Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće ku'e. Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće kuće koja posluje u našoj zemlji. Na nedavno održanom sastanku u Kući meda,
predstavnici Saveza pčelarskih organizacija i Sava osiguranja su razgovarali o modelima osiguranja. - Rezultat ovog sastanka je ponuda koju smo dobili od predstavnika osiguravajuće kuće. Podsjećamo da Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja učestvuje do 50% u pokrivanju troškova polise tako da bi pčelari imali 50% regresa što je i navedeno u ponudi - saopšteno je. Iz Saveza pozivaju sve pčelare da se komentarima i predlozima uključe u finalno definisanje ponude koju ćemo usaglašavati sa predstavnicima Sava osiguranja. - Koristimo priliku da se zahvalimo Sava osiguranju na partnerskom odnosu uz očekivanje da ćemo
zajednički razvijati najbolja rešenje u obostranom interesu - navodi se u saopštenju. Više informacija možete vidjeti na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore.
Izvor:ekapija.com

AGROPRESS je uz podršku Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovao radionicu u Knjaževcu na kojoj su predstavnici Glavne filijale Kompanije u Zaječaru, predstavnik Opštine Knjaževac i poljoprivrednici razgovorili o značaju osiguranja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje.

Ukazujući na značaj žena preduzetnica u agrobiznisu, učešće u radu radionice uzela je Želica Milojević iz Zubetinca, u okoline Knjaževca, koja se 40 godina bavi voćarstvom i ima oko osam hektara zasada višanja i šljiva i posebno ističe značaj osiguranja.

Želica, koja je i učiteljica, posao u poljoprivredi vidi kao velik izazov, a štete u poljoprivrednoj proizvodnji su, kaže, poslednjih godina česte, pa osiguranje u „Dunavu“ vidi kao sigurnost.

„Osiguranje je jedan vid naše sigurnosti i time zaokružujemo svoju proizvodnju. Bez toga, ne znam da li bismo mogli u pojedinim godinama da pokrijemo troškove, jer se dešavaju različite nepogode...“, kazala je Milojević, koja voćnjake preko „Dunava“ osigurava više od 15 godina.

Ističe da su procene štete kod „Dunav osiguranja“ realne, zbog čega, dodaje, poklanja poverenje toj kompaniji.

Đorđe Bajović, poljoprivrednik iz Knjaževca, koji je pre devet godina započeo sadnju višanja i koji sada ima 2,5 hektara zasada, kaže da je osiguranje jedini spas jer su njegove parcele male i osiguranje se isplati zahvaljujući subvencijama države.

„Bolje da se zaključi polisa osiguranja nego da se radi pod zaštitnom mrežom posle“, navodi Bajović, koji je ove godine osigurao 30 tona višanja.

„Dunav osiguranje“ mi je ove godine po polisi isplatilo 310.000 dinara, moja polisa je koštala 280.000, dok država vraća 40 odsto premije. Imao sam štetu i   „Dunav osiguranje“ mi je isplatilo sve, baš kao što je i trebalo. Realno su procenili štetu“, rekao je Bajović. Poslao je poruku svima da se više bave poljoprivrednom i da osiguraju svoje zasade.

Šef poslovnice „Dunav osiguranja“ u Boru i Knjaževcu Ivan Micić istakao je da je u prodaji polisa useva i plodova opština Knjaževac najdominantnija opština u Timočkoj krajini. Glavna filijala Zaječar „Dunav osiguranja“ tokom prethodne tri godine u osiguranju useva ostvarila je prihod iznad 39 miliona dinara, kaže Micić, ističući da su štete iznosile oko 37 miliona dinara. Micić navodi i da je osiguranje višanja dominantna usluga u osiguranju poljoprivredne proizvodnje na području knjaževačke opštine, pa i Timočkog okruga, te da su ovdašnji nosioci gazdinstava osiguranje prihvatili ne kao nepotreban trošak, već kao jedini i siguran vid finansijske zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji.

„Procene šteta na zasadima višanja izvršene su u brzom roku i sve štete isplaćene su na naše i zadovoljstvo naših klijenata“, rekao je Micić.

