Kako ističe rok za prodaju junadi uz državne podsticaje od 20.000 dinara, otkupljivači drastično smanjuju cene na tržištu. Prema informacijama iz Udruženja „Agroprofit”, za junad holštajn rase proizvođačima se trenutno nudi 150 do 160 dinara po kilogramu, uz rok isplate od 30 do 60 dana.

– Ova cena jednaka je prodajnoj ceni utovljenih svinja, što je situacija koja se odavno ne pamti na tržištu Srbije. Mnogi stočari pritisnuti kreditnim obavezama pristaju da prodaju i po ovoj ceni. S druge strane, otkup junadi simentalske rase, koja je skuplja, potpuno je stao. Izuzev najava o novom mogućem izvozu, nemamo drugih informacija – kažu u ovom udruženju.

Kako naglašavaju, deo izvoza preko nekih firmi išao je za Bosnu i Hercegovinu, i to po dobroj ceni, ali su to bile manje količine. Procenjuje se da je u poslednjih mesec i po dana izvezeno više od 4.000 junadi, ali u štalama i dalje ostaje oko 6.000 komada kvalitetne robe, dok država paketom pomoći od oko dva miliona evra pokušava da stimuliše otkup.

Ministar poljoprivrede nedavno u medijima izjavio da se uskoro očekuje izvoz junećeg mesa u Jordan, Liban i Egipat, kao i dalje važi ponuda naše junetine za Kinu. Dosadašnja prodaja junadi iz Srbije na libansko i izraelsko tržište ostvarena je preko kupaca iz Hrvatske i Libana.

– Probleme sa prodajom imaju gotovo sve zemlje u okruženju. U Hrvatskoj na isporuku čeka oko 20.000 junadi. Cena u ovoj zemlji je trenutno 1,70 evra po kilogramu. Međutim, u Hrvatskoj se pojavila bolest plavog jezika kod ovaca, pa je pitanje da li će se to odraziti na izvoz govedine – kažu u ovom udruženju.

I pored trenutno lošeg stanja u ovom sektoru očekuje se da bi u narednih nekoliko meseci moglo da dođe do rasta cena junetine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467190/Izjednacene-otkupne-cene-svinja-i-junadi

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije."Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.

"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.

Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.

"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.

Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.

"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.

"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.

Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.

"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/skok-cena-psenice-i-kukuruza-korona-i-drugi-faktori_1172825.html

Za srpsku šljivu od ove godine otvorila su se nova tržišta, Nemačka, Slovenije, Rumunije, a pre svega Hrvatske.Mnogi proizvođači u susednim zemljama, zbog različitih tržišnih poremećaja, odustali su od proizvodnje i zapustili svoje voćnjake, pa je Darko Topalović iz sela Miokovci kod Čačka, dočekao svojih pet minuta, prenosi agencija RINA.

„Proizvodnjom i prodajom voća bavim se preko trideset godina, ali ovako berićetnu za šljive još nisam dočekao. Imali smo oko 140 tona, sve to otišlo je po odličnoj ceni. Prodavali smo firmi, koja ih je izvozila za Hrvatsku, odakle su kasnije išle i na tržište evropskih zemalja. Prvi put se desilo da kupci nisu pravili nikakvo pitanje, svaka šljiva je prolazila, čak i ona udarena gradom i ona čista kao suza“, rekao je Darko za RINU.Otkupna cena šljiva na početku sezone bila je 40 dinara, da bi par dana pre kraja berbe za sortu stenlej dostigla visinu od 60 dinara. Iako je prethdodnih godina rusko tržište bilo sigurno utočište za srpske voćare, ova godina je pokazala da su Evropljani poprilično darežljiviji, ali i manje zahtevni kupci.

„Žene koje su brale, zarađivale su i duple dnevnice jer mi se to isplatilo. Nikad im slađe nisam dao zaradu, niti sam ja bolje zaradio. U voćarstvu vam je sve nepredvidivo i nikad ne znate šta vas očekuje u tim fabrikama pod otvorenim nebom . Nekad ste pukovnik, a nekad pokojnik. Ali vrlo je važno iznova ulagati u proizvodnju i ne odustajati ukoliko se desi neka loša godina“, kaže ovaj čačanski voćar.

