Poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga koji osiguraju proizvodnju država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

"Paprika koja je probušena bila, samo su nju priznali, koja je udarena nisu priznali. I kad je došlo za naplatu, samo 22 posto sam naplatio", rekao je Srđan Ljubisavljev iz Banatskih Brestovaca.

Vladimir Lazarov iz Omoljice kaže da je 2013. godine imao totalnu štetu na 50 hektara gde mu je isplaćeno, a cifra je bila u milionima, tako da, kako ističe, višestruko se isplati.

Po isplati štete bez prigovora su samo oni koji su dobro pročitali polisu, a njih je malo, kao i onih koji znaju da se pad kvaliteta voća dopunski osigurava, kažu osiguravači. U te dopunske rizike, spadaju i poplava, mraz, suša... Za osiguranje od suše poljoprivrednici su zainteresovani, ali ne i osiguranja - kažu zato što nema dovoljno referentnih stanica koje mere količinu padavina.

"Da bi to osiguranje omasovili neophodno je da zajedno sa državom sednemo, da iskoristimo stručne službe države i da napravimo model osiguranja koji će biti cenovno i po svim drugim osnovama prihvatljiv i osiguravajućim kućama i našim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Veljko Ninić iz "Đenerali".

U Srbiji je osigurano 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.

"Ako posmatramo period od deset godina jedna, možda dve godine su blago pozitivne. Ali verujemo da povećanjem broja klijenata, sa povećanjem površina jednog dana ćemo i ovu granu osiguranja svrstati u pozitivne", Miodrag Mladenović iz "Dunav osiguranje".

Veće subvencije za osiguranje 

Na povećanje broja osiguranih poljoprivrednika, trebalo bi da utiče uredba kojom je država povećala subvenciju za osiguranu proizvodnju sa 40 na 70 odsto u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu.

"To su prostori gde imamo najviše proizvodnje u voćarstvu gde bude i najviše štete. Samim tim za državu je ogroman gubitak ukoliko joj za tih 40 odsto padne proizvodnja u tom sektoru bilo da je reč o šljivi, bilo da je reč o malini to je problem i to se u krajnjoj liniji odražava na naš spoljno trgovinski potencijal", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Poljoprivredno osiguranje je u Evropskoj uniji uslov za subvencije država. U Srbiji nije, ali se osiguravajuće kuće bore za to. U 2018. prodali su agrarne polise za dve milijarde dinara. Na ime šteta isplatili su dva miliona dinara više.

Agroekonomisti kažu da bi mogle da pomogunu i banke - ako bi se te polise uzimale kao garancija za kredit.

"Jednostavno osigurava svoj rod i to je isto neka uloga banaka da u sprezi sa osiguravajućim kućama sa ministarstvom i svatodavnim službama da uradi više na popularizaciji i edukaciji poljoprivrednika o osiguranju", rekla je Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta.

Bez subvencija za osiguranje voća u proseku treba izvojiti od 120 do 180 hiljada dinara po hektaru, za ratarske kulture dve-tri hiljade dinara po hektaru, za muzne krave od osam do 10 hiljada dinara po grlu.

Polisom koja košta 30.000 dinara na primer štitite proizvodnju vrednu 700.000 dinara. Najskuplje je ne osigurati se na vreme.

Glavna filijala Niš Kоmpаniјe „Dunаv оsigurаnjе“, u sаrаdnji s Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju „Аgropres“, u оkviru prојеktа „Žene u agrobiznisu“, danas je u Opštini Svrljig realizovala еdukаtivnu rаdiоnicu kојa sе tеmаtski bаvi оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе i osiguranjem imovine gazdinstva. Ova filijala „Dunav osiguranja“ Niš pokriva područje Niškog i Topličkog okruga, tačnije opština Niš, Svrljig, Aleksinac, Ražanj, Sokobanja, Gadžin Han, Merošina, Doljevac, Prokuplje, Žitorađa, Kuršumlija i Blace.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ Niš  Goran Gavrilović istakao je da za to područje poljoprivreda važi za jednu od strateških privrednih grana i ima izuzetan ekonomski i socijalni značaj: Poljoprivredna proizvodnja na ovom području izložena je brojnim rizicima, među kojima su pre svih prirodni rizici (rani mraz, grad, oluja, požar...). U toku 2017. godine ukupna fakturisana premija za osiguranje poljoprivredne proizvodnje iznosila je oko 17.247.000,00 dinara, dok je iznos likvidiranih šteta dostigao oko 7.378.000,00 dinara. U toku ove godine zabeležen je rast premije kod ove vrste osiguranja tako da ova iznosi oko 22.125.000,00 dinara, dok se vrednost likvidiranih šteta procenjuje na iznos od 42.780.000,00 dinara. Iz izloženih podataka vidimo koliko je sama poljoprivredna proizvodnja nepredvidljiva i koliko je teško proceniti nivoe rizika. On je ovom prilikom ukazao na to da je Opština Svrljig, pored toga što Ministarstvo poljoprivrede odobrava subvencije od 40 odsto na premiju osiguranja, prošle godine dala još 40 odsto, tako da su poljoprivredni proizvođači polisu plaćali samo 20 odsto od njene vrednosti. Ovom prilikom pozivam sve poljoprivredne proizvođače da posete prodajna mesta Kompanije „Dunav osiguranje“ i upoznaju se sa širokim spektrom naših usluga koje smo pripremili za njih, a sve radi zaštite poljoprivredne proizvodnje od pojedinih rizika i dugoročnog razvoja poljoprivredne proizvodnje samog gazdinstva – pojasnio je direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Nišu, koji je dodao da upravo ovakve radionice služe za edukaciju i za podizanje svesti ljudi o potrebi da osiguraju najvrednije što imaju kako bi bili sigurni i bezbrižni.

