Jun mesec nije obećavao berićetnu godinu, jer smo nakon tople zime i sušnog proleća pred vratima leta, uplivali u gotovo svakodnevne padavine. Na porodičnom imanju Seničića u Vitanovcu, pokušavamo da sa domaćinima okusimo prvi bagrmov med. Kiša ne da. Strpljivo smo čekami da stane i saznajemo motive pčelarenja, koje kod naših domaćina iz hobija do profesije traje već 4 decenije.
Bračni par Seničić Milanka i Milomir, inžinjeri tehnologije po struci, ove godine uknjižili su i 40 godina bavljenja pčelama. Od početne dve košnice danas imaju 130 proizvodnih košnica na dve lokacije, ne računajući rojeve. U svakom poslu, hobiju. životu, čovek mora imati uzor i cilj. Samo suva matematika ne pomaže uvek, tako da ne očekujte milione od meda.
Iskustveno postoje i druga zadovoljstva- naglašava Milomir.
„Naš otac je odlaskom u penziju tih osamdesetih godina dobio dve košnice. Želeći da njemu pomognemo počeli smo i mi da se zanimamo vikendom na porodičnom imanju i tako učili prve korake, ne sluteći da će doći neka burna vremena. Iz godine u godinu smo uvećavali broj košnica, tako da danas imamo 130. Za naše godine prilično, mada smo vremenom pčelarenje zavoleli. Danas je to i ljubav. Matičenje, mi danas predstavlja zadovoljstvo, kada vidite novo rađanje. Med više nije prioritet. Da se razumemo, onaj ko ulazi samo matematikom da zaradi, teško će postati dobar pčelar!“ saznajemo od domaćina.
Devedestih godina prošlog veka u Srbiji postaje vruće, sukobi, ratovi, zatvaranje fabrika. Dvoje akademaca počinje doktorski rad na pčelinjaku, i to onaj najvažniji prehraniti porodicu i školovati decu.
Oboje su radili u nekadašnjem gigantu kraljevačkoj firmi „Magnohrom“ kao diplomirani tehnolozi. Sigurnost njihove profesije, kao i većine uposlenih postaje nestabilna. Milanka se sa setom priseća tih vremena...
„Bilo je izuzetno teško. Naše dve ćerke su uveliko bile školarci. Odlične učenice, trebalo je decu slati na dalje školovanje. Strahovi, ratovi, bez primanja. Jedini oslonac nam je tada bilo tridesetak košnica. Verujte da nije bilo njih ne znam kako bi opstali! To više nije bio hobi, ljubav, već posao kojim smo prehranili porodicu. Tada sam bila jedna od retkih žena koja se bavi pčelarenjem. Na prvi pogled sve izgleda jednostavno, zapravo nije. Izazov i ponuda koju smo jedino imali tog trenutk.“ priča Milanka.
Ovaj posao nosi velike izazove, stalno se uči, saznajemo nešto i o tipovima košnicazato početnicima savetuju da se dobro informišu o svemu pre nego krenu u pčelarenje. O zdravlju pčela se takođe mora voditi računa. Naši domaćini kažu da oko pčela ima dosta posla, posebno u sezoni, od marta do oktobra, ali veliki uticaj na količinu dobijenog meda imaju i vremenski uslovi, koji su u poslednje vreme značajno pogoršani. Bagrem nažalost ni ove godine nije poneo.
„Kada je krenuo bagrem, tri dana je bilo fantastično. Taj zvuk pčela njihovog leta teško možete opisati. Lepo toplo vreme, bagrem tek na početku cvetanja i onda se desio neki vruć vetar koji je bukvalno spario bagrem. Ta paša je bila istog trenutka gotova. Let pčela manji, gotovo utihnuo. Znali smo da je godina završena. Dalje se oslanjamo na livadsku pašu.“ - kazuje Milomir.
Pčelari kažu da je svaka treća godina rodna, i da ona nosi i naredne sezone. Najvažnije je stalna selidba pčela ko želi da ima količinu i kvalitet meda. Naši sagovornici danas retko sele pčele, jer kako kažu taj posao su malo pregazile njihove godine. Pčelari znaju šta znači selidba.
