U Srbiji organska proizvodnja raste već pet godina, sve je više hektara pod organskom hranom i sve više organskih proizvođača, a vrednost izvoza dostigla je 30 miliona evra, kažu stručnjaci. Najbolji proizvođači organske hrane i ove godine tradicionalno su dobili nagrade od NLB banke.Ukupno milion i po dinara dobili su najbolji projekti organske proizvodnje. Nikolaj Hristov iz Bosilegrada bavi se stočarstvom i sa svojom porodicom drži stado od 80 ovaca."Uglavnom čuvamo ovce i želimo sa ovom nagradom da unapredimo proizvodnju organskog sira, tako što ćemo da napravimo objekat u kome ćemo da pravimo taj sir", rekao je Hristov.

Purić Jekoslav iz Nove Varoši na 7,5 hektara uzgaja organsku heljdu i speltu.

"Organska proizvodnja u Srbiji, to je jedna svetla budućnost. Nadamo se. Mi koji smo danas ovde dobili nagrade smatramo da smo pioniri tog posla, da će se na nas ugledati mlađi ljudi u svim krajevima Srbije da počne organska proizvodnja", istakao je Purić.

Ove godine konkurisala su 73 organska gazdinstva i veoma teško je bilo izabrati najbolje, kažu u komisiji.

Snežana Oljača, predsednik komisije, navodi da postoji nekoliko kriterijuma koje slede. "To je da imaju perspektivu, da su ljudi posvećeni organskoj proizvodnji, da imaju mlađe članove porodica, da je obezbeđena perspektiva", kaže Oljača.Da organska proizvodnja u Srbiji ima budućnost potvrđuju i sve veće investicije u taj sektor.

Saša Gujanica iz poljoprivrednog sektora NLB banke navodi da su u odnosu na prethodne godine, isplatili nepune tri milijarde dinara iz programa subvencionisanih kredita, što je u odnosu na period prethodne godine za 50 odsto više.

Od početka organskog konkursa, pre devet godina, prijavilo se više od 500 proizvođača.

Ove godine, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije. Od toga 36 projekata čini biljna proizvodnja, 29 projekata stočarska i pčelarska gazdinstva, a osam projekata podnela su gazdinstva koja se bave biljnom i stočarskom proizvodnjom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4089095/organska-proizvodnja-ekonomija-nagrade.html

Proizvodnja organske hrane je jedan od najprofitabilnijih sektora u agraru i Srbija se sve više okreću organskoj proizvodnji rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
To je sektor koji svake godine beleži rast, kaže Nedimović u intervjuu za današnji Blic i dodaje da je samo u prethodne tri godine došlo do povećanja površina pod organskom proizvodnjom za gotovo 50 odsto.

"Dominiraju žitarice, voće, kako sirovo, tako i sušeno i liofilizovano. Imamo rast vrednosti izvoza, ali i broja proizvođača, kojih je sada više od 6.000", rekao je Nedimović i dodao da su najplatežnija tržišta takođe prepoznala srpsku organsku hranu, zbog čega veruje da, uz subvencije koje su ove godine višestruko povećane, možemo očekivati značajnije domete u bliskoj budućnosti.Prema rečima ministra poljoprivrede, iako je ceo svet pogođen i paralisan epidemijom koronavirusa, "slobodno možemo reći da je ova godina bila dobra - čak i bolja nego mnoge prethodne".

"Kao najveći ponos možda bih ipak izdvojio to kakao smo reagovali tokom vanrednog stanja. Bilo da je reč o odlasku poljoprivrednika na njivu do intervencija na tržištu, redovnih isplata subvencija, bez ijednog dana zaostatka prema svima koji su imali uredne zahteve," istakao je Nedimović.

Ministar je naglasio i da ga posebno čini zadovoljnim to što smo kao država pokazali da kade se svetsko tržište rušilo kao kula od karata, mi smo besprekorno isplivali iz svega. Nedimović kaže da ćemo globalne posledice osetiti i mi, ali da smo prvi talas dočekali perfektno.