Goran Gavrilović, direktor GF Dunav osiguranja  u Nišu

Predsednica Opštine Svrljig Jelena Trifunović kaže da je Opština u poslednjih 14 godina dosta izdvojila u Fond za razvoj poljoprivrede, tako da subvencioniše veliki broj mera, a jedna od njih jeste i sufinansiranje osiguranja.Ona objašnjava da su se za tu meru odlučili jer su uvideli da štete koje poljoprivrednici trpe Opština nije u stanju da nadoknadi zbog malog budžeta. Opština izdvaja još 40 odsto sredstava za osiguranje poljoprivrede. Ranijih godina kada osiguranje nije bilo popularno, morali smo da odvajamo više sredstva iz budžeta, a sada to ide na teret Kompanije „Dunav“ – rekla je Trifunovićeva. Mimo toga, ističe ona, opština osigurava i imovinu, tako da je imovina građana Svrljiga takođe osigurana preko Kompanije „Dunav“. Predsednica Opštine podseća da je ova godina za poljoprivrednike bila teška, ali da je većina njih na vreme osigurala svoje poljoprivredne proizvode i da je bila zadovoljna brzinom isplate odšteta, ali i olakšanom procedurom koju su na sebe preuzeli zaposleni u „Dunavu“.

Jelena Trifunović, predsednica Opštine Svrljig

Tatjana Petrović, medicinska sestra čiji se roditelji bave poljoprivrednom proizvodnjom svih kultura, u čemu im ona sa suprugom pomaže, odlučila je danas, nakon edukativne radionice, da osigura njihovo imanje.Kako kaže, odlučila se jer je uvidela da je osiguranje velika prednost, a kao glavnu prednost navela je naknadu štete ukoliko dođe do vremenskih nepogoda.

Poljoprivrednik Bojan Pavlović, koji se već 20 godina bavi sadnjom višanja, a poslednjih pet osigurava plod kod Kompanije „Dunav“, kaže i da je ove godine imao štetu koju mu je „Dunav“ naknadio na vreme. On ističe da je osiguranje za njega bila investicija, a ne trošak. Pavlović savetuje svim sugrađanima koji do sada nisu osigurali svoju poljoprivrednu proizvodnju da to učine i iskoriste povraćaj premije osiguranja od čak 80 odsto koji Opština Svrljig i država daju.

Urednik Agrobiznisa Goran Đaković kaže da retko koja opština vraća još 40 odsto od premije osiguranja, dodajući da je Svrljig prepoznao značaj osiguranja.Oni su prepoznali da je osiguranje investicija i da je lakše da se na taj način pobrinu za poljoprivrednike nego da se svake godine bave pitanjima šteta i socijalnim pitanjima, a to je i smisao ovakvih radionica – podvukao je Đaković.

 

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik UO AGROPRESS-a

Polisa kombinovanog osiguranja domaćinstva – ČUVAR KUĆE

Kompanija „Dunav osiguranje“ u svoju paletu usluga osiguranja imovine uvrstila je i kombinovano osiguranje domaćinstva – „čuvar kuće“. Paketom „čuvar kuće“ mogu se osigurati nastanjeni stambeni objekti (stanovi i kuće), kao i instalacije i oprema u njima, stvari domaćinstva, članovi domaćinstva (od nesrećnog slučaja i od odgovornosti), umetnički predmeti, sanitarije, poslovni objekti i stvari u njima.

Na primer, za jedan stambeni objekat vrednosti 3.000.000 dinara premija na godišnjem nivou iznosi od oko 4.000 do 7.000 dinara, i to u zavisnosti od paketa rizika koje osiguranje pokriva, za koje se osiguranik opredeljuje. Godišnja premija može da se plati i u 12 mesečnih rata, što u ovom primeru iznosi od oko 300 do 600 dinara mesečno.

