Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.
Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

"Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

"Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU", rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

"Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje", kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-podsticaja-pet-odsto-povrsina-pod-organskom-proizvodnjom_1063917.html

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje, Serbia Organika je 24. septembra obeležilo 10. jubilej postojanja i rada udruženja. Od svog osnivanja
udruženje se zalagalo za razvoj organske proizvodnje i građenje prepoznatljivosti srpskih organskih proizvoda u svetu.
Tokom ove decenije kao nacionalno udruženje, Serbia Organika se trudila da poveže i u mreži sve aktere uključene u organsku proizvodnju u javnom i privatnom sektoru. Deset godina rada udruženja je doprinelo i vidljivom porastu broja proizvođača uključenih u organsku proizvodnju i samim
tim i porastu površina.
„U trenutku kada je Serbia Organika osnovana, organskom proizvodnjom u Srbiji bavilo se tek 108 proizvođača, na ukupnoj površini od 2.500 hektara, što
je predstavljalo tek zanemarljiv deo ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Od tada površine pod organskomproizvodnjom su uvećane više od 8 puta
i danas, na 19.200 hektara, organskom proizvodnjom se bavi preko 6.000 proizvodjača” rekla je na proslavi jubileja prof. dr Snežana Oljača, predsednica Upravnog odbora Serbia Orgnike.
Ona je istakla da je udruženje, u saradnji sa resornim ministarstvom, Privrednom komorom Srbije i drugim domaćim i stranim partnerima, sprovela niz aktivnosti usmerenih na: kreiranje pravnog okvira za organsku proizvodnju, promociju organske proizvodnje i srpskih proizvoda u zemlji i inostranstvu, doprinoseći i razvoju domaćeg tržišta, dodala je Oljača.
„U deceniji za nama, osim što su se povećale površine pod organskom proizvodnjom i broj proizvođača, razvijao se i sektor animalne organske proizvodnje, ali i prerađivačka industrija, a iznos izvoza koji je dostigavši 27,5 miliona evra u 2018. godini porastao za više od 6 puta u prethodnih 7 godina. Proteklih deset godina Serbia Organika je učestvovala i inicirala brojne aktivnosti kao što su: kreiranje i adekvatna primena propisa, izgradnja instucionalnih okvira, kreiranje odgovarajućih i stimulativnijih mera podrške sektoru. Trudili smo se da unapredimo znanja o metodama organske proizvodnje, da povežemo
sektor primarne proizvodnje i prerade, radili na građenju poverenja potrošača, i da podignemo javne svesti, istakla je Ivana Simić, Generalni sektretar Serbia Organike.
„Ponosni smo na sve inicijative ostvarene rezultate, a posebno na višegodišnje organizovanje učešća domaćih preduzeća na Biofahu, najvećem svetskom sajmu organske proizvodnje u Nemačkoj; zatim organizovanje domaćih sajmova i izložbi organskih proizvoda; usvajanje Nacionalnog plana za organsku proizvodnju; edukaciju savetodavnog, nastavnog i nenastavnog kadra, posebno mladih i nezaposlenih, žena i dece u predškolskim
ustanovama; nismo zapostavili ni domaće potrošače sa kojima radimo svakodnevno”, dodala je Simić.
U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), 2009. godine osnivanje Serbia Organike
podržala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Od tada do danas, u saradnji sa Serbia Organikom implementirane su brojne aktivnosti u cilju razvoja ovog sektora.
„Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa rastućim trendom prodaje u celom svetu, ali i sa sve većim privrednim potencijalom
koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije i njenoj promociji na međunarodnom tržistu. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organika obleževa 10 godina rada, zadovoljstvo nam je što možemo da kažemo da su udruženi napori urodili plodom i da su pomaci u ovoj oblasti očigledni na svim nivoima. Posebno nas raduje da je Vlada Srbije prepoznala važnost organske proizvodnje što doprinosi održivosti čitavog
sektora” izjavili su predstavnici GIZ-a.

Izvor: Agrobiznis magazin

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučnoistraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske, navodi se u saopštenju Centra za organsku proizvodnju Selenča.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač, predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi - INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2644153/organska-proizvodnja-znacajan-izvor-inovacija-poruceno-sa-foruma-u-selenci

Putem javnog poziva izabrano je deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa, 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučno-istraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Adrijana Jurilj iz Centra za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci u Hrvatskoj najavila je sledeće zajedničke projekte sa Centrom iz Selenče. Ona je podsetila na uspešno realizovan prekogranični projekat Organic bridge finansiran iz budžeta EU, vredan oko 550.000 EUR, koji je značajno doprineo razvoju ove vrste poljoprivrede s obe strane Dunava,

Predsednik Udruženja voćara Republike Poljske Jacek Otulak rekao je da je svaki pomak u razvoju organske proizvodnje u Srbiji veliki uspeh, da srpska poljoprivreda u tom pravcu treba da se razvija i da ima punu podršku poljskih proizvođača kada je o prenosu znanja i iskustava reč.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi – INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Tokom radionice, održane u okviru Foruma, predstavljene su istraživačke ideje u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane koje će dalje biti razvijane kroz projekat.

Nevena Blagojević, doktorant na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predstavila je istraživački rad iz oblasti proizvodnje lekovitog bilja i eterskog ulja u organskoj proizvodnji.

Uspešni organski mladi proizvođač Mirko Vlček govorio je o najefikasnijoj zaštiti krompira od krompirove zlatice, a Anabela Gašpar o džemu zaslađenim koncentrisanim voćnim sokom.

Studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Teodora Teofanov predstavila je istraživački rad o instant obroku na bazi organske spelte, koji ne izaziva alergiju na gluten.