Sasa Petrović iz Opštine Knjaževac kaže da je uz turizam poljoprivreda dominantna grana privrede u opštini i navodi primer ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, koja samo u  poslednjih šest godina iznosi oko dva miliona evra. Ova  budžetska sredstava bila su usmerena direktno kroz podsticaje na razvoj poljoprivrede.

„Podelili smo sadni materijala za više od 1.000 hektara samo pod višnjama, tako da je opština Knjaževac danas opština s najvećom površinom pod višnjom u celoj Srbiji“, kaže Petrović.

Dodaje da je milion sadnica direktno subvencionisano i finansirano iz Opštine Knjaževac i navodi i druge primere ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Pomogli smo ljudima da podignu još hiljade košnica pčela, u stočarstvu pomažemo podizanje novih farmi, čak radimo i zasnivanje zasada pod medonosnim biljem“, naveo je Petrović. Petrović ističe da je osiguranje najvažnije za opstanak i sigurno ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i navodi da se bez osiguranja znatno povećava rizik, pogotovo, ističe, u opštini Knjaževac, koja je podložna vremenskim nepogodama. „Mi imamo sjajnu saradnju s osiguravajućim društvima, a naročito s ‘Dunav osiguranjem’, koje je najzastupljenije u  osiguranja poljoprivrede na našem području. Svake godine ova osiguravajuća kuća povećava obim osiguranja, što pokazuje zadovoljstvo korisnika“, istakao je Petrović.

Glavna filijala Zaječar organizacioni je deo Kompanije „Dunav osiguranje“ i pokriva  teritorije sedam opština: Zaječar, Bor, Knjaževac, Negotin, Kladovo, Majdanpek i Boljevac.

Radionica u Knjaževcu održana je na otvorenom, na jednom od najvećih zasada višanja.

 

Osiguranjem poljoprivrede Glavna filijala Zaječar bavi se već decenijama. U periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka osiguranje poljoprivrede bilo je bitan i veliki segment u portfelju filijale. Jedan od osnovnih razloga bio je sistem poljoprivredne proizvodnje koji se zasnivao na postojanju velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga koji su se u sistemu kooperacija bavili organizacijom, otkupom, preradom i izvozom poljoprivrednih proizvoda. Neki od velikih poljoprivrednih sistema u tom periodu koji su sve svoje interese iz oblasti osiguranja poverili našoj kompaniji bili su PD „Salaš“ – Salaš, DPK „Džervin“ – Knjaževac, PTK „Ključ“ – Kladovo, „Krajina Vino“ –Negotin, PD „Zaječar“, Institut za poljoprivredu „Zaječar“, kao i velik broj zemljoradničkih zadruga.

Kao rezultat velikih kriza u društvu i tranzicije koja je dovela do nestanka skoro svih poljoprivrednih kombinata i zadruga, osiguranje poljoprivrede na teritoriji Timočke krajine tokom i nakon tog perioda gotovo je zamrlo. Brojna staračka domaćinstva na selu, s nepovoljnim obimom i strukturom proizvodnje, nisu bila dobra osnova za koncept na kome bi se mogla zasnivati bilo kakva strategija u osiguranju poljoprivrede.

Nakon tog perioda, koji je trajao do pre 10-ak godina, na poslovnoj teritoriji Glavne filijale Zaječar mogu se prepoznati tri osnovne karakteristike koje su uticale na povećanje prodaje u oblasti osiguranja poljoprivrede:

  • na teritoriji opština Kladovo i Negotin zahvaljujući veoma plodnom zemljištu i dobrom geografskom položaju revitalizovala se proizvodnja svih vrsta žitarica, a najviše pšenice;
  • na teritoriji opštine Zaječar izvršena je privatizacija PD „Salaš“ i PD „Zaječar“;
  • na teritoriji opštine Knjaževac uvećani su zasadi stabala višanja s nekoliko stotina hektara na preko 2.000 hektara. Opština Knjaževac donela je strategiju razvoja u kojoj je poljoprivreda zauzela značajno mesto. Zasadi su uvećani prvenstveno uz pomoć opštine sistemom mera i subvencijama u prethodnom periodu (besplatna podela sadnica, subvencionisanje nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme, subvencionisanje troškova proizvodnje).