 

Sremci su započeli svoj prvi sajam gde je Nacionalna osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" predstavila je svoju ponudu poljoprivrednicima i nastavila promociju osiguranja poljoprivrednih površina. Sajam je posetio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je podvukao važnost osiguranja i istakao da bi do kraja godine trebalo da bude donesen novi pravilnik o osiguranju koji će obezbediti da osiguravajuće kuće deluju brzo i efikasno. "Sve osiguravajuće kuće su važne, ali je takođe važno da budu prisutne na terenu i da izađu brzo, čim se desi neka šteta, a ne posle 10,15 dana. Cenim napore kompanija poput 'Dunava' koje to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih upristojimo sve i zato donosimo novi pravilnik po kome će novac od države dobiti samo oni koji postupaju po tom pravilniku", naveo je Nedimović. Kako je rekao, sada je osigurano 11 odsto svih poljoprivrednih površina, što je malo na nivou cele države. On je dodao i da su uočene i "neke nelogičnosti i anomalije", i podvukao da će novi pravilnik biti na korist poljoprivrednih proizvođača. "Ono što mogu da obećam jeste da će biti veći procenat povrata premije osiguranja za ona prostore koji su naročito izloženi udarima grada, pre svega mislim na područje uz Drinu zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođe do grada. Izdvojićemo dodatni novac i ako stignemo do 17,18 odsto osiguranih poljoprivrednih površina sledeće godine, to će biti veliki korak", rekao je Nedimović nakon obilaska sajma. Direktorka glavne filijale "Dunav osiguranja" u Sremskoj Mitrovici Nada Kovačević navela je da ta kompanija poklanja posebnu pažnju osiguranju poljoprivredne proizvodnje, koja, kako ocenjuje, predstavlja stratešku granu privrede. "Poljoprivreda je industrija pod otvorenim nebom i koliko god da proizvođač uloži znanja, volje i finansija, može da se desi da ostane bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga, naša kompanija kao društveno odgovorna kuća permanentno radi na razvoju svesti poljoprivrednih rekla je Kovačevićeva. Kako je navela, Srem i domaćini iz te oblasti zaslužuju ovakav sajam. "Kompanija 'Dunav osiguranje' ne ostvaruje profit u ovoj vrsti biznisa, ali kao odgovorna kompanija nastavljamo da radimo na povećanju poljoprivrednih površina koje se osiguravaju, kao i na edukaciji gde kroz radionice ukazujemo na značaj osiguranja širom Srbije. Mi smo sa zadovoljstvom podržali ovu manifestaciju i želimo da postane tradicionalna", kazala je Nada Kovačević. Ona je navela da je "Dunav osiguranje" predstavio na Sajmu više od 90 usluga i proizvoda kompanije, te da svi zainteresovani mogu da dobiju informacije koje su im potrebne.

Izvor: TANJUG, RTV 

Od ukupnog broja domaćih životinja koje se gaje na teritoriji Srbije, svega pet procenata osigurano je polisom osiguranja, što je dvostruko manje od biljne proizvodnje koja je pokrivena sa 10 do 12 procenata, izjavio je na štandu Kompanije direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Milosavljević je na 15. Šumadijskom sajmu poljoprivrede rekao da stočari često nailaze na probleme u proizvodnji, poput uginuća životinja, zbog čega je potrebno raditi na edukaciji i zaštititi proizvodnju od eventualnih gubitaka.

„Kompanija ‘Dunav osiguranje’, kao najveća kuća na tržištu osiguranja i lider u toj oblasti, posebnu pažnju posvećuje agrarnom sektoru na ovom sajmu, tako što pružamo podršku agraru u sektoru osiguranja životinja“, rekao je Milosavljević.

On je naveo da je, međutim, od ukupnog broja životinja na teritoriji Srbije, osigurano samo pet procenata, što čini znatno manji procenat u odnosu na osiguranje biljne proizvodnje, koji iznosi od 10 do 12 odsto.

Budući da je stočarska proizvodnja zahtevna i traži ozbiljne investicije, i gubici mogu biti veliki, jer se životinje često povređuju, razbolevaju, a u najgorem slučaju i uginu, objašnjava Milosavljević.

Sve to, dodaje, uzgajivače životinja dovodi do neplaniranih troškova i na kraju do mogućeg potpunog gubitka proizvodnje.

„Zato ‘Dunav osiguranje’ svim poljoprivrednim proizvođačima predlaže da zaključe polisu osiguranja“, rekao je Milosavljević, precizirajući da predmet osiguranja mogu biti goveda, svinje, živina, ovce, koze, konji, ali i egzotične životinje.

„Kada je reč o rizicima, radi se o osiguranju od nesrećnog slučaja i osiguranju od bolesti. Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo, regresira registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 posto od naplaćene premije osiguranja. Ta mera podstiče održivi razvoj i profitabilnost stočarske proizvodnje“, dodao je Milosavljević.

Kao primer, naveo je osiguranje priplodne krave na 140.000 dinara za period od godinu dana, gde premija osiguranja iznosi 9.450 dinara.

„Kada govorimo o tovnim svinjama, za ulaznu težinu od 25 kilograma, a izlaznu od 100 kilograma sa cenom od 160 dinara po kilogramu, premija osiguranja za četiri meseca iznosi 720 dinara“, navodi Milosavljević.

Kada se radi o osiguranju životinja, on ističe da je edukacija poljoprivrednika koju „Dunav osiguranje“ radi tokom cele godine u brojnim radionicama nužna kako bi se zaštitila proizvodnja.

„Preporučujemo da poljoprivredni proizvođači, stočari osiguranje shvate kao neophodnu investiciju u održivi rast i razvoj stočarske proizvodnje, jer u slučaju nepredviđenih dešavanja i šteta, mogu neometano da nastave tok proizvodnje.“

Poljoprivredni proizvođač iz sela Bečevica u opštini Knić Branko Spasojević objašnjava da je važno osigurati proizvodnju jer se mnogo radi i ulaže, a gubici mogu da budu veliki i da znatno utiču na dalji razvoj poljoprivrednog gazdinstva.