„Znate to je veliki posao. Mi smo ranijih godina dok nas je dobro služilo zdravlje selili na tri lokacije. Selidbu mora takođe da radi neko ko zna oko pčela! Od tih paša po košnici se dobijalo i po 80 kg meda. Selidba je takođe rizik. Mi smo mahom nakon bagrema ovde u bazi, pčele selili u Vojvodinu i na Pešter. U Vojvodini naročito postoji rizik poslednjih godina, zbog tretiranja suncokreta ovim otrovima. Jedno brane drugo uništavaju. Ljudi, čini mi se nisu svesni značaja pčela. Svakome je u bilo kom poslu ambicija zarada, to mogu da razumem. Međutim godinama pokušavamo i preko saveza, vi mediji takođe pomažete, ali do nekih glava apel ne dopre, nažalost. Pešter je druga priča, tamo je sigurnije, ali je flora znatno slabija. Valjda zbog sve manje stoke… Sve je
nekako povezano. Nažalost čovek je taj koji stvara tehnologije, oni veliki pojedu male i tako u krug. Žao mi je što svet izgleda drugačije za ovih 4 decenije koliko ovo radimo. Naše košnice danas su mahom ovde u Vitanovcu i obližnjoj Gruži.“ priča Milanka.
Učili su od drugih, danas oni uče druge. Naslednici takođe pripomognu, naravno kada im obaveze dopuste. Nisu od onih koji pate ako pčelarenje u porodici postane tradicije, mada ne kriju i da bi im bilo drago. Saznajemo da puno afirmišu mlade pčelare, pomognu savetom, tokom radova, matičenja, mada omladinci iz okruženja rado priskoče Seničićima pri vrcanju meda ili drugih poslova. Lepo je čuti da još uvek postoje „mobe“ Lepa tradicija minulih vremena, koja se malo upražnjava danas u Srbiji. Sve se nekako pretvorilo u dinar. A on okrugao, manje vredi od obećanog života i često izmakne
iz ruku. Definicija uspeha ne leži samo u novcu, već i tome koliko ste pomogli drugima da uspeju u životu!
Ko ne voli pčele, ko ih se plaši, ko je nervozan nikako ne treba da ulazi u pčelarenje. Ovi najkorisniji leteći stvorovi ne vole ni jake mirise, čak ni beli luk.Za kraj simfonija, ko razume shvatiće, kaže Milanka.
„Ne mogu opisati koliko mene pčele smiruju. Ja sam kao početnik malo zazirala, možda se plašila, ali taj zvuk kad one uzlete, vraćaju se u košnicu, njihova muzika je prava simfonija. To se ne da opisati, to čovek mora da doživi. Mora se voleti priroda, voleti pčele. Njihova organizacija je najveće savršenstvo koje postoji u jednoj zajednici. Pogledajte samo kako izgleda saće. Kada bi ljudi samo delom sledili pčelinje zajednice, svet bi izgledao potpuno drugačije. Nažalost malo možemo uticati na to. Mi smo kao pojedinci njihovu lekciju naučili, ali je još uvek nismo savladali.
Naučismo i mi novu lekciju. Međutim po onoj narodnoj „džaba gluvom govoriti, a slepom pisati“ bojim se da će ova priča biti samo pročitano štivo. Bilo bi bolje da je drugačije, mada uvek postoje oni kojima ništa nije sveto i sve im je malo. Misli globalno, deluj lokalno, potrajao bi ovaj pasus. Zato, da zaključimo Seničiće i njihovu ličnu priču. Pčelarstvo je oblast poljoprivrede koja zahteva najviše znanja koje mora redovno da se usavršava. Od košnica svakako ima zarade, međutim bogatih pčelara nema. Pčelarstvo donosi nova iskustva, nova saznanja, nova prijateljstva.
Najveće bogatstvo su, kažu naši sagovornici naslednici i zdravlje. Za naslednike se pobrinuli oni, za zdravlje pčelice. Šta ćete bolje. Poželeli smo im još puno zdravih, berićetnih i srećnih godina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Selidba je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto.Mnogi će pčelari sa zadovoljstvom držati svoje košnice na jednom mestu tokom cele godine, no savremeno pčelarstvo okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti kojem većina proizvođača meda i teži, ne može se ni zamisliti bez selidbe pčela na više paša.