Imajući u vidu navedene činjenice, Kompanija „Dunav osiguranje“ je, vodeći proaktivnu politiku, u prethodnom periodu stupala u kontakt s individualnim proizvođačima, udruženjima poljoprivrednika, poljoprivrednim službama, i organizujući više desetina formalnih i neformalnih skupova radila na konstantnom povećanju broja osiguranika iz godine u godinu.

Na tim skupovima i u individualnim prezentacijama pokušavali smo da našim potencijalnim i budućim klijentima objasnimo da osiguranje nije trošak, već efikasan vid zaštite njihovih finansijskih interesa, a što je najbitnije, i skoro jedini vid zaštite ukoliko nastupe osigurani rizici. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i rizici koji se mogu ostvariti i koji za vrlo kratko vreme mogu uništiti njihov celogodišnji trud u najvećoj se meri ne mogu sprečiti. Svedoci smo klimatskih promena, nepredvidljivog vremena, povećanja broja dana u godini kad pada grad, jakih i neočekivanih oluja, prolećnih mrazeva. Bavili smo se i bavimo se edukacijom poljoprivrednika u pogledu toga koliki je značaj posedovanja polise u slučajevima padanja grada, izmrzavanja plodova i ostalih rizika. Objašnjavamo i značaj subvencija koje pruža država i koje iznose 40% na premiju osiguranja, kao i intenciju države da, preslikavajući dobru praksu u državama Zapada, osiguranje postane dominantno u zaštiti finansijskih interesa poljoprivrednika u slučaju nastanka šteta usled prirodnih nepogoda.

U tom procesu i naši klijenti su uočili našu kompaniju kao lidera na tržištu osiguranja i prilikom donošenja odluke o osiguranju mahom su se opredeljivali za našu „Dunav“.

Nažalost, još uvek postoji nemali broj poljoprivrednika koji s rezervom i skepsom uzimaju u obzir osiguranje kao vid zaštite i koji još imaju predrasude u vezi s radom osiguravajućih kuća. Jedan od načina za promenu njihovog stava jeste edukacija, ali po našem mišljenju, drugi način jeste da se, uz subvencije države, lokalne samouprave uključe s dodatnim subvencijama. To je urađeno u više opština u Srbiji i dalo je izuzetne rezultate u povećanju broja osiguranih površina, ali nažalost i u povećanju šteta. Zbog trenutno nestabilne situacije u pogledu otkupa poljoprivrednih proizvoda, mnogi odustaju od osiguranja jer se boje da ukoliko otkupna cena bude niža od proizvodne cene neće moći da plate polisu osiguranja. Oni, nažalost, ostaju bez osiguranja i prilikom nastanka šteta bivaju prinuđeni da se za pomoć obraćaju i lokalnoj samoupravi i državi.

Glavna filijala Zaječar u prethodnim godinama pokazuje stalnu tendenciju rasta prodaje polisa osiguranja poljoprivrede, i to dominantno u Opštini Knjaževac, gde se najviše osiguravaju plodovi višnje. Nakon plodova višnje, osiguravaju se plodovi šljive i grožđe. Što se tiče drugih poljoprivrednih proizvoda, najčešće se osiguravaju pšenica i kukuruz, i to uglavnom na području opštine Negotin.

Rizici koji se najčešće ugovaraju jesu osnovni požarni rizici: požar, grad, udar groma, dok se od dopunskih rizika kod voća sve više ugovara dopunski rizik od prolećnog mraza, a kod žitarica dopunski rizik od oluje.

U prethodnom trogodišnjem periodu Glavna filijala Zaječar imala je preko 38.000.000 dinara ostvarene premije osiguranja, i to dominantno osiguranja plodova višnje – u iznosu od preko 30.000.000 dinara.

