Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Od kako je 17. juna ove godine u Rači pušten u rad pogon "Naš med", kapaciteta 3.000 tona godišnje, dogodilo se nešto, što bi trebalo da bude uzor i za ostale grane poljoprivrede. Članovi Saveza pčelarskih organizacvija Srbije – SPOS su postali vlasnici pogona u kome se prvi put u istoriji ove grane poljoprivrede otkupljujeibez posrednika, odmah isplaćuje prikupljeni med. Što je još važnije, članovi SPOS-a će dobijati i razliku u ceni, bez obzira na onu koja je utvrđena prilikom ugovaranja otkupa. Potvrdili su to i svojim konkretnim potezima, piše Poljoprivrednik.

- Sredinom avgusta osnovna cena bagremovog meda iznosila je 4,60 EUR za kilogram, sa uračunatim PDV od osam odsto. Kada smo ustanovili da je ovogodišnja proizvodnja bagremovog meda za oko 80% manja kod najvećih proizvođača u Evropi, pa i kod nas, nastala je veća potražnja, a time i porast cene. Zato smo devetog septembra objavili povećanje otkupne cene bagremovog meda. Osnovna otkupna cena sada iznosi 6,1992 EUR za kilogram uz obračun PDV. Za oko 8.500 članova SPOS –a, koji poseduju zlatnu karticu lojalnosti ovoj asocijaciji, cena bagremovog meda iznosi 6,230 EUR, za vlasnike dijamantske kartice 6,236 EUR, a platinaste kartice 6,298 EUR za kilogram - kaže Nenad Portić, direktor pogona "Naš med" u Rači.

Zaposleni u pogonu "Naš med" su od 12. avgusta stalno na terenu i, na osnovu preko deset elemenata, uzorkuju med kod pčelara i podatke šalju u četiri domaće akreditovane laboratorije na ocenu. Da bi naš med imao i verifikaciju koju zahtevaju strani kupci, uzorci meda su dostavljani i u dve nemačke akreditovane laboratorije u Bremnenu. Ovih dana stigao je i njihov odgovor po kome je naš med odličnog kvaliteta i u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3016628/zahvaljujuci-pogonu-u-raci-raste-otkupna-cena-meda

Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Kako je istaknuto na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), postoji izvesna mogućnost da objavljena cena bagremovog meda od ukupno 5,81 evro koliko će pčelaru vlasniku platinaste kartice lojalnosti Savezu biti isplaćeno za kilogram sa PDV nadoknadom, možda biti i nešto viša.

"Cena meda iz dana u dan već neko vreme nastavlja da raste tako da će do trenutka preuzimanja od pčelara za desetak dana, najverovatnije biti još viša. Ako do toga zaista bude došlo, oni koji su sačuvali bagremov, ostvariće najveću cenu meda u istoriji Srbije!", navode iz SPOS-a.

Podsećamo da je cena šumskog meda odnosno medljikovca takođe jako visoka i kreće se do 6,03 evra po kilogramu sa PDV nadoknadom (za vlasnike platinaste kartice lojalnosti). Savez poziva sve pčelare da nastave da prijavljuju Pogonu "Naš med" sve viškove meda koje imaju, jer se uskoro očekuju objave cena i za druge vrste. Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Uzorkivači su uveliko na terenu od 12. avgusta.

"Med je poslat na analizu u naše akreditovane laboratorije, ali i u poznatu laboratoriju u Nemačkoj, za oko pet do sedam dana očekujemo rezultate, a onda ostaje samo da pčelari koji taj posao još nisu završili, dobiju rešenje o RS broju bez čega se med ne može otkupiti, i odmah krećemo sa isplatom pčelara i preuzimanjem."Inače, izvršni odbor SPOS-a proglasio je dve hiljade dvadesetu, godinom elementarne nepogode u pčelarstvu Srbije. Sve pčelinje paše podbacile su više manje usled vremenskih neprilika, a probleme je u proleće donela i sama pandemija virusa korona. Glavna bagremova paša je skoro totalno podbacila, kao i poslovično najsigurnija suncokretova paša. Procena je da je prinos meda manji za više od 80 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-cene-meda-rastu-za-bagremov-i-vise-od-581-evro/62429/

Sala Opštine u Prokuplju je bila mesto sastanka proizvođača i otkupljivača višnje kojem su prisustvovali još predstavnici Ministarstva poljoprivrede i nadležnih inspekcija. Sastanku je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, koji je naglasio važnost podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta.

