Gostujući u agroemisiji Bolja Zemlja, prof. dr Cvijan Mekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, načeo je jednu jako zanimljivu temu,
koju bi trebalo sagledati iz više uglova. Razlog tome treba tražiti, pre svega, u lancu ingerencija i odgovornosti koji svaka od strana nosi. A u tom lancu učestvuju odgajivači, Osnovne Odgajivačke Organizacije (matične službe, u daljem tekstu OOO), Regionalne Odgajivačke Organizacije (Poljoprivredne stručne službe, u daljem tekstu ROO), Glavna Odgajivačka Služba (Institut za stočarstvo, u daljem tekstu GOO) i na kraju, kao krovna institucija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da bi našim cenjenim proizvođačima bilo jasnije, neophodno je svaku stavku detaljno analizirati. Imajući
to u vidu, tekst ćemo objavljivati u nastavcima, kako ne bi bio predug i zamoran.
Uvaženi profesor je izrazio sumnju u pedigrea u ovčarstvu i reklo bi se s pravom. Svako ko je i malo bio u selekciji zna način rada i delovanja na tom polju, što
uostalom i rezultati govore. Međutim, uprkos gore nevadenom lancu ingerencija i odgovornosti, prof. Mekić je u svom izlaganju pomenuo samo Osnovne Odgajivačke Organizacije, odnosno matične službe, iako su one samo jedna od alki tog lanca. Da bi proizvođačima bilo jasnije, pokušaćemo da objasnimo mehanizam funkcionisanja.
Odgajivači koji žele da gaje kvalitetan priplodni materijal, podležu nekim obavezama, ali i pravima propisanim nadležnim zakonima i podzakonskim aktima (pravilnicima). S obzirom da takvi odgajivači imaju prava na državne subvencije u novcu, sasvim je logično da ih se mora kontrolisati. Prva i najvažnija kontrola je ona koju sprovodi OOO s kojom proizvođač ima potpisan Trojni ugovor (ugovor između proizvođača, matične službe kao OOO i ROO) kojim su
definisana prava i obaveze svake od triju strana potpisnica.
Prema Trojnom ugovoru, proizvođač ima PRAVA da:
Ostvari pripadajuća podsticajna sredstva koja proističu iz rada sa odgajivačkim organizacijama Republike Srbije.
Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom, je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza, Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.
Proizvođač je OBAVEZAN da: Bude registrovan kao PG u skladu sa Uredbom o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, Omogući nesmetan rad
odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla. Sa odgajivačkim organizacijama vrši gajenje priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o stočarstvu, U roku
od 15 dana OOO prijavljuje promenevođenju Glavnog odgajivačkog programa prema cenovniku koji je sastavni deo ovog Ugovora, Snosi troškove pripreme i
overe dokumentacije za podsticajna sredstva prema važećem cenovniku – avansno, Snosi troškove izrade pedigrea – avansno, Snosi troškove upisa grla u Glavnu matičnu evidenciju (dobijanje HB broja) prema važećem cenovniku – avansno, Omogućava uvid u pasoše za stoku i overene potvrde o osemenjavanju od nadležne veterinarske službe. Razmotrićemo postupno neke od najčešćih nedoumica vezanih za prava i obaveze odgajivača.
Kada je reč o pravima, spomenućemo sledeće:
- Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom.
- Da je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza.
- Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.Ovo su jako važne i povezane stavke koje vrlo često dobar deo odgajivača previdi pri odluci da promeni OOO pa se izlaže dodatnim troškovima uprkos jasno definisanim članovima ugovora. Pojedine kolege naplaćuju dodatne iznose po matičnom listu proizvođačima koji su odlučili da promene OOO pokušavajući da zadrže stranku (posebno odgajivače većeg broja životinja kod kojih iznos te naknade bude poprilično visok, sve u cilju da se stranka predomisli i ostane u OOO koju želi da
promeni). Cene variraju po slobodnom nahođenju, obično su odraz sujete onoga od koga se odlazi i nisu Ugovorom definisane. Primetno je da se ti iznosi ne naplaćuju u prisustvu nadležnog inspektora koji sačinjava Zapisnik pri promeni OOO.
Dakle, da sumiramo – odgajivač ima pravo da bira s kim će da radi; ima pravo da dobije matične listove svojih životinja od OOO ukoliko prelazi u drugu OOO (razlog promene OOO je potpuno nebitan); nema nikakvu obavezu da plaća iznos po matičnom listu životinje ukoliko je prethodno isplatio sva dugovanja.
Kada govorimo o obavezama, odgajivač se Ugovorom obavezuje da:
Omogući nesmetan rad odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira
majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla – ovo je srž rada u selekciji i treba da bude pod posebnom pažnjom svakog odgajivača jer on PLAĆA uslugu OOO.
U roku od 15 dana OOO prijavljuje promene u zapatu (osemenjavanje, pripust, teljenje, jagnjenje, prašenje, jarenje, škartiranje, uginuće, kupovinu i prodaju
grla) – ovu obavezu sasvim mali broj odgajivača ispoštuje. Šta se, zapravo desi? U sezoni mrkanja, najčešća je praksa „divljeg parenja“ (u većim stadima, u kojima ima nekoliko ovnova, praktično se ne zna kada je i koji ovan mrkao ovcu) ili „haremskog parenja“ (slučaj kada imamo samo jednog ovna te znamo ko je otac jagnjadi ali ne znamo datum mrkanja ovaca). Dakle, odgajivač je napravio sledeći problem – nije evidentirao datum mrkanja ovce niti
ID broj ušne markice ovna koji je mrkao (u većim stadima gde ima više ovnova).
Po jagnjenju, jagnjad bi trebalo obeležiti nekim od privremenih načina obeležavanja što je, takođe, retkost na terenu. Umesto toga, jagnjad se obeležavaju nekoliko meseci nakon rođenja. I šta je odgajivač, praktično, uradio? Nije zaveo datum mrkanja i ID broj ušne markice ovna priplodnjaka a kasnije nije obeležio jagnje nekim od privremenih načina obeležavanja te se, nakon postavljanja ušnih markica, praktično i ne zna ko su majke jagnjadi a vrlo često se ne zna ni ko je otac (u velikim stadima sa nekoliko ovnova). Na kraju, matičnoj službi se dostavi Potvrda o obeležavanju jagnjadi u kojoj piše samo
datum obeležavanja, ID brojevi ušnih markica i pol jagnjadi. Kolege agronomi, angažovani na polju selekcije u ovčarstvu, ne mogu znati od koje je majke određeno jagnje pa ih prijavljuju po slobodnoj volji ili narodski rečeno – na pamet.
I tu je, praktično, svaka priča o selekciji završena pre nego je i počela! Sve ostalo, što sledi kasnije, jeste puko ispunjavanje forme i overa netačnih rezultata. No, kao što smo rekli na početku teksta, obradićemo sve karike u lancu.
U sledećem izdanju nastavićemo sa razjašnjavanjem procesa vođenja matične evidencije u ovčarstvu, kroz sagledavanja prava i obaveza Osnovnih Odgajivačkih Organizacija, ili kako se to popularno u narodu zove – Matičnih službi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Često se može čuti za nekog ko i nije naročito sposoban, da ne bi mogao da sačuva ni dve nacrtane ovce. Međutim, LJubinko Radević (63) iz zlatiborskog sela Jablanica od maja meseca sam čuva čak 380 živahnih ovčica na planinskim proplancima. Može se reći da je ovo jedno od najvećih stada u Srbiji, a nastalo je tako što su domaćini iz nekoliko sela svoje životinje poverili na čuvanje samo jednom čobaninu, prenosi agencija RINA.

