemo modele za delovanje u odnosu na probleme koji se jave na terenu. To je osnovni cilj naše agrarne politike na pokrajinskom nivou", rekao je Radojević.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov podsetio je da su se pčelari odmah nakon pomora pčela, koji se desio obratili lokalnoj samoupravi za pomoć.

"Grad Kikinda je u prethodnih nekoliko godina dokazao da ima više nego dobru saradnju sa najvećim brojem poljoprvednih proizvođača, tako i sa pčelarima. Sredstva koja smo poslednjih godina uložili u pčelarstvo prevazilaze ulaganja tokom proteklih dvadest godina. Zahvaljujem se Pokrajinskom sekretarijatu za poljopirvedu, koji je odreagovao brzo, uvažavajući veličinu katastrofe i potrebna finansijska sredstva", rekao je Markov.

Prilikom dodele ugovora, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo istakao je da se ovako brzo reagovanje nakon incidenta i pružanje pomoći pčelarima po prvi put dešava u Srbiji. Prema njegovim rečima, dodeljena sredstva predstavljaju interventnu pomoć, a rezultati analiza uginulih pčela pokazaće da li postoji mogućnost nadoknade štete i na drugi način.

Kikindski pčelar Zlatko Popetru izgubio je 142 pčelinje zajednice tokom velikog pomora pčela koji se desio u kikindskom ataru pre oko mesec dana. S obzirom na to da je pretrpeo stoprocentnu štetu bilo je upitno da li će nastaviti da se bavim ovim poslom, ali zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uspeće da obnovi svoje rojeve.

"Imali smo pčele na dve lokacije i sve smo izgubili. Pokrajina nam je izašla u susret i ova pomoć nam znači mnogo, jer da naš problem nije prepoznat mislim da bih ja, kao i većina kolega, odsutao od pčelarstva", rekao je Popetru, jedan od pčelara sa teritorije grada Kikinde kom su odobrena sredstva na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvu.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a496298/Pcelarima-u-Kikindi-uruceni-ugovori-za-dodelu-bespovratnih-sredstava.html

Novi, drugi po redu konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvo na teritoriji Vojvodine za Kikindu raspisan je 18. juna.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prepoznao nastali problem i izašao u susret pčelarima, kako bi uspeli da u kratkom roku bar delimično prevaziđu nastalu štetu, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Za ovaj konkurs je izdvojeno više od šest miliona dinara za nabavku novih pčelinjih društava, a pravo da učestvuju imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Prednost će imati pčelari koji su pogođeni pomorom pčela.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 25. junom.

Podsetimo, oko 50 miliona pčela ubijeno je krajem aprila i Kikindi, a pčelari za to krive preterano korišćenje pesticida.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/217110/Od-Pokrajine-sest-miliona-dinara-pcelarima-u-Kikindi-koji-su-ostali-bez-50-miliona-pcela.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31