Uvažen predlog Serbia Organike, upućen krajem prethodne godine Ministarstvu poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede i resornom ministru, a u vezi sa uvećanjem iznosa podsticaja za organsku biljnu proizvodnju u 2020. godini  i da će podsticaji  koji se odnose na direktna plaćanja po hektaru biti uvećani za 400% u odnosu na iznos osnovnih podsticaja za bijnu proizvodnju čiji je iznos 5.200 dinara po hektaru, pa će za organsku proizvodnju izneti 26.000 dinara po hektaru.

Оvо је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada RS usvojila 9.01.2020. godini kojom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj budžetskoj godini.

Ukupan izos finansijskih sredstava izdvojen za organsku proizvodnju u 2020. godini je povećan za više od 3 puta u odnosu na 2019. godinu i iznosi 350.000.000. dinara  od čega za:

organsku biljnu proizvodnju u iznosu od  150.000.000 dinara, koji su uvećani za 120% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju

organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 200.000.000 dinara, koji su uvećani za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju

Pravilnicima, koje će Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede doneti u narednim mesecima će biti bliže propisani uslovi i rokovi za ostvarenje podsticaja u biljnoj, stočasrkoj i pčelarskoj proizvodnji.

Sredstva iz ove Uredbe raspoređuju se za sledeće programske aktivnosti/projekte:

1) direktna plaćanja;   2) mere ruralnog razvoja; 3) kreditnu podršku u poljoprivredi; 4) posebne podsticaje; 5) IPARD podsticaje.

Dobri povrtari znaju koliko je bitna smena povrća u baštama i na njivi. Povrće koristi iz zemljišta različite hranjive materije u skladu sa svojim potrebama. Za rast nekih povrtrskih kultura potrebna je veća količina hraniva, a za druge manja. Zbog toga je važno poznavanje plodoreda, smene povrća, kao i mešovite setve i sadnje. Pri planiranju voditi računa o tome da paradajz, paprika, kupusnjače, krastavci, tikvice, praziluk, traže puno hrane ; šargarepa, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, rotkve, keleraba, spanać osrednju količinu, a pasulj, grašak, peršun, salate, začinaske biljke i boranija najmanju količinu.

Prve godine prostor za gajenje povrća kojem je potrebno puno hranljivih materija obilno nađubriti kompostom,stajnjakom (ako je proizvod biološkog gajenja stoke) ili glistenjakom. Druge godine saditi povrće koje osrednjo troši hranljive sastojke i crpi zemljište, a treće godine ono povrće koje traži najmanje hraniva. Na četvrtom delu gajiti višegodišnje biljke ili zasejati travu. Na taj način omogućeno je optimalno snabdevanje povrća hranljivim materijama,trogodišnjom izmanom sadnje.

Plodored je važan i sa stanovišta očuvanja zdravlja zemljišta, jer smenom kultura onemogućavamo štetočinama da se razmnože i opstanu na istoj parceli tokom dužeg vremenskog perioda.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/10/organska-proizvodnja/najbolji-plodored-za-organsku-proizvodnju/

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji u 2020. godini. Ovaj spisak objavljuje se krajem svake godine.

Sledeće godine šest organizacija baviće se sertifikacijom.

Ministarstvo krajem svake godine objavljuje spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

U 2020. godini poslove kontrole i sertifikacije moći će da obavljaju:

- Centar za ispitivanje namirnica doo Beograd, Zmaja od Noćaja 11;
- Ecocert Balkan doo, Beograd, Glavna 13M/III;
- Organic Control System doo, Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I;
- Ecovivendi doo, Beograd, Voje Veljkovića 5/III;
- TMS CEE doo, Beograd, Rudnička 2 i
- SGS Beograd doo, Beograd, Jurija Gagarina 7.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2719939/poslove-kontrole-i-sertifikacije-organske-proizvodnje-u-2020-obavljace-sest-organizacija

Centar za organsku proizvodnju pri Privrednoj komori Srbije osnovan je pre više od dve godine. Kako u autorskom tekstu piše Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu, ideja je bila da se isprate trendovi koji su u svetu, već godinama unazad, prisutni.

Danas u Evropskoj uniji postoji tržište zdrave hrane vredno više od 34 mlrd EUR, pri čemu samo nemački ritejl vredi više od 10,5 mlrd EUR. U Francuskoj tržište organskih proizvoda raste po stopi od 18% na godišnjem nivou, dok neke skandinavske države na organsku hranu troše oko 200 EUR po glavi stanovnika.