"Zabeležili smo rekordne rezultate u izvozu žitarica u najgorim trenucima krize. Odlično je prošlo i voće, jabuka je imala rekordnu cenu, izvezene su velike količine, posebno za Rusiju, koja je naše glavno odredište za tu voćku", kaže ministar Nedimović.

"Niko na svetu ne može sa sigurnošću reći šta nas čeka sutra, ali ja jedno mogu: država neće ostaviti nijednog svog građanina bez pomoći", istakao je Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sve-vise-se-okrecemo-organskoj-proizvodnji_1162794.html

Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Bubamare (lat. Coccinellidae) su porodica insekata koja pripada redu tvrdokrilaca. Verovali ili ne postoji više od 5.000 vrsta bubamara, iako su najpoznatije jarko crvene sa crnim tačkicama koja se smatraju za sreću kad slete na čoveka. Međutim, uprkos svom izgledu i to što su često motiv na dečjim igračkama, malo je poznato da su ove male, slatke bubice surovi grabljivci koje tamane biljne vaši u ogromnim količinama. Zato se bubamare sve više gaje, jer su prirodna zaštita kod organskog uzgoja voća i povrća.

 Tajna crvene boje i tačkica

Bubamara žive širom sveta osim na Antarktiku i severnim delovima Severne Amerike, Evrope i Azije. Njihova prirodna staništa su oblasti guste vegetacije, kao što su šume, livade i bašte. Tokom hladnih zimskih dana zavlače se u skrovita mesta kao što je osušena kora drveta i na jednom mestu se zbije nekoliko hiljada bubamara koje se tako štite od hladnoće. Bubamare se neće smrznuti jer se u njihovom telu nalazi dovoljno glicerina. Zanimljivo je da se novi naraštaji ovih insekata vraćaju na isto mesto da prezime kao i njihovi roditelji.

Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika, pokrilca su tvrda i štite dva nežna krila. Iako imaju dva oka bubamare ne vide dobro i zapažaju samo razliku između tamnog i svetlog. Antena je ono što pomaže bubamari da oseti miris i ukus. Šest kratkih nožica pomaže joj da hoda, ali i da miriše. Kao i većina tvrdokrilaca nije spretan letač. Najpoznatije su crvene bubamare sa crnim tačkicama, mada ima i narandžastih, crnih, sivih ili braon koje liče na ostale buba. Po broju tačkica na očvrslim zaštitnim krilima može se zaključiti čime se hrane. Tako bubamare koje na krilima imaju 24 tačke hrane se biljkama, dok one sa manjim brojem tačkica jedu biljne vaši koje su i omiljena hrana baštenskih bubamara.

Jarko crvena boja štiti ih od grabljivica, najčešće od guštera, paukova, žaba ili ptica. Osim jarke boje kao zaštitu koriste i otrov. Naime, odrasle bubamare luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba će ga izlučiti ako je napadnuta, ali njihov otrov nije štetan za ljude.

Malo je poznato da su ovi insekti veoma promiskuitetni. Genetska studija bubamara s dve tačke na krilima pokazala je da su jaja ženki često bila oplođena od tri različita mužjaka, a nekada i više njih. Sklone su polno prenosivim bolestima, a napadaju ih paraziti koji se prenose s jedinke na jedinku tokom parenja. Jedan mužjak tako u procesu parenja može da se zarazi sa čak 80 parazita. Obolele ženke izlegnu manje jaja, koja su znatno osetljivija od jajašca zdrave jedinke.

 Proždrljive larve

Većina bubamara se pari u rano proleće ili leto, a ženke polažu leglo koje broji od tri do 300 komada jaja u zavisnosti od vrste. Zeleno- žuta jaja postavlja sa donje strane lišća i što je moguće bliže koloniji biljnih vaši. Larve se izlegnu već za nedelju dana i vrlo su proždrljive. Za deset do petnaest dana, koliko traje ovaj stadijum u razvoju bubamare, samo jedna larva je u stanju da pojede 400 lisnih vaši. Potom larva prelazi u fazu lutke. Ima izgled smežurane larve zakačene za list sa nekoliko par svilenkastih niti. Iz lutke izlazi mlada bubamara koja na krilima najčešće nema tačkice koje se pojavljuju kasnije. Čitav razvojni ciklus bubamare traje od četiri do sedam nedelja.