- Sa proizvođačima smo razmatrali strategiju za postizanje što većeg roda po hektaru, pa je procenjeno da bi svi trebalo da uložimo dodatne napore - kaže savetnik resornog ministra Predrag Lučić, dok državni sekretar u Ministrastvu poljoprivrede Bogdan Ilić prenosi da je, zbog važnosti podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta, najavljena državna pomoć za skladištenje višnje.

 Uoči skupa, predstavnici Ministarstva su sa tržišnim i poljoprivrednim inspektorima, nadležnima iz lokalne samouprave, te zaposlenima u ovdašnjoj Poljoprivredno-stručnoj službi započeli kontrolu otkupa ovog voća u topličkom kraju. Cilj je sprečavanje malverzacija, odnosno bolja zaštita jednog od najznačajnijih srpskih brendova sa ovog područja. Posle otkupnog mesta u Gornjoj Stražavi, "vizita" se preselila u Donje Kordince, gde klasiranje obavljaju inženjeri poljoprivrede.

- Sa berbom i otkupom smo počeli oko 20. juna.

 Isprva su to bile manje količine, a sada možemo da govorimo i o 150 tona dnevno. Bitno je da se ljudi usmere, da im se objasni šta je prva klasa, a šta druga. Sve što je ručno brano mora da bude skuplje. Jer, višnja je sada mekana i ako se bere takozvanim tresačima, pusti vodu i automatski postaje voće druge kategorije - objašnjava otkupljivač Ljubiša Perić i naglašava da je svima u interesu da što više bude upravo plodova ekstra kvaliteta.DIREKTOR Poljoprivredno-stručne službe u Prokuplju Dejan Tonić "raportira" da je na području Topličkog okruga višnja zasađena na 2.800 hektara.

- Cena prve klase dostiže 50 dinara po kilogramu, a druga je upola jeftinija. Zbog nedavnih obilnih padavina, na početku berbe rod nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, ali se situacija, srećom, drastično promenila nabolje - ističe Tonić.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:874131-Odrzan-sastanak-proizvodjaca-i-otkupljivaca-visnje-Pocela-kontrola-na-otkupnim-mestima

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić ocenio je danas da je poljoprivreda izložena izazovima i da se to ne može kontrolisati ali da država mora da pomogne poljoprivredniku da ima odgovarajuću sigurnost da će svoje prozivode moći da proda po isplativoj ceni.Krkobabić je za TV Prva izjavio da zbog toga podržava zahtev malinara da se utvrdi otkupna cena tog voća od 1,75 evra i to na period od više godina unapred.

„Taj njihov zahtev je utemeljen. Taj poljoprivrednik mora da zna unapred, mora da ima garanciju. Država mora da garantuje tu cenu da bi im garantovala sigurnost, u suprotnom nemaju interesa“, kazao je Krkobabić.

On je rekao da država mora da ima odgovarajuće garancije i za nekoliko desetina strateških poljoprivrednih proizvoda.

Krkobabić je rekao i da je do sada premašen plan 500 zadruga u 500 sela i dodao da je to strateški važno za poljoprivrednike koji su „nemoćni i neprepoznatljivi i pred državom i pred lokalnom samoupravom, ali da je udruživanje u zadrugu kao organizacioni oblik način da se stvari menjaju, da se izbegnu zakupci i da ti ljudi naplate svoj proizvod“.