U Srbiji se danas nešto više od 6.000 ljudi bavi tim vidom proizvodnje i mada broj proizvođača raste, ipak su površine, od oko 13.000 hektara pod organskom proizvodnjom i dalje skromne. I tržište organskih proizvoda prati skromnu kupovnu moć stanovništva, a male količine čine da su cene tih proizvoda nesrazmerno više od cena konvencionalne robe.

- Proizvođači organske hrane u Srbiji trebalo bi da shvate da jedni druge ne bi trebalo da posmatraju kao konkurenciju. U prilog tome svedoči i podatak da naš izvoz organskih proizvoda ne premašuje 20 mil EUR, dok šer na domaćem tržištu, nezvanično, ne prelazi 1% do 3% odsto. Zato bi proizvođači, u saradnji sa institucijama kao podrškom, trebalo da grade srpski organski brend, marku koja potrošačima, naročito na izbirljivom evropskom tržištu, uliva poverenje - smatra Jovanović.

Dodaje da organski sertifikat polako postaje prevaziđen, dok tržišta, naročito ona na koja želimo da izvozimo, traže takozvani premijum organik proizvod: robu sa imenom, poreklom i specifičnostima koje će joj dati dodatnu vrednost i učiniti da se potrošač oseća posebnim.

- U vremenu u kojem se konvencionalna proizvodnja na globalnom nivou približava organskoj po tehnologiji, mi treba da stignemo i prestignemo konkurenciju tako što ćemo sve inpute koji postoje u EU učiniti dostupnim. To se može postići tako što će podrška proizvođačima u periodu konverzije biti dovoljno stimulativna, zatim tako što ćemo rejonizacijom obezbediti da se u pojedinim regionima podržava ona proizvodnja koja je za taj region karakteristična - ističe Jovanović.

Osim toga, dodaje da bi kooperantski odnosi trebalo da budu što dugoročniji i zasnovani na ugovornim obavezama, naročito kada je reč o kontroli kooperanata i primeni inputa.

- Sertifikacione kuće, kao garant kvaliteta, trebalo bi da neguju partnerske odnose sa proizvođačima, zasnovane na uzajamnoj odgovornosti uz strog i beskompromisan nadzor države. Zelene pijace ne smeju da budu mesto na kome se roba kupuje bez garancije i odgovornosti, jer se poverenje u organski pokret stiče upravo u direktnom kontaktu sa proizvođačem - piše Veljko Jovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2716820/trzista-zdrave-hrane-sve-vise-traze-premijum-organik-proizvod

Miroje Marović jedan je od mnogih koji je trbuhom za kruhom pre deset godina otišao u inostranstvo.Međutim, pre tri godine ovaj rođeni Beograđanin se vratio u Srbiju i to u Bajinu Baštu, gde je zarađeni novac uložio u poljoprivredu i nije se pokajao.

"Sa partnerima sam odlučio da posadim jagodu zenga zengana, koja je najbolja sorta za industrijsku preradu. Obično polje smo uzorali, nađubrili, posadili jagodu i tako od livade za samo mesec dana napravili plantažu. Danas jagodu uzgajamo na 17 hektara", priča Miroje za Rinu.On kaže da ko god hoće da radi, može i da zaradi. Cena jagode kreće se od 2,5 do 2,8 evra po kilogramu, a ovogodišnji rod bio je 150 tona. Miroje sa svojim partnerima ništa ne prepušta slučaju, pa su napravili i hladnjaču u kojoj njihovi plodovi čekaju bolju cenu.

"Vidim da pojedini voćari, naročito kad je malina u pitanju, nakon loše sezone odustaju od proizvodnje. To definitivno nije rešenje, jer tržište je izuzetno promenjivo i treba biti strpljiv", kaže ovaj voćar.

Ove godine, nakon svih neophodnih provera i testiranja, njegovi zasadi su dobili i organski sertifikat tako da će se jagode iz Bajine Bašte prodavati u svim evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ono što je bilo iznenađenje jeste da su jagode stigle čak i do Dalekog istoka.

"Preko Poljoprivredne stručne službe iz Užica saznali smo da su kupci Japanci. To nas je oduševilo i dalo dodatni vetar u leđa da nastavimo sa proizvodnjom", rekao je Miroje.