Mnoge vrste bubamara su i kanibali, pa u leglu pored oplođenih jaja ima i neoplođenih koje služe kao dodatni izvor hrane za izlegle larve. U zavisnosti od vrste bubamare najčešće imaju jedan ciklus rađanja godišnje, retko dva naraštaja potomaka. Mogu da osete više od 40 različitih mirisnih komponenti, uglavnom one koje larve ostavljaju u svojim tragovima. Ako ženka bubamare oseti ovaj miris, izleći će jaja na drugom mestu, kako bi rizik da njeno potomstvo bude pojedeno svela na minimum. Naučna istraživanja su pokazala da se jedinke sklone kanibalizmu razvijaju znatno brže i imaju znatno veće šanse da prežive u odraslom stadijumu od onih vrsta koje ne ispoljavaju ovu osobinu.

 Gospina buba

Tokom života odrasle jedinke samo jedna bubamara može da pojede i više od 5.000 biljnih vaši. Jedu i kupusne sovice, voćne muve, tripse, grinje i druge insekte koji oštećuju biljke. Zbog apetita su korisne u bašti i voćnjaku gde deluju kao prirodni pesticidi.

Legenda kaže da je bubamara vesnik radosnog događaja i skoro na svim jezicima njeno ime se dovodi u vezu sa Bogorodicom. Naime, tokom srednjeg veka u Evropi su rojevi biljnih vaši uništavali useve. Farmeri su se molili Bogorodici za pomoć koja je došla u obliku bubamara koje su proždirale štetočine biljaka. Zahvalni farmeri nazvali su ove insekte gospinom bubom (eng. Ladybug) imenom koje traje do današnjih dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Organsku poljoprivredu najbolje možemo da definišemo kroz njen cilj, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način, kaže stručnjak za voćarstvo Suzana Jerkić iz Poljoprivredno stručne službe Vranja.

Pre podizanja zasada neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta, a zatim krenuti sa poboljšanjem plodnosti zemljišta, odnosno povećanjem organske materije u njemu da bi zemljište bilo što produktivnije.

Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelazak postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji. Osnovno pravilo je da površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje pet do šest metara udaljena od drugih konvencionalnih površina.

Ukoliko nema te udaljenosti, tada treba da se zasadi bio-barijera koja će štititi organski zasad od prelaska sintetičkih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim znasadima. Period prelaza - konverzija, kod voćarske proizvodnje traje tri godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo može da smanji period konverzije, uzimajući u obzir dokaze o prethodnom upravljanju površinama.

Sertifikacija zasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi, odnosno uzgajanje iste voćne vrste istovremeno na organski i konvencionalni način nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama. Sadni materijal koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude organskog porekla.

U uslovima kada organski sadni materijal nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim preparatima i da je odobren od kontrolnog tela, objašnjava stručnjak za voćarstvo.

Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Voćna vrsta koja će se gajiti zavisi od tipa i od kvaliteta zemljišta. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Jerkić ističe da je ekspozicija terena takođe veoma bitna kada je organska proizvodnja u pitanju. Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što ukoliko je toplije, utoliko se bolje iskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije.

Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti voća.

Mikroklimatski uslovi koje bi trebalo znati su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetrovi, njihov pravac kretanja (koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet.

Za organsku proizvodnju pogodna su plodna rastresita i duboka zemljišta (gajnjače, aluvijalna i deluvijalna zemljišta), čija je pH vrednost u optimalnom opsegu za datu voćnu vrstu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2928319/koji-su-kljucni-faktori-za-uspesnu-organsku-proizvodnju-voca

Cilj Strategije EU „Od farme do viljuške“ je da se 25 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU organski obrađuje do 2030. godine, što je trostruko povećanje, prenosi Euraktiv.com.

