Kada su 1999. godine NATO bombe sa osiromašenim uranijumom zasule Srbiju, stručnjaci su upozorili da će posledice po zdravlje ljudi i prirodu biti nesagledive i dugoročne, ako ne i trajne. Zagađeno zemljište i dubinski vodotokovi, mutirane biljke, maligne promene u genetskom materijalu živih organizama...

Dvadeset godina kasnije, naučnici su, izgleda, zaključili da stanje baš i nije toliko zastrašujuće – barem kad je reč o životnoj sredini. Čak se sve više govori o „čistim, netaknutim” predelima u kojima se može pokrenuti organska proizvodnja. Umesto naknade za oranice, potoke i šume uništene za vreme bombardovanja, dobijamo finansijsku i savetodavnu pomoć za uzgajanje organske hrane, koja je sve traženija i vrlo profitabilna roba i na stranom i na domaćem tržištu.

Nedavno je nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika” predstavilo prvu modernu namenski kreiranu bazu podataka o ovoj proizvodnji u našoj zemlji, razvijenu uz podršku Usaidovog Projekta za konkurentnu privredu. Kakva je svrha ove baze podataka, kome je namenjena i na šta uopšte mislimo kad govorimo o organskoj proizvodnji, pitamo Ivanu Simić, generalnu sekretarku „Serbija organika”.

1. Šta je, u stvari, organska proizvodnja, koju uglavnom poistovećujemo sa konceptom zdrave hrane?

To je celovit sistem upravljanja farmama i proizvodnjom hrane koji se oslanja na ekološke, to jest prirodne procese i supstance umesto na upotrebu veštačkih sredstava i tehnologija koje mogu imati nepovoljne efekte, a što je uobičajena praksa kod konvencionalne poljoprivrede. Organska proizvodnja je kombinacija tradicije, inovacija i nauke od koje ima koristi zajednička životna sredina. Organska poljoprivreda se zasniva na principima zdravlja zemljišta, biljaka, ljudi, životinja i planete u celini, ekologije, odgovornog upravljanja poljoprivredom da bi se očuvalo zdravlje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema.

2. Kada se prvi put pominje uzgoj organske hrane u Srbiji?

On je počeo još 1989. u južnoj Srbiji, u okolini Blaca, zahvaljujući poslovnoj inicijativi kompanije „Den Juro”, koja je izvezla prvi kontigent organskog voća iz naše zemlje 1990. Iste godine je Nevladina organizacija „Teras” iz Subotice pokrenula kampanju za promovisanje organske proizvodnje u skladu sa standardima Međunarodne federacije za organsku poljoprivredu.

3. Kakav je njen značaj za ekonomiju i stanovništvo?

Organsku proizvodnju posmatramo u kontekstu održivog razvoja i zelene ekonomije koja čuva i unapređuje prirodne resurse i čovekovu sredinu, a istovremeno nudi rešenja za prevazilaženje siromaštva. Ona upošljava više radne snage, razvija ruralne sredine i utiče na smanjivanje migracija seoskog stanovništva u gradove, pa samim tim sprečava i degradaciju poljoprivrednog zemljišta usred pretvaranja u utrine. Izvoz organskih proizvoda raste iz godine u godinu, lane je njegova vrednost bila oko 27,5 miliona evra, što je porast za više od šest puta u poslednjih sedam godina. Ovi podaci su važni i zbog činjenice da imamo male površine pod ovom proizvodnjom. Dakle, iznos bi sigurno bio mnogostruko veći sa povećanjem tih površina. Tražnja za organskim proizvodima na međunarodnom tržištu je velika.4. O kolikim površinama i kolikom broju proizvođača uopšte govorimo? Da li se ti i slični podaci mogu naći u bazi podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji?

Prema našim podacima, površine pod organskom proizvodnjom su sa 5.855 hektara u 2010. godini povećane na oko 13.500, ali obradivih je samo 11.800, što iznosi manje od pola procenta ukupnih obradivih površina (0,38 odsto). Broj proizvođača je u istom periodu povećan sa 137 na 6.153. Pomenuta baza, osim podataka o proizvođačima, sadrži i one o prerađivačima, asortimanu, količinama i standardima. Svaki korisnik može tu, na jednom mestu, da nađe sve potrebne informacije za svoje poslovanje, bilo da je reč o sirovinama, mogućnostima saradnje ili trgovini.

5. Kojim propisima je regulisana organska proizvodnja u Srbiji? Da li smo se prilagodili standardima i propisima EU u ovoj oblasti?

Ova je oblast prilično harmonizovana sa regulativom EU. Neusaglašenosti su vrlo male i one će se harmonizovati uskoro.

Uređena je Zakonom o organskoj proizvodnji, koji pored ostalog obuhvata metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvoda, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz. Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji bliže se propisuju uslovi koje bi trebalo da ispuni kontrolna organizacija, kao i metode organske biljne i stočne proizvodnje, tehnološke postupke prerade i drugo.

