Ratare iz Banatske Topole obradovala je vest da će dobiti novac za saniranje štete, koja je nastala tokom majskog nevremena, kada je useve "potukao" grad.

Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Kikinde, najavio je da će sledeće nedelje početi izdavanje rešenja.

"Za 49 proizvođača izdvojeno je više od tri miliona dinara. Od leda je najviše stradala pšenica, a oštećenja su registrovana i na suncokretu i kukuruzu", kaže Kabok.Podsetio je i da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za 17 mera podrške, u vrednosti od 20 miliona dinara. Najavio je i Poljoprivredni sajam u Kikindi 13. i 14. septembra.

Očekuje se i žetva suncokreta sledeće nedelje, a pod ovom uljaricom je u ovom kraju oko 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Kikinda, tvrdi da se očekuje prinos nešto iznad proseka, posebno na parcelama koje su ispoštovale agrotehničke mere.Kada je reč o kukuruzu, zasejan je na 30.000 hektara.

"Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Očekuju se rekordni prinosi, a berba će početi prvih dana septembra", naveo je Simić.

Ono što brine poljoprivrednike je cena, kaže Ilija Brkić iz Novih Kozaraca.

"Cena je ono što nas najviše brine. Prinos suncokreta biće bolji nego prošle godine, a cena ne bi smela da bude manja od 300 evra za tonu. Sa tom cenom postoji ekonomska isplativost uzgoja suncokreta".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najmanje-300-evra-za-tonu-suncokreta-dobra-cena-pokriva-gubitke-koje-je-napravilo/85yzm77

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je hladnjača "Stanić" podigla minimalne (akontne) otkupne cene malina za 15 dinara, sa 150 na 165 dinara po kilogramu prve klase i pozvao i druge otkupljivače da to učine.
Najveći otkupljivač malina u Srbiji, kompanija "Stanić" podigla je akontnu cenu za 15 dinara po kilogramu malina prema dogovoru od pre desetak dana u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede", rekao je Radović.

On je pozvao i druge izvoznike da povećaju cene kao kompanija "Stanić", a državne organe da ih prekontrolišu i utvrde da li postoji monopolski dogovor kojim ucenjuju proizvođače koji su se vezali za njih jer su uzeli sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal po cenama koje su unapred utvrđene i sada ne mogu da promene kupca.

"Francuska kompanija Deskur kupuje malinu po 186 dinara po kilogramu, što znači da je nerealna cena onih koji plaćaju po 145 i 150 dinara po kilogramu i da se pojedini bahate i hoće da zarade ekstra profit na muci seljaka", rekao je Radović.

Asocijacija proizvođača malina je kako je rekao pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li otkupljivači dogovorom pokušavaju da ucene malinare i "nateraju ih da pokose to voće".

Dodao je da je ista situacija i sa kupinama i da je otkupna cena od 50 do 60 dinara po kilogramu.

Radović je rekao da proizvođači nisu zadovoljni ni akontnom cenom od 165 dinara po kilogramu obzirom na to da je komisija stručnjaka utvrdila da je proizvođačka cena 173 dinara po kilogramu i da očekuju da će je izvoznici podići jer su cene u maloprodaji astronomske i kilogram košta oko 1.000 dinara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-proizvodjaca-malina-trazi-da-otkupljivai-postuju-dogovor-o-minimalnoj-ceni

Šumadija, zapadna Srbija, Podgorina plave se od opalih, neobranih ranih sorta šljive koje nisu našle put do kupaca. Sve i da hoće, proizvođači rod teško mogu da prodaju, pa čak i za bagatelnu cenu od 10 dinara koliko se nudi, jer otkupa u nekim krajevima nema.

Nemaju kuda proizvođači čačanske rane nego da rod ostave za rakiju ili ga prodaju destilerijama koje kilogram plaćaju 10 dinara, ili da ga prosto puste da istruli. A prošle godine u ovo vreme istu šljivu su davali hladnjačarima za desetostruko više novca.

- Vagoni šljive leže po voćnjacima, žalosno je ovo i videti. Nema narod račun da kupi šljivu. Prošle godine otkupljivači su izašli sa cenom od 100 dinara, vremenom je spustili na 80, pa na 60 dinara. Ovog leta cena je 60 dinara za prvu, a 40 za drugu klasu. Prvoklasnu šljivu niko nema, jer hladnjačari traže dlaku u jajetu da obore cenu. Na sve to, otkup čačanske rane je trajao svega tri dana, a počeo je dok je šljiva bila još zelena. Onda su se pojavili otkupljivači šljive za rakiju, njima smo prodavali za 10 dinara, ali samo tri dana, s tim nisi mogao da im predaš više od 1.500 kilograma dnevno - priča Zorica Stojković, proizvođač iz Gornje Trnave kod Topole.

Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Savetodavnoj stručnoj poljoprivrednoj službi Valjevo, kaže za „Blic“ da je potražnja za ranim sortama šljive, uprkos činjenici da je rod daleko manji nego prošle godine, beznačajna.

- Čačanska rana se otkupljivala samo tri dana, zato što je potražnja sa ruskog tržišta veoma mala, a naše tržište ne može da apsorbuje ni stoti deo količina koje imamo. Narod smo koji veoma malo jede šljivu. Čačanska lepotica pre 15 godina bila je pravi hit i postizala cenu od 50 dinara, a sada ne može ni 15. Poneki hladnjačari je otkupljuju, seku je kao polutku i zalede i tako je izvoze kada nađu kupca - objašnjava on.

Nešto ozbiljno mora da se menja u šljivarstvu, dodaje on, ako Srbija želi da ova grana voćarstva opstane.

- Najpre se mora znati za koga šljivu proizvodimo, a najgore od svega je što ona nikome ne treba. Čačanska rana je pravljenja za potrošnju u svežem stanju i mi nemamo kvalitetniju sortu u ovom periodu zrenja. Pojedine destilerije je otkupljuju i od nje prave rakiju dobrog kvaliteta, ali u manjim količinama jer ona ne nakuplja dovoljno šećera. Zbog toga nude manju cenu - priča Milinković.

Proizvođačka cena kilograma šljive, priča ovaj stručnjak za voćarstvo, iznosi 8-9 dinara, plus 7-8 dinara za troškove berbe.

- Kad se obe stavke saberu, a otkupna cena je 15 dinara, jasno je što ljudi ne beru šljivu. Istina je da će se peći više rakije, ali ni sa njom ne znamo šta ćemo - dodaje Milinković.
Raznim mahinacijama, u kojima nisu učestvovali proizvođači, smatra Andrija Radulović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Užica, zatvorili smo vrata ruskog tržišta i tome šljiva ove godine, kao prošle jabuka, plaća ceh.

- Pričalo se da su naši izvoznici kupovali šljivu iz Poljske pa je prodavali u Rusiju kao našu. A Rus je ozbiljan kupac, neće da dozvoli da ga neko vara. Jedini način da povratimo rusko tržište jeste da država obezbedi plasman šljive direktno tamošnjim kupcima, bez posredstva mešetara. I ako se to obezbedil, treba imati u vidu da je Rusija probirljivija i ima rigoroznije kriterijume od Zapada - priča Radulović.

Kao i njegov kolega iz Valjeva, i on potencira: „Može se šljiva ispeći za rakiju, ali ni ona više nema prođu.“
Rakiju će ove godine, u nedostatku kupaca, peći Milutin Rakić koji u Krivaji kod Šapca ima devet hektara pod šljivom. Svih 10 tona čačanske rane ostavio je u kominu. Pretpostavlja da će slično učiniti i sa sortama koje kasnije dolaze na berbu, jer se otkupna cena ne zna.

- Lepotica je krenula, ali je niko ne otkupljuje. Priča se o ceni od 15 dinara, ali se niko još nije pojavio da traži robu, tako da će i ona najverovatnije da završi u komini - kaže on.
Cena kasnijih sorti, poput stenleja, priča ovaj voćar, formira se tek kada krene branje.

- A sa njim kreću i ucene hladnjačara. Dva-tri dana obore cenu pod izgovorom da imaju puno šljive i nemaju gajbe, da nisu zainteresovani za otkup, a onda nemoćnom seljaku, koji se već uhvatio za glavu jer ne zna šta će sa rodom, ponudi cenu 50 odsto nižu - veli Rakić.
Ove godine ispunjeni su svi uslovi da cena bude visoka, kaže Milutin Rakić, jer je rod prepolovljem u krajevima poznatim po gajenju ovog voća. Ipak, siguran je da šljiva neće biti adekvatno plaćena zbog male potražnje.
- Izgubili smo poverenje inostranih otkupljivača. Kad roba krene za izvoz, sve šljive su na kamari, ne zna se koju je proizveo Mića Rakić a koju Đura Đurić. Đura nije ispoštovao karencu, a Mića jeste. Ne zna se ko je kriv, ali se kamioni šljive vrate iz Rusije - priča poljoprivrednik iz Krivaje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tuzna-slika-iz-srpskog-sela-nacionalno-voce-neobrano-kilogram-daju-za-10-dinara-ili/2vfmy2p