Procenjuje se da je iz Srbije za Hrvatsku ove godine otišlo oko 913 tona šljiva. Tamo se prodaju po ceni od sedam do deset kuna, što je oko 112 do 160 dinara po kilogramu. Osim u svežem stanju uvoze se i osušene šljive, a upravo takav vid proizvodnje brojni srpski voćari prepoznali su kao izuzetno unosan.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/888797/Ovo-je-bila-najbericetnija-godina-za-srpske-sljive/

Posle nekoliko loših godina kada su rod otkupljivačima davali budzašto ili su otpale plodove ostavljali da trunu po voćnjacima, proizvođači jabuke u Srbiji konačno imaju razloga da budu zadovoljni. Zakon tržišta je učinio svoje, manjak jabuke i kod nas i u inostranstvu doveo je do skoka cena.Berba pojedinih sorti je počela i teče sa više elana jer su otkupljivači izašli sa cenom koja je osetno jača nego prošlogodišnja, a višestruko je veća nego 2018. naročito za industrijsku jabuku. Sadašnja cena obećava zaradu voćarima, a oni, pozivajući se na prilike u zemljama koje važe za najveće proizvođače jabuka, očekuju da će još rasti. Posle duže pauze, požeška "Budimka" je pokrenula proizvodnju i počela sa otkupom što naročito raduje voćare iz užičkog kraja koji su nekada u ovom preduzeću imali pouzdanog partnera.

- Sve se skockalo kako treba: prinos, kvalitet, vremenske prilike i cena. Neki otkupljivači nude početnu cenu od 30 dinara za konzumne sorte, sa naznakama da će kako vreme bude odmicalo biti i veća, dok za industrijsku – padalicu hoće da plate 10-11 dinara. Poređenja radi, početna cena konzumne jabuke prošle i pretprošle godine bila je 25 dinara, s tim to je kasnije porasla. Za padalicu su davali 3-4 dinara pretprošle, odnosno 7-8 dinara prošle godine - kaže sa "Blic" Simo Radičević iz Mirosaljaca kod Arilja.Kako dodaje, nema drugo objašnjenje ovakvom skoku cena nego da je rod u Poljskoj i Italiji, koji su naši najveći konkurenti, podbacio.

Za razliku od njega, požeške proizvođače nisu mimoišle vremenske neprilike. Prvo je, kaže Gvozden Čolić iz sela Pilatovići, mraz prepolovio rod, a onda je grad učinio svoje.- I pored toga, ostalo je dosta kvalitetne jabuke, a biće je i za preradu - prenosi Čolić, koji ima 1.350 stabala jabuke.

Mnogi voćari još nisu odlučiti šta sa jabukom – da li je prodati odmah ili taktizirati, čekati još veću cenu kojom bi se naplatili gubici od prethodnih godina.

- Na globalnom tržištu je manjak jabuke, Poljska je na pola roda od mogućeg, zbog toga kod nas i raste cena. Mada je otkupna cena zadovoljavajuća, savetujem svima koji imaju hladnjaču da jabuku ne prodaju odmah već da je čuvaju, jer je iskustvo pokazalo da se prava, još unosnija cena formira od novembra, decembra - prenosi Mihailo Prodanović iz Blaznave kod Topole, uzgajivač i izvoznik jabuke.Nije svuda jabuka dobro rodila. U nekim područjima, poput Podunavlja i južne Srbije, objašnjava dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, jabuka je imala rano cvetanje pa je stradala u aprilskim mrazevima. Na drugim mestima, nastavlja on, zaštita nije obavljala kako treba a kišni periodi su bili dugi.- Jabuka je kod nas prethodne dve godine ozbiljno rađala, prinos je premašivao 400.000 tona, što je rekordna proizvodnja. Zbog rodnih godina, odnosno velike količine jabuke u ponudi, ni cena nije bila zadovoljavajuća. Jabuke je sada osetno manje zbog čega je cena i skočila, a sa manjkom roda manje je i voskokvalitetnih plodova. Ajdared, noseća sorta, koji se do sada kretao 25-35 dinara biće plaćen dosta više. To je znak da jabuke nema dovoljno - priča dr Milošević.Najviše naše jabuke, priča dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, završava u Rusiji kojoj prodajemo ajdared, galu i zlatni delišes, iako je ovoj zemlji u fazu pune plodnosti stiglo na desetine hiljada hektara pod jabukom.

Da li jabuku prodati odmah ili čuvati da još poskupi? Dr Milošević kaže da je to nezahvalno savetovati.

