Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu. Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko-toliko umanje.

- Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove - rekao je Stojanović.

Istakao je da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom, koja se plaća 40 do 50 dinara.

- Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine, jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor, drže cenu i imaće odličnu zaradu, i oni i prerađivači. Po našim procenama, prerađivači će imati 40 dinara čiste zarade po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku - naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja, i to lošijeg kvaliteta, košta 1,2 EUR.

- Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu - rekao je Stojanović.

On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.

- To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela, jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde - naglašava Hranislav Stojanović.

Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90% domaćinstava obrađuje sopstvene zasade.

Merošina ima hladnjaču "Voćar", kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača. Proizvođači veruju da se stečaj namerno odugovlači, kako bi otkupljivači imali sigurno tržište i mogli da obaraju cenu po svom nahođenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559668/vocari-iz-merosine-odustaju-od-berbe-visanja-otkupna-cena-30-dinara-po

Delegacija proizvođača višanja nezadovoljnih otkupnom cenom iz Prokuplja tražili su sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom bez portfelja Milanom Krkobabićem, kako bi im ukazali na probleme sa kojima se susreću, rekao je gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović.

On je juče primio tridesetak proizvođača višanja iz prokupačkih sela nezadovoljnih otkupnom cenom tog voća koja se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu.

„Višnja je ove godine izuzetnog kvaliteta, proizvođači su uložili veliki rad i trud pa su s pravom nezadovoljni otkupnom cenom i traže da im se rad isplati“, rekao je Simonović.

On je naglasio da se cena višnje formira na tržištu, ali kako proizvođači nisu zadovoljni moraju se preduzeti, kako kaže, određene mere kako cena ovogodišnjeg roda bila ekvivalentna uloženom trudu.

Simonović je podvukao da ljudi u prokupačkom kraju žive od poljoprivredne proizvodnje i da od toga koliko zarade zavisi da li će ostati da žive na selu.

„Ako se nezadovoljstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda nastavi i narednih godina ostaćemo bez poljoprivrednika i naša sela ostaće pusta, a to ne smemo da dozvolimo“, kazao je Simonović.

Na području Prokuplja višnja je najzastupljenije voće, zasadjena na površini od 2.000 hektara i njenom proizvodnjom bavi se 80 odsto poljoprivrednih proizvođača iz tog kraja.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/proizvodjaci-visanja-nezadovoljni-otkupnom-cenom-kod-nedimovica-i-krkobabica/

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača.

- Izvoznici budno prate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje. Otkupna cena kod nekoliko proizvođača istaknuta na 50 dinara, to je akontna cena. Pretpostavljam da će se oko 50 dinara i kretati otkupna cena - zaključio je Paunović, a prenosi RTS.

Pred sam početak berbe oblačinske višnje, najrasprostranjenije i najpoznatije ratarske kulture u prokupačkim selima, voćari su nezadovoljni početnom cenom od 50 dinara koju najavljuju otkupljivači i kažu da ona ne može da podmiri ni najosnovnije troškove proizvodnje. Iako niska, ne zna se hoće li cena tokom berbe rasti ili padati, a voćari i otkupljivači kažu da to zavisi od tržišta, odnosno od ponude i potražnje.

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje mnogo kvalitetniji i po oceni poljoprivrednih stručnjaka, mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu, voćari smatraju da će i ove godine otkupljivači zaraditi na njihovom znoju, jer tvrde da tržište nije uređeno i dozvoljava monopolistima da ucenjuju proizvođače, a država ništa ne radi da ih zaštiti.

- Ne bi me začudilo da se ponovi prošla godina kada smo sa 50, spali na 25 dinara za kilogram višnje. To je nedovoljno da podmiri i najosnovnije troškove proizvodnje, a ako se uzme u obzir da se godinama urušava selo i poljoprivredna proizvodnja, onda ne znam koga čudi što su sela sve praznija, a mladi odlaze iz ovih sredina – kaže poljoprivrednik iz Stare Božurne Siniša Stanković.

On pojašnjava da je veliki problem naći berače koji svoje usluge naplaćuju po, kako tvrdi, "paprenim cenama", pa su prošle godine za kilogram ubrane višnje tražili 15 do 20 dinara, što je bilo više od pola cene koju oni dobijaju prilikom prodaje. Naglašava da je realno da ove godine cena bude 80 do 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545461/proizvodjaci-pred-berbu-nezadovoljni-pocetnom-otkupnom-cenom-visnje-otkupljivaci-nude-50-dinara

Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara - hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.

Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.

- Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara - objašnjava naš izvor.

