Različite vrste tikve u Evropu dospele su posle otkrića 'novog sveta' jer je njihova postojbina centralna Amerika. Reč je o toploljubivim vrstama koje mogu da se uzgajaju u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju. Setva na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog mraza. Tikve koje formiraju dugačke vreže, proizvođači orezuju kako bi dobili što krupnije plodove.Kako bismo uzgajali krupne plodove tikvenjača, potrebno je ispoštovati zahteve koje one imaju. Reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto. To najviše zavisi od kvaliteta zemljišta. Birajte osunčane terene.Ova povrtarska vrsta formira glavnu vrežu iz koje se bočno razvijaju dodatne vreže. Biljke koje se ne orezuju formiraće više manjih plodova, a neki od njih neće uspeti da sazru do kraja vegetacije. Kako bi dobili krupne, zrele plodove potrebno je obaviti rezidbu vreža. Broj plodova po biljci ne treba da prelazi šest. Uobičajeno da po jednoj tikvi proizvođači ostave četiri do pet plodova.

Rezidba vreža obavlja se iz dva razloga:

1. Da se reguliše njihov rast i formiranje biljka
2. Da se podstakne formiranje krupnih plodova.
Za obavljanje rezidbe biće vam potrebne vrtne rukavice i makaze. Dezinfikujte makaze pre svake upotrebe kako biste sprečili prenošenje biljnih bolesti. Rezidba se obavlja nakon što se plod formira. Na ovaj način omogućavamo mu da usvaja sva hraniva koja se crpe iz zemlje i stvaraju fotosintezom. Kod orezivanja potrebno je obratiti pažnju da se posle poslednjeg ploda ostave četiri ili pet listova koji će doprineti njegovoj boljoj ishrani. Sam rez se pospe zemljom kako bi rana što pre zarasla. Bočne vreže se otklanjaju što pre kako ne bi trošile hraniva i iscrpile biljku.

Prilikom rezidbe možemo ostaviti jednu, dve ili tri vreže po biljci. Broj plodova zavisi od broja vreža.Kod orezivanja na jednu vrežu, uklanjaju se sve one bočne. Ostaje jedna, glavna, na kojoj pustimo da se formiraju dva do četiri ploda. Nakon formiranja poslednjeg ploda ostave se četiri lista, a vreža se prekrati. Ovakav način je najpogodniji kada tikvenjače uzgajamo na siromašnijem i zemljištu lošeg kvaliteta.

Rezidba biljke sa dve vreže se obavlja na taj način što se ostavi glavna i najrazvijenija bočna vreža. Na svakoj od njih se formiraju dva do tri ploda. Prekraćivanje vreža se obavlja na isti način kao i u prvom slučaju.

Ako se odlučite da formirate tri vreže, ne ostavlja se više od dva ploda po jednoj vreži.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pravilno-orezati-tikve/61123/

Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.
Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti (sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično). Detaljno orezivanje višanja u praksi (kao  što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.
U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.
Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.
Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom
drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj
umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže
ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor: Agrobiznis magazin

Da bi osigurali stalnu i obilnu rodnost kajsije osim odgovarajuće nege i zaštite jako je važno da je i pravilno orezujete ali uz napomenu da se rezidba kajsije izvodi nekoliko puta tokom vegetacije. Kajsija je možda jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost. Jedan od uzroka je velika osetljivost reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima.

Drugi razlog neredovne rodnosti je obilno plodonošenje u povoljnim godinama. Tada dolazi do značajnog iscrpljivanja stabla što dovodi do sušenja.
Sve nabrojano dovodi do toga da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni osnovnih agrotehničkih mera pri čemu rezidba ima možda i najveći značaj. Plantažno gajenje kajsije zahteva posebnu pažnju naročito kada je rezidba u pitanju, pri čemu i kod takozvanih hobista koji imaju nekoliko stabla takođe bi nezi trebalo pristupiti stručno i ozbiljno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera gde spadaju: đubrenje, zaštita i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost kajsije. Zanimljivo je da se za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se rezidba izvodi u periodu mirovanja zimska rezidba i u toku vegetacije -zelena rezidba. Kod kajsije rezidba se obavlja u periodu vegetacije od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta.

Oštećenja koja nastaju tokom rezidbe, predstavljaju rane koje čine otvoreno mesto za prodor raznih patogena počev od bolesti tipa truleži i pepelnice koje tokom vegetacije mnogo lakše i pre zarastaju nego što je to slučaj kod zimske rezidbe.
Da bi kajsija imala odličnu rodnost potrebno je da se rezidba izvodi u tri vremenska perioda i to: u rano proleće, u rano leto i tokom leta.
Rezidba u rano proleće se obavlja u momentu od kretanja vegetacije pa sve do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi, kao i grane koje su prošle godine bile zahvaćene monilijom. Takođe, u ovom periodu se odstranjuju i svi zaostali mumificirani plodovi koji se zajedno sa odstranjenim grančicama spaljuju što dalje od stabla, jer kao takvi predstavljaju izvor zaraze, jer u sebi nose spore gljive koja prouzrokuje bolesti tipa truleži . Uklanjanje zaostalih plodova i odsecanje zaraženih grančica je najbolje da se obavi tokom rezidbe zimi, ali ako se iz bilo kog razloga zakasnilo nije greška da se uradi i sada.

Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom kako bi sprečili prodor gore spomenutih patogena.