On je poručio poljoprivrednicima da osiguraju proizvodnju, životinje i domaćinstva jer iz sezone u sezonu ima sve više grada i vremenskih nepogoda koje mogu da unište mukom stečeni imetak.

Novi Sad, 17. 5. 2018 – Danas je na Novosadskom sajmu, u Kongresnom centru „Master“ u Sali 4, Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s Udruženjem novinara „Agropres“, organizovala prvu regionalnu konferenciju  pod nazivom „Žene u agrobiznisu“. Brojnim poljoprivrednicima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i velikom broju novinara, obratili su se Gojko Trkulja, savetnik ministarke u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, Senad Mahmutović, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  u Vladi republike Srbije, mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije „Znanje imanje“, Biljana Petrović, direktorka Sektora za finansiranje poljoprivrede NLB Banke, dr Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“, i Goran Đaković, predsednik „Agropresa“ i član Izvršnog odbora IFAJ-a.

U svom izlaganju na prvoj regionalnoj konferenciji predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje mr Mirko Petrović je istakao:

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе u sаrаdnji sа Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju АGRОPRЕS, u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRО BIZNISU, rеаlizuје еdukаtivnе rаdiоnicе kоје sе tеmаtski bаvе i оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе u Srbiјi.

Zа оvih оsаm gоdinа, Kоmpаniја је оdržаlа оkо 50 rаdiоnicа. Bilо је višе оd 1500 učеsnikа: individuаlnih pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеdstаvnikа lоkаlnе sаmоuprаvе, stručnih udružеnjа, itd.

Sа glоbаlnоg stаnоvištа, pоlјоprivrеdnа prоizvоdnjа imа strаtеški znаčај, imајući u vidu brој stаnоvnikа kојi је sа 3 mlrd 1980. uvеćаn nа 6 mlrd 2011. gоdinе. Očеkuје sе dа ćе 2050. biti оkо 9 mlrd stаnоvnikа nа Zеmlјi, tаkо dа је nеоphоdnо pоvеćаnjе pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе zа 60%. U Srbiјi је pоlјоprivrеdа јеdnа оd strаtеških privrеdnih grаnа kоја imа izuzеtаn еkоnоmski i sоciјаlni znаčај, kаkо sа stаnоvištа brutо društvеnоg prоizvоdа, tаkо i sа stаnоvištа zаpоslеnоsti stаnоvništvа i nаrаvnо, pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа.

 

Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа:

  1. Prоizvоdni rizik (rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа);
  2. Оpеrаtivni rizik (pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе);
  3. Тržišni rizik;
  4. Finаnsiјski rizik, itd.

Јеdаn оd mеhаnizаmа zа uprаvlјаnjе rizicimа u pоlјоprivrеdi је оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа; brzu nаknаdu štеtе; оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа; smаnjuје izdvајаnjа držаvе, itd.

Svеtskа prеmiја оsigurаnjа pоlјоprivrеdе iz gоdinе u gоdinu rаstе zbоg klimаtskih prоmеnа, strаtеškоg znаčаја pоlјоprivrеdе, držаvnе pоdrškе, ulаskа vеlikih multinаciоnаlnih kоmpаniја u pоlјоprivrеdu. U prаksi su prisutni rаzličiti mоdеli оsigurаnjа pоlјоprivrеdе: čistо kоmеrciјаlni mоdеl; sistеm pulоvа; držаvnih subvеnciја; držаvnоg-privаtnоg pаrtnеrstvа, itd.

U Srbiјi sе оsigurаvа оkо 12% kоrišćеnе pоlјоprivrеdе pоvršinе; mаli је rаst prеmiје оsigurаnjа; vеlikа su izdvајаnjа držаvе u slučајu nаstupаnjа štеtnih dоgаđаја; i u suštini је nеpоvоlјаn rеzultаt u pоslоvаnju оsigurаvајućih društаvа. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20% vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе, kао nајvеćе društvо zа оsigurаnjе u Srbiјi, učеstvuје sа 38,4% u 2017. gоdini, sа prеmiјоm оd 9,6 miliоnа еvrа i štеtаmа оd 10 miliоnа еvrа u 2017. Sа оvоm prеmiјоm sе pоkrivајu trоškоvi vеzаni zа оsigurаnjе pоlјоprivrеdе kојi iznоsе blizu 30%. Iаkо Kоmpаniја nе оstvаruје prоfit u оvој vrsti biznisа, mi nаstаvlјаmо dа rаdimо nа оvој vrsti оsigurаnjа, јеr pоlјоprivrеdu smаtrаmо strаtеškоm grаnоm nаšе privrеdе. Nаši cilјеvi su dа pоvеćаmо kоrisnа pоlјоprivrеdnа pоvršinа kоја sе оsigurаvајu i timе pоvеćаmо prеmiјu оsigurаnjа. I nаrаvnо, dа rаdimо nа еdukаciјi, ukаzuјući nа znаčај оsigurаnjа, i u tоm kоntеkstu trеbа rаzumеti оvе nаšе еdukаtivnе rаdiоnicе u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRОBIZNISU, gdе smо оrgаnizоvаli dirеktnе pоsеtе nаšim оsigurаnicimа, pо sеlimа i mаnjim mеstimа, družili sе i rаzgоvаrаli о stručnim tеmаmа.

