Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Imali smo različite životne priče naših sagovornika, ali je ova posebno zanimljiva jer se poslovna ideja desila nakon greške u proizvodnji. Greška je toliko bila „velika“ da je proizvod koji je bio, nastao dobio tri zlatne medalje na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ovu priču nam je ispričao vlasnik Slađan Maksić koji je sa suprugom Mirjanom proizvod Oraščanka predstavio na manifestaciji u Aranđelovcu.
„Ovaj posao smo započeli pre tri godine i to tako što smo pogrešili u pripremi sušare za suvu šljivu zbog čega nam je ostala velika količina poluosušenih šljiva.
Nismo znali šta sa njom, bila je šteta da ode u rakiju jer je utrošeno mnogo sredstava pa smo odlučili da napravimo slatki proizvod kome bi ovo bila osnovna sirovina uz dodatak čokolade, oraha i lešnika. Sada smo osvojili novi proizvod tako da umesto čokolade dodajemo karamel i valjamo u orašaste plodove.“ kaže Slađan.
Maksići su se potrudili da njihov proizvod ima lepo pakovanje. Na godišnjem nivou sada već prerade i tonu suvih šljiva i zbog roka trajanja uglavnom prave po porudžbini. Prepoznali su zhteve tržišta pa su za različita slavlja dostupni pojedinačni proizvodi koji mogu biti poslastica dobrodošlice umesto ratluka, a pakovanje od dvesta i četristo pedeset grama za poklon.
„Šljiva koja je u našim proizvodima je iz Šumadije. Ove godine smo je plaćali po dvadeset dinara i dobrog je kvaliteta. Čačanska rodna se pokazala kao dobra ali
je sorta Stenlej najpogodnija. Drago mi je da je naš proizvod pronašao mesto na tržištu, da se kupci interesuju, a da smo napravili dobar proizvod potvruđuju nagrade sa sajma poljoprivrede i Etno hrane u Beogradu.“
Cena jednog pakovanja je oko trista pedeset dinara a vrlo često naše kupce snabdevamo i slanjem putem brze pošte. Sve što porodica Maksić proizvede vodi
poreklo iz Orašca i okoline a i naziv Oraščanka jasno ukazuje odakle nam proizvod dolazi. Nadamo se da će predstavnici lokalne samouprave prepoznati
značaj i ponuditi ih turistima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do, gde smo upoznali Vladana Anđelkovića, koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm
i isto toliko širine.
„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke, što se sada i dešava. Zbog toga, ali i zbog manje primene hemijskih sredstava, odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.
U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha, pa je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.
„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena, kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5 metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod. Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:
„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje. Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.
Ono što je zanimalo brojne čitaoce, jeste da li se orah orezuje i da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija
u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje, a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31