Strategija, koja je objavljena u sredu (20. maja) nakon nekoliko odlaganja, naglašava potencijal organske poljoprivrede za očuvanje okruženja i stvaranje održivog poljoprivrednog sistema.

„Tržište organske hrane nastavlja da raste i organsku poljoprivredu treba dalje promovisati“, piše u strategiji, ističući da ima „pozitivan uticaj na biodiverzitet, stvara radna mesta i privlači mlade poljoprivrednike“.

Dodaje se da će Komisija predstaviti plan o organskoj poljoprivredi, osmišljen kako bi pomogao državama članicama da „stimulišu i ponudu i potražnju za organskim proizvodima“, i da će raditi na obezbeđivanju poverenja potrošača.

Strategija se takođe fokusira na značaj bezbednosti semena, ističući da poljoprivrednici moraju imati pristup „nizu kvalitetnih semenki za biljne sorte prilagođene pritiscima klimatskih promena“.

Evropsko udruženje za organsku proizvodnju pozdravilo je „značajnu odluku da se organsko stavi u središte budućeg evropskog sistema ishrane“.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/eu-namerava-tri-puta-da-pove%C4%87a-poljoprivredno-zemlji%C5%A1te-za-organsku-proizvodnju

U selu Njegoševo, tačnije salašu, na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Gazdinstvo se bavi organskom poljoprivredom, gaje autohtone sorte pšenice, speltu, pir jednozrnac, pir dvozrnac i stado Podolskog goveda. Gazdinstvo se 10 godina bavi organskom
proizvodnjom, trenutno rade 64 ha,i organska proizvodnja je uključena u biodinamičku proizvodnju. Imaju kupca iz Nemačke koji zahteva biodinamičku
proizvodnju.
Porodica Tružinski gaji speltu, koja ima istoriju dužu od jednog milenijuma. Zbog niskog prinosa ova žitarica na neko vreme je nestala sa naših polja , kao i njen vredan plod sa naših trpeza. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda, specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja.
„Prilikom izrade integralnog brašna , celo zrno (klica i omotač)se melju, tako da se u brašnu koje se dobije, nalaze vitamini, i nadmašuju energetsku vrednost brašna, današnjih žitarica. Naš osnovni proizvod je brašno odličnog kvaliteta od 100 % organske spelte, istakao je naš sagovornik Sabolč Tružinski i dodao:
„Od speltinog brašna proizvodimo i stavljamo u promet beskvasni hleb. Takođe, pravimo i testenine od granulata koji se melje u vertikalnom kamenom
mlinu i koji sadrži optimalne količine vlakana vrhunskog kvaliteta, koje čuvaju naš probavni trakt. Sadržaj mekinja čisti zid creva. Testenine ne sadrže jaja, ne
raspadaju se i ne lepe se, jer se način kuvanja ovih testenina razlikuje od kuvanja običnih.
Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane, a hlebom od spelte i
jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha.
U svojoj ponudi imaju i zeleni sok, od neoljuštenog semena za sejanje dobija se zelena trava spelta, koja se presuje i dobija se sok. Dnevno se
može konzumirati na prazan stomak, od 0,5 dj do 1dl. Sok je rudnik minerala i vitamina za održavanje zdravlja, kod bolesnih pomaže brže
ozdravljenje.
Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzast upljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno. Sabolč, ističe da gajenje alternativnih
vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu, svaka od tih biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost da se uspešno uzgaja na našim prostorima.Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna, koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vojvodina će uskoro dobiti akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period od 2020. do 2025. godine, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević u intervjuu za list Poljoprivrednik.

Krajem prošle godine raspisan je i konkurs za realizaciju aktivnosti izrade akcionog plana, čiji je cilj da pruži podršku daljem razvoju ove prozvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

- Organska poljoprivreda se sve više nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U razvoju i unapređenju tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje vidimo veliku šansu za opstanak malih poljoprivrednih gazdinstava s manjom posedovnom strukturom poljoprivrednog zemljišta - rekao je Radojević.