Nеоphоdnо је ubudućе dа držаvа i оsigurаvаči prоnаđu оdrživ mоdеl оsigurаnjа, kојi bi pоdržао rаzvој pоlјоprivrеdе. Оvај mоdеl bi mоrао dа оbеzbеdi аdеkvаtnu i pristupаčnu zаštitu pоlјоprivrеdnim prоizvоđаčimа; prihvаtlјiv nivо subvеnciја zа držаvu; vеću pеnеtrаciјu оsigurаnjа kоја оbеzbеđuје vеću dispеrziјu rizikа, i kоnаčnо, stаbilnоst pоslоvаnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, društаvа zа оsigurаnjе i držаvnih izdvајаnjа.

Zа Kоmpаniјu Dunаv оsigurаnjе, mај је mеsеc pоlјоprivrеdе. Kоmpаniја је dаlа pоpustе 10% nа prеmiјu kоd оsigurаnjа usеvа i plоdоvа, а u isplаti štеtа sаmо u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа pоkаzаlа о kаkvоm sе vеlikоm i znаčајnоm priјаtеlјu i pоslоvnоm pаrtnеru rаdi.

Majska akcija „Dunava“ za poljoprivrednike

Povodom 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja traje do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja.

Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti:

  • 10% na premiju osiguranja useva i plodova
  • 10% na premiju osiguranja životinja.

Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji.

Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Popusti 25 posto za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru

Tokom trajanja Sajma, Kompanija, odnosno „Dunav turist“, nudi i popust na rezervacije smeštaja u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru.

O tome govori direktor „Dunav turista“ Duško Kovačević:

  • Kao i ranijih godina, i ovoga puta sajamsku ponudu Kompanije „Dunav“ prati i popust „Dunav turista“, i to 25% za sve rezervacije koje se obave tokom trajanja Sajma poljoprivrede za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ za period od 17. maja do 30. juna 2018. godine. Cena je već od 2.740 dinara dnevno po osobi.

Minimalna usluga je polupansion, a po rečima Kovačevića, za decu do 12 godina boravak je besplatan, kao i ulaznica za „Dino park“ na Zlatiboru.

  • U cenu pansiona ulazi i usluge relaks centra, a popust se može sabirati sa popustima iz standardnog cenovnika – zaključuje direktor „Dunav turista“.

Detaljne informacije o ponudi „Dunav turista“ posetioci Sajma i zainteresovani građani mogu dobiti na štandu „Dunav osiguranja“ na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pozivanjem Odmarališta „Dunav“ na telefonski broj 031 841 126 i 031 841 181, ili na internet adresi: www.dunavturist.rs

 

Osigurajte svoju proizvodnju pod vedrim nebom – poručuje

Žika Šarenica na štandu „Dunav osiguranja“

 

Prvoj regionalnoj konferenciji „Dunav osiguranja“ na Novosadskom sajmu prisustvovao je i Živorad Nikolić, urednik i voditelj emisije „Žikina šarenica“ na televiziji „Pink“ i zaštitno lice Kompanije, koji je u izjavi medijima istakao:

  • Razumem sve strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, nekada suše, ali i poplava. Kampanja „Dunav osiguranja“ promoviše osiguranje kao zaštitu koja je baš u maju i u vreme održavanja Sajma poljoprivrede čak i jeftinija. Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad, imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika – preporučuje poznati voditelj. – Rođen sam u selu i drago mi je što mogu, kada mi obaveze dozvole, da odem tamo. Imam kuću, dvorište, imanje koje sam osigurao u „Dunav osiguranju“.

Nakon svečanog otvaranja 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, štand „Dunav osiguranja“ posetili su ministar poljoprivrede u Vladi republike Srbije Branislav Nedimović, francuski ambasador Frederik Mondoloni, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević i generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, i obavestili se o ponudi naše kompanije na Sajmu. Tom prilikom Nada Stojišić Golijanin, direktorka Filijale „Dunav osiguranja“ u Novom Sadu 1, informisala je goste o uslugama i popustima u oblasti osiguranja poljoprivrede koje nudi najveća nacionalna osiguravajuća kuća. – Ceo maj će biti u znaku poljoprivrede – istakla je direktorka Stojišić Golijanin u razgovoru sa uglednim posetiocima. – Kampanju smo pokrenuli povodom Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, a popuste i pogodnosti za osiguranike odobravaćemo do 31. maja. „Dunav“ nudi popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja namenjene fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja. Odobravamo popuste od 10% na premiju osiguranja useva i plodova i 10% na premiju osiguranja životinja – rekla je ona, dodajući da će se pogodnosti primenjivati na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje. Detaljne informacije o ponudi građani mogu dobiti na štandu Kompanije u Hali „Master“, na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com. -

Kompanija „Dunav osiguranje“ od početka godine, na nivou zemlje, po požarnim polisama rešila je ukupno 2.214 osiguranih slučajeva, od čega je 237 bilo slučajeva požara, izjavio je danas direktor Sektora za preventivni inženjering, pregled i kontrolu rizika u toj kompaniji Srpko Adamović.