Borovnica ili srpsko plavo zlato, kako je još zovu, sve je traženiji i skuplji proizvod po kome naša zemlja može da postane prepoznatljivija u svetu. Poslednjih godina zasadi borovnice niču širom Srbije, čak i u Arilju, koje je poznato po proizvodnji maline. Zašto je srpska borovnica tražena? Zato što za razliku od ostalih zemalja, kao što je recimo Poljska, naša borovnica zbog povoljnih klimatskih uslova stiže nešto ranije, već u junu. Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica, plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese
temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje, ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji.
Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalnacirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima. Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu. Ove godine, kako Agrobiznis magazin saznaje, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.
Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u
zdravom okruženju i prirodi, pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.
„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom, što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.
Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište, zato je kvalitet na prvom mestu.
„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.

Za uzgoj borovnice se opredelio i Milan Savković, diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima zasad u mestu Brestovik nedaleko od Grocke. On uzgaja borovnicu sorte djuk, i kao stručnjak savetuje da se prilikom podizanja zasada vodi računa o kupovini sadnog materijala, koji mora biti zdrav. Bezvirusni sadni materijal je osnov uspešne proizvodnje, ne borovnice nego bilo koje kulture.
„Ja sam se odlučio za hidroponski način gajenja u plastičnim saksijama, s tim što mi više preferiramo gajenje u vrećama od agrotekstila. Najbitnije je da obezbedite borovnici optimalne uslove - dovoljne količine vode, hraniva i da se odradi pravovremena zaštita borovnice, hemijskim tretmanima. Svaka uspešna proizvodnja zahteva i konsultacije sa stručnim licima iz oblasti zaštite bilja, da ne biste imali nekih problema“- kaže Savković i ističe da je protivgradna zaštita jedan od neophodnih preduslova za svaki uspešan zasad.

„Ovde imamo, konkretno ogledno polje u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja. Trenutno radimo i na registraciji nekih novih fungicida za borovnicu, jer ih nema dovoljno na tržištu i očekujemo rezultate ispitivanja već iduće nedelje.“
Za Prvu televiziju, Savković objašnjava da prvi rod borovnice voćari mogu da očekuju u drugoj godini nakon podizanja zasada. On je svoj voćnjak podigao 2013. godine i ove sezone je ubrao oko tri tone voća. S obzirom na to da saksije ili agrotekstilne vreće ne zauzimaju previše prostora, to znači da voćar na relativno maloj površini može da postavi poprilično veliki broj saksija i da ostvari relativno dobar prihod od borovnice.
Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.

Izvor: Agrobiznis magazin

U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru. Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano, ali požnjevena pšenica neće napuniti silose.

"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litra kiše", kaže zemljoradnik Pavle Kujundžić, objašnjavajući zbog čega je prinos nizak.Otkupna cena pšenice je 18 dinara, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.

"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi.

Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje.Prve najavne otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.

Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pri-kraju-prinosi-slabi-proizvodace-brine-niska-otkupna-cena/2xhferz

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

Malinari su odustali od štrajka glađu, koji je bio najavljen za danas u podne, nakon sastanka na kome je dogovoreno da će početkom naredne sedmice biti podignute cene za najmanje 10 do 15 dinara za sve sorte, tako da će za najjeftiniju vilamet iznositi 160 dinara po kilogramu, rečeno je Tanjugu u Asocijaciji malinara Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je stalo iza poljoprivrednog proizvođača, rekao je predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

„Odustali smo od štrajka, imali smo cene od 145 dinara na hladnjači i od 140 dinara na terenu i zakazali smo bili štrajk glađu. Ministarstvo poljoprivrede je bilo medijator i organizator sastanka u Požegi sa najvećim kupcem maline - 'Stanić doo'“, rekao je Radović.

Kaže da su malinari očekivali predstavnike Ministarstva trgovine, ali da se oni nisu pojavili na sastanku.

Sastanak je, kako je naveo, trajao sinoć od 21.15 do 02.30 posle ponoći, a malinari su imali tri zahteva koja će biti ispunjena: da ne dođe do selekcije po cenama niti po datumima, tako da će malina biti plaćena od početka do kraja po krajnjoj ceni, zatim da nema klasiranja na nivou celog otkupa pošto su to obavljali nestručni ljudi, kao i da se poveća cena maline.

Radović je objasnio da je predstavnik „Stanić doo” rekao da ne može odmah da podigne cenu, ali je najavio da će konačne cene biti poznate naredne nedelje, kao i da će minimalna cena biti povećana za 10 do 15 dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433783/Malinari-odustali-od-strajka-gladu-postignut-dogovor-o-ceni

 

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31