Vojvođanske oranice tri puta su skuplje od zemljišta na jugu, pokazuje statistika, a potvrđuju agronomi. Primera radi, poljoprivredno zemljište u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa košta između devet i 10 hiljada evra što je tri puta više nego u istočnoj i južnoj Srbiji. U okolini Beograda oranice koštaju u proseku pet hiljada evra po hektaru, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji četiri hiljade, dok je na jugu i istoku srednja vrednost oko tri i po hiljade po hektaru, piše Blic.

Agronom Marko Jović objašnjava da je razlog ovakve tržišne slike pre svega kvalitet zemljišta, ali tu su uključeni i drugi faktori, kao što je naseljenost, migracije, lokacija, prilaz i odnos ponude i potražnje.

"Vojvodina ima kvalitetno zemljište i dobru infrastrukturu. Naseljenost je gusta, privreda je razvijena i sve to utiče na formiranje cene. U Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, imamo zemljište koje je vrlo kvalitetno", objašnjava sagovornik Blica.

Na jugu i jugoistoku zemljište je mešovito, nije svugde isti proble, a i mladi se više iseljavaju i kupaca je malo. Najmanje napuštenog zemljišta nalazi se upravo u Vojvodini, i to svega četiri odsto, dok je na jugu i jugoistoku procenat napuštenog zemljišta koje se ne obrađuje nešto viši od 20 odsto.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/235792/Vojvodjanske-oranice-tri-puta-skuplje-od-zemljista-na-jugu.html

Prema podacima Agencije za restituciju do sada je u procesu restitucije vlasnicima i njihovim naslednicima vraćeno oko 95% oduzete imovine. Najviše problema ima u vezi sa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta, a ima i slučajeva gde je na nezakonit način promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem.

Od nekadašnje ciglane svog pradede Mora Bodroga iz Bačke Topole, Beograđanin Bojan Radić je do sada uspeo da dobije samo ciglu sa inicijalima svog pretka. Nju je našao na zgarištu objekta koji su nepoznate osobe do sada tri puta palile. Da li je neko pokušao da ga natera da odustane od zahteva da dobije nasledstvo, za sada se ne zna, ali problem je nastao onog trenutka kada je saznao da je državno zemljište od 16 hektara, na kojem je bila ciglana, na čudan način postalo privatno. U Katastru nisu dali odgovor na pitanje na osnovu kojeg dokumenta je promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem, pa se čeka odluka suda.

- Postupak je pred Upravnim sudom. Rezultat postupka bi trebao da se zna za dve nedelje do mesec dana dok se presuda ne objavi. Presuda ne znam kakva će biti, ali je jako interesantno da je pred sam kraj tok postupka došlo do ovog požara i da su izgorele upravo deo zgrada za koje je nedvosmisleno jasno da su zidane pre drugog svetskog rata i da su pripadale mom dedi - objašnjava Radić.

Mile Antić iz Mreže za restituciju ističe da i pored dobrih rezultata restitucije, ovakvih slučajeva ima dosta.

- Zakon o restituciji umesto da ima prioritet u odnosu na neke druge propise, u odnosu na zakon o ozakonjenju koji predstavlja zakon o ozakonjenju kriminala, on ima rang zakona drugog reda, to jest prioritet imaju predmeti ozakonjenja u odnosu na restituciju. Prioritet ima nepravo u odnosu na pravo - smatra Antić.

Dobrih primera je ipak više u odnosu na one loše, kaže Antić.

- Napravljen je jedan veliki pomak u Upravi za poljoprivredno zemljište pa je do sada popisano poljoprivredno zemljište, ali zaista popisano i uspostavlja se sve više kontrola državnog poljoprivrednog zemljišta. Tu je konačno utvrđeno da ima najmanje nespornih preko pola miliona hektara državnog zemljišta. Ne treba zaboraviti državno je samo sinonim za oduzeto, nacionalizovano - dodaje Antić.

Do sada je u postupku restitucije vraćeno preko 509.000 m2 poslovnog prostora zgrada i stanova, 62.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, skoro 6.000 hektara šumskog zemljišta.

- Intezitet vraćanja neće biti manji u ovoj godini i taj postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta u naturi biće okončan u naredne tri godine. Gotovo sve poljoprivredno zemljište koje je traženo biće vraćeno. Tu smo imali veliku pomoć i razumevanje Vlade Srbije, koja je donela uredbu o vraćanju poljoprivrednog zemljišta i tačno odredila parcele koje se mogu vratiti u restituciji - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

U prvoj polovini ove godine Vlada treba da donese i vrednost koeficijenata prema kojima će ono što ne može biti vraćeno u naturi biti nadoknađeno obveznicima. Prve isplate očekuju se do kraja godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2763655/postupak-vracanja-poljoprivrednog-zemljista-u-naturi-bice-okoncan-u-naredne-tri-godine

Poljoprivrednici Jagodine i naredne, 2020. godine, biće oslobođeni poreza na poljoprivredno i šumskog zemljište, odlučilo je danas Gradsko veće.Poreza će biti oslobođeno i "građevinsko zemljište koje se koristi za gajenje biljaka, sadnog materijala i u druge poljoprivredne svrhe, na parcelama većim od deset ari", stoji u odluci Gradskog veća, koju je potpisao, predsednik Ratko Stevanović.