Klimatske promene, nepredvidljivost vremena i konstantno povećanje broja dana padanja grada iz godine u godinu prouzrokovalo je da štete na osiguranim poljoprivrednim proizvodima budu izuzetno brojne i velike. Broj podnetih i isplaćenih odštetnih zahteva u posmatranom periodu iznosi oko 400, a poljoprivrednicima je isplaćeno oko 35.500.000 dinara.

Prosečna premija po hektaru osiguranih plodova višnje iznosi nešto ispod 20.000 dinara (nakon subvencija), što za osiguranika u prihodnoj kalkulaciji nakon prodaje plodova predstavlja trošak od oko 4% za stavku osiguranja. Što se tiče učešća na tržištu, procena je da oko 20% proizvođača osigurava svoje zasade, a od osiguranih površina Kompanija ima učešće na tržištu od preko 50%. Polje osiguranja je veliko i smatramo da uz pomoć države i lokalne samouprave, uključujući i stabilnost u ceni u otkupu poljoprivrednih proizvoda, u narednom periodu možemo beležiti konstantan rast prodaje navedenih vrsta osiguranja. 

Mi zaposleni u Glavnoj filijali Zaječar u procesu rada trudimo se da klijentu pre ugovaranja osiguranja pružimo potpunu informaciju o proizvodu koji nudimo, da ga upoznamo s rizicima koji mogu nastati i uticati na njegovu finansijsku stabilnost. Ukoliko nastane šteta, trudimo se da klijentima pružimo brzu, efikasnu i stručnu procenu, te da na taj način i kvalitetom i brigom o klijentima nadmašimo konkurenciju.

 

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, rekao je danas u Trsteniku da će ova opština biti među 55 onih u Srbiji koje će u potpunosti država osigurati, u zavisnosti od grane poljoprivrede koja je najviše zastupljena u toj opštini.

Bogićević se osvrnuo na, kako je rekao, "poražavajući podatak", koji se odnosi na ukupan broj polisa osiguranja u Srbiji koje imaju poljoprivrednici.

- Imamo poražavajuću statistiku, kada je reč o fizičkim licima koja su osigurala svoja gazdinstva. To je učinilo svega tri odsto, i to je najniže u regionu. Zato je država krenula u kampanju osmišljavanja strategije osiguravanja gazdinstava - rekao je Bogićević.

Prema njegovim rečima, prošle godine je za pet regiona koja najviše pogađaju vremenske nepogode, podignuta premija osiguranja na 70 odsto. Takođe, važan deo te strategije je nabavljanje protivgradnih mreža, ali i modernizovanje protivgradne zaštite.Predsednik opštine Trstenik, Aleksandar Ćirić, rekao je da je prošle nedelje ovaj kraj pretrpeo značajne štete od grada.

- Jedanaest naseljenih mesta je pogođeno, više od 1.000 hektara, a neka preliminirana procenjena šteta iznosi oko 200 miliona dinara. I pored toga što su protivgradne stanice reagovale ispalivši rakete, količina gradonosnih oblaka je bila velika, i načinjena je velika šteta u voćarstvu, vinogradarstvu, ali i povrtarstvu - kazao je Ćirić.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3194380-u-srbiji-osigurano-svega-3-odsto-gazdinstava-a-samo-u-trsteniku-steta-iznosi-oko-200-miliona-dinara

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

I dalje je mali broj onih koji osiguravaju svoje zasade, izjavio je danas agenciji MNA ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da će ove godine od elementarnih nepogoda biti zaštićena najugroženija područja.– Svi čekaju dejstvo države, protivgradnih strelaca, ništa se značajno ne povećava broj osiguranih lica i dalje je to na nivou 12, 13 odsto od ukupnog broja poljoprivrednika – rekao je Nedimović.

On je podsetio da su subvencije, odnosno premije za osiguranje i do 70 odsto.

– Očigledno se nećemo nikada naučiti nekim stvarima i da svake godine mislimo neće nas – naveo je Nedimović.

Kada je reč o automatskim protivgradnim stanicama, on je rekao da je njihovo postavljanje završeno na području Valjeva, a da će ove godine to biti urađeno na području koje pokriva Radarski centar Bukulja.