„Vlasnici iz naših krajeva, ali i iz Kruševca, Požege, Jasenova, njih ukupno 28 doterali su ovce na čuvanje. Ta praksa je nekada davno bila uobičajena da se ovce teraju u planinsku ispašu, ali danas je to retkost“, kaže ovaj čobanin za RINU.

Posao nije ni najmanje lak, ali ono što je uticalo da se LJubinko ipak prihvati čuvanja ovaca po zlatiborskim šumama, jeste novac. On mesečno može da zaradi platu mnogo veću od one koja je označena kao prosečna u Srbiji.

„Čuvanje jedne ovce košta 400 dinara dnevno, ili 2.000 mesečno. To nije mnogo pojedinačno za vlasnika, ako stado ima u proseku oko 10 ovaca, ali kad se sve to sabere i pomnoži, moja mesečna zarada ispada oko 140.000 dinara. Ovce se čuvaju od maja do oktobra meseca, pa je ukupna zarada za tih pet meseci oko 700.000 dinara. To nikako nije mali novac, naročito za nas seljake koji živimo od svog rada. Pola novca dobijemo na početku, što nam mnogo znači da kupimo sve što nam treba za kuću. A drugu polovinu po završenom poslu“, iskreno priča Ljubinko.Zarada je dobra, ali nije nimalo laka. Najbolji primer za to je i LJubinkova kilaža, koja je za dva i po meseca otišla u minus – i to u dvocifrenom broju.

