Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u 2019. godini je iznosila 30 mil EUR, objavila je danas svetnica za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Jelena Milić.

Nemačka je bila najveće tržište na koje su proizvođači iz Srbije plasirali svoje poizvode.

Milić je na onlajn-konferenciji "Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu?" istakla da se od ukupne organske proizvodnje u Srbiji najviše izvoze zamrznute maline i kupine, i koncentrat jabuke.

- U 2019. godini površina pod organskom proizvodnjom je iznosila 21.265 hektara, što je udeo od 0,61% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji - navela je Milić.

Rekla je da je kontinuirano povećavanje površina pod organskom proizvodnjom, pa je tako u 2019. godini za 10,4% bila veća nego u 2018. godini.

- Najzastupljenija je proizvodnja voća, žitarica i industrijskog bilja, dok je zabeležen manji broj proizvođača koji je uključen u organsku stočarsku proizvodnju - kazala je Milić.

Dodala je i da je u prethodnoj godini broj proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju iznosio 6.261, a od toga je oko 500 njih imalo sklopljen ugovor sa kontrolnim organizacijama.Kada su u pitanju podsticaji u organskoj proizvodnji, Milić je navela da ih mogu ostvariti proizvođači čija je proizvodnja u periodu konverzije i koji imaju organski status.

- Podsticaji u biljnoj proizvodnji su plaćanja po površini, od 26.000 dinara po hektaru, a oni koji ostvare podsticaje su u obavezi da naredne tri godine obavljaju organsku proizvodnju na tom zemljištu - objasnila je Milić.

Istakla je da je Ministarstvo pokrenulo izradu IPA projekta, da bi se zakonodavni okvir harmonizovao sa propisima EU, i da bi se uspostavio efikasniji sistem kontrole radi povećanja poverenja potrošača.

- U julu ove godine donet je novi pravilnik o kontoli sertifikacije i metodama organske proizvodnje i sva sredstva koja mogu da se koriste kao inputi u organskoj proizvodnji, usklađena su s poslednjim propisima EU - rekla je Milić.

Slađana Vuković Komnenović, iz Uprave za agrarna plaćanja, istakla je da je 2018. godina bilo 325 zahteva za 120 miliona dinara subvencija u organskoj proizvodnji, a 2019. se broj zahteva povećao na 400.

- Ove godine imamo 485 zahteva do danas, sa potrebom od 205 miliona dinara subvencija - navela je Vuković Komnenović.

Ona je kazala da je ove godine država namenila samo 100 miliona dinara za subvencije organskim proizvođačima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3075036/proslogodisnja-vrednost-izvoza-organske-proizvodnje-iz-srbije-30-mil-eur

Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. U Srbiji je svega nekoliko hiljada hektara pod sertifikovanom proizvodnjom. Kako je ova hrana sve trazenija na svetskoj pijaci, valja razmisljati o podsticaju malih gazdinstava na ovu priču. Jedini registrovani proizvođač organske hrane na teritoriji Kraljeva, nalazi se u Bapskom polju i sasvim slučajno je zakoračio u svet poljoprivrede.
Potencijal organske proizvodnje u Srbiji je priličan, ali smo mi po svoj prilici i u svakom pogledu kada je organika u pitanju, statisticka greška. Ništa nam nije potaman. Imamo želju da se hranimo zdravo, ali za to zdravlje ne možemo da platimo. Jer prosečan građanin u državi teško da može da kupi kilogram voća, ili povrća iz organske baste. Jedino dobro je što svaki domaći proizvođač, može ipak da nađe tržište za sebe, te da raste broj onih koji se bave organskom proizvodnjom. Marko Orlović, jedan od njih i jedini na najvećoj gradskoj teritoriji u Srbiji, jedini u Raškom okrugu. Već 7 godina pionir. U potrazi za novim poslom, bez iskustva u poljoprivredi, bez zemlje sa suprugom odlučuje da radi organsku proizvodnju.
,,Bio sam u potrazi za novim poslom. Nisam bio srećan u tome čime sam se bavio. Nikakve veze sa poljoprivredom nismo imali, ni supruga ni ja, pa čak ni naši
roditelji. Tako da kada je izbor pao na poljoprivredu, nismo imali ni parče obradive zemlje, ni u nasledstvu. Od početka sam želeo da proizvodim zdravu hranu, tako da smo dugo birali i parcelu koja će odgovarati našim finansijama, ali i da nije mnogo zatrovana hemijom. Tako smo stigli do imanja od oko dva hektara u Bapskom Polju. Jeste teško fizički, ali ne i psihički. Čovek lakše oporavi telo nego dušu. Radiš ceo dan na polju, uveče legneš, zdravo odspavaš i ujutro si kao nov. A kad je posao psihički iscrpljujući, za resetovanje je potrebno mnogo više vremena. Žao mi je što sam i dalje jedini sertifikovani proizvođač organske hrane u Raškom okrugu, nemam sa kim da podelim iskustvo! – započinje priču Marko Orlović ,,Gazdinstvo Agrikultura Orlović”.
Kaže i da se nakon sedam godina oseća kao Don Kihot, pokušava da ubedi svoje kolege, koje poseduju grupni sertifikat organske proizvodnje da se ohrabre i krenu put odvažnije priče. Njegovo iskustvo bi moglo biti odličan putokaz početnicima. I pored toga što je slučajno uplivao u svet poljoprivrede, ali se nije hvatao kao davljenik za slamku. Vrlo dobro je znao rizike ovog posla, ali je osnovni njegov cilj bio da se njegova porodica, deca i supruga zdravo hrane. Međutim, nije bilo ni malo lako, motika je uglavnom glavno oruđe za rad, a svaka greška može odneti kopletnu letinu.
“Organski proizvod" je proizveden bez primene sintetičkih sredstava u zaštiti, ili prihrani, što znači: nema veštačkog đubriva, nema pesticida, insekticida, fungicida. Od semena do ploda samo prirodna.