Rana letnja rezidba u zavisnosti od vremenskih prilika se po kalendaru radova izvodi u periodu od 20 maja do 15 juna. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime, ali i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana čime se u značajnoj meri produžava vreme cvetanja što je od posebnog značaja za kajsiju koja je najosteljivija na prolećne mrezeve jer je voćka koja cveta među prvima. Na ovakav način uspevamo da je prevarimo pa samim tim i zaštitimo cvet i zametanje ploda od mrazeva koji znaju u ovom periodu u značajnoj meri da oštete kajsiju.
Veoma je važno da se istakne, da, ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno onda neće dati očekivane rezultate.Letnja rezidba se izvodi posle berbe i to od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost i u značajnoj meri povećava fiziološka aktivnost. Ukoliko se ova rezidba dobro izvede smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine.

Dakle, ukoliko želite stalnu rodnost i kvalitetne plodove a samim tim i konstantni prinos u rodu svake godine, potrebno je da sa makazama u rukama budete u svom voćnjaku skoro cele godine a posebno tokom vegetacije kajsije. Ona je kompeksna i teška za gajenje možda i zbog toga što je u poređenju sa drugim voćem možda i najmanje zastupljena, jer se voćari mahom orijentišu na jabuku. Ali ako poredimo, da jabuka ima i po dvadeset tretmana u zaštiti i da zahteva punu agrotehniku, onda i u poređenju sa kajsijom, ispada da je kajsija jedna nežna biljka, koja zahteva samo malo više pažnje i ništa drugo. Takođe pravilnom rezidbom u značajnoj meri smanjujete iznenadno sušenje kajsije poznate pod nazivom apopleksija za koju još uvek nema pouzdanog leka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/02/04/vocarstvo/kako-orezati-kajsiju-za-dobar-rod/

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.

Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.

Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast. Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke.

Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.

Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u “dugoj” rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.

Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere.

I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena ( 5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice , o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.

Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka. Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju. Narednih godina postupak je sličan.

Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/korisni-principi-u-rezidbi-jabuke/

Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota pa se odluči ili za kraj decembra i početak januara ili da sačeka Svetog Trifuna, i sa rezidbom počne tada.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda se rezidbom mlada stabla formiraju, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Rezidbom se reguliše sve što je neophodno za dobar rod- broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost, utičemo na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štiti vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih spoljašnjih temperatura neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Tokom zime vinova loza samu sebe štiti mirovanjem!

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru i vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi staradali tek podignuti mladi zasadi.

Ali niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće.

Zimska rezidba treba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore, koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikm površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organozovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

 

Sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

Dakle savet je bolje obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, i očekivati sunčano leto, sa prosečnim dnevnim temperaturama, i padavinama ispod proseka koje će obezbediti odličnu berbu i mogućnost da se sav uloženi trud i rad-isplati i naplati!

 

izvor : https://www.agromedia.rs

U Zlatiborskom okrugu, kraju najvećih proizvođača maline, godinama unazad, orezine iz malinjaka i voćnjaka, završe u plamenu ili u potoku, pokraj puta. Prošlogodišnji pobednik Foruma za zelene ideje, Užičanin Dragojlo Božić osmislio je način za korišćenje ovog alternativnog energenta i počeo proizvodnju briketa za ogrev i roštilj od organskog otpada iz malinjaka. Ljiljana Mirosavić iz Karana kaže da se ostaci seku, sakupe se i pale. "Do sada smo bacali u jaruge i palili. Ništa se nije koristilo", ispričala je Nada Lučić iz sela Ribaševina. Uz ideju Dragojla Božića, prošlogodišnjeg pobednika najpre nacionalnog a potom i regionalnog Foruma za zelene ideje, orezine maline, ovog proleća, iskorišćene su na pravi način. "Naša ideja je da otpad koji se kod nas stvara – orezina od maline, upotrebimo tako što ćemo ga koristiti kada mu je vreme, a to je zimi", kaže Dragojlo Božić iz Užica. Dragica Reljanović iz Fondacije "Trag" rekla je da taj otpad ne završava kao paljevina, već se od njega pravi briketi i na taj način se smanjuje korišćenje šuma kao resursa, kao ogrevne sirovine. Trenutno u seoskom domaćinstvu Lučića, koje je suvlasnik u proizvodnji – prikupljaju, seckaju i melju orezine od malina, ali je to tek jedna od mogućnosti za brikete i dobijanje toplotne energije. "Osim maline, tu je orezina od kupine, sve granje nastalo od orezivanja voćnjaka, vinove loze, ono što ostaje od šaše od kukuruza – i od toga može da se proizvede i agrobriket i agropelet", kaže Dragojlo Božić. I mada sirovine ima na svakom koraku teritorije Zlatiborskog okruga, za sada su ograničeni na sela u Lužničkoj dolini pokraj Užica. "Momčilo Lučić iz Ribaševine kaže da je to krug od 10 kilometara. "Svuda ima dosta malinjaka. Cena goriva diktira u ovom momentu naše kretanje", rekao je Lučić. Do intenzivne proizvodnje, koja počinje po završetku prolećnog a potom i jesenjeg orezivanja malina, prikupljaju rasutu sirovinu, spremaju skladište za sušenje biomase i za ovu godinu planiraju 100 tona briketa od odbačenog, i do sada, u voćnjacima spaljivanog organskog otpada.

Izvor: Nova ekonomija

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31