„Koliko sam trčao za ovcama prvih meseci, smršao sam 18 kilograma iako sam se hranio zdravo i imao redovne obroke. Za ovaj posao potrebne su vam hitre noge, ali i da se poznaje ćud ovce. Dok se ne srode u jedno stado, moraju se stalno držati na oku. Često se dešava da neka odluta, pa je vraćam u stado. Nikad ne mogu sve da ih prebrojim, ali imam posebne taktike kako proveravam da li su sve tu. Ujutru pre sedam ih vodim na ispašu, i budem sa njima dok ne padne mrak. Kad pada kiša, grad i duvaju vetrovi, sve vreme smo tu na livadi. Krvavo se zaradi svaki taj dinar u čobaniji“, rekao je ovaj Zlatiborac.

Samo u retkim danima na radnom mestu ga zameni supruga, a odmah posle ovaj vredni čobanin opet nastavlja tamo gde je stao. On je dokaz da ko hoće da radi uvek ima šta, pa makar to bilo i čuvanje ovaca.

„Niko ove rabote nije hteo da se prihvati osim mene. Mladi se žale da nema posla i idu u inostranstvo da služe drugima, dok bi meni pomoć dobrodšla. Ali sve je to uzaldud, neće ljudi da čuvaju ovce“, poručio je LJubinko.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/452295/Cobanin-koji-cuva-jedno-od-najvecih-stada-u-Srbiji/

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Taman kad su prostrane livade između planina Povlena, Maljena, Divčivara, Crnokose, Subjela i Kozomora, na površini od 8.000 hektara ostale bez brojnih stada ovaca, desio se preokret. Preduzetnik Radmilo Gajo Gligorijević sa grupom mlađih domaćina u selu Brajkovićima osnovao je Zemljoradničku zadrugu.

Zadrugari su biznis-plan stavili na uvid Milanu Krkobabiću i dobili 7,5 miliona dinara za razvoj ovčarstva. Za prvih 48 farmera kupljeno je i besplatno podeljeno po 10 umatičenih grla sjeničke pramenke uz obavezu da zadruzi vrćaju po tri jagnjeta.

Zadruga sad ima 200 članova, a na pašnjacima trenutno planduje preko hiljadu umatičenih priplodnih ovaca. Kad bude ukinuto vandredno stanje počeće ponovo otkup, a podeliće još i 200 umatičenih jaganjaca. Uporedo sa osnivanjem novih farmi, preduzimljivi zadrugari počeli su i otkup jagnjadi.

- Sve nam ide od ruke izuzev što dve godine čekamo da dobijemo na korišćenje štalu bivšeg Povlena, koju 20 godina bez naknade koristi privatnik. Čekamo da se štala isprazni i sigurno ćemo je dobiti na licitaciji - nabraja Gligorijev

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866053/oziveli-ovcarstvo-u-kosjerickom-kraju

Kako su još uvek miroljubivi i nisu pokorili čovečanstvo, roboti ovih dana usisavaju kuće, pomažu u poljoprivredi i raznim oblicima industrije.

Međutim, roboti bi uskoro mogli da se pojave i na pašnjacima. Prvo na srpskim, a zatim i na drugim livadama u svetu.

Nišlija Dušan Krstić je osmislio prototip robota-pastira, koji će umesto ljudi moći da izvodi stoku na ispašu.

„U Srbiji i u svetu nema dovoljno pastira, a s obzirom na potražnju mesa i mlečnih proizvoda i uslove kojima su životinje podvrgnute, ne postoji stvar koja nam je potrebnija od robota koji bi čuvao ovce“, kaže Krstić za BBC.Iako je reč o modernom tehnološkom dostignuću, Krstić je robota pastira osmislio kako bi se vratio starim načinima uzgoja stoke.Kako objašnjava Krstić, ljudi su još od neolita stoku čuvali na jedan način, kada su pastiri izvodili životinje na ispašu.

Dolaskom industrijske revolucije, uz sve veću potražnju mesa i mlečnih proizvoda, stoka je polako sa livada prelazila u štale.

„Životinje smo zatvorili u štale, učinivši ih nepokretnim, gojaznim i bolesnim, dok smo počeli da ih hranimo žitaricama i drugim namirnicama koje inače ne bi konzumirale kada bi imale travu“, kaže Krstić.

