Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

Berba kupina u Pomoravskom okrugu, na oko 600 hektara je u punom jeku, rodila je dobro, puna je šećera i suve materije, kvalitetna je, ali proizvođači smatraju da je otkupna cena suviše niska.

Radiša Petrović iz Sekuriča, opština Rekovac, koji plantažu kupina ima kraj starog puta Jagodina - Kragujevac, izjavio je danas Tanjugu, da je otkupna cena 50 i 60 dinara za kilogram i "sa ovakvom cenom, zbog velikih i skupih ulaganja, cene berača, proizvođačima neće ostati ništa od zarade".

U Levču i opštini Rekovac, izrazito voćarsko vinogradarskom kraju, kupinom je zasađeno oko 400 hektara, a zbog niske cene prošlih godina, mnogi su plantaze kupina iskrčili, ističu kupinari. Oni dodaju da je bilo godina kada kupinu nisu ni brali jer bi otišli u još veće gubitke.

Mnogi da bi izbegli gubitke, beru sami, ali je problem što je ovaj kraj sa izrazito staračkim domaćinstvima, sela su pusta, i nema ljudi za rad, nekima pomažu rođaci koji dolaze iz drugih gradova, pričaju oni.

Kupinari potsećaju da su potrebne tri godine da se zasad kupina podigne, da se održava, đubri mineralnim đubrivima, hemijski tretira, što je skupo i da je cena ispod 100 dinara za kupinu niska.

U ovom kraju dominira sorta "čačanska bestrna" koja je posebno dobro rodila ali je dosta zasađena i "ton fri", "tripl kraun" i "loh nes".

Prinosi se kreću od 12 do 14 tona ali ima površina na kojima se prinos procenjuje i na 20 tona po hektaru.

Kupinari ocenjuju da niske temperature i sveže noći pogoduju kupinama a da dnevne ne bi valjalo da preleze 27 stepeni.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=12&nav_id=1718209

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", po ceni koja je na nivou prošlogodišnje i kreće se od 10 do 15 dinara po kilogramu. Voćari smatraju da je ove godine kvalitet odličan, da su šljive nešto slabije rodile ali da je cena kao i prethodnih godina manja od očekivane.

Nadležni u prokupačkoj Poljoprivredno - stručnoj službi procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, te da se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

Ovogodišnji rod šljiva u Toplici, prema našim procenama biće manji za 30 do 40% od prošlogodišnjeg. Na to je uticao niz okolnosti, između ostalog i zbog nastale situacije sa koronom i uvođenja vanrednog stanja u zemlji, što je imalo za posledicu da voćari nedovoljno primenjuju agrotehničke mere – kažu u prokupačkoj PSS.

Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani u proleće kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali na ovogodišnji, po proceni nešto manji rod.

Inače, na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.560 vagona šljive, a najzastupljenija sorta je "stenlej", dok su zasadi "čačanske lepotice", "čačanske rane" i "čačanske rodne" zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-ranih-sorti-sljiva-cena-od-10-do-15-dinara-za-kilogram.sr.html

Kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala je događaj povodom početka rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda „Oblačinska višnja“ na domaćem i međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja vrednosti proizvoda, a time i prodaje i izvoza.
„Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda „Oblačinska“ on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno“, izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga.„Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini
je sortom izuzetnog kvaliteta. Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja Oblačinske višnje.
Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija“, rekao je
dr. Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.
„Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju. Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača“, izjavio je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača
iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama. Više informacija o obukama i narednim aktivnostima možete videti ovde:
http://www.desingtastecenter.org/
Sa višnjama ni ove godine nema mnogo sreće. Bar ne oblačinska višnja, koja je u srpskoj proizvodnji zastupljena sa skoro85 odsto pišu Novosti. Kako je objavljeno u njihovom tekstu otkupna cena ide do 20 dinara za kilogram, pa se mnogim voćarima i ne isplati da je beru. Kada plate radnu snagu, zarade skoro više i da nema. Za razliku od oblačinke koja je industrijska višnja, šumadinka ima cenu od 120 dinara za kilogram i kod nje je i otkup uglavnom već unapred dogovoren. Kako je ispričao za novosti jedan od voćara, koji ima višnje u okolini Gornjeg Milanovca, on ima otkup već ugovoren.
Višnju od njega kupuje hladnjačar iz Čačka i onda ide u izvoz. Cena šumadinke, koja je konzumna višnja, jeste oko jednog evra. Ove godine bio je solidan rod, a nije ni mnogo loš kvalitet, s obzirom na to kakvo je bilo vreme. Problem je sa otkupom oblačinske višnje, jer je cena veoma niska. Nezadovoljstvo otkupnom cenom voćari najviše iskazuju na društvenim mrežama.
U okolini Leskovca, cena višanja je oko 25 dinara za kilogram. Po mnogim selima neće ni biti otkupa, a očigledno ni berbe. Hladnjačari, poslednjih godina, imaju sve manje interesovanja za oblačinsku višnju. Otkup je slab i u Prokuplju, dok su pojedini voćari za ove višnje, koje su prve klase, dobijali do 50 dinara. To nisu baš česti primeri, jer otkupljivači ne razvrstavaju mnogo oblačinske višnje, već ih kupuju kao jednu klasu.
Prošle godine početna otkupna cena oblačinske višnje bila je oko 40 dinara, ali brzo je "pala", pa su mnogi voćnjaci ostali neobrani. Kako su nam ispričali voćari, najviše na njihovom radu zarade otkupljivači i hladnjačari, a njima jedva ostane da pokriju troškove uloženog novca, jer treba da plate i berače.
OBLAČINSKE višnje imaju visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, a dobra čvrstina plodova
i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini ih sortom izuzetnog kvaliteta. Ova sorta se odlikuje izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i
antitumorskom aktivnošću, rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambenotehnološkog saveta Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Žetva ječma u atarima zapadne Bačke kasnila je zbog junskih kiša oko dve nedelje. Ipak poslednji otkosi ječma skinuti sa njiva pre početka žetve pšenice, ali su junske padavine uticale na kvalitet i otežale su žetvu."Pre oko nedelju danas smo počeli žetvu i evo na samom smo kraju i polako ulazimo u žito. Bila je teška žetva. Slaba je hektolitarska težina, a i ječam se osipao pri žetvi", kaže Goran Jurišić, kombajner iz Svetozara Miletića."Ječam je za žetvu bio spreman dan pre padavina. Vlaga je bila 13 odsto. Narednog dana pala kiša i žetvu odložila za dve nedelje. Kreće sada i žetva pšenice, u optimalnom roku, ali ječam je požnjeven kasnije nego što je to uobičajeno", kaže Aleksandar Vidaković, poljoprivrednik iz Svetozara Miletića.

U atarima sela Svetozar Miletić ječma je više nego lane. Usev se sa njiva skidao sa vlagom od 10,5 do 11,5 odsto, a prosečan rod bio je 5,5 do 6,5 tona po hektaru.

"Šest i po tona po hektaru smo ostvarili sejući sorte visokog potencijala", kažeVidaković.

Ječam je u silosima, a ono što poljoprivrednike sada brine je cena.

"Na osnovu prvih pokazatelja čini se da nećemo dostići prošlogodišnju cenu. Verotavno zbog toga što je ječmom zasejano više nego lane. Ali videćemo, cena je tek u formiranju i akontativna je 14,5 dinara", kaže Vidaković.

Ratari se nadaju da će otkupna cena biti veća od akontativnih 14,5 dinara i da će barem dostići prošlogodišnju cenu od 16, 5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/jecam-u-silosima-poljoprivrednici-cekaju-otkupnu-cenu_1140061.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31