,,Nije bilo, ni tada ni sada. Ovde je mahom prisutan manuelni rad. Ne voli narod motiku. Njome kopamo, sadimo, plevimo. Za 21 vek možda poražavajuće ali
ZDRAVO! Imali smo sreću što je imanje bilo malo da kažem ušuškano, zapušteno, nema u okruženju profesionalnih proizvođača, nema zagađenja koja bi meni škodila. Mnogo smo učili. Danas znam koje biljke mogu da pomognu u rastu, koje kod štetočina, koje kod bolesti. Priroda se potrudila da nam sve pruži, samo moramo da zainteresujemo čula čime da pomognemo na kraju i sebi. Druga srećna okolnost što koristim isključivo kokošije đubrivo za zemljište, jer imamo svoje gološijanke, dok je folijarna prihrana kopriva. Sav biljni otpad, kompostiramo i tako obnavljamo zemljište. Postoji vekovna narodna iskustvena mudrost, veštine i znanja. Najvažnija je prevencija, korov, ili bolest uzme maha, ili insekti, u organskoj proizvodnji nema lečenja. Biljke, na primer, štitimo posebnom 'čorbom' od koprive. Onda, poznato je da zasad raži uništava korov, pa jednu godinu žrtvujete, ali naredne imate mnogo čistiju parcelu. Bubamare su dobre, jer jedu vaši, ali morate oterati mrave, jer oni štite vaši, i još mnogo takvih znanja mora biti primenjeno. Za organsku proizvodnju pogodne stare sorte voća i povrća, dok hibridne mnogo teže preživljavaju čisto prirodne uslove” - pojašnjava Marko malim časom organske kulture.
Nas sagovornik je ovu oblast savladao i to cini se dobro, jer je u njegovom Bapskom polju upravo na ovom gazdistvu osnovan i Centar za ordagnsku proizvodnju. Ko zeli da sledi put ovog mladog coveka može mu se obratiti. Pomoć ima od supruge i njihovo dvoje mališana, ali rado konzumiraju sve što je sa ovih njiva. Od prošle godine su odškrinuli svoja vrata na kućnom pragu, no ove godine zbog korone prišli su bliže gradu. U Kraljevu na početku Cara
Lazara ulice u "Agrikultura Orlović, piljara i kuhinja. Sa 2 hektara svašta nešto pristiglo u svežem, ali i prerađenom obliku.
,,Mi smo od prošle godine na gazdinstvu, opremili prostorije, gde porodica može doći na dnevni, ili vikend odmor. To je skroman proctor, ali se ljudima dopadao. Tu smo počeli i da pripremamo razne varijacije hrane, od plodova sa našeg domaćinstva. Ove godine problem sa koronom je smanjio dolaske, ali su ljudi želeli da konzumiraju našu hranu. Tako smo došli u grad, bliže njima. Ja i dalje dobar deo provodim na imanju, ali se trudim da svakodnevno ovde pripremimo sve sveže i ukusno. Najviše i dalje kupuju naše plodove, ali se polako navikavaju na naše potaže, razne salate koje kombinujemo sa voćem
i povrćem. Oni koji prvi put probaju bude im neobično, međutim sada i sami naruče danas za sutra šta bi da vide u svom tanjiru.- samouvereno nam govori Orlović.
Iz priloženog se vidi da ovi plodovi nisu ni sjajni, ni veliki, čak po neki pegavi, kvrgavi ali zato mirišu i imaju nesvakidašanj ukus, onaj koji pamte samo starije generacije. Nažalost mlađe generacije žive život burgera, pica i brze hrane. Ovde možete čak i grickalice zameniti jednim kolačićem bez šećera, ali vrlo slatki. Voćne salate sa sirom, potaž od više crsta povrća…
,,Lepo je što polako usađujemo navike i poštovanje prema hrani. Hrana može biti lek, ali i ubica. Brzi tempo života, brza hrana, brzi obrok, sve se nekako pretvorilo u serijski broj. Meni je u startu, kada smo počinjali ovu priču pre sedam-osam godina bio cilj da se moja porodica hrani zdravo i kvalitetno, prvenstveno iz zdravstvenih razloga. Ja sam postao primer, sam sebi jer sam na kraju morao. Naši slatkiši u radnji su sa vrlo malo, ili bez šećera. Voće u sebi samo po sebi sadrži dovoljno šećera, koliko je potrebno organizmu. Zadovoljimo potrebe i svoju zavisnost od slatkiša. Voćni namazi su pasterizovani, kao i sokovi. Dodato je minimalno šećera, a postoje i namazi potpuno bez šećera, što je važno za ijabetičare i sve ostale koji su na posebnom režimu ishrane. Konzervansa nema ni u čemu,,

Da ne bude zabune peciva za doručak, ima i kod Marka. Ali su to projarice sa sirom i spanaćem, ili slatki mafini od kukuruznog brašna sa medom. Ali i ona bakina debela, sočna lenja pita sa šljivama ili kupinom. Marko je u meni uključio i sendviče koji sadrži tanka lepinjica sa sirevima, pršutom, salatom. Sva testa prave isključivo sa maslacem, a ne margarinom. Kad se koristi ulje, onda je maslinovo. Elem, ovo je odlična priča za one koji zaista žele da se hrane zdravo. Kako u Srbiji uvek postoji ono ali, Orlovićima će budućnost biti otežana jer kada utroše svoje reserve sa plantaže, sirovina će biti problem.
- ,,Bojim se da već ulazimo u taj problem, jer je interesovanje prilično veliko za ovom hranom. Dok smo imali samo plodove, ljudi su kupovali samo njih,
međutim sada im se dopala i pripremljena hrana, zalihe se polako tope. Na njivama ponestaju plodovi takođe jer smo zagazili u jesen tako da… da problem je…. Pitao sam svoje kolege koji imaju sertifikat organske proizvodnje, no ni oni nemaju količine koje su dostupne prodaji,,- zaključuje Marko
Drago nam je da su Orlovići ispunili svoja, ali i vaša očekivanja. Oni su dopustili da upoznate svog farmera. Žao nam je što su i dalje jedini u ovom delu Srbije. Ako su nekome bili inspiracija u bilo kom smislu, i mi smo dobro uradili svoj domaći.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vrednost izvoza organskih proizvoda u prošloj godini dostigla je 29,7 miliona evra.To je povećanje od 2,3 miliona evra u odnosu na izvozni rezultat iz 2018. godine, saopštila je danas asocijacija Serbia organica.