„Stoka mora da se vodi na ispašu, kako zbog zdravlja tih životinja, tako i zbog kvaliteta proizvoda koje daju, koji se takođe odražava na zdravlje ljudi koji tu hranu uzimaju.“

Međutim, kako bi ovce i druge životinje bezbedno provodile vreme napolju, potrebni su pastiri – a njih je, po svemu sudeći, sve manje.

„Pastirski posao je veoma težak. Postoji i ta priča da su jednom uhvatili đavola i pitali ga koji posao najviše mrzi, on je rekao da nikada ne bi voleo da bude pastir.“

Vodeći se mantrom „ako ne možeš da nađeš pastira, napravi sebi jednog, veštačkog“, Krstić je osmislio robo-šeparda (robo-shepherd).Krstić je njegovo idejno rešenje prezentovao Mašinskom Fakultetu u Nišu i kompaniji Coming Computer Engineering iz Beograda,

Ubrzo je formiran konzorcijum i krenulo se sa izradom projekta.

Konzorcijum, čiji je nosilac Coming , u junu 2019. godine dobio je najveći grant Inovacionog fonda Republike Srbije za saradnju nauke i privrede, za izradu inovativnog robotskog rešenja i plasman na tržište.

„Do juna bi trebalo da bude gotov prvi prototip, a do sledeće godine bi se radila evaluacija robota pastira“, kaže Krstić.

Kako objašnjava, robot je osmišljen da se kreće po terenu, čuva stoku od predatora, vodi računa da životinje ne zalutaju ili ne pasu previše trave na nekoj livadi.

„Dakle, u pitanju je kontrolisano kretanje životinja po različitim terenima po unapred planiranim rutama.“

Krstić dodaje da će prvi prototipi biti ljudski navođeni, kako sistemi za savladavanje prepreka još uvek moraju da se testiraju, ali očekuje da finalna verzija bude potpuno samostalna i da može da zameni pravog pastira.

„Robot će moći da odvede stoku na tačno određenu livadu, skloni je u hladovinu u trenucima kada je jako sunce i vrati u štalu u određeno zakazano vreme.“

Robot se trenutno puni uz pomoć struje, ali će uskoro imati i solarno napajanje.Kako brinemo o zdravlju životinja, moramo da brinemo i o livadama i pašnjacima na kojima te životinje borave, smatra Krstić.

„Postoje moderni načini uzgajanja, pokreti u svetu koji se bave tzv. regenerativnom ispašom i koji se zalažu da se biljke i životinje spoje na kvalitetan i pametan način.“

„Ukoliko životinjama ogradite dva kvadratna kilometra pašnjaka i pustite ih na ispašu, one će vremenom uništiti to prostranstvo koje će postati neupotrebljivo. Tako nešto se već dešava u Evropi i drugim zemljama“, objašnjava.

Sa druge strane, robo-šepard će moći da odvodi stoku na različite lokacije u zavisnosti od dana.

„Trava će se tako obnavljati, prirodno se održavati kvalitetnije, dok će stočari pametnije koristiti pašnjake.“„U poljoprivredi je sve skupo i uloženi novac se često sporo vraća. Ljudi otplaćuju traktore po deset godina“, ističe Krstić.

On dodaje da će pored prodaje robota, postojati i mogućnost iznajmljivanja.

„Za onoliko novca koliko biste plaćali pastire, možete da iznajmite robota. Umesto da platite sedam pastira, i isto toliko pasa, možete imati jednog robota.“, kaže.

„To će biti mnogo privlačnije državama u kojima je skuplja radna snaga.“Krstićeva osnovna želja je da se robo-pastiri proizvode u Nišu, njegovom rodnom gradu.

„Voleo bih da se roboti prave u obnovljenoj Mašinskoj i Elektronskoj industriji, odakle bi se dalje izvozili.“

Kako kaže, ima velike ambicije, čak i da niški roboti prošetaju po stranim pašnjacima.

„Bilo bi dobro kada bi ministarstva poljoprivrede izdvojila sredstva i nabavila robote za ruralne krajeve u kojima nema ljudi, kako bi se životinje vodile po prirodi.“

„Na taj način bi po jedno domaćinstvo moglo da čuva više hiljada ovaca.“

*Projekat robota-pastira finansijski je podržan kroz Program saradnje nauke i privrede Fonda za inovacionu delatnost iz budžeta Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Projekta za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom).

