Borovnica ili srpsko plavo zlato, kako je još zovu, sve je traženiji i skuplji proizvod po kome naša zemlja može da postane prepoznatljivija u svetu. Poslednjih godina zasadi borovnice niču širom Srbije, čak i u Arilju, koje je poznato po proizvodnji maline. Zašto je srpska borovnica tražena? Zato što za razliku od ostalih zemalja, kao što je recimo Poljska, naša borovnica zbog povoljnih klimatskih uslova stiže nešto ranije, već u junu. Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica, plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese
temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje, ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji.
Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalnacirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima. Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu. Ove godine, kako Agrobiznis magazin saznaje, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.
Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u
zdravom okruženju i prirodi, pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.
„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom, što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.
Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište, zato je kvalitet na prvom mestu.
„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.

Za uzgoj borovnice se opredelio i Milan Savković, diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima zasad u mestu Brestovik nedaleko od Grocke. On uzgaja borovnicu sorte djuk, i kao stručnjak savetuje da se prilikom podizanja zasada vodi računa o kupovini sadnog materijala, koji mora biti zdrav. Bezvirusni sadni materijal je osnov uspešne proizvodnje, ne borovnice nego bilo koje kulture.
„Ja sam se odlučio za hidroponski način gajenja u plastičnim saksijama, s tim što mi više preferiramo gajenje u vrećama od agrotekstila. Najbitnije je da obezbedite borovnici optimalne uslove - dovoljne količine vode, hraniva i da se odradi pravovremena zaštita borovnice, hemijskim tretmanima. Svaka uspešna proizvodnja zahteva i konsultacije sa stručnim licima iz oblasti zaštite bilja, da ne biste imali nekih problema“- kaže Savković i ističe da je protivgradna zaštita jedan od neophodnih preduslova za svaki uspešan zasad.

„Ovde imamo, konkretno ogledno polje u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja. Trenutno radimo i na registraciji nekih novih fungicida za borovnicu, jer ih nema dovoljno na tržištu i očekujemo rezultate ispitivanja već iduće nedelje.“
Za Prvu televiziju, Savković objašnjava da prvi rod borovnice voćari mogu da očekuju u drugoj godini nakon podizanja zasada. On je svoj voćnjak podigao 2013. godine i ove sezone je ubrao oko tri tone voća. S obzirom na to da saksije ili agrotekstilne vreće ne zauzimaju previše prostora, to znači da voćar na relativno maloj površini može da postavi poprilično veliki broj saksija i da ostvari relativno dobar prihod od borovnice.
Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.

Izvor: Agrobiznis magazin

U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru. Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano, ali požnjevena pšenica neće napuniti silose.

"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litra kiše", kaže zemljoradnik Pavle Kujundžić, objašnjavajući zbog čega je prinos nizak.Otkupna cena pšenice je 18 dinara, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.

"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi.

Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje.Prve najavne otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.

Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pri-kraju-prinosi-slabi-proizvodace-brine-niska-otkupna-cena/2xhferz

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

Malinari su odustali od štrajka glađu, koji je bio najavljen za danas u podne, nakon sastanka na kome je dogovoreno da će početkom naredne sedmice biti podignute cene za najmanje 10 do 15 dinara za sve sorte, tako da će za najjeftiniju vilamet iznositi 160 dinara po kilogramu, rečeno je Tanjugu u Asocijaciji malinara Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je stalo iza poljoprivrednog proizvođača, rekao je predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

„Odustali smo od štrajka, imali smo cene od 145 dinara na hladnjači i od 140 dinara na terenu i zakazali smo bili štrajk glađu. Ministarstvo poljoprivrede je bilo medijator i organizator sastanka u Požegi sa najvećim kupcem maline - 'Stanić doo'“, rekao je Radović.

Kaže da su malinari očekivali predstavnike Ministarstva trgovine, ali da se oni nisu pojavili na sastanku.

Sastanak je, kako je naveo, trajao sinoć od 21.15 do 02.30 posle ponoći, a malinari su imali tri zahteva koja će biti ispunjena: da ne dođe do selekcije po cenama niti po datumima, tako da će malina biti plaćena od početka do kraja po krajnjoj ceni, zatim da nema klasiranja na nivou celog otkupa pošto su to obavljali nestručni ljudi, kao i da se poveća cena maline.

Radović je objasnio da je predstavnik „Stanić doo” rekao da ne može odmah da podigne cenu, ali je najavio da će konačne cene biti poznate naredne nedelje, kao i da će minimalna cena biti povećana za 10 do 15 dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433783/Malinari-odustali-od-strajka-gladu-postignut-dogovor-o-ceni

 

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Otkupna cena prvih količina kupine ovogodišnjeg roda pet puta je veća nego lane, pa se voćari nadaju da će im kupina izvući sezonu u kojoj je prinos maline prepolovljen.

Prvi kilogrami kupine sorte "loh nes" u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara, što je u odnosu na prošlogodišnju otkupnu cenu od 20 do 35 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta ploda, gotovo pravi bingo!

Reč je, međutim, o samom početku berbe ovog voća, a da li će kupina zadržati cenu koja je daleko više nego ranijih godina, zavisi od nekoliko faktora.