Po podacima Uprave za carine, iz Srbije je lane izvezeno 13.284 tona organskih proizvoda, a najveći deo izvoza činili su voće i proizvodi od voća čija je vrednost bila 28,7 miliona evra.Serbia organica navodi da se trend sve boljih izvoznih rezultata nastavlja i da je vrednost izvoza za četiri godine povećana za preko 11 miliona evra.

Najviše organskih proizvoda izvozi se u država Evropske unije, a više od trećine ukupnog izvoza u 2019. godini ostvareno je na tržištu Nemačke.

Krupnije izvozne destinacije su i Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.

"Smrznuta malina je ostala i u 2019. godini na prvom mestu po količini i vrednosti ostvarenog izvoza, slede je koncentat od jabuka, zatim smrznuta kupina i višnja", saopštila je Serbia organica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=01&nav_id=1690115

Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i IFOAM - Organics International predstavio je najnovije svetske podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta na vodećem svetskom sajmu organske hrane, BIOFAH u Nirnbergu u Nemačkoj. Prema raspoloživim podacima 2018. godina je bila još jedna rekordna godina za globalnu organsku poljoprivredu. Najnovije istraživanje FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, ukazuje da je organsko poljoprivredno zemljište  povećano za 2,0 miliona hektara, a organska maloprodajna prodaja je takođe nastavila rast, dostigavši još jedan maksimum, što pokazuju i podaci iz 186 zemalja (podaci na kraju 2018. godine).

Organska farma ovaca u Engleskoj

U 21. izdanju studije „Svet organske poljoprivrede“, koju su objavili FiBL i IFOAM - Organics International, pokazuje nastavak pozitivnog trenda koji je viđen poslednjih godina. Ovo godišnje istraživanje o organskoj poljoprivredi širom sveta podržavaju Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), Međunarodni trgovinski centar (ITC), Fond za održivost Coop Svitzerland i NurnbergMesse, organizatori sajma BIOFACH.

 

Širom sveta postoji 2,8 miliona organskih proizvođača

 

Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (1,149,000), a slijede je Uganda (210,000) i Etiopija (204,000). U 2018. godini prijavljeno je 2,8 miliona organskih proizvođača širom sveta. Globalno organsko tržište nastavlja da raste, prelazeći 100 milijardi američkih dolara.

Kompanija za istraživanje tržišta, Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište organske hrane prvi put u 2018. godini premašilo 100 milijardi američkih dolara (gotovo 97 milijardi evra). SAD je vodeće tržište sa 40,6 milijardi evra, a slede Nemačka (10,9 milijardi evra) i Francuska (9,1 milijardi evra). U 2018. godini su mnoga velika tržišta nastavila da pokazuju dvocifren rast, a francusko organsko tržište poraslo je za više od 15%. Danski i švajcarski potrošači su najviše potrošili na organsku hranu (312 evra po glavi stanovnika u 2018. godini). Danska je imala najveći udeo na organskom tržištu sa 11,5% ukupnog tržišta hrane.

 

Indija ima najvi[e proiyvo]a;a organske hrane 

 

 

Stali rast organskih poljoprivrednih površina širom sveta   

Na kraju 2018. godine organski je gajeno na 71,5 miliona hektara, što predstavlja rast od 2,9 procenata ili dva miliona hektara u odnosu na 2017. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,7 miliona hektara), a sledi Argentina (3,6 miliona hektara) i Kina (3,1 miliona hektara). Zbog velike površine organskog poljoprivrednog zemljišta u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je u Okeaniji (36,0 miliona hektara). Evropa ima drugu najveću površinu (15,6 miliona hektara), a sledi je Latinska Amerika (8 miliona hektara). Organska poljoprivredu je poraširena na svim kontinentima u odnosu na 2017. godinu. Deset ili više poljoprivrednih površina je organsko u 16 zemalja.