Po osnovu štetnih događaja po požarnim polisama, „Dunav“ je isplatio oko 337 miliona dinara, naglasio je on novinarima u „Sava centru“, gde je danas počeo dvodnevni Međunarodni skup Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima na kome, pored ostalih, učestvuje oko 15 predstavnika najveće nacionalne osiguravajuće kuće.

Adamović je rekao da je njihovo učešće na skupu dobra prilika za sticanje znanja i svetske prakse u oblasti protivpožarne zaštite.

„Ovakvi skupovi su prilika da se informišemo o iskustvima iz Evrope i sveta, ali i da podignemo lestvicu znanja. To doprinosi i kvalitetnijem obavljanju poslova zaposlenih u našoj kompaniji, ali i konkurentnosti „Dunava“ u poređenju sa osalim osiguravajućim kućama na našem tržištu“, istakao je on.

               

               Učesnici DITURA - zaštita od požara potreba, a ne obaveza

Kada je reč o upravljanju rizicima, „Dunav osiguranje“ je u toj oblasti iznad privatnih osiguravajućih kuća zato što Kompanija veliki značaj pridaje upravo edukaciji, mnogo ulaže u sticanje znanja, čime se stiče konkurentnost, podvukao je Adamović.

Predsednik Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima Srbije (DITUR) Milovan Vidaković, rekao je da je Međunarodni skup Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima važan skup, na kome učestvuje veliki broj domaćih i inostranih predavača.

Kako je ocenio, skup će biti dobra prilika za razmenu znanja i iskustava.

„Danas imamo priliku da nam dolaze gosti iz celog sveta, koji će ovde držati predavanja. Mi u stvari pokušavamo da prenesemo svoja znanja koja se odnose na zaštitu i preventivu od požara, na vatrogasnu taktiku i na osiguranje, pošto je osiguranje direktno u vezi sa požarnim rizicima“, rekao je Vidaković.

Navodeći da se DITUR nalazi u sastavu Konfederacije asocijacija zaštite od požara Evrope i sveta (CFPA), on je rekao da su predstavnici DITUR-a držali predavanja u mnogim zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Francuske... 

Govoreći o učešću „Dunav osiguranja“ na skupu, on je istakao da ta kompanija ima odlično tehničko upravljanje rizicima i da pažnju polaže direktno na korisnike.

Među učenicima skupa je i direktor CFPA Europe Tomy Ajveson, koji je rekao da će održati predavanje upravo o toj evropskoj organizaciji koja, kako je naveo, okuplja pet asocijacija širom Evrope, a unutar koje je 19 zemalja.

                

                Tomy Ajveson, direktor CFPA Europe

„Glavna stvar na kojoj mi radimo jeste harmonizacija – iste treninge možete da nađete u Španiji kao i Švedskoj, ali i u Nemačkoj. Takođe, radimo i na uputstvima o tome kako biti siguran u vreme požara, pokušavamo da smanjimo broj požara i dajemo primere najboljih rešenja kada je reč o sigurnosti od požara“, istakao je on.

           

 

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, danas je posetila jednog od velikih trgovaca u našoj zemlji, gde je predstavila novi način overe zdravstvenih knjižica, koji će se od sada primenjivati kod pravnih lica, dok će poljoprivrednici, kao i zanatlije, morati da sačekaju narednu godinu. “Automatska overa je još jedan od uspšenijeg poteza Vlade u akciji ukidanja administrativnih tereta za

građane i privredu. Ona je primer kako Srbija treba da izgleda u 21. veku, i motiv da uvedemo još servisa kojim ćemo život i poslovanje učiniti komfornijim, a javnu uprvu transparentnijom, efikasnijom i ekonomičnijom”, podvukla je Brnabić.

“Overa zdravstvenih knjižica godinama je bila veliki birokratski teret za poslodavce i osiguranike. Uvođenjem kartica zdravstvenog osiguranja, nalepnice su ukinute, ali je potreba za podnošenjem zahteva za overu ostala. Takva praksa jednostavno je neprihvatljiva u doba digitalizacije,” dodala je premijerka.

Na naše pitanje zbog čega je baš Delez odabran, da bi se predstavio ovaj sistem, premijerka Brnabić je rekla da je razlog to što kompanija zapošljava 12.000 radnika, ali je takođe navela da je mogla da ode i u druge firme, nevezano za to u čijem su vlasništvu. Nakon ovog pitanja urednika Agrobiznis magazina, predstavnici kompanije domaćina su burno reagovali, jer im se pitanje očigledno nije dopalo, kao ni samoj premijerki.

