Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Žetva ječma u atarima zapadne Bačke kasnila je zbog junskih kiša oko dve nedelje. Ipak poslednji otkosi ječma skinuti sa njiva pre početka žetve pšenice, ali su junske padavine uticale na kvalitet i otežale su žetvu."Pre oko nedelju danas smo počeli žetvu i evo na samom smo kraju i polako ulazimo u žito. Bila je teška žetva. Slaba je hektolitarska težina, a i ječam se osipao pri žetvi", kaže Goran Jurišić, kombajner iz Svetozara Miletića."Ječam je za žetvu bio spreman dan pre padavina. Vlaga je bila 13 odsto. Narednog dana pala kiša i žetvu odložila za dve nedelje. Kreće sada i žetva pšenice, u optimalnom roku, ali ječam je požnjeven kasnije nego što je to uobičajeno", kaže Aleksandar Vidaković, poljoprivrednik iz Svetozara Miletića.

U atarima sela Svetozar Miletić ječma je više nego lane. Usev se sa njiva skidao sa vlagom od 10,5 do 11,5 odsto, a prosečan rod bio je 5,5 do 6,5 tona po hektaru.

"Šest i po tona po hektaru smo ostvarili sejući sorte visokog potencijala", kažeVidaković.

Ječam je u silosima, a ono što poljoprivrednike sada brine je cena.

"Na osnovu prvih pokazatelja čini se da nećemo dostići prošlogodišnju cenu. Verotavno zbog toga što je ječmom zasejano više nego lane. Ali videćemo, cena je tek u formiranju i akontativna je 14,5 dinara", kaže Vidaković.

Ratari se nadaju da će otkupna cena biti veća od akontativnih 14,5 dinara i da će barem dostići prošlogodišnju cenu od 16, 5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/jecam-u-silosima-poljoprivrednici-cekaju-otkupnu-cenu_1140061.html

U selu Vojkovci ovih dana malinjaci puni radnika, berba maline uveliko je počela.Gužva je i na otkupnom mestu, i po prvi put svi su zadovoljni. Cena od 180 dinara po kilogramu ispunila je očekivanja voćara.

"Početna cena je 180 dinara, voćari se nadaju da će cena biti veća ali su zadovoljni i sa ovom cenom. Kvalitet ovogodišnje maline, obzirom na veliku količinu padavina u prethodnom periodu je dobar. Topli dani i visoka temperatura sada su ubrzali zrenje pa se svakodnevno bere i do sada smo otkupili oko 12 tona", kazao je Sloba Matić iz Vojkovaca, otkupljivač maline.On očekuje da će do kraja berbe otkupiti oko 40 tona plodova ovog jagodičastog voća.

Inače, malina iz Vojkovaca se transportuje u hladnjaču u Blaznavi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=29&nav_id=1701283

Berba čuvene oblačinske višnje iz Merošine počela je u petak u ataru ove opštine, ali su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom, dok hladnjačari kažu da cenu višnje određuje isključivo kvalitet.

Proizvođači višanja iz sela Donja Rasovača Milan Đorđević i Dejan Živković kažu za Tanjug da hladnjačari neće da otkupe višnju prve klase, jer tvrde da je zapravo reč o drugoj klasi, niže cene, pa traže od nadležnih da "presude".

Zato je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo svoje stručne službe, pre svih inspekciju, koja će na terenu zajedno sa prerađivačima i otkupljivačima kontrolisati kvalitet predate višnje.

"Višnja je izuzetnog kvaliteta i nije fer da proizvođači opet budu oštećeni", kaže Đorđević tražeći od države da stane uz proizvođače i da im omogući, kako navodi, fer plasman robe na tržište.
Trenutno se, dodaje, otkupljuje druga klasa višanja koju hladnjačari plaćaju 25 dinara, što je za ovog proizvođača, neprihvatljivo.

Živković kaže da se, s obzirom na uloženi trud, njihov rad svodi "na nulu" i zato traži da se obavlja klasifikacija kvaliteta višanja prilikom otkupa.

"To je ono što je za nas proizvođače najbitnije".

Dušan Ilić, komercijalista u preduzeću "Frigonais " iz Kuršumlije, kaže da to preduzeće ima ugovorenu proizvodnju sa kooperantima koji imaju potpisane ugovore, kupuju preparate i rade po programu zaštite višnje te firme.

Na taj način žele, kaže, da stimulišu njihove kooperante da proizvode visok kvalitet, a za uzvrat im obezbeđuju savremena sredstva zaštite.

"Trenutno vršimo otkup samo te ugovorene višnje. Cena prve klase je 50 dinara dovezene višnje u hladnjaču, a cena druge klase je 30 dinara", objašnjava računicu Ilić.

Dodaje i da je ta firma ograničenih kapaciteta i da na žalost ne mogu da prime svu količinu višanja koju bi hteli.

Stručne službe resornog ministarstva izaći će na teren kako bi sa prerađivačima i otkupljivačima, kontrolisali kvalitet predate višnje, kaže za Tanjug savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lucić.

"Cilj Ministarstva poljoprivrede je, koliko god je to moguće, da približi stavove kad je utvrđivanje kvaliteta u pitanju, da zaštiti interes svih u lancu od proizvodnje do prodaje, i da posebnu pažnju obrati na male proizvođače koji su na neki način i stvorili ovaj brend (višnje)", rekao je Lucić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202006271122883743-proizvodjaci-visnja-rod-rodila-nema-ko-fer-da-je-plati/

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

U Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća.

Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća.

- Slabije od prošle godine. Nešto se desilo u cvetanju, još ima cveta na višnjama, podeljeno je i ovo sitnije što se pojavilo, verovatno će da opadne - kaže Srbislav Balović,voćar iz Mršelja.

Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50% - 70%:

- Definitivno će biti manji rod u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da bi to moglo da poveća otkupnu cenu.

Novu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju sa istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.

- Praktično celokupna ugovorena proizvodnja, odnosno, ugovoren izvoz od prošle godine je realizovan. Kad to kažem, pre svega mislim na višnju i ostale koštičave voćne vrste. Prerađivači će ući u novu kampanju prilično relaksirani, što se tiče zaliha - rekao je Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Da li će se voće koje pristiže brati na uobičajeni način, ili će i ovde biti primenjene dodatne zaštitne i higijenske mere, zavisiće u prvom redu, prema rečima stručnjaka, od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Zbog manjeg broja berača, poslednjih godina, sve je prisutnija mašinska berba, koja polako postaje dominantna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2876862/slab-rod-visnje-moze-da-znaci-vecu-otkupnu-cenu

Vađenje krompira započelo je na njivama širom Srbije. Prema prvim procenama, ovogodišnji rod je na nivou proseka ili malo iznad njega. Uzgajivači u brdsko-planinskim predelima moći će da očekuju prinose i do 25 tona po hektaru. dok će oni u nizijama imati gotovo duplo više.

Cena krompira u otkupu kreće se između 22 i 25 dinara po kilogramu.

- Zasadi krompira nekada su zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara. Te količine, sa prosečnim prinosima, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa će Srbija morati da uvozi krompir. Ipak, biće i izvoza, jer je u zemljama u okruženju podbacio rod - kaže za Novosti Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira, vlasnik firme Agromobil.

Veliki deo proizvođača u zapadnoj Srbiji krompir predaje čačanskoj čipsari, a mnogi, posebno iz Ivanjice, prodaju i na kvantaškoj pijaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2640440/cena-krompira-u-otkupu-izmedju-22-i-25-dinara-po-kilogramu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31