U globalu, 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće učešće. Zemlje s najvećim organskim udjelom u svom poljoprivrednom zemljištu su Lihtenštajn (38,5 posto), Samoa (34,5 posto) i Austrija (24,7 posto). U čak šesnaest zemalja 10%  ili više od celokupnog poljoprivrednog zemljišta je organska proizvodnja.

Austrija je jedna od država sa najvećim učešćem organske poljoprivrede 

Globalna organska statistika pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Moniki Rubiolo iz SECO-a, „pristup kvalitetnim podacima o organskoj poljoprivredi ne samo da pomaže u merenju uspeha ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, već i da orijentiše donosioce odluka i ostale zainteresovane strane duž celog lanca vrednosti.“ Joseph Vozniak iz ITC veruje da „Ova publikacija pruža ključni uvid onima koji pridaju značaj okolinskim uslovima za proizvode proizvedee u njihovim zemljama ili koji se prodaju u prodavnicama njihove zemlje.“ „Globalna organska statistika pokazala se korisnom za razvojne programe i strategije za organsku poljoprivredu i tržišta. Ona je presudna za praćenje uticaja ovih aktivnosti smatraju ugledni stručnjaci.

 

Organska malina u Srbiji sve više zauzima površine u Valjevu i okolini

Ova publikacija pokazuje naš stalni angažman u pogledu transparentnosti u organskom sektoru “, kažu Louise Luttikholt, izvršna direktorica IFOAM-a - Organics International i profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a.

Kada su 1999. godine NATO bombe sa osiromašenim uranijumom zasule Srbiju, stručnjaci su upozorili da će posledice po zdravlje ljudi i prirodu biti nesagledive i dugoročne, ako ne i trajne. Zagađeno zemljište i dubinski vodotokovi, mutirane biljke, maligne promene u genetskom materijalu živih organizama...

Dvadeset godina kasnije, naučnici su, izgleda, zaključili da stanje baš i nije toliko zastrašujuće – barem kad je reč o životnoj sredini. Čak se sve više govori o „čistim, netaknutim” predelima u kojima se može pokrenuti organska proizvodnja. Umesto naknade za oranice, potoke i šume uništene za vreme bombardovanja, dobijamo finansijsku i savetodavnu pomoć za uzgajanje organske hrane, koja je sve traženija i vrlo profitabilna roba i na stranom i na domaćem tržištu.

Nedavno je nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika” predstavilo prvu modernu namenski kreiranu bazu podataka o ovoj proizvodnji u našoj zemlji, razvijenu uz podršku Usaidovog Projekta za konkurentnu privredu. Kakva je svrha ove baze podataka, kome je namenjena i na šta uopšte mislimo kad govorimo o organskoj proizvodnji, pitamo Ivanu Simić, generalnu sekretarku „Serbija organika”.

1. Šta je, u stvari, organska proizvodnja, koju uglavnom poistovećujemo sa konceptom zdrave hrane?

To je celovit sistem upravljanja farmama i proizvodnjom hrane koji se oslanja na ekološke, to jest prirodne procese i supstance umesto na upotrebu veštačkih sredstava i tehnologija koje mogu imati nepovoljne efekte, a što je uobičajena praksa kod konvencionalne poljoprivrede. Organska proizvodnja je kombinacija tradicije, inovacija i nauke od koje ima koristi zajednička životna sredina. Organska poljoprivreda se zasniva na principima zdravlja zemljišta, biljaka, ljudi, životinja i planete u celini, ekologije, odgovornog upravljanja poljoprivredom da bi se očuvalo zdravlje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema.

