Proizvođači malina i kupina razgovaraće 5. aprila o problemima u proizvodnji tog voća, otkupnim cenama, uvozu i izvozu sa premijerkom Anom Brnabić, ministrima trgovine i poljoprivrede, Rasimom Ljajićem i Branisalvom Nedimovićem, kao i sa predstavnicima carine, rekao je predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.On je kazao da je to uduženje dobilo poziv za razgovor sa premijerkom nakon što su zapretili protestom, posle više zahteva upućenih njoj i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na koje im nije do sada odgovoreno.

Radović je rekao da proizvođači malina od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvodjačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom od oko 173 dinara za otkup po kilogramu maline, kao i proizvodjačke cene za kupinu od oko 80 dinara, zavisno od sorte.

Proizvođači malina od države očekuju i da ih zaštiti većom kontrolom uvoza i sprečavanjem da se malina iz Bosne i Hercegovine prodaje pod srpskim brendom, kao i da se razmotri mogućnost za uvodjenje prelevmana (posebnih dažbina) na uvoz tog voća.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/211242/Malinari-o-otkupnim-cenama-sa-premijerkom-i-ministrima-5-aprila.html

Proizvođači malina i kupina u Srbiji odložili su protest najavljen za danas zbog niskih otkupnih cena tog voća i zatražili hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima poljoprivrede i trgovine, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.On je za Betu rekao da malinari od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvođačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom oko 173 dinara.

„Niko nam ne veruje da je to minimalna cena koja je utvrđena pod uslovom da su prinosi malina po hektaru u proseku osam tona, a nisu nego oko pet tona. Prošle godine zbog loših vremenskih uslova prinosi su bili ispod pet tona“, rekao je Radović. Dodao je da bi proizvođači prihvatili čak i tu proizvođačku cenu od 139,3 dinara bez marže i prevoza, odnosno 173 dinara iako ne odgovara prosečnim prinosima.

Od predstavnika najviše vlasti, kako je rekao Radović, proizvođači malina očekuju da „odgovore da li ovoj zemlji trebaju maline i narod, a ako im trebaju neka traže od otkupljivača da po toj ceni otkupljuju maline“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/malinari-traze-sastanak-sa-predsednikom-i-premijerkom/

 

Kako prenose VEČERNJE NOVOSTI NAJVEĆI otkupljivači "crvenog zlata" uveliko potpisuju ugovore sa proizvođačima o otkupu narednog roda po akontnoj ceni od 120 do 137 dinara za prvu klasu, vodeći se računicom da troškovi proizvodnje jednog kilograma maline iznose 81 dinar.

 

Asocijacija malinara Srbije smatra da ponuđeno nije dovoljno i da iznos od 1,45 evra "pokriva" sve troškove poljoprivrednika, dok stručnjaci upozoravaju da je borba za cenu samo jedna od tema važnih za ceo malinarski lanac.

- Redovna zaštita maline je od ključnog značaja i mora biti pravovremena. Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova. Zaštitu je potrebno uraditi bakarnim uljima, a ako se zakasni, primenjuju se bakarni preparat i insekticid za eliminaciju prezimljujućih štetočina - ističe agronom Sandra Tomonjić. - Proizvođači se sve više uzdaju u pesticide zanemarujući ručnu obradu zemljišta. Otrovi često ostaju u zemljištu, vodi i vazduhu pa se mora racionalizovati njihova upotreba. Takođe, ambalaža se mora trostruko isprati, osušiti i bezbedno predati nekoj od firmi koje imaju dozvole za dalji tretman ovog otpada. Pojedini, najodgovorniji otkupljivači maline imaju organizovan povrat ambalaže od svojih kooperanata i to je primer najbolje prakse.

Na sastanku Radne grupe za malinu, Asocijacija malinara Srbije iznela je stav da ponuđena akontna cena od 120, odnosno 137 dinara ako proizvođač sam dopremi rod u hladnjaču - nije dovoljna.

- Svi su se u Radnoj grupi usaglasili da otkupna cena ne može biti ispod 1,45 evra, jer je to minimum koji obezbeđuje zaradu i za poljoprivrednike. Verujem da je ovaj put i država stala iza proizvođača - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:784395-Malina-nece-ispod-145-evra 

Dani višnje i višnjara otkazuju se u više gradova na jugu Srbije. Kako objašnjava Hranislav Stojanović voćar, ali i savetnik za poljoprivredu u opštini Merošine kod Niša, gde je pod višnjom 3.000 hektara, manifestacije se otkazuju, jer proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara. Prošlih sezona otkupna cena višanja bila je 70 i 40 dinara po kilogramu, pa ove neki proizvođači čak odustaju i od branja.

Porodica Stojanović jedna je od retkih koja višnje bere kao što se u Italiji skupljaju masline. Uključuje se tresač, skupljeni plodovi čiste od lišća i skupljaju direktno u korpu. Spremne za prodaju. Međutim, na tržištu višnje ove godine.

"Doživeli smo debakl i katastrofu", kaže agronom Hranislav Stojanović.

Dok ih je ranijih godina mučio nizak prinos i loš kvalitet ploda zbog vremenskih nepogoda, sada se bore sa otkupnom cenom od 25 dinara.

"Cena berbe je od 15 do 20 dinara. I gde se tu nađemo mi? To se ne isplati, nema ekonomskog opravdanja. Mnogi proizvođači beru višnju samo zato što sledeće godine neće imati rod", dodaje Stojanović.

Oblačinska višnja smatra se najboljom na svetu. Preživela je minus u martu, mraz u aprilu.

Otporna na zakone prirode, ali protiv zakona tržišta opet gubi, što je u ovom kraju veliki problem. Još jedna računica kaže: 20 odsto svetske proizvodnje višnje je u Srbiji, a 20 odsto srpske u Merošini.

"Mi volimo to, volimo ovaj posao. I kod roditelja sam isto brala, i ovde sam nastavila i moja deca su sada uključena", kaže Brankica Stojanović.

Tako je u skoro svakoj kući u Merošini. Prerađivački kapaciteti, međutim, u ovom kraju nisu u skladu sa proizvodnim. Hladnjaču imaju, među najvećim na Balkanu, ali već četiri godine je u stečaju. Napuštene hale oktužuje korov i gladni psi. Hladnjaču prate i obećanja da investitori dolaze. Poslednja najava ministra – zainteresovani su Mađari.

"Ne mrda ništa to. Ministri se menjaju, državnici, predsednici samo obećavaju i na tome se završava", rekao je Hranislav Stojanović.

Zato su odlučili da završe sa tradicionalnom manifestacijom. Opština višnje ove godine neće organizovati Dane višnje.

"To bi se reklo da je parada pijanstva i kiča. Tu se neki koncert održi, nikad niko nije došao od prerađivača i izvoznika, retko se neko prevari", kaže voćar i savetnik za poljoprivredu Hranislav Stojanović.

Bez prerađivača i izvoza višnjari se snalaze. Upućeni na hladnjače u drugim mestima i manje otkupljivače. Sa cenom od 25 dinara po kilogramu, ima i onih koji višnju ove godine neće brati.

Izvor: http://rs.n1info.com/a401062/Biznis/Problemi-s-visnjama-na-jugu-Srbije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31