Inače, Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija, javnosti od ranije poznat kao čovek zadužen za odnose sa javnošću, tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, pre samog početka konferencije za medije i predstavljanja novog sistema, novinare je upozorio da ne mogu da postavljaju pitanja van teme na mestu gde se premijerka obraća, već to mogu da učine nakon što se ona pomeri, kako se ne bi video logo kompanije, pošto to, kako nam je objasnio, nije u skladu sa politikom kompanije, što je izazvalo žamor i čuđenje prisutnih novinara, pa i vašeg izveštača. Nameće se pitanje, kako to da im nije problem da se premijerka slika ispred njihovog loga, dok hvali broj zaposlenih investicije, i nove mere koje ne važe za sve privrednike i poljoprivrednike, a problem je ako odgovara na različita druga pitanja iz društvenog i političkog života. Inače, ovakva praksa ne postoji nigde u svetu, gde je razvijena sloboda medija i demokratija, tako da bi ovih dana kompanija Delhaize, možda trebalo da razmisli o svojim internim pravilima, ali i načinu na koji ih saopštava novinarima koji su došli na događaj. Takođe ih podsećamo da pretnje da nas više neće pozvati na svoje događaje, neće uplašiti da pošteno i odgovorno izveštvamo o svemu, što je od interesa za naše čitace bilo to po “pravilima kompanije Delhaize ili ne”.

Vratimo se na temu koja je važna za sve poslodavce, novi sistem rada svakako će olakšati poslovanje preduzećima, jer neće više morati da se odlazi na nekoliko šaltera, i da se nepotrebno troši vreme i novac. Međutim, poljoprivrednici će to ipak morati da čine još nekoliko meseci. Sve što je potrebno je da služebno lice firme pristupi sistemu iz same firme, i unese odgovarajuće podatke.

Bolesni zaposleni poljoprivrednici u vreme setve?

Ovom prilikom, nakon što su “ljubazni domaćini” pomerili premijerku da se ne vidi njihov logo, razgovaralo se i o bolovanjima, tako da su poljoprivrednici ponovo nekako došli na tapet, i to oni koji rade u firmama i kod kuće na imanjima. Naime, prema podacima do kojih su došli državni organi, značajno više ima bolovanja u vreme setve, na primer, nego što je to u drugim periodima godine. To je kako kažu veliki problem za strane investitore, do kojih nije ni malo lako doći, uprkos činjenici da im se daju značajne finansijske podrške. Ministri Zlatibor Lončar koji je zadužen za zdravstvo, i ministar Zoran Đorđević, takođe su prisustvovali ovom događaju, i rekli da će se pitanje bolovanja rešavati u skladu sa Zakonom, i biće prioritet kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

 

Šabac, 4. avgust 2017 – U Mačvanskom okrugu u poslednjih nekoliko godina sve je više zasada voća, najviše jabuke, kruške, šljive, višnje, maline, ali se mali procenat poljoprivrednika odlučuje da osigura svoju proizvodnju.

Samo 15 do 20 odsto ukupnih obradivih površina u Mačvanskom okrugu je osigurano, a svake godine elementarne nepogode prave veliku štetu poljoprivrednicima, rečeno je danas u radionici posvećenoj ženama u agrobiznisu koju su organizovali „Dunav osiguranje“ i Agropres, uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

U Mačvanskom okrugu svake godine ima dosta gradonosnih dana, ranih mrazeva i drugih elementarnih nepogoda, pa tako „Dunav osiguranje“ svojim osiguranicima na ovom području gotovo iz godine u godinu isplaćuje milionske odštete.

„Svake godine smo imali vrlo velike iznose štete između 30 i 40 miliona dinara, i to smo naknadili. Odštete isplaćujemo u roku od 15 dana,“ kaže direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ Šabac Predrag Stanišić.

Stanišić je istakao da je poslednjih godina u Mačvanskom okrugu porastao broj elementarnih nepogoda i zabeleženo je mnoštvo gradonosnih dana, što, dodaje, nije uobičajeno sudeći po prethodnim statističkim podacima.

„Našim osiguranicima dajemo informacije o uslovima osiguranja, njihova je obaveza da po štetnom događaju štetu prijave. Odmah po prijavi, naša stručna lica izlaze na teren, to su diplomirani agronomi, i u najkraćem roku obavljaju procenu štete“, kaže Stanišić.

Kako je precizirao, stručnjaci rade procenu i pretprocenu u zavisnosti od vrste kulture.

„Ako je posredi kultura za koju se odmah može definisati iznos štete, obračunava se procenat oštećenja plodova na ugovorenu sumu osiguranja i odšteta se isplaćuje u roku od 15 dana”, kaže Stanišić.

On navodi sledeće: ako u maju jabuka ili šljiva pretrpe štetu, konačna procena radi se u toku avgusta i septembra, kada se obračunava procenat šteta, i odšteta se isplaćuje na ugovorenu sumu osiguranja.

Stanišić je rekao da se na području Mačvanskog okruga, za Šabac i Loznicu, ne razlikuju premijske stope, koje se, objašnjava, određuju u zavisnosti od broja gradonosnih dana.

„One mogu da budu veće ili manje. Najniža premija je za šljivu – ispod 2.000 dinara po toni ploda, dok je najviša za malinu na području Šapca, i ona iznosi oko 7.000 dinara po toni. Visina premije za kupinu je oko 3.500 dinara po toni, u zavisnosti i od toga na koju se cenu osiguranje ugovori”, kaže Stanišić.