2. Kada se prvi put pominje uzgoj organske hrane u Srbiji?

On je počeo još 1989. u južnoj Srbiji, u okolini Blaca, zahvaljujući poslovnoj inicijativi kompanije „Den Juro”, koja je izvezla prvi kontigent organskog voća iz naše zemlje 1990. Iste godine je Nevladina organizacija „Teras” iz Subotice pokrenula kampanju za promovisanje organske proizvodnje u skladu sa standardima Međunarodne federacije za organsku poljoprivredu.

3. Kakav je njen značaj za ekonomiju i stanovništvo?

Organsku proizvodnju posmatramo u kontekstu održivog razvoja i zelene ekonomije koja čuva i unapređuje prirodne resurse i čovekovu sredinu, a istovremeno nudi rešenja za prevazilaženje siromaštva. Ona upošljava više radne snage, razvija ruralne sredine i utiče na smanjivanje migracija seoskog stanovništva u gradove, pa samim tim sprečava i degradaciju poljoprivrednog zemljišta usred pretvaranja u utrine. Izvoz organskih proizvoda raste iz godine u godinu, lane je njegova vrednost bila oko 27,5 miliona evra, što je porast za više od šest puta u poslednjih sedam godina. Ovi podaci su važni i zbog činjenice da imamo male površine pod ovom proizvodnjom. Dakle, iznos bi sigurno bio mnogostruko veći sa povećanjem tih površina. Tražnja za organskim proizvodima na međunarodnom tržištu je velika.4. O kolikim površinama i kolikom broju proizvođača uopšte govorimo? Da li se ti i slični podaci mogu naći u bazi podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji?

Prema našim podacima, površine pod organskom proizvodnjom su sa 5.855 hektara u 2010. godini povećane na oko 13.500, ali obradivih je samo 11.800, što iznosi manje od pola procenta ukupnih obradivih površina (0,38 odsto). Broj proizvođača je u istom periodu povećan sa 137 na 6.153. Pomenuta baza, osim podataka o proizvođačima, sadrži i one o prerađivačima, asortimanu, količinama i standardima. Svaki korisnik može tu, na jednom mestu, da nađe sve potrebne informacije za svoje poslovanje, bilo da je reč o sirovinama, mogućnostima saradnje ili trgovini.

5. Kojim propisima je regulisana organska proizvodnja u Srbiji? Da li smo se prilagodili standardima i propisima EU u ovoj oblasti?

Ova je oblast prilično harmonizovana sa regulativom EU. Neusaglašenosti su vrlo male i one će se harmonizovati uskoro.

Uređena je Zakonom o organskoj proizvodnji, koji pored ostalog obuhvata metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvoda, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz. Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji bliže se propisuju uslovi koje bi trebalo da ispuni kontrolna organizacija, kao i metode organske biljne i stočne proizvodnje, tehnološke postupke prerade i drugo.

6. Kako i koliko država ulaže u razvoj domaće organske proizvodnje?

Ministarstvo poljoprivrede daje direktne podsticaje po hektaru biljne površine (uvećani za 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju) i po grlu životinja ( uvećani za 40 odsto), a takođe pomaže i troškove kontrole i sertifikacije, u vidu povraćaja od 50 odsto, to jest 65 odsto tih troškova za proizvođače iz područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za organsku proizvodnju su važne i mere podsticaja ruralnog razvoja, pa organski proizvođači mogu da ostvare subvencije za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme, preradnih kapaciteta i drugo.

7. U kojim oblastima je ova vrsta proizvodnje u Srbiji najzastupljenija? Koliko je danas njeno učešće u ukupnoj poljoprivredi i učešće organskih proizvoda na tržištu Srbije? Koliki je prosek EU?