Kvalitetna organska prihrana, navodnjavanje kap po kap i dobri berači su najbitniji za uspešan uzgoj ovog voća, a da uspeh ne bi izostao neophodno je, pored finansijskih sredstava, u proizvodnju jagoda uložiti celodnevni trud, ali i živce, zaključio je Miroje i dodao da je mir koji ima u Bajinoj Bašti uspešno zamenio svetla Beograda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_id=1626718

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.
Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

"Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

"Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU", rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

"Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje", kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-podsticaja-pet-odsto-povrsina-pod-organskom-proizvodnjom_1063917.html

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje, Serbia Organika je 24. septembra obeležilo 10. jubilej postojanja i rada udruženja. Od svog osnivanja
udruženje se zalagalo za razvoj organske proizvodnje i građenje prepoznatljivosti srpskih organskih proizvoda u svetu.
Tokom ove decenije kao nacionalno udruženje, Serbia Organika se trudila da poveže i u mreži sve aktere uključene u organsku proizvodnju u javnom i privatnom sektoru. Deset godina rada udruženja je doprinelo i vidljivom porastu broja proizvođača uključenih u organsku proizvodnju i samim
tim i porastu površina.
„U trenutku kada je Serbia Organika osnovana, organskom proizvodnjom u Srbiji bavilo se tek 108 proizvođača, na ukupnoj površini od 2.500 hektara, što
je predstavljalo tek zanemarljiv deo ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Od tada površine pod organskomproizvodnjom su uvećane više od 8 puta
i danas, na 19.200 hektara, organskom proizvodnjom se bavi preko 6.000 proizvodjača” rekla je na proslavi jubileja prof. dr Snežana Oljača, predsednica Upravnog odbora Serbia Orgnike.
Ona je istakla da je udruženje, u saradnji sa resornim ministarstvom, Privrednom komorom Srbije i drugim domaćim i stranim partnerima, sprovela niz aktivnosti usmerenih na: kreiranje pravnog okvira za organsku proizvodnju, promociju organske proizvodnje i srpskih proizvoda u zemlji i inostranstvu, doprinoseći i razvoju domaćeg tržišta, dodala je Oljača.
„U deceniji za nama, osim što su se povećale površine pod organskom proizvodnjom i broj proizvođača, razvijao se i sektor animalne organske proizvodnje, ali i prerađivačka industrija, a iznos izvoza koji je dostigavši 27,5 miliona evra u 2018. godini porastao za više od 6 puta u prethodnih 7 godina. Proteklih deset godina Serbia Organika je učestvovala i inicirala brojne aktivnosti kao što su: kreiranje i adekvatna primena propisa, izgradnja instucionalnih okvira, kreiranje odgovarajućih i stimulativnijih mera podrške sektoru. Trudili smo se da unapredimo znanja o metodama organske proizvodnje, da povežemo
sektor primarne proizvodnje i prerade, radili na građenju poverenja potrošača, i da podignemo javne svesti, istakla je Ivana Simić, Generalni sektretar Serbia Organike.
„Ponosni smo na sve inicijative ostvarene rezultate, a posebno na višegodišnje organizovanje učešća domaćih preduzeća na Biofahu, najvećem svetskom sajmu organske proizvodnje u Nemačkoj; zatim organizovanje domaćih sajmova i izložbi organskih proizvoda; usvajanje Nacionalnog plana za organsku proizvodnju; edukaciju savetodavnog, nastavnog i nenastavnog kadra, posebno mladih i nezaposlenih, žena i dece u predškolskim
ustanovama; nismo zapostavili ni domaće potrošače sa kojima radimo svakodnevno”, dodala je Simić.
U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), 2009. godine osnivanje Serbia Organike
podržala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Od tada do danas, u saradnji sa Serbia Organikom implementirane su brojne aktivnosti u cilju razvoja ovog sektora.
„Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa rastućim trendom prodaje u celom svetu, ali i sa sve većim privrednim potencijalom
koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije i njenoj promociji na međunarodnom tržistu. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organika obleževa 10 godina rada, zadovoljstvo nam je što možemo da kažemo da su udruženi napori urodili plodom i da su pomaci u ovoj oblasti očigledni na svim nivoima. Posebno nas raduje da je Vlada Srbije prepoznala važnost organske proizvodnje što doprinosi održivosti čitavog
sektora” izjavili su predstavnici GIZ-a.

Izvor: Agrobiznis magazin

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučnoistraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske, navodi se u saopštenju Centra za organsku proizvodnju Selenča.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač, predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi - INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2644153/organska-proizvodnja-znacajan-izvor-inovacija-poruceno-sa-foruma-u-selenci

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31