- Pre svega, od vremenskih prilika u narednom periodu, jer su prve količine kupine koja se sada otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, odličnog kvaliteta. Najavljena prognoza za sledeću sedmicu je nešto svežije vreme, što pogoduje kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Ukolko ne dođe do nekih ekstremnih temperatura do kraja meseca, onih preko 35 stepeni Celzijusa, ili vremenskih nepogoda, kupina koja već ima odličan kvalitet i dobar rod, mogla bi da kompenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline. Koliko smo saznali u razgovoru sa hladnjačarima i otkupljivačima, sve količine kupine su izvezene pa bi trebalo očekivati da otkupna cena ostane dobra – priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe.Na području valjevskih Stava, odakle stižu najveće količine kupine u ovom delu Srbije, zbog toga s pažnjom prate vremenske prilike u narednih deset dana, kada počinje berba.- Svi kupinjaci su u dobrom stanju, rod je dobro poneo, tako da se u nju uzdamo za spas sezone jer je zbog vremenskih uslova rod maline prepolovljen. Posle četiri, pet godina tokom kojih je otkupna cena bila sramotno niska, svi se nadamo da će kupina sada biti pošteno plaćena. Znamo da se rana sorta, čija je berba već počela, sada plaća 100 dinara za kilogram, uzimamo to sa rezervom jer je praksa da otkupljivači prvih nekoliko dana berbe ne izađu sa cenom, dok se svi u tom lancu do hladnjačara ne ukalkulišu. Ipak, nadamo se boljoj ceni – kaže proizvođač Slobodan Petrović, koji je ujedno i predsednik MZ Stave.

Po rečima otkupljivača, sadašnjih do 100 dinara za kilogram predstavlja maksimalnu cenu jer je sorta "loh nes" najkvalitetnija i daleko manje zastupljena od tradicionalnih sorti, kao što je "čačanka".

- Ta sorta ima manji rod, ali veoma dobru suvu materiju, što je ključno za svaki dalji vid prerade, plus veliki sadržaj šećera. Cena "loh nesa" je uvek oko 30 odsto viša od klasične kupine. Treba imati u vidu da su SAD najveće tržište kupine u svetu, ali i najveći proizvođač tog voća. Ako kod Amerikanaca proizvodnja pada, u Evropi i kod nas cena skače, tako da će i od toga zavisiti otkupna cena u piku sezone – kaže jedan od otkupljivača koji je insistirao na anonimnosti, procenjujući da prosečna očekivana cena u punom jeku može biti oko 60 dinara za kilogram.Proizvođače kupina očekuje i izdvajanje od 2.000 do 2.500 dinara dnevnice za berače, isto kao i za berače maline. U okolini Arilja i Guče velika je potražnja za beračima malina. Dnevnice za berače su od 2.400 do 3.000 dinara. Za one koji plaćaju po ubranom kilogramu ta cena se kreće oko 60 dinara. Poslodavci takođe obezbeđuju i smeštaj i hranu za radnike koji ne žive u okolini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/loh-nes-za-100-dinara-po-kilogramu-uzgajivaci-jedne-vocke-ove-godine-su-uboli-dzek/chx8r3r

Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu. Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko-toliko umanje.

- Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove - rekao je Stojanović.

Istakao je da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom, koja se plaća 40 do 50 dinara.

- Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine, jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor, drže cenu i imaće odličnu zaradu, i oni i prerađivači. Po našim procenama, prerađivači će imati 40 dinara čiste zarade po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku - naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja, i to lošijeg kvaliteta, košta 1,2 EUR.

- Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu - rekao je Stojanović.

On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.

- To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela, jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde - naglašava Hranislav Stojanović.

Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90% domaćinstava obrađuje sopstvene zasade.

Merošina ima hladnjaču "Voćar", kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača. Proizvođači veruju da se stečaj namerno odugovlači, kako bi otkupljivači imali sigurno tržište i mogli da obaraju cenu po svom nahođenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559668/vocari-iz-merosine-odustaju-od-berbe-visanja-otkupna-cena-30-dinara-po

Delegacija proizvođača višanja nezadovoljnih otkupnom cenom iz Prokuplja tražili su sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom bez portfelja Milanom Krkobabićem, kako bi im ukazali na probleme sa kojima se susreću, rekao je gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović.

On je juče primio tridesetak proizvođača višanja iz prokupačkih sela nezadovoljnih otkupnom cenom tog voća koja se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu.

„Višnja je ove godine izuzetnog kvaliteta, proizvođači su uložili veliki rad i trud pa su s pravom nezadovoljni otkupnom cenom i traže da im se rad isplati“, rekao je Simonović.

On je naglasio da se cena višnje formira na tržištu, ali kako proizvođači nisu zadovoljni moraju se preduzeti, kako kaže, određene mere kako cena ovogodišnjeg roda bila ekvivalentna uloženom trudu.

Simonović je podvukao da ljudi u prokupačkom kraju žive od poljoprivredne proizvodnje i da od toga koliko zarade zavisi da li će ostati da žive na selu.

„Ako se nezadovoljstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda nastavi i narednih godina ostaćemo bez poljoprivrednika i naša sela ostaće pusta, a to ne smemo da dozvolimo“, kazao je Simonović.

Na području Prokuplja višnja je najzastupljenije voće, zasadjena na površini od 2.000 hektara i njenom proizvodnjom bavi se 80 odsto poljoprivrednih proizvođača iz tog kraja.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/proizvodjaci-visanja-nezadovoljni-otkupnom-cenom-kod-nedimovica-i-krkobabica/

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31