- Mnogi vole da jabuku prodaju u njivi, po nižoj ceni, da odmah skinu tu brigu sa vrata. Ako neko smatra da će mu držanje u hladnjači donet veći prihod, neka tako postupi. Čuvanje košta. Nekada zna da bude isplativo, nekada ne. Na primer, šta ako se za pola godine na tržištu pojavi jeftinija jabuka sa južne hemisfere - kaže dr Tomo Milošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jabuke-prkose-vremenskim-uslovima-proizvodaci-zadovoljno-trljaju-ruke-manjak-roda/jdq62qc

Počela je žetva soje i kukuruza, a s prvim otkosima i priče o ceni ovogodišinjeg roda, potkrepljene dobrom cenom suncokreta, koji je na kraju žetve dostigao 38 dinara kilogram i kod ratara ulio poverenje da ga vredi sejati i dogodine.Doduše, dobroj ceni suncokreta dopreneli su i slabiji prinosi, posebno u južnom i srednjem Banatu, pa je nacionalni prinos umesto očekivane 3,2 tone po hektaru, ove godine 2,9 tone.

Za razliku od suncokreta, koji naši poljoprivrednici nemaju uslova da čuvaju pa ga pravo s njiva moraju nositi otkupljivačima, zrno soje i kukuruza se lako čuva i u tom pogledu zemljoradnici neće imati dilema ako im cena ne bude odgovarala.

Prve količine ranih hibrida soje prodate su za 38 dinara kilogram, a sada kilogram košta 44 dinara, s PDV-om, što ukazuje na to da, kao i kod suncokreta, kako žetva odmiče, i cena blago raste.

Dokle će dogurati, videće se u narednom periodu, u zavisnosti od ponude i tražnje, cene na međunarodnom tržištu i prinosa koje budu imali SAD, Kina i Brazil. Trenutno, žeteocima najviše odgovara vreme da posao na 230.000 hektara, koliko je pod sojom, obave kako treba

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ukazuje na to da je kilogram soje u lanjskoj žetvi koštao 35 dinara i da bi, u odnosu na prošlogodišnju žetvu, tokom ove ekonomske godine ona mogla imati solidnu cenu, a to znači da bude deset odsto skuplja u odnosu na trenutnu i bude oko 48 dinara.

Prinosi soje prema prvim žetvama ne obećavaju da ćemo je imati koliko smo očekivali – 3,5 tone po hektaru, već da će je biti oko tri tone, kaže Galetin.

Ali, kako dodaje, mada je nećemo imati koliko smo očekivali, cena neće ići znatno naviše i u narednom periodu se ne očekuju nagli cenovni skokovi.

Po Galetinovim rečima, prinosi kukuruza biće najbolji u odnosu na druge ratarske kulture, ali, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve skuplji je u odnosu na isti period lane. Prošle godine koštao je između 14 i 15 dinara, a sada je 15,5.

Za kukuruz će ova godina biti dobra i u pogledu prinosa i u pogledu cene, navodi Galetin, i dodaje da su očekivanja da kukuruza bude sedam tona po hektaru, a kilograma zrna u narednim mesecima se kreće oko 18 dinara.Tom cenom ratari kažu da bi bili zadovoljni, mada ima i onih koji smatraju da novo zrno kukuruza treba da vredi 25 dinara.

Iz Agrarnog saveza Srbije poručuju da bi i sadašnjom cenom od 15,5 dinara zemljoradnici imali računa da ga seju i dogodine, a posebno ako ga budu čuvali i prodali za 18 dinara. U tom slučaju, ističu u Savezu, ne bi zaradili samo veliki proizvođači već bi pristojnu zaradu imali i mali, koji kukuruza imaju do desetak hektara.

Cena soje, naglašavaju u tom udruženju, trebalo bi da bude 48 dinara i to, ističu, soja će dostići u naredom periodu.

Naši izvoznici prodaju soju skuplje od one po kojoj kupuju od poljoprivrednika jer domaća soja nije genetski modifikovana kao inosoje, i tu našu zdravu domaću soju treba da plate nama, ratarima, kaže Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.Kukuruza će biti osam tona po hektaru Kukuruza smo posejali na 970.000 hektara a u Udruženju „ Žita Srbije” navode da su prve žetve pokazale da će ga u Banatu, na obodima Deliblatske peščare, biti manje zbog slabijeg sastava zmljišta. Vukosav Saković iz tog udruženja navodi da se očekuje da kukuruza imamo osam tona po hektaru i da se cena neće bitnije menjati u odnosu na lanjske.

Ratari će u svakom slučaju imati zaradu, a kolika će ona biti, zavisiħe od prinosa i trenutka kada se odluče da ga prodaju, kazao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/suncokret-i-soja-mirisu-na-odlicnu-cenu-14-09-2020

Žetva suncokreta privodi se kraju, a s njome se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda.Mada zemljoradnici nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, s PDV-om.