Cene polise, kaže Stanišić, određuju se početkom godine, tako da za malinu sada važi ugovorena cena za osiguranje na 200 dinara, iako je otkupna cena niža od ugovorene.

Stanišić je naveo da „Dunav osiguranje“ pruža određene beneficije osiguranicima, ističući da država daje povrat premije osiguranja na taj način što 40 odsto tog iznosa osiguranja vraća poljoprivrednicima koji su osigurali svoje zasade voća, povrća i žitarica.

„Pojedine opštine, gradske uprave na našem području kao što je Loznica, iz budžeta odvajaju dodatna sredstva kojima pomažu poljoprivrednicima da lakše osiguraju svoje zasade voća“, kaže Stanišić.

Direktor Filijale kaže i da „Dunav osiguranje“ omogućava da se osiguravajuća premija plati u dve rate, s tim da se prva rata, u visini od pet odsto, plaća odmah, dok se druga plaća u agroroku, u zavisnosti od toga koja je kultura u pitanju, a najkasnije do kraja oktobra.

„Za naše klijente koji žele da plate celu premiju odobravamo popust do 15 odsto za plaćanje u gotovini”, Kaže Stanišić.

Učesnici radionice istakli su da su ulaganja u voćarstvo i formiranje zasada velika, te se javlja potreba da poljoprivrednici zaštite svoja ulaganja osiguranjem.

Stanojka Melić Vorkapić iz sela Orašac kod Šapca kaže da je nasledila zemljište od roditelja, da su njen suprug i deca odlučili da zasade jagodu, breskvu, šljivu i jabuku, te da su imali negativna iskustva zbog štete od elementarnih nepogoda na zasadima.

Navela je da su ulaganja u zasade velika, te da poljoprivrednici koji imaju dugogodišnje zasade treba da ih osiguraju.

„Važno je osigurati imanje kad već postoje tolika ulaganja. Osiguranje nije neki veliki trošak, a pruža sigurnost, pa ne moramo da gledamo u nebo. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom“, zaključuje Stanojka Melić Vorkapić.

Profesor na Odeljenju za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da više od 70 odsto poljoprivrednih gazdinastava u Srbiji ima do pet hektara zemljišta, i da bi oni sutra bili konkurentni na tržištu, važno je da uvode savremene tehnologije i tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

Keserović kaže i sledeće: ukoliko poljoprivrednici nemaju savremene zasade sa savremenim protivgradnim sistemima i sistemima za navodnjavanje, jedna od obaveznih mera da zaštite svoj trud i ulaganja jeste i osiguranje, budući da je rizik u ovakvoj proizvodnji izuzetno veliki.

On smatra da su uvođenje novih tehnologija, osiguranje, kao i udruživanje poljoprivrednika, ključni faktori kako bi sutra naši proizvođači bili konkurentni ne samo na domaćem nego i na ruskom i evropskom tržištu, koja su sve surovija.

 

Poljoprivrednim penzionerima koji godinama nisu plaćali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće biti oduzete njive i druga imovina – već će im deo duga biti otpisan. Ideja i predlog Ministarstva poljoprivrede jeste da se ovim penzionerima otpišu kamate, a da se pitanje glavnice reši tako što bi onima koji žele da povežu staž to bilo omogućeno na duži rok. O svemu će, međutim, resorno ministarstvo, kako je potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, morati da razgovora s Ministarstvom finansija, jer je reč o velikom novcu. Planirana je i reforma sistema PIO osiguranja u poljoprivredi kako bi ovaj problem bio rešen. Prema poslednjim podacima Poreske uprave, dug po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iznosi 185 milijardi dinara. Od toga glavnicu za neplaćene penzijske doprinose čini, 40 odsto, dok su 60 odsto kamate. Istovremeno 30 milijardi dinara duga otpada na zdravstveno osiguranje. – U planu je otpis dugova koji postoje za doprinose za zdravstveno osiguranje. Jer, nekome ko nije imao pravo da se leči zato što nije platio, ne može da se naplati dug – objasnio je Nedimović. Izmenom penzijskog zakona doprinosi bi se plaćali na osnovu prihoda, a ne zemljišta, jer će se tako napraviti razlika između velikih i malih poljoprivrednika, objasnio je ministar. – Mnogo je gora situacija, da ako neko plaća 15 godina doprinose za PIO ima istu penziju, kao i onaj koji plaća 40 godina doprinose. Ne znam da je to negde postojalo, samo kod nas – kaže Nedimović. Zakon o PIO donet 2014. godine omogućava da se doprinosi za PIO uplaćuju za samo jednog člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a pre toga je to bila obaveza za sve. Ni ta izmena nije mnogo olakšala život malim poljoprivrednim proizvođačima, jer oni nemaju novca da plate doprinose ni za jednog člana, pa se dug gomila iz godine u godinu. Statistika PIO fonda za januar 2017. godine potvrđuje da od 192.684 poljoprivredna penzionera, skoro 30.000 njih prima manje od najniže penzije – 10.735,97 dinara, dok 147.489 njih ima upravo tu najnižu penziju. Prosečnu penziju od 10.465 dinara prima 29.631 penzioner, dok najveću penziju od 90.000 dinara ne prima nijedan poljoprivredni penzioner. Izvor: Politika

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28