Naveo je i da se procenjuje da je organska poljoprivreda u Srbiji zasnovana na površini od 19.245 hektara, a od toga u Vojvodini na 5.964 hektara.

– U proizvodnji hrane po metodama i principima organske biljne i organske stočarske proizvodnje imamo velike agropotencijale. Izvozom organskih proizvoda naša država ostvaruje značajan devizni priliv, koji je prema raspoloživim podacima u 2018. godini iznosio 27,4 mil EUR - kaže Radojević.

Dodaje da bi poljoprivredna politika imala više efekta ukoliko bismo imali i projekat akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini:

- Na osnovu ovog dokumenta bili bismo u mogućnosti da mere podrške unapređujemo i prilagođavamo potrebama proizvođača. Izrada tog važnog Očekujem njegovo donošenje u toku naredne godine, s jasno definisanim pravcima razvoja organske poljoprivrede u pokrajini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2765747/uskoro-akcioni-plan-razvoja-organske-poljoprivredne-proizvodnje-u-vojvodini-za-period-od

Uvažen predlog Serbia Organike, upućen krajem prethodne godine Ministarstvu poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede i resornom ministru, a u vezi sa uvećanjem iznosa podsticaja za organsku biljnu proizvodnju u 2020. godini  i da će podsticaji  koji se odnose na direktna plaćanja po hektaru biti uvećani za 400% u odnosu na iznos osnovnih podsticaja za bijnu proizvodnju čiji je iznos 5.200 dinara po hektaru, pa će za organsku proizvodnju izneti 26.000 dinara po hektaru.

Оvо је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada RS usvojila 9.01.2020. godini kojom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj budžetskoj godini.

Ukupan izos finansijskih sredstava izdvojen za organsku proizvodnju u 2020. godini je povećan za više od 3 puta u odnosu na 2019. godinu i iznosi 350.000.000. dinara  od čega za:

organsku biljnu proizvodnju u iznosu od  150.000.000 dinara, koji su uvećani za 120% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju

organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 200.000.000 dinara, koji su uvećani za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju

Pravilnicima, koje će Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede doneti u narednim mesecima će biti bliže propisani uslovi i rokovi za ostvarenje podsticaja u biljnoj, stočasrkoj i pčelarskoj proizvodnji.

Sredstva iz ove Uredbe raspoređuju se za sledeće programske aktivnosti/projekte:

1) direktna plaćanja;   2) mere ruralnog razvoja; 3) kreditnu podršku u poljoprivredi; 4) posebne podsticaje; 5) IPARD podsticaje.

Dobri povrtari znaju koliko je bitna smena povrća u baštama i na njivi. Povrće koristi iz zemljišta različite hranjive materije u skladu sa svojim potrebama. Za rast nekih povrtrskih kultura potrebna je veća količina hraniva, a za druge manja. Zbog toga je važno poznavanje plodoreda, smene povrća, kao i mešovite setve i sadnje. Pri planiranju voditi računa o tome da paradajz, paprika, kupusnjače, krastavci, tikvice, praziluk, traže puno hrane ; šargarepa, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, rotkve, keleraba, spanać osrednju količinu, a pasulj, grašak, peršun, salate, začinaske biljke i boranija najmanju količinu.

Prve godine prostor za gajenje povrća kojem je potrebno puno hranljivih materija obilno nađubriti kompostom,stajnjakom (ako je proizvod biološkog gajenja stoke) ili glistenjakom. Druge godine saditi povrće koje osrednjo troši hranljive sastojke i crpi zemljište, a treće godine ono povrće koje traži najmanje hraniva. Na četvrtom delu gajiti višegodišnje biljke ili zasejati travu. Na taj način omogućeno je optimalno snabdevanje povrća hranljivim materijama,trogodišnjom izmanom sadnje.

Plodored je važan i sa stanovišta očuvanja zdravlja zemljišta, jer smenom kultura onemogućavamo štetočinama da se razmnože i opstanu na istoj parceli tokom dužeg vremenskog perioda.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/10/organska-proizvodnja/najbolji-plodored-za-organsku-proizvodnju/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30