– Još ne znamo koliko će biti konačna cena, ali zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobili smo cenu kojom smo, možemo reći, zadovoljni jer i od akontnacione cene imamo malu zaradu, i što je najvažnije, nećemo biti na pozitivnoj nuli – kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije, nadajući se da otkupljivači neće biti škrti i zadržati se baš na akontacionim cenama, već će pri konačnom obračunu dati koju paricu više.

Po njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara.

– Na većim površinama više je roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Savetujemo ih da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom – ističe Manić.

Suncokreta smo, podsećamo, ove godine imali na 220.000 hektara, koliko smo ga posejali i lane. Očekuje se da nacionalni prosek bude na višegodišnjem nivou tri tone po hektaru. Prošle godine uljare su proizvele 650.000 tona ulja, a 100.000 tona te namirnice smo i prodali na inotržišta.

Žetva ranih sorti soje je krenula, ali se ona prava očekuje polovinom septembra. Soje imamo na oko 230.000 hektara, a ratari se nadaju da će kilogram biti bar 40 dinara, koliko sada vredi na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

– Prava cena kojom bi bili baš zadovoljni je 48 dinara, s PDV. Naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa naspram tog kvaliteta treba je i vrednovati – naglašava predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković.

Kako je kazao, rod dobro izgleda a kada žetva bude u punom jeku, znaće se i da li u mahunama ima dosta zrna, pa će ratari spram visine prinosa znati da li će biti na dobitku, i koliko.

Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija „Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra tonu, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, „Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki. To je cena postignuta s proizvođačima u februaru pa u tom pogledu nema odstupanja od obaveza ugovorenih između dve strane. U ugovorima su navedeni i bonusi ukoliko ratari postignu digestiju iznad proseka.

Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. Još ne mogu da kažu pouzdano kakav je rod pošto tek sledi vađenje korena te industrijske biljke krajem septembra i početkom oktobra. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra tona.
– Pre nekoliko godina tona korena vredela je svega 32 evra, što je poljoprivrednike odvratilo od sejanja. Zato, kada bi poljoprivrednici dobili nekoliko evra više po toni, više bi je sejali jer, baš zbog male cene, u proteklih nekoliko godina sve manje zauzima prostora na njivama – kaže poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francisti.

Ove godine pod repom je između 36.000 i 37.000 hektara, a kompanija „Sunoko” nedavno je objavila da će u tri šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, preraditi 250.000 tona šećera.
Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i repe ove godine su solidne, i ratari će imati malu zaradu.

– U poređenju s lanjskim cenama, usevi su sada malo skuplji, i to je dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje – kazao je Galetin.

Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade.

– Cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade – naveo je on.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/konkurencija-naterala-ulare-da-dobro-plate-suncokret-05-09-2020

Ove sezone proizvođači malina imali su više otkupne cene, ali su uprkos tome, zbog pada prinosa, mnogi ostvarili mali prihod. Pojedini proizvođači su ovih dana krenuli u berbu malina, koje se plasiraju u svežem stanju po otkupnoj ceni za 300 do 600 dinara.Pod plastenikom od 70 ari, zadrugari "Naši voćari" započeli su berbu maline "enrosadira". Uz subvenciju države prošle godine podigli su zasad i nabavili certifikovane sadnice."U odnosu ne samo na vilamet nego i na sve ostale sorte, malinu izdvaja organoleptičko svojstvo, blagotvorno dejstvo ukusa, znači veoma jedan ukusan plod, krupan plod, čvrst plod i postojan plod. Kažem vam sedam dana može da bude u marketima u prodaji u režimu pothlade", kaže direktor Prve složene zemljoradničke zadruge "Naši voćari" Milićevo Selo, Božo Joković.

Kako u svetu, tako i kod nas raste potražnja za svežom malinom, zbog čega su se i Radovanovići u Stupčevićima odlučili da površine pod malinom prošire i Enrosadirom.

"Tri meseca nju beremo, a vilamet beremo znači 45 dana maksimalno. E zbog toga ona je interesantna, što smo produžili. Tako Evropa radi, tako i mi mora da radimo. Ne samo hoćemo mesec dana da radimo i posle ćemo da se odmaramo. Pa ne gospodo, moramo da radimo, mnogo da radimo da bi lepo i živeli", ističe Dragić Radovanović iz Stupčevića.