Izabela Gašparovski iznela je istraživačku ideju o funkcionalnim medovima sa dodatkom lekovitog bilja namenjenih preventivi i lečenju bolesti, a Ljubinka Panić govorila je o blagotvornom svojstvu lešnika i puteru od lešnika.

Gavra Plavšić iz Bačke Palanke, jedini proizvođač organskog duda u Vojvodini, rakije od duda i ulja od njegovog semena, govorio je o korišćenju ovog ulja u kozmetičke svrhe.

Istraživečke ideje predstavili su i Radosav Malenović (Proizvodnja pčelinje matice bez presađivanja larve), Marija Gašparovski (Kreme i melemi od organskog lekovitog bilja i pčelinjih produkata) i Zoran Marinković (Džemovi od organske maline, piše Poljoprivreda.info.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2643304/inovacijama-do-razvoja-organske-poljoprivrede-prednsoti-rakije-od-duda-dzemova-od-organske

Organska poljoprivreda je budućnost srpske poljoprivrede i zato će država sledeće godine nekoliko puta povećati subvencije za proizvodnju organske hrane, rekao je ministar poljoprivrede na proslavi desetogodišnjice Asocijacije "Serbia organika". Najavio je otvaranje tržišta za zdravu hranu iz Srbije u skandinavskim zemljama, na Bliskom i Dalekom istoku.Muke i radosti organske poljoprivrede te 2009. godine delilo je 108 proizvođača. Danas su površine pod organskom hranom deset puta veće. Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

"Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema", kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

"Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja", navodi prof. dr Snežana Oljača, iz "Serbia organike".

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

"Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost", ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina "Serbia organike" u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3672728/organska-hrana-sansa-za-male-proizvodjace.html

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede sa velikim ekonomskim potencijalom i trendom rasta u celom svetu. Podaci kažu da ova tendencija važi i za Srbiju.
U poslednjih deset godina, površina zemljišta uključenog u organsku proizvodnju u Srbiji porasla je više od osam puta, dok je od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u ovom trenutku evidentirano preko 6000 proizvođača u ovoj oblasti. Pozitivan trend prati i sektor animalne proizvodnje, kao i sektor prerađivačke industrije organskih proizvoda. Takođe, sve veći broj organskih proizvođača iz Srbije izvozi svoje proizvode, dok je potrošačima u Srbiji dostupna raznovrsna ponuda domaćih organskih prerađevina.

Napretku organskog sektora u Srbiji značajno je doprinela Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica, koja 24. septembra obeležava 10 godina postojanja, a čije osnivanje i rad je u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

– Izazova u organskoj proizvodnji je uvek bilo mnogo. Između ostalog, neki od njih su bili: kreiranje i adekvatna primena propisa i stimulativnih mera podrške sektoru, izgradnja instucionalnih okvira, nedostatak znanja o metodama organske proizvodnje, nedovoljna povezanost primarnog i prerađivačkog sektora, nedovoljna javna svest i svest potrošača, to jest zadobijanje njihovog poverenja. Bilo je tu još mnogo “uskih grla” na čijem prevazilaženju je naša asocijacija, u saradnji sa svim zainteresovanim učesnicima i partnerima, konstantno radila u proteklih deset godina – kaže Ivana Simić, generalni sekretar Serbia Organica.

U okviru projekta “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” (PSD) GIZ je u proteklih deset godina, u saradnji sa mnogobrojnim partnerima, organizovao i podržao niz aktivnosti sa ciljem jačanja organskog sektora u Srbiji.

Kroz podršku i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izrađen je Program za razvoj organske proizvodnje koji je usvojen kao integralni deo Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2018-2020 godine.

U uskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije, uz podizanje kapaciteta Akreditacionog tela Srbije, razvijen je i sa EU regulativom usklađen efikasni kontrolni sistem u ovoj oblasti, priznat od strane Evropske komisije za obavljanje poslova sertifikacije organskih proizvoda.

Ove godine, nakon intezivne razmene iskustva svih zainteresovanih aktera i sagledavanju najboljih praksi država EU, koncipiran je i model subvencionisanja organske proizvodnje u pretpristupnom periodu.

U cilju jačanja konkurentnosti organskih proizvođača na lokalnom tržištu i njihovog pristupa tržistu EU, GIZ konstantno pruža podršku edukaciji svih organizacija, institucija, javnosti i svih učesnika u lancu organske proizvodnje.

Pored niza treninga i obuka u ovoj oblasti važnost edukacije prepoznata je i implementirana kroz uspostavljanje Departmana za organsku poljoprivredu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem dobili su mogućnost da besplatno koriste softver AGROLIFE, koji je, uz podršku GIZ razvila firma GREENSOFT, a koji im omogućava da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret.

Podržani su nastupi organskih proizvođača iz Srbije na svetski priznatim sajmovima u ovoj oblasti, poput BIOFAH-a, i organizovani B2B susreti na kojima je omogućeno predstavljanje potencijalnim kupcima. Pružena je podrška izdavanju publikacija, stručnih vodiča, godišnjih pregleda sektora, poput “Organic at a glance”, knjiga polja, priručnika za uzgajanje različitih biljnih kultura i raznih promotivnih materijala.

Urađen je i promo film kojim se Srbija predstavlja kao destinacija organske proizvodnje.

– Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa sve većim potencijalom, koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije, ali i njenoj promociji na međunarodnom nivou. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju – Serbia Organica obležava 10 godina rada, zadovoljstvo je što možemo da kažemo da su pomaci u ovoj oblasti očigledni – izjavio je Tomislav Knežević, vođa PSD projekta.

Izvor:https://www.vesti-online.com/organska-proizvodnja-u-srbiji-ubrzano-raste/

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30