No, preseljenje je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto, a naravno, pre svega najbitnije je pronaći dobru i odgovarajuću lokaciju.Selidba u krugu manjem od tri kilometra može predstavljati problem budući da pčele skupljačice poznaju krajolik u kom se nalaze i vraća će se direktno nazad na prvobitno mesto svoje košnice gde će se skupiti u klupko na tlu jer nisu mogle pronaći svoju košnicu. Selidba na veću udaljenost, na primer, na novo mesto koje se nalazi izvan njihovog uobičajenog područja paše, pčele neće prepoznati i bez poteškoća će se same orijentisati.Dan pre premeštanja potrebno je pregledati sve košnice da nemaju kakve pukotine ili otvore kroz koje bi pčele mogle da izađu.

Uveče, kada pčele prestanu da izleću, košnicu je potrebno dobro nadimiti kako bi se one nasisale meda i bile mirne prilikom utovara i transporta. Na leta košnice potrebno je staviti mrežu, papir na kom se probuše rupe ili mokar sunđer kako bi dobijale vazduha, a opet da ne bi mogle da pobegnu iz nje, piše Bee informed.Iako se selidba većinom obavlja nešto pre mraka i u noći zbog nešto nižih temperatura, ako ih iz nekog razloga premeštate danju, držite ih zatvorene prethodne noći i ne otvarajte košnicu dok ih potpuno ne preselite. Za vreme vrućeg dana, osigurajte im puno vode prskajući ih kroz gazu u redovnim razmacima.Prenos košnice na novu lokaciju ili utovar na prevozno sredstvo je osetljiv deo i potrebno ga je obaviti uz što manje uznemiravanja pčela. Dobro je da taj posao obave bar dve osobe, a pomoć kod transporta zavisi od samog terena i može biti u vidu transportnih kolica, bilo onih specijalizovanih za premeštaj košnica ili običnih.

Otvoreni kombi ili manji kamion idealan je za selidbu, jer se košnice tako lako provetravaju, a moguće ih je staviti i veći broj. Zbog mogućeg jačeg vetra, potrebno ih zavezati i na njih staviti kakav teži predmet (ciglu).Istovar na željenu lokaciju takođe treba da se obavi sa što manje stresa za pčele, a kako navodi David A. Kušman, pre istovara ih je potrebno ostaviti barem pola sata da se smire kako ne bi došlo do naglog izleta, gubitka orijentacije i slično.

Mala napomena, uvek je potrebno kod pripreme za selidbu i samog transporta nositi zaštitno pčelarsko odelo!

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/kako-pripremiti-kosnice-za-selidbu-i-transport/60494/

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon. Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glav-ne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neo-bično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica.

Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavlja-njem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke di-rektno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram gra-đevnjak, ali o tome kasnije.

Svaki nastavak koji dodajem ima okruglo leto. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na na-stavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale na-stavke.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/20/pcelarstvo/kako-dodavati-nastavke/

Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela koje su zastupljene na svim kontinentima. Pored pčela radilica koje skupljaju nektar i hrane društvo, centralna figura oko koje se vrti život u košnici je matica. To je zrela ženka čiji je zadatak nošenje jaja čime umnožava vrstu i doprinosi opstanku društva. Osim toga, ona luči feromone po kojima je pčele prepoznaju i čime ona pčelinje društvo drži na okupu. Dešava se i da matica bude trutovača i odmah je treba izbaciti iz košnice. U pitanju je mlada i naizgled zdrava matica. Međutim, ako se kroz četiri, a najdalje kroz šest nedelja pošto se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neplodna, tj. trutovnjača. Ona može da leže jaja, ali se iz njih legu samo trutovi. To može da se raspozna po spoljnom obliku ćelija. Naime, leglo radilica ima ravne poklopce na ćelijama, dok su trutovske ispupčene. Da bi se ovo izbeglo najbolje je kupiti maticu koja je selektovana i odgajana.
Jedan od najboljih srpskih proizvođača matica je Zoran Stojanović iz sela Ribnica nedaleko od Kraljeva. Kao registrovano preduzeće bavi se gajenjem matica od 2005. i to u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
- Odgajanje i selekcija je odabir matica od majke rodonačelnice, pa matice nasleđuju najbolje genetske osobine majke. Selektivnim programom dobijate najkvalitetnije matice koja je osnov kvalitetnog pčelinjeg društva. S obzirom na to da je cena jedne matice oko 1.000 dinara ekonomičnije je da kupite maticu nego da se nadate da će ona koja se izlegla u košnici biti dovoljno kvalitetna – kaže za Agrobiznis magazin Stojanović i ističe da je u odgajanju matica najvažniji tajming koji mora da se striktno poštuju.
Da pčelar kupuje najbolju maticu osim samog Stojanovića garancija je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji kontroliše rad odgajivača, daju sve neophodne stručne savete ukoliko je to potrebno, dok u resornom ministarstvu dobijaju sertifikat za rad koji važi šest godina ali se obnavlja svake godine.

