Na 8. po redu Sajmu zdrave hrane koji je održan u Sopotu, Centar za organsku poljoprivredu COP iz Užica osvojio je jednu od dve nagrade što je visoko priznanje za sve užičke poljoprivrednike koji su se odlučili za organsku proizvodnju hrane.
Užičani su izložili kozji sir sa raznim začinima, organska jaja i med, a Centar je za svoj celokupan višegodišnji angažman dobio nagradu.

„Na Sajmu je učestvovalo 50 izlagača, najviše iz Beograda, reprezentacija je predstavila Užice sa šest predstavnika. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao ozbiljna organizacija i za to dobili visoko priznanje ne samo zbog proizvoda koje smo izložili nego i zbog svega što smo u prethodnom periodu uradili na promociji i proizvodnji zdrave hrane što je podržala i lokalna samouprava“, rekao je predsednik COP-a Nikola Bajić.

Cena organskih jaja trenutno je 20 dinara uz tendenciju da iznosi 25-30 dinara ukoliko su sertifikovani kao organski proizvod.

Izvor:https://zoomue.rs/prznanje-uzicanima-za-prezentaciju-organskih-proizvoda/

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Takvi proizvodi najviše se izvoze u zemlje Evropske unije i izvoz je vredan oko 25 miliona evra. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju, to jest da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama. Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju kako bi se ona zaštitila i potrošačima pomoglo da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Pandemija je značajno promenila navike potrošača koji se okreću zdravijoj hrani. Ovo otvara mogućnost i za malverzacije, budući da na domaćem tržištu ostaje svega oko jedan odsto organskih proizvoda.

U udruženju „Serbija organika”, koje okuplja veliki broj proizvođača, kažu da organske proizvode nije moguće vizuelno razlikovati od konvencionalno uzgajanih. Crvljive jabuke ili kvrgavo voće nisu organski proizvodi. To je česta zabluda kupaca koju pothranjuju i pojedini poljoprivredni proizvođači, ističe udruženje na svom zvaničnom sajtu, odgovarajući na neka od najčešćih pitanja potrošača.

Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze s organskim, pre se može reći da su to zapušteni, u najgorem slučaju – pogrešno tretirani proizvodi.

Kako objašnjavaju, organski proizvodi uglavnom izgledaju reprezentativno, mada to zavisi i od sortimenta, klimatskih uslova. Miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanih sadržaja nekih materija, kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike.

Ipak, jedini dokaz da kupujete domaću organsku hranu jeste to da ona poseduje sertifikat. Ovo je garancija da je ona proizvedena prema zakonskim standardima, a regulativa nalaže proizvođačima da proizvode jasno obeleže nacionalnom oznakom za organsku hranu.

Ako takvog znaka nema, već se navodi samo „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije u pitanju kontrolisan i sertifikovan proizvod.

Od 2010. do 2018. površine na kojima se uzgajaju organski proizvodi povećane su sa 5.800 hektara na 19.200. Smatra se da su i veće jer ne postoje zvanični podaci o površinama sa kojih se sakupljaju šumski plodovi – divlje jagodasto voće, pečurke i lekovito bilje.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sredinom ove godine imali su priliku da konkurišu za subvencije koje su uvećane 400 odsto u odnosu na 2019. i iznose 26.000 dinara po hektaru. Tako oni sada dobijaju oko pet puta veće iznose od onih koji pripadaju ratarima i ostalim proizvođačima biljne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465190/Lazni-organski-proizvodi-najvise-se-prodaju-na-pijaci

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31