6. Kako i koliko država ulaže u razvoj domaće organske proizvodnje?

Ministarstvo poljoprivrede daje direktne podsticaje po hektaru biljne površine (uvećani za 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju) i po grlu životinja ( uvećani za 40 odsto), a takođe pomaže i troškove kontrole i sertifikacije, u vidu povraćaja od 50 odsto, to jest 65 odsto tih troškova za proizvođače iz područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za organsku proizvodnju su važne i mere podsticaja ruralnog razvoja, pa organski proizvođači mogu da ostvare subvencije za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme, preradnih kapaciteta i drugo.

7. U kojim oblastima je ova vrsta proizvodnje u Srbiji najzastupljenija? Koliko je danas njeno učešće u ukupnoj poljoprivredi i učešće organskih proizvoda na tržištu Srbije? Koliki je prosek EU?

Vojvodina je region sa najvećim učešćem površina pod organskom proizvodnjom, oko 45 odsto, sledi region istočne i južne Srbije sa 34 odsto. Najveći udeo u gajenoj površini ima voćarstvo, pa žitarice. O učešću organskih proizvoda na tržištu kod nas ne postoje podaci. Niko se time ne bavi. Potrošnja organske hrane u EU varira od države do države, prosek je 2016. godine bio 61 evro po osobi, a u celoj Evropi 41 evro, što je dvostruko više nego pre desetak godina. Švajcarska je u 2017. godini imala najviši iznos potrošnje za organsku hranu po glavi stanovnika – 288 evra, Austrija 196 evra, Nemačka 122, Francuska 118 evra. Globalno, evropske države imaju najveći udeo prodaje organske hrane u odnosu na ukupni procenat potrošnje namirnica. Danska ima najveći udeo potrošnje organske hrane u svetu – 13,3 odsto.8. Koliko je organska hrana u našim radnjama skuplja od druge, kakav je taj odnos u drugim zemljama EU?

Cene organskih proizvoda se prilično razlikuju, u zavisnosti od vrste, od maloprodajnog mesta, proizvođača... Ali se taj raspon uglavnom kreće od 50 do 400 odsto u odnosu na istu robu konvencionalno proizvedenu. U zemljama EU su organski proizvodi srazmerno jeftiniji nego kod nas, ali i tamo to zavisi od vrste proizvoda (biljni su generalno jevtiniji u odnosu na životinjske), ali se ne mogu porediti ni različite države u EU.

9. Kako potrošači da budu sigurni da su kupili organski proizvod?

Trebalo bi da obrate pažnju da na ambalaži proizvoda stoji nacionalni logo na kom piše ćiriličnim pismom „organski proizvod”. Samo takvi garantuju da su prošli sistem kontrole i da su sertifikovani u skladu sa propisima. Jedino proizvođači sa tim sertifikatima imaju pravo da voće, povrće ili meso tako deklarišu i promovišu. Kontrolu i sertifikaciju obavljaju ovlašćene kontrolne organizacije. Kupci takođe imaju pravo da u svakom maloprodajnom objektu, uključujući i pijacu, zatraže na uvid kopiju sertifikata, sa datumom važenja i navedenim proizvodima za koje je izdat.

10. Da li je naša javnost dovoljno upoznata sa koristima od organske proizvodnje i organskih proizvoda?

U suštini nije, i to je nešto na čemu „Serbija organika” intezivno radi godinama, mada sve veći broj građana postaje svestan značaja zdrave ishrane u prevenciji bolesti i ne želi da jede namirnice sa ostacima raznih agrohemikalija. Ipak, većina potrošača uglavnom još nema takve informacije, mnogi misle da je organska hrana stvar pomodarstva. Takođe, veoma niska je i javna svest o pozitivnom uticaju organske poljoprivrede i na očuvanje i unapređenje prirodnih resursa i celokupne životne sredine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/429221/Najbolje-je-ono-sto-je-prirodno

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organika” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je danas na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.

Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.

„Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada”, rekla je Ivana Simić iz „Serbia organike” i dodala da je težnja da se za narednih par godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.

Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvode smrznuto voće pre svega jagodičasto.

„Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana”, kaže Ivana Simić.

U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.

„Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe ali nisu znali da ima, drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedini na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih”, kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal” i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje”.

On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda” i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći”.

Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.

Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu u koji traje već dve godine i gde je „Serbia organika” jedna od partnera.

„Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to”, rekla je Jasmina Debeljak Maljković zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425818/Raste-izvoz-organske-hrane-iz-Srbije

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je  Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181 zemlje (podaci od kraja 2017).

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane).

Skoro tri miliona proizvođača širom sveta

U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina (3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a “globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a. I dodaju: “Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja treba da doprinese održivoj budućnosti! ”

Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proiz­voda -  od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrz­nutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

 

Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača.

Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

 

 

pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Besplatno korišćenje softvera Agrolife omogućila je Nemačka organizacija za međunarodn saradnju GIZ, a u saradnji sa Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede omogućeno je da softver koriste i ovlašćene kontrolne organizacije koje obavljaju kontrolu organske proizvodnje kod proizvođača.

Aplikacija se može besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice.

