Kako da prepoznamo da li je proizvod koji kupujemo zaista organski?

"Svaki EKO, BIO i ORG proizvod mora da ima nacionalni znak, u suprotnom nije prošao proceduru i verifikaciju, objašnjava Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje "Serbia organica" i predsednik Grupacije za organsku proizvodnju PKS. 

Ona je dodala i da onom ko prodaje "lažni" organski proizvod, preti kazna od 10.000 evra. 

Miškovićeva je, na predavanju o Organskoj i Vedskoj poljoprivredi, istakla i da sertifikat nije potreban onima koji žele da proizvode zdravu hranu za sebe i svoju porodicu. "Sertifikat je poprilično papirologije i kontrole, veoma zahtevna stvar", istakla je ona. 

Međutim, oni su istakli da je današnja "agrokultura otrovna", a da je izlaz u vedskoj poljoprivredi i načinu uzgoja.

Ključ vedske poljoprivrede je, kako kaže, meditacija jer smo tada u direktnom kontaktu sa zakonom prirode, a tada farmer i baštovan neće uzrokovati probleme, ističe Piter Svon sa Maharišijevog Evropskog Istraživačkog Univerziteta i Instituta za Vedsku Poljoprivredu, Vlodrop, Holandija. 

On smatra da farmeri najviše vremena provedu u rešavanju problema koje su prethodno sami napravili, a upravo vedska poljoprivreda sprečava nastajanje tih problema. 

"Uništeno čak 94 odsto zemljištaa problemi su krenuli još od naših predaka", naglasio je Svon. 

Svon je podsetio na jedan bizaran standard u Nemačkoj, da farmer mora da pređe osam puta polje mašinom, što izaziva velike probleme, jer se na površini zemlje pravi tvrdi sloj, što sprečava usev da raste. 

Zbog ovoga se, kako kaže, gube stotine dolara po hektru zemlje, a to se dešava svake godine, jer se svake godine zemlja ore. 

"Takve biljke pate, a one koje pate privlače i bolesti", kaže on, preporučujući novu metodu gde posebna mašina seče zemlju i direktno ubacuje seme i zatvara je, umesto oranja. 

Ratari koji se bave poljoprivredom kroz veštačka đubriva i pesticide, kojim se trude da poboljšaju boju i ukus proizvoda, prenose preko 110.000 jedinjenja, od kojih 90.000 nije prošlo labaratorijska ispitivanja i samim tim nisu bezbedna. 

Mišković je podsetila da u Srbiji ima 50.000 napuštenih domova bez vlasnika, a isto toliko sa vlasnicima koji ne obrađuju svoju zemlju, podsećajući da će mladi bračni parovi u Srbiji moći besplatno da dobiju 10 hektara zemlje, što je kako kaže idealna prilika.

U Srbiji 2.500 proizvođača uzgaja organske proizvode na 16.000 hektara, što je svega 0,4 odsto teritorije. Zahtevi Evropske unije su minimum 3 odsto, dakle potrebna nam je proizvodnja na 150.000 hektara. Prvi zakoni iz ove oblasti kod nas su doneti 2002., 2009. i 2011. godine, dodajući da je zadnji skoro sasvim usklađen sa Evropskom unijom.

 

Izvor: www.b92.net

 

Šta treba da znate pre zasnivanja organske proizvodnje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3181-sta-treba-da-znate-pre-zasnivanja-organske-proizvodnje

 

 

Srbi mahom nisu ni svesni da imaju privilegiju da jedu organsku hranu. Mnoge stvari koje kupimo na pijaci potpuno su zdrave iako nemaju takozvanu brendiranu etiketu koja dokazuje da je u pitanju organski proizvod.

Svi sada teže organskoj i ekološkoj proizvodnji. Većina proizvođača je toga svesna, ali se retko ko opredeljuje na to, naročito u stočarstvu. Mnogi proizvođači prave organsku i zdravu hranu, ali ne naprave taj iskorak da im to bude u potpunosti priznato. Dosta njih već pravi organsku hranu, samo nisu sertifikovani i registrovani. Oni praktično prave zdravu hranu, samo nemaju dokaz o tome. – objašnjava za SrbijaDanas.com Petar Samardžić iz Agencije za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica.

On dodaje da je najkomplikovanije da se sertifikat stekne u stočarstvu, iako mnogi ispunjavaju većinu propisanih uslova.

Glavni problem kod stočarstva je što mora da se zatvori ceo krug, od hrane do korišćenja posebnih sredstava. Retko se ko zato opredeljuje da zatraži sertifikat. Kod nas na lokalu nema organskih pijaca i gde da se takva roba plasira. Obično su ti proizvodi tri puta skuplji, pa mnogi i zbog straha da li će prodati takvu robu ne naglašavaju da je organska. Naši poljoprivrednici posećuju organske pijace u Beogradu i tu imaju dosta troškova, od goriva do tezgi… Zato mo mi tu iz Agencije za ruralni razvoj Sremske Mitrovice da im pomognemo oko svega – zaključuje Samardžić.

Srbija inače smatra među retke evropske zemlje u kojima je još uvek zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane, što je po mnogima glavni adut koji bi naša poljoprivreda mogla da iskoristi prilikom izlaska na svetsko tržište.

Izvor: www.srbijadanas.com

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30