 

Izvor:https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/buducnost-na-pasnjacima-kako-je-nislija-osmislio-robota-pastira/

Za dve decenije podsticaja razvoja ovčarstva u valjevskom kraju podeljeno je nekoliko hiljada ovaca. Sada kvalitetna grla obezbeđuju iz sopstvenog matičnog
zapada. Dragan Ranković pre 20 godina bio je među prvim zainteresovanim valjevskim poljoprivrednicima za lokalne podsticaje u ovčarstvu. Iskoristio je dve subvencije i dobio 80 ovaca sjeničke rase. Sada ima jedno od najkvalitetnijih stada u ovom delu Srbije sa 120 ovaca.
"Mnogo je to pomoglo, i treba izdvojiti određena sredstva da kupite 50 jagnjadi, to nije baš malo. To je nekih 7.500 evra kada bi se sada kupovalo. A onda to se vraća godinama za tri do četiri godine se to vrati. To je mnogo jednostavnije i lakše. Lakše je ko planira da se bavi ozbiljnije to je odličan posao. Dosta je pomaka bilo od te 2000 godine do danas, pre svega, u kvalitetu, i roju grla ali i kvalitetu držanja ovaca - kaže Dragan Ranković iz Gole Glave.
U valjevskom kraju ima više od 100 ovakvih velikih proizvođača. Valjevsko preduzeće za razvoj poljoprivrede kod svojih kooperanata ima oko 4.500 ovaca. Subvencija se sada obezbeđuju iz sopstvenog stada.
Bojan Bošković, direktor JP „Agrorazvoj-valjevske doline“ kaže za RTS da u ovom trenutku ako treba i 2.000 - 3.000 grla a može se obezbediti u relativno kratkom roku da se nabavi i kupi. To je sam pokazatelj koliko je ovčarstvo napredovalo i povećao se broj grla na samoj teritoriji grada Valjeva.
U Kolubarskom okrugu u matičnom zapatu ima 18.000 ovaca. Ovaj deo Srbije postao je centar za proizvodnju priplodnog materijala.
Dr Radosav Vujić, PSSS Valjevo: „Stvoren je jedan matični zapat koji treba da posluži za dalje širenje i unapređenje ovčarstva na ovom području i ne samo na ovom nego i na svim drugim. Farmeri koji su zainteresovani za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala mogu se obratiti našim službama, a mi smo spremni da našim poljoprivrednim proizvođačima gde smo u prilici da određen broj kvalitetnih grla ustupimo“.
Nakon krize u ovčarstvu raspoloživi kapaciteti u valjevskim selima sada su poprilično popunjeni. Subvencija se sada koriste uglavnom za uvećavanje stada i selekciju još kvalitetnih priplodnih grla. Dobar pravac razvoja ovčarstva u Valjevskom kraju potvrdila je i treća izložba održana prošle godine u Pričeviću gde se
okupilo više od 20.000 posetilaca iz cele Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Spoj ovčarstva i govedarstva na farmi porodice Savić nešto je što može doneti zaradu. Vodimo vas na ovu farmu gde se gaji oko 70-ak grla krupne stoke. Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Savić iz sela Kaševar trenutno se gaji oko 70 grla krupne stoke, a polovina od ovog broja su krave na muži.

Aleksandar Savić stočar: Ima svečega, simentalaca najviše, posle malo holštajna, malo braun svisa, tako da sve skupa izlazi na taj broj.

Novinar: Koliko litara mleka se ovde dnevno proizvodi?

Aleksandar Savić stočar: Pproizvede se oko 400 litara mleka, nekad manje nekad više, ali u proseku toliko.

Novinar: Sa kojom rasom ste najzadvoljniji?

Aleksandar Savić stočar: Najzadovoljniji sam na rasom simentalac zato što, jeste da ima malo manje mleka ali su malo krave otpornije, malo duže traju, telad su malo bolja, tako da sve u svemu one su, i braun svis nisu loše isto, , dobra su junad i dobar je, dobro su mlečne.

Hranu za stoku proizvode sami na svom imanju na površini od oko 50 hektara. Kao mladi ljudi koji su odlučili da budu sami svoje gazde zadovoljni su postignutim iako posao kojim se bave iziskuje dosta rada. Taj rad na farmi bez ljubavi prema životinjama ne bi doneo toliko uspeha.