Opširnije u novom, aprilskom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

„Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra“.
Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan
u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelar“ – ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.
Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.
„U radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji obavljaju najrazličitije poslove vezane za rad na pčelinjaku i oko njega. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno, jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom, ističe naš sagovornik, i dodaje:
„Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život.
U svom radu koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda. Bez obzira
na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi. Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…
„Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse“.
U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli, žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Prema rečima pčelara, deficitu meda doprinele su vremenske prilike, a najmanje ovog pčelinjeg proizvoda imali su stacionirani pčelari dok su oni koji sele svoja društva u maloj prednosti.

Loša godina međutim nije u mnogome uticala na povećanje cene ovog pčelinjeg proizvoda. Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva kaže da on i njegove kolege od 2015. godine nisu imali blagoslovenu godinu, jer je uvek nešto škripalo.

- Ja sam seleći pčelar, pa je recimo 2016, 2017. i 2018. godine moglo nešto da se napabirči, jer ako nije intenzivno rodio bagrem nešto je ipak dao suncokret ili lipa na Fruškoj Gori. Ali oni koji su stacionirani pčelari oni zavise samo od bagrema, sve posle njega da li će nešto biti ili će ostati samo za pčele veliko je pitanje - kaže Radovanović, koji je ove jeseni zazimio 270 društava.

Prema njegovim rečima, ove godine je bilo manje meda i bilo bi očekivano da čim je ponuda manja da cena bude veća. Međutim, na to ne može mnogo da se utiče jer veliki marketi i tržni centri imaju svoje cene.

- Oni po određenim cenama plaćaju med i ko je ušao sa njima u igru to mora da poštuje. Tu su i česta sniženja koja daju, kupovina na odloženo pa tako da mi ne možemo mnogo da uradimo - kaže Radovanović.

Skoro 95% proizvodnje plasira na beogradsko tržište gde je kako kaže veoma stidljivo došlo do povećanja cena za nekih stotinak dinara. Kilogram livadskog meda je kao i prošle godine 800 dinara, lipa je lane bila 800 sada je 900 dinara, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000 a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara.

- Pored toga ima i zaliha od prošle godine i na pijacama se još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da prodaju med i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično ništa menjalo oko cena. Stalnim mušterijama u Valjevu prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a begremov za 800 dinara i to je ostalo i ove godine - navodi sagovornik Agromedie.

Kako sam kaže, ove godine je bagremov med kod njega bio sličan livadskom zato što je voće bilo izdašno, posebno jabuka jer sam oba kamiona sa košnicama vozio u Jazak. One su tu unele voćnog meda, a pošto bagrem nije bio izdašan onda voće dominira. Tu nemate prozirnu boju bagrema jer se ona dobija kada bagrem dobro rodi pa malo primesa neutiče na njegovu boju.

- Ja košnice vozim na pozni bagrem u Pecku gde ima dosta zasada maline i kupine koje takođe utiču na boju meda i taj med je baš zbog tih primesa na festivalu u Novom Sadu dva puta nagrađen zlatnom medaljom - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima bez obzira na godinu svaki med je kvalitetan samo je bitno da pčelar pošteno radi, odnosno da ono što pčela unese on to izvrca. Da li će to u rodnoj godini biti 20 ili 30, a nama selećim pčelarima i do 50 kilograma po društvu ili će to biti 5 do 10, ili ništa bitno je da je iz košnice izvađeno ono što je pčela unela sa biljaka, zaključuje Radovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2724658/pcelari-nezadovoljni-meda-skoro-i-da-nema

Područje Starog Kolašina u Zubinom Potoku ima povoljne uslove za poljoprivredu. Pojedine porodice posvetile su se stočarstvu, uzgajaju i voće, a prednosti tog podneblja koriste i pčelari. U poslednjih nekoliko godina u proizvodnji šumskog meda izdvojio se Igor Lazarević osvajač više domaćih i međunarodnih priznanja.Uz pčele Igor je od malena. O njima je učio od svog oca. Proteklih pet godina intenzivno se bavi proizvodnjom meda. Poseduje oko 600 košnica iz kojih je ove godine dobio tri i po tone meda.

"Ovde kod nas imamo jedan skroman broj pčelara i ovde su najviše zastupljeni šumski, livadski i, manje, bagremov med. Mi smo statični pčelari, pa gubimo na količini ali zato dobijamo na kvalitetu. I to mi je kao proizvođaču veoma bitno – da dobijem visoko kvalitetan med bez dodataka, aroma i veštačkih stvari", ističe Igor Lazarević.

U znak podrške svima koji žele da se bave tim poslom spreman je da pomogne, jer kaže da je okruženje u kojem živi idealno za pčelarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Od pčelarstva, kaže, može da se živi jer ne postoji problem u plasmanu pčelinjih proizvoda.