U zavisnosti da li se bere u gajbice ili male posude cena se kreće od tri stotine do šest stotina dinara, kaže ekspert za jagodičasto voće. Proizvođači sorti koje se plasiraju sveže ne beru brigu ni oko radne snage.

"S obzirom da su ove sorte dvorodne i da je period berbe dosta drugačiji i duži, znači da se može rasporediti radna snaga i na taj način prevazići te probleme sa kojima se inače susreću u proizvodnji sa normalnim, klasičnim sortama", kaže ekspert za jagodičasto voće Aleksandar Leposavić.

Uz subvenciju države certifikovane sadnice malina svakako mogu doneti veće prinose, ali i više prihode.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4065342/maline-sveze-berba-otkup-cena.html

 

Protekle nedelje zaključeni su prvi kupoprodajni ugovori kukuruza novog roda u količini od 625 tona, navodi se u nedeljnom izveštaju Produktne berze.
Cena za taj kukuruz kretala se od 18,5 do 19,5 dinara po kilogramu bez PDV-a a kao razlog za trgovanje u avgustu pre berbe kukuruza navode se male zalihe i nedostatak ponude kukuruza starog roda.Terminske tražnje kukuruza roda 2020. godine kreću na cenovnom nivou od 14,45 dinara po kilogramu bez PDV-a, a na paritetu CPT Dunavske luke sa isporukom robe tokom septembra i oktobra.

Ukupan promet ostvaren na Produktnoj berzi prošle nedelje je iznosio 1.650 tona robe u ukupnoj vrednosti od 38,4 miliona dinara.

Kukuruz rod 2019. godine je prometovan u cenovnom rasponu od 19,5 do 20 dinara po kilogramu bez PDV-a što je najviša postignuta ovosezonska cena.

U poređenju sa istim periodom prošle godine statistički cena kukuruza je viša za 34,01 procenat.

Treću nedelju zaredom pšenicom se nije trgovalo na ovoj berzi a ponuda se kretala od 17,8 do 18,5 dinara po kilogramu bez PDV-a.

"Slab izvoz i slaba tražnja mlinara za ovom žitaricom dovela je do potpune pasivnosti na tržištu", navodi se u izveštaju.

Sojino zrno je prošle nedelje realizovano u cenovnom rasponu od 41,5 do 42,2 dinara po kilogramu PDV-a što znači da je cene ove uljarice pala za 1,87 procenata.

Žetva suncokreta je na samom početku a ponuda se prošle nedelje kretala od 296 do 300 evra po toni bez PDV-a - međutim tražnje na ovakvu ponudu nije bilo.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/stari-kukuruz-20-dinara-po-kilogramu-novi-i-do-19-5-dinara_1155418.html

Šljiva je jedna od najzastupljenijih voćaka u Srbiji i u većini zasada najviše se gaji sorta stenli, koja prema rečima voćara ima najveću upotrebnu vrednost. Ovogodišnji visok prinos ponovo prati niska otkupna cena, koja je oko 35 dinara za kilogram.

„Ja imam 70 ari pod šljivom, i ove godine je rodila solidno, tako da ću imati oko 15 tona. Zadovoljan sam dobrim prinosom, kvalitet je odličan, ali cena od 35 dinara za obranu šljivu je nikakva. Dok platimo radnike i drvene gajbice nama ne ostane ni 20 dinara za kilogram“, kaže Slađan Đorđević iz Trnave.

Prema rečima ovog voćara plod šljive mora biti zdrav bez oštećenja, kalibraže 32 mm, da bi se mogao plasirati na evropsko tržište. Berba za industrijsku preradu plaća se 20 dinara po kilogramu ali u plastične gajbe.„Radnike plaćamo 2.500 dinara i 100 dinara za prevoz po radniku. Nije teško brati, ali ako bi nam cena šljive bila bar malo veća pa da imamo i neku zaradu od ovog posla“, kaže Đorđević.

Voćari koji su u svojim zasadima gajili čačanske sorte šljive, završili su sa berbom.

„Čačanska lepotica je koštala oko 40 dinara, za neke sorte išla je i do 45 dinara, branica i za izvoz. Dosta zasada je oštetio grad pa su takvi plodovi mogli samo za preradu, uglavnom za rakiju, 20 dinara po kilogramu. Gde nije bilo grada dobar je kvalitet, ali dok se plate radnici nama jedva ostane neki dinar“, priča voćar iz Mitrovčića koji šljivu gaji na površini od skoro dva hektara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/268098/dobar-rod-sljive-vocari-zadovoljni-prinosom-i-kvalitetom-ali-ne-i-cenom/

Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30