Prema njegovim rečima poljoprivrednici u Srbiji nemaju naviku da osiguravaju svoj rad zato što su premije osiguranja skupe ali i zbog navoda nekih poljoprivrednika da ljudi iz osiguravajućih kuća na lice mesta dolaze 10-15 dana nakon što je šteta od vremenskih nepogoda načinjena.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-treba-garantovati-cenu-malina-i-strateskih-poljoprivrednih-proizvoda/

Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Državne robne rezerve razmenom merkantilnog kukuruza za živu junad ostvarile su cilj: farmeri su zadovoljni ovim modelom trgovine, a cena na tržištu je porasla sa 1,6-1,8 evra na 2,0 - 2,10 evra po kilogramu žive mere.
Za samo tri dana klanice su preuzele oko 800 komada junadi, od 3.500 planiranih. Prva dva dana pojedine klanice su želele da uvedu kalo u obračun težine, pa je reagovalo Udruženje „Agroprofit” i sprečilo ovaj potez. Klanice koje su želele ovu meru su odbijene od strane farmera i tu robu će preuzeti druge kompanije, koje poštuju potpisani dogovor sa udruženjem. Obračunavanje težine bez kala i troškova prevoza Proizvodnoj grupi tovljača junadi Udruženja „Agroprofit” danas se pridružila i klanica „Big Trade”. Iz pomenute grupe tovljača do danas je isporučeno klanicama oko 400 komada junadi, a najviše je u ovom poslu kvalitetnih grla koja su uglavnom otišla na preradu u Klanicu „Kotlenik” iz Lađevaca. Prema oceni tehnologa u ovoj klanici, oni su najzadovoljniji sa rasom simentalskog govečeta i to su videli na farmi u Telečkoj. Tamo su Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu.
Razmena junadi za merkantilni kukuruz traje do 15. maja, ali se završetak očekuje već iduće nedelje, jer su industrijske klanice u ovom poslu videle mogućnost za ostvarivanje profita.

B. Gulan

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon ograničavanja kretanja, u problemu su se našli stočari. U Sakulama se dosta meštana bavi proizvodnjom mleka, uz pomoć lokalne samouprave Opovo, na vreme su dobili dozvole, kako bi mogli da predaju mleko otkupnoj stanici i u vreme policijskog časa.U mestu Sakule je 15-ak gazdinstava koji se bave proizvodnjom mleka. Porodica Jovičin ima 10 krava i svakodnevno isporučuju oko 150 litara mleka. U selu su se dobro organizovali na vreme dobili dozvole, uz pomoć lokalne samouprave, tako da je predaja mleka i u vanrednom stanju dobro organizovana. Kod njih mleko donose i ostali farmeri jer imaju laktofriz, gde se mleko hladi i čuva. “Mi ga skladištimo do jutra. imamo laktofriz od 1.000 litara, primimo mleko i tu se mleko ohladi na 4 stepena. Ujutru dođe cisterna koja preuzima mleko”, kaže Ljubislava Jovičin. U Sakulama se otkupnoj stanici svakodnevno preda više od 1.000 litara mleka. I to mora da se uradi ujutru I uveče kada je muža krava. “Postoji određeno vreme kada muzemo krave, ujutru recimo u sedam sati i uveče od 19h, kako ne bi došlo do upale vimena, znači postoji tačno vreme kada je muža. Mi donosimo mleko i nema zadržavanja, samo predamo i odlazimo kući”, kaže Srba Stanojev, predsednik Udruženja stočara Sakule. “Uradili smo popisivanje svih otkupnih mesta za mleko. Popisali sve proizvođače mleka i nakon toga smo taj spisak i dokument dostavili policijskoj upravi Pančevo kako bi oni mogli u određenom vremenu da se kreću i predaju mleko”, kaže Zoran Tasić, Predsednik Opštine Opovo. I ratari u Sakulama, kao i svim mestima opštine Opovo, imaju potrebne dozvole kako bi setva i ostali poljoprivredni radovi bili završeni na vreme.

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeće već od ponedeljka.

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

- Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud - ističe Mančić, dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama.

- Ako hoće, ako ne - mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.
Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger" tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

- Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu "Rumski ceger", što znači da su prepoznati na tržištu" - kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2849315/opstina-ruma-otkupljuje-povrce-i-plasira-sindikatima-ili-deli-kao-humanitarnu-pomoc

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31