"Zvali su me iz Tuzle gde je bio međunarodni sajam meda. Dobio sam zlatnu medalju za svoj šumski med i to mi daje vetar u leđa da to shvatim na još ozbiljniji način", navodi Igor.

U okolini Starog Kolašina nekada je svako domaćinstvo osim stoke imalo i po nekoliko košnica za svoju kuću. U obližnjem Drenu porodica Rašković živi od stočarstva. Proizvode zdravu hranu i od nje zarađuju za život.

"Imamo dosta voćnjaka, sejemo detelinu i pšenicu, baštu imamo plastenik od 120 kvadrata. Sejemo, imamo svoju papriku, svoj paradajz, znači sve svoje", kaže Slobodan Rašković iz sela Dren.

Njihova tri sina odrastaju u prirodi a četvrta beba je na putu. U Drenu ima dece, i to je dobar znak za budućnost u tom delu Ibarskog Kolašina.

"Planovi su nam da i dalje ostanemo ovde da živimo, da radimo kao i do sada. Moraćemo mallo više, deca rastu", ističe Bojana Rašković.

Raškovići kažu da se nikada nisu pokajali što žive u selu jer sve što su želeli uspeli su da stvore na porodičnom imanju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3695429/zlatni-sjaj-meda-s-kosmeta.html

Porodica Rafajilović na svom imanju u selu Tulež kod Aranđelovca ima tridesetak pčelinjih društava. Ono što ih razlikuje od ostalih je to što svaka košnica
oslikana rukom Srbijanke Rafajilović.
Ona sa svojim suprugom i sinom održava imanje i pčelinjak.

„Kod nas su se svi nekako srodili. I ove kokoške koje šetaju dvorištem pa i pčelinjakom nisu problem. Što se tiče košnica ideja da ih oslikam potekla je iz činjenice da svaka pčela ima svoju košnicu i potrebno je da je pronađe kada se vraća u nju. Sada kada su košnice oslikane sigurna sam da im je lakše da se snađu“ kaže za Agrobiznis Srbijanka.
Ovaj pčelinjak koji vam predstavljamo nalazi se u srcu Šumadije na tromeđi između Lazarevca, Sopota i Aranđelovca od kog smo udaljeni 28 kilometara tako
da je Tulež praktično poslednje selo na teritoriji ove opštine. Srbijanka je svoje imanje proširila kupovinom od braće i vratila se u svoje rodno selo. Ona kaže da na imanju ima još dosta da se radi ali joj oslikavanje košnica predstavlja zadovoljstvo

„Bez ljubavi nema uspeha u bilo kom poslu pa ni u pčelarstvu. Moji preci su takođe bili pčelari. Osam godina se bavim pčelarstvom i od početka oslikavam košnice. Smatram da je različita boja košnica prednost i pčela treba da je prepozna kao svoju“ dodaje Srbijanka.
Na pojedinim košnicama se nalaze i imena za koja nam Srbijanka objašnjava da su imena njenih unuka. Rafajiloviće smo posetili dan uoči selidbe pčela u Banatske Karlovce. Srbijanka inače nije oduševljena time što mora da seli košnice ali je ovaj potez iznuđen jer je tokom proleća bilo loše vreme tako da je i paša bila loša.

"Ovu selidbu radim jer želim da pčele sakupe dovoljno hrane za zimski period i ne bih da ih dohranjujem tokom letnjeg perioda“ kaže nam Srbijanka koju smo inače upoznali na sajmu etno hrane u Beogradu gde je predstavljala svoj proizvod poznat od davnina „Muljani med“. Zapravo se u ovom medu nalaze svi važniji proizvodi pčele poput polena, perge, voska, matičnog mleča i naravno meda. Ona planira da u saradnji sa hemijskim fakultetom uradi detaljnu analizu ovog
proizvoda kako bi se i stručno pokazalo koliko je ovaj proizvod vredan odnosno kvalitetan.

„Planiram da ubuduće pakujem proizvode u teglice od 200grama. Inače sam ubeđena da med nije najvažniji proizvod pčela jer na ovaj način upravo
pokazuju da možda njega ima najviše ali drugi proizvodi su možda značajniji, kvalitetniji i ekonomski interesantniji“- dodaje ova vredna žena.
Ako bismo analizirali umetnički rad ove pčelarke sigurno bi potrajalo jer na košnicama su prisutni različiti motivi uz cvetove, životinje, različit kolorit i svaka
košnica predstavlja unikat.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31