Aleksandar Savić stočar: Može da se živi, ali velike su obaveze i ne biva ništa preko noći, mora konstantan rad dugi niz godina da bi nešto bilo. Znači preko noći ne biva ništa, ima nekad uspeha dosta, nekad padova dosta, znači to je, živa stvorenja, živi svet, danas jesi, sutra nisi. Znači, može krava da se oblizni za noć, može da, da propadne. Sve u svemu, jedno drugo vuče ali uglavnom mora samo dugi niz godina i konstantan rad.

Novinar: Savići su iskoristili potencijale koje imaju, pa se paralelno bave i ovčarstvom.

Aleksandar Savić stočar: Ima lepih uslova, oko kuće sve je zagrađeno u električnom pastiru, tako da ovce celog leta pasu blizu kuće i u ogradama pošto nemamo vremena da ih čuvamo. Ima nekih lepih uslova za 40, 50 grla, tako da smo to povećali. Rasa je „sjenička“, uglavnom, 90 posto „sjenička“, ima malo dve , tri „vlašićke pramenke“, ima nekih domaćih tri, četiri se od ranije zadržalo, tako da oko 50-ak grla ima, ima 42 umatičenih. Ovčarstvo po meni je najisplativije, samo treba veliki prostor i veći broj grla kao i čobanin.

I u ovom gazdinstvu koje je za primer mnogima u topličkom kraju razmišljaju o povećanju stočnog fonda.

Izvor: PRVA TV

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene i dopune Ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, kojima bi se omogućio veći plasman ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Da li u Srbiji ima dovoljnih količina ovčjeg i kozjeg sira za izvoz?Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčjeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca.Početkom dvadesetog veka, godišnje iz Pirota je put Bliskog istoka i Amerike išlo dvadesetak vagona kačkavalja. Danas količine ovčjeg sira nisu dovoljne da podmire ni lokalno tržište.

"Proizvedem za sezonu po 20, 30 kilograma, ništa više. Malo je ovčjeg mleka, ovca ne daje više od pola litre mleka", kaže proizvođač sira Svetlana Denčev.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Goran Popović navodi da sa oko 10.000 ovaca na teritoriji grada ne mogu biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčjeg mleka. Viška ovih proizvoda u Pirotu nema, kaže Popović.

Aleksandar Jovanović iz Raške napustio je posao u gradu i sa porodicom se vratio u selo Korlać kod Raške. Ima farmu koza, a investirao je u opremu za mlekaru. Perspektivu vidi u proizvodnji kozjeg sira.

"Sada imamo preko 100 grla u muži. U međuvremenu smo krenuli sa formiranjem te mini-mlekare. Potencijala ima, tržišta ima, prodaje ima. Naravno, fali milion stvari, što kroz finansije, što kroz opremu", ukazuje farmer Aleksandar Jovanović.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom biti zamajac za povećanje broja ovaca i koza, a garantuje i siguran plasman sira.

"Sa ovim se stiču uslovi da dajemo posebne subvencije za izgradnju kapaciteta koji će se baviti preradom tog mleka. S druge strane, dali smo malim poljoprivrednim proizvođačima pravo da na kućnom pragu registruju malu preradu sira i da mogu da ga prodaju", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

O isplativosti ovog posla govori i podatak da su kilogram ovčjeg i kozjeg sira dvostruko skuplji od kravljeg. Za ovaj posao potreban je obrnuti proces migracije – iz grada u selo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3712589/imamo-li-ovcjeg-i-kozjeg-sira-za-izvoz.html

Do devedesetih godina na širem području Divčibara domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara imala su oko 50 koliba na imanjima.Tu su izvodili stada na ispašu od proleća do kasne jeseni, a one koji ih čuvaju nazivali su kolibarima.

Na obodima Divčibara već godinama je sve više turističkih autobusa, a sve manje kolibara i stada. Tako je i Vojislav Janković iz Krčmara staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci.

"Ove godine smo bili pet meseci. Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao", kaže Janković.

On je, sa svojom porodicom, sagradio savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ovo je dobar posao što se tiče ovaca i planiram dalje da proširujem stado", kaže Stojan Janković.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi su kvalitetniji.

"Značajan deo u tom njihovom florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže takozvane aromatične, odnosno mirisne materije, koje ovce konzumiraju", objašnjava dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Domaćinstvo Janković iz Krčmara među retkima je primerima u ovom kraju gde su mladi videli šansu za život na selu, koristeći sve prednosti u ovčarstvu koje im nudi priroda kojom su okruženi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604765

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31