 

Izvor: http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvodjača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra, saopšteno je danas iz NALEDA. Ipak, samo 0,4 odsto obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3 odsto, Hrvatska 6,1 odsto, Bugarska 3,2 odsto), a razlog za to su, kako je saopšteno, prepreke u propisima i nedovoljna podrška. NALED i udruženje Agro klaster Srbije zato tokom decembra organizuju javnu kampanju "Mesec organske hrane" kako bi pružili priliku proizvodjačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapredjenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji. "Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dodjemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvodjači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim", rekao je predsednik Upravnog odbora Agro klastera Miloš Janjić. To udruženje su inače 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica. Organska hrana se uzgaja bez veštačkih djubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, kako je ukazano, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvodjačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći. "Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takodje, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača", rekao je konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u Dušan Vasiljević. "Mesec organske hrane" deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rs i na okruglim stolovima u Selenči 5. decembra, Užicu 12. decembra i Valjevu 17.decembra.

Iznos subvencija koje Grad Beograd izdvaja za poljoprivredu progresivno raste od 2014. godine, kada je iznosio 40 miliona, pa sve do 180 miliona dinara koliko je grad ove godine obezbedio za četiri javna poziva za poljoprivredu.

- Subvencije će nastaviti da rastu i potrudićemo se da već sledeće godine povećanje bude osetno, ali će i dalje prednost imati organski proizvođači - najavio je sekretar za privredu Milinko Veličković na početku besplatne obuke za organsku proizvodnju u prostorijama Gradske uprave.

On je prisutne pozdravio u ime Grada Beograda i Sekretarijata za privredu i poželeo im da na obuci nauče što više kako bi započeli sopstvenu organsku proizvodnju.

– Činjenica je da organska proizvodnja još uvek nije dostigla željeni nivo u Srbiji zbog čega Ministastvo poljoprivrede i Grad Beograd puno rade na popularizaciji ove grane poljoprivrede. Pre osam godina, na teritoriji Srbije bilo je 137 proizvođača organske hrane koji su obrađivali nepunih 6.000 hektara, dok brojke za prošlu godinu kažu da u našoj zemlji postoji više od 2.000 proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom, koja zauzima preko 15.000 hektara – rekao je Veličković.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede registrovanim poljoprivrednim proizvođačima daje i namenske subvencije ukoliko se bave organskom proizvodnjom.

– Grad Beograd svemu tome doprinosi sopstvenim podsticajima, a prilikom dodele prednost imaju organski proizvođači. Ove godine, na teritoriji Beograda imamo jednog organskog proizvođača meda i jednog organskog proizvođača voća i povrća, koji su ostvarili prava na subvencije Grada Beograda. Prošle nedelje završena je obuka za pčelare, a ove godine po prvi put je postojao i praktični deo, koji je obavljen na poljoprivrednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Radmilovcu – naglasio je Veličković.

Predavanja u okviru obuke o organskoj proizvodnji održaće u naredna tri dana profesori Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Snežana Oljača i prof. dr Dušan Kovačević.

Izvor:http://studiob.rs/pocela-besplatna-obuka-za-organsku-proizvodnju/

 

Sela oko jezera i hidroakumulacije Stubo-Rovni imaju veliki potencijal za proizvodnju organske hrane. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa gradom Valjevom i uz dobru organizovanost meštana sela Poćuta, koji su već osnovali Zemljoradničku zadrugu, zajedno će raditi na pokretanju ove proizvodnje.

Organska hrana je veoma tražena, naročito za izvoz i Ministarstvo je spremno da podrži napore Grada i meštana Poćute, rekao je mr Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva, tokom razgovora sa rukovodstvom grada i poljoprivrednicima iz Poćute.

Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić i zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović, sa direktorom JP „Kolubara“ Zoranom Mitrovićem, gostima iz Ministarstva su pokazali i branu Stubo-Rovni i potencijal za vodosnabdevanje koji ovaj kapitalni objekat ima ne samo za Valjevo, već i ovaj deo Srbije, ali i navodnjavanje oko jezera. U razgovoru sa brojnim meštanima Poćute, dogovoreno je da se preduzme sve što je potrebno da se omogući korišćenje godinama napuštene zgrade bivše fabrike kože „Milan Kitanović“. Predlog stanovnika Poćute je da uz podršku Ministarstva, grad Valjevo pomogne otvaranje mini mlekare, koja bi proizvodila organske proizvode od mleka.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info/grad-pomaze-pocuti/

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i za nabavku mehanizacije za organsku proizvodnju na teritoriji Vojvodine.
Za taj konkurs opredeljeno je 10 miliona dinara, dok je maksimlani iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi do milion dinara.
Sredstva namenjena po tom konkursu predviđena su za sufinansiranje do 80 odsto podrške troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i nabavku priključne mehanizacije, umanjenog za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava u obzir će se uzeti mašine kupljene od početka ove godine što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima.

Pravo na konkursu imaju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu i to fizicka i pravna lica.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po Konkursu, za obe namene. Prijave za konkurs podnose se do 1. novembra 2018. godine.

 

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/konkurs-deset-miliona-dinara-za-proizvodjace-organske-hrane_952523.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30