– Biće postavljena kompletna protivgradna mreža i u onom delu koji se tiče Republike Srpske koja će nam biti zaštita za zapadni deo Srbije. Ovaj sistem zaštite radimo i na području Radarskog centra Fruška Gora – istakao je Nedimović.

Izvor:http://moravainfo.rs/nedimovic-u-cacku-pogubna-logika-nece-nas-poljoprivrednici-moraju-osigurati-zasade/

Opština Gornji Milanovoca danas je odlučila da poveća subvencije za poljoprivrednike. To je bila jedna od važnijih tema sednice gradske skupštine, odnosno razmatranje programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje opštine GornjiMilanovac.
Prvobitnim budžetom opštine Gornji Milanovac za 2020. godinu planirano je da uvećanje podsticaja za poljoprivredu bude 10% veći u odnosu na predhodnu godinu, 2019.
„Ovogodišnji budžet za poljoprivredu je 55 miliona i dobijena je saglasnost od Republike Srbije i Ministartsva poljoprivrede a danas i od većnika opštine Gornji Milanovac da sa tim planom nastavimo, i u narednim danima biće raspisan konkurs za poljoprivredne proizvođače kao i svake godine“,rekao je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac i dodao „Mi se trudimo da svake godine uvećavamo iznose za subvencije, pa je tako jedna od podsticajnih mera kada je nabavka novih traktora sa 400 hiljada povećana na 600 hiljada dinara.I dalje imamo uključeno osiguranje što nam je jako bitno, jer svake godine na nekom delu teritorije imamo elementarne nepogode i uvođenje vanrednog stanje zbog toga“, kaže Kovačević i naglašava „Jako nam je bitno da naši poljoprivredni proizvođači osiguraju svoja gazdinstva i svoje proizvode. Nabavili smo oko 51. protivgradnu raketu i odvojili deo sredstava za subvenciju protivrgradnim strelcima za njihov rad. U toku godine očekujemo da počnemo zamenu stanica sa automatskim. Intencija opštine Gornji Milanovac je razvoj poljoprivrede i bez obzira što smo u ovakvoj situaciji kako mi tako i čitava Srbija, moram da naglasim da je naš budžet stabilan i da nema odustajanja od projekata koje smo rešili da radimo ove godine. Biće malo pomeranja rokova, jer dva meseca ništa nije rađeno zbog pandemije ali se nikako ne odustaje“, istakao je Kovačević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest715472.html

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstrva Srbije Branislav Nedimović rekao je danas da je u Srbiji osigurano 12 odsto obradivih površina, dok je broj osiguranika, vlasnika stočnog fonda znatno smanjen.On je, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom završetka trećih Srpskih dana osiguranja u Aranđelovcu, istakao da je „potrebna edukacija“, uputivši apel svim učesnicuma skupa da poljoprivrednicima prenesu šta sve imaju na raspolaganju.

„U Srbiji je veoma nizak procenat osiguranih domaćinstava, od tri do pet odsto kad su u pitanju zajedno registrovana i neregistrovana domaćinstva, a cilj osiguravača je da se u narednom periodu to poveća na više od 30 odsto“, navodi se u saopštenju organizatora skupa.

Generalni sekretar Udružena osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović, istakao je da su „te brojke i dalje mnogo niže od procenta osiguranja u poljoprivredi u okruženju, kao i da postoji ideja da se subvencije u poljoprivredi vežu za obaveznost polise“.

„Pokušaćemo da zajedno sa državom dogovorimo obavezno osiguranje imovine ili da damo određene povoljnosti polisa u osiguranju imovine i na taj način da obezbedimo sigurnost naših građana i da rasteretimo budžet zbog eventualnih budućih katastrofalnih nepogoda“, objasnio je Jovanović.

Član Upravnog odbora UOS, Zoran Blagojević kazao je da je „pred industrijom osiguranja period u kojem će ona morati da se suoči sa velikim izazovima u vezi sa usklađivanjem poslovanja sa regulativama“.