I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.

- Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku - kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.

Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.

Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara "Vilamet", izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.

- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.

Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pregovori-u-korist-malinara-hladnjacari-za-kilogram-maline-ponudili-150-dinara/7h1e18l

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije rekao je da su otkupljivači ponudili cenu od 100 dinara po kilogramu tog voća, što je ocenio kao neprihvatljivo. Pozvao je predstavnike vlasti da spreče takvu ucenu.

Rekao je za Betu da je stručna komisija, u čijem je formiranju učestvovala i Vlada Srbije, utvrdila da najmanja proizvođačka cena, pre nego što je nevreme uništilo značajne količine roda, ne sme biti manja od 140 dinara.

- Sneg, grad i obilne padavine u četiri navrata ovog proleća uništavali su malinu u Zlatiborsko-moravskom okrugu, a u Ivanjičkom kraju i po peti put, jer je pre nekoliko dana padao grad. Prinosi su umanjeni i do 80%, pa će biti teško od preostalog roda izvući prihod koji bi pokrio bar deo troškova - rekao je Radović.

Dodao je da je cena od 100 dinara samo "dolivanje benzina na vatru", dok je proizvođač malina i kupina iz Bogatića Milenko Nešić rekao da je cena od 100 dinara "bezobrazno niska".

U Srbiji se, prema Nešićevim rečima, svake godine smanjuje prinos malina i kupina:

- Izvozni lobi koji hoće da otkupi to voće za bagatelu ucenjuje, pa proizvođači nemaju finansijskih mogućnosti da posle berbe prehrane i zaštite sadnice, zbog čega iz godine u godinu pada prinos i ubrzano se gasi ta proizvodnja.
Prosečan prinos malina 1986. godine bio 15 tona po hektaru, 1998. godine je pao na osam tona, 2007. spustio se na oko pet tona, a ove godine će biti dobro ako bude i četiri tone.

Napomenuo je i da će ove sezone samo branje kilograma maline, pod uslovom da se nađe radna snaga, koštati oko 70 do 80 dinara, pa kilogram ne sme da košta manje od 180 do 190 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533515/otkupljivaci-ponudili-cenu-maline-od-100-dinara-proizvodjaci-to-smatraju-ucenom

Zbog mraza, snega, grada, ali i zaraženog uvoznog sadnog materijala, stanje u malinjacima u Srbiji je zabrinjavajuće. Stručnjaci poljoprivredno savetodavnih službi su na terenu i rade procenu na području južne i zapadne Srbije.

Problem sušenja zasada i ponovo sneg u maju u Zlatiborskom i Moravičkom kraju uzrokovaće daleko niže prinose maline od očekivanih.

"Prema prvim procenama, ovogodišnji rod će biti prepolovljen", kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Radoslav Drašković iz uzičkog sela Trnava već je prepolovio zasad sa dva na jedan hektar, a i sa tog hektara ove godine neće imati pola prinosa.

"Što mi malinari kažemo, "malina mi je u miniću". Samo su se vrhovi rascvetali, a dole gole stabljike. Ako nastave kišni dani, zaštita maline će biti skupa. Mene jedno prskanje košta 400 evra.Tri puta sam ih već prskao, a treba još dva. Nema tu računice", priča Drašković.

Država obećava da će rešiti problem sadnog materijala formiranjem matičnjaka u Čačku, kao i pomoći u zaštiti od vremenskih neprilika.

"Osiguranje i nabavka protivgradnih mreža su dva načina koja jedino mogu da zaštite malinjake", ističe Bogićević.

Malinari kažu da od države prvenstveno očekuju zaštitu i uvođenje reda prilikom otkupa maline.

"Cena se mora definisati 15 dana pre početka berbe, kako se vrši klasifikacija maline i koja je garancija za isplatu nakon predaje maline. To je najbitnije. Država je zatvarala kafane zbog neplaćenog jednog piva, a nije zatvorila ni jednu hladnjaču, a nepravilnosti mnogo ima", naglašava Drašković.

A da bi proizvođači imali zaradu, cena ovogodišnjeg roda maline, prema njihovom mišljenju, treba da bude 200 dinara po kilogramu, iako kvalitet ni ovog leta neće biti na zavidnom nivou.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a486798/Maline-u-minicu-rod-prepolovljen.html

Postignuta je saglasnost o rešavanju problema oko otkupne cene malina i kupina sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.To je rekao predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović i dodao da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke.

Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije."Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla", rekao je Radović.

Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od osam odsto vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće.

Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanje na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen.

Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze.

"Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526670

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31