Vojvodina je region sa najvećim učešćem površina pod organskom proizvodnjom, oko 45 odsto, sledi region istočne i južne Srbije sa 34 odsto. Najveći udeo u gajenoj površini ima voćarstvo, pa žitarice. O učešću organskih proizvoda na tržištu kod nas ne postoje podaci. Niko se time ne bavi. Potrošnja organske hrane u EU varira od države do države, prosek je 2016. godine bio 61 evro po osobi, a u celoj Evropi 41 evro, što je dvostruko više nego pre desetak godina. Švajcarska je u 2017. godini imala najviši iznos potrošnje za organsku hranu po glavi stanovnika – 288 evra, Austrija 196 evra, Nemačka 122, Francuska 118 evra. Globalno, evropske države imaju najveći udeo prodaje organske hrane u odnosu na ukupni procenat potrošnje namirnica. Danska ima najveći udeo potrošnje organske hrane u svetu – 13,3 odsto.8. Koliko je organska hrana u našim radnjama skuplja od druge, kakav je taj odnos u drugim zemljama EU?

Cene organskih proizvoda se prilično razlikuju, u zavisnosti od vrste, od maloprodajnog mesta, proizvođača... Ali se taj raspon uglavnom kreće od 50 do 400 odsto u odnosu na istu robu konvencionalno proizvedenu. U zemljama EU su organski proizvodi srazmerno jeftiniji nego kod nas, ali i tamo to zavisi od vrste proizvoda (biljni su generalno jevtiniji u odnosu na životinjske), ali se ne mogu porediti ni različite države u EU.

9. Kako potrošači da budu sigurni da su kupili organski proizvod?

Trebalo bi da obrate pažnju da na ambalaži proizvoda stoji nacionalni logo na kom piše ćiriličnim pismom „organski proizvod”. Samo takvi garantuju da su prošli sistem kontrole i da su sertifikovani u skladu sa propisima. Jedino proizvođači sa tim sertifikatima imaju pravo da voće, povrće ili meso tako deklarišu i promovišu. Kontrolu i sertifikaciju obavljaju ovlašćene kontrolne organizacije. Kupci takođe imaju pravo da u svakom maloprodajnom objektu, uključujući i pijacu, zatraže na uvid kopiju sertifikata, sa datumom važenja i navedenim proizvodima za koje je izdat.

10. Da li je naša javnost dovoljno upoznata sa koristima od organske proizvodnje i organskih proizvoda?

U suštini nije, i to je nešto na čemu „Serbija organika” intezivno radi godinama, mada sve veći broj građana postaje svestan značaja zdrave ishrane u prevenciji bolesti i ne želi da jede namirnice sa ostacima raznih agrohemikalija. Ipak, većina potrošača uglavnom još nema takve informacije, mnogi misle da je organska hrana stvar pomodarstva. Takođe, veoma niska je i javna svest o pozitivnom uticaju organske poljoprivrede i na očuvanje i unapređenje prirodnih resursa i celokupne životne sredine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/429221/Najbolje-je-ono-sto-je-prirodno

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organika” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je danas na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.

Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.

„Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada”, rekla je Ivana Simić iz „Serbia organike” i dodala da je težnja da se za narednih par godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.

Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvode smrznuto voće pre svega jagodičasto.

„Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana”, kaže Ivana Simić.

U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.

„Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe ali nisu znali da ima, drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedini na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih”, kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal” i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje”.

On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda” i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći”.

Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.

Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu u koji traje već dve godine i gde je „Serbia organika” jedna od partnera.

„Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to”, rekla je Jasmina Debeljak Maljković zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425818/Raste-izvoz-organske-hrane-iz-Srbije

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je  Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181 zemlje (podaci od kraja 2017).

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane).

Skoro tri miliona proizvođača širom sveta

U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina (3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a “globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a. I dodaju: “Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja treba da doprinese održivoj budućnosti! ”

Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proiz­voda -  od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrz­nutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

 

Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača.

Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

 

 

pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Besplatno korišćenje softvera Agrolife omogućila je Nemačka organizacija za međunarodn saradnju GIZ, a u saradnji sa Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede omogućeno je da softver koriste i ovlašćene kontrolne organizacije koje obavljaju kontrolu organske proizvodnje kod proizvođača.

Aplikacija se može besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice.

 

Izvor: http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30