„Kompletan model poslovanja pretrpeće izmenu i zbog potreba za digitalizacijom, a ono što dodatno moramo da uradimo je da postavimo klijenta u fokus, jer sve ovo što radimo radimo zbog njih“, rekao je Blagojević.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-u-srbiji-osigurano-svega-12-odsto-obradivih-povrsina/

Prema najnovijim istraživanjima u Srbiji svaki drugi korisnik mobilnog telefona imao je polomljen ekran ili veće fizičko oštećenje telefona, dok je svakom petom vlasniku mobilni ukraden.
Popravka kod neovlašćenog servisera obično je jeftinija nego u ovlašćenom servisu, ali se time gubi garancija proizvođača. Ovaj i drugi brojni razlozi dovoljan su argument da svoj mobilni telefon osigurate polisom „Dunav osiguranja“.
Kompanija „Dunav“ svim vlasnicima novih mobilnih telefona kupljenih u mts poslovnicama omogućava osiguranje mobilnih telefona, novom polisom, jedinstvenom na srpskom tržištu.
Šta pokriva polisa osiguranja?
- mehanička oštećenja, uništenje uređaja i štete koje nisu pokrivene garancijom, uključujući i lom ekrana,

- nestanak ili gubitak telefona usled provalne krađe i razbojništva,

- oštećenja usled direktnog dejstva tečnosti ili isparenja izazvanih vodom i drugim tečnostima i

- troškove neovlašćenog korišćenja uređaja u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Polisom osiguranja dobijate popravku telefona u ovlašćenom servisu u slučaju fizičkog oštećenja, ili novi uređaj u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Kako i gde možete da osigurate svoj pametni telefon?
Kada izaberete telefon u mts poslovnici i odlučite se za postpejd tarifu, kod prodavca telefona možete ugovoriti i zaštitu za svoj novi uređaj – polisu osiguranja koja će ga štititi tokom perioda otplate (24 meseca).
Procedura je jednostavna, a visina premije osiguranja zavisi od cene kupljenog mobilnog telefona. Za telefon čija je vrednost do 19.360 dinara, mesečna premija iznosi 199,50 dinara, a za uređaj čija je cena do 38.720 dinara – visina premije je 378 dinara. Ovom polisom moguće je osigurati i telefone čija je cena viša od navedenih primera.
Kako i gde prijaviti štetu?
Šteta se prijavljuje u roku od tri dana:
- u mts poslovnici,
- na broj telefona Kol centra osiguravača 0800 130 147 – poziv je besplatan, ili
- na i-mejl adresi Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Za više informacija obratite se prodavcima na prodajnim mestima mts ili se informišite na sajtu mts (www.mts.rs) odnosno Kompanije „Dunav osiguranje“ (www.dunav.com).

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u svojoj poslovnici u Srpcu jedanaestu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.

Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Mlađen Macanović rekao je da je ta kompanija jedan od lidera u osiguranju useva i plodova na području koje pokriva filijala Kompanije u Republici Srpskoj.

„Na području filijale Banjaluka, Kompanija „Dunav“ osigurava više od 215 hektara, što je potvrda da smo stekli poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava“, rekao je Macanović i predstavio ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede, to jest povrća i plodova, kao i osiguranje životinja i imovine.

Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Banjaluci i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito osiguranje jabuke kao voćarske kulture, odnosno pšenice, soje, kukuruza, krompira, kupusa kao useva čija je proizvodnja na tom području u porastu.

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog  prinosa po hektaru, kreće se od 56,35 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 45,50 KM za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.846 KM za 2.000 stabala na 1,6 hektara površine.

„Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo“, istakao je Macanović i naveo da je oko šest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano,  da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

On je istakao da je  Filijala Banjaluka „Dunav osiguranja“ u poslednje tri godine isplatila više od 84.900 KM na ime štete osiguranicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom (usevi i plodovi).

„Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srpsku 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima“, rekao je on.

„Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“, podsetio je Macanović i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mjesečna premija iznosi oko šest KM.

Radionici su, prisustvovali poljoprivredni proizvođači sa područja opštine Gradiška, Laktaši, Topola, Srbac, čiji je zajednički stav sledeći:

„ Uglavnom sejemo pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike. Po zakonu smo obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo „Dunav osiguranje“ jer nudi najbolje uslove“.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31