Ovakvu odluku Gradsko veće je donelo i predložilo na usvajanje Skupštini grada, "zbog teške ekonomske situacije i stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede".

Gradsko veće smatra "opravdanim određivanje poreske stope od nula odsto, zbog čega ovo zemljište neće biti oporezivo u 2020. godine".

Odbornioci Skupštine grada o ovoj odluci Gradskog veća raspravljaće na sednici 27.novembra.

Jagodina ima 6.358 domaćinstava, prema poslednjem popisu poljoprivrede, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Poljoprivrednici Jagodine, ovaj porez ne plaćaju 12 godina a oslobođeni su "u cilju prevazilaženja ekonomske krize i pomoći poljoprivredi grada da ublaži posledice krize u ovoj grani delatnosti".

Gradsko veće je donelo odluku, i da poreska stopa na imovinu 2020. godine, bude kao i 2019. godine, do 0,4 odsto za poreske obaveznike koji vode poslovne knjige i do 0,4 odsto na obaveznike koji ne vode poslovne knjige.

Ove poreske stope su "u okviru poreskih stopa definisanih Zakonom o porezima na imovinu", stoji u obrazloženju Odluke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-u-jagodini-oslobodeni-poreza-na-sume-i-oranice-23-11-2019

U Srbiji je neretko zemljište zatravljeno u dužem vremenskom periodu. Ovakvu njivu nazivamo ledinom bez obzira na tip zemljišta. Bilo da se radi o pašnjaku, utrini, livadi ili zaležju pre bilo kakve obrade potrebno je da takvu površinu očistimo i uništimo biljni pokrivač. Profesor doktor Dušan Kovačević u svojoj knjizi "Opšte ratarstvo" objašnjava da su prirodne ledine jako vezane, žilave i čvrste a do toga dolazi zbog velike isprepletanosti korena i zemljišta. Međutim ovakve ledine u površinskom sloju obiluju humusom. Kada ovakvo zemljište podvrgnemo zasnivanju oranice onda se ono odlikuje većom plodšnoću. 

Odgovore na pitanja kako ledinu pretvoriti u oranicu i koje useve posejati možete pronaću u novom broju Agrobiznis magazina.

 

IZVOR:Agrobiznis magazin 

 

Poljoprivrednici svakog proleća čiste oranice od kamenja koje raste iz zemlje kao da je u nju zasejano prethodne jeseni. Naučna objašnjenja ovog čuda bila su različita. Pretpostavljalo se da je glavni krivac klima i da hemijska razlaganja i slivanje vode prouzrokuju spiranje površinskog sloja Zemljine kore. Zbog toga njeni najotporniji delovi kojih ima svuda (a to je kamenje), isplivavaju na površinu. A onda su se stručnjaci pozabavili istraživanjem posledica niskih temperatura na tlo oranica jer su uočili da se pravo "bujanje kamenja" uvek javlja posle izuzetno hladne zime. Utvrđeno je da kad temperatura padne ispod 0 °C, hladnoća prodire u tlo pretvarajući vlagu iz njega u led. Kako su stene bolji provodnici hladnoće do kamena, ona brže prolazi kroz njega nego kroz tlo u okolini. Takođe, zemljište ispod kamena se brže zaledi od okolnog, baš kao što se i vodena para u njegovoj okolini brže pretvori u led nego ona udaljenija. Neminovno je da stvaranje leda ispod kamena zahteva veći prostor, odnosno led se širi, pa samim tim i kamen tera naviše.

Kad se zemljište odledi, na mesto leda zemlja jednostavno polegne tako da kamenje ostaje izdignuto. Tako zahvaljujući smrzavanju i odmrzavanju kamenje svakog proleća "raste" iz zemlje.    

Zanimljivo je da u Srbiji, u selu Gornji Bučumet ispod planine Radan "raste" poludrago kamenje. Pored puta, na livadama, po voćnjacima, šumama i dvorištima mogu se videti opal, kalcedon, ametist, jaspis, ahat, drago kamenje od kog se pravi skupoceni nakit. Meštani ovog sela su znali samo da je kamenje koje "izvire" iz njihovih njiva tvrdo i postojano, pa su njime posuli puteve, ugradili su ih u temelje svojih kuća, vodenica i bunara. Danas znaju da je to što su ugradili u svoje selo zapravo poludrago i drago kamenje. Mnogi ljudi su dolazili da istražuju ovaj neobičan fenomen.

Prema legendi, ovo selo je blagosiljao Sveti Sava kada je silazeći sa Radan planine iscrpljen i umoran zastao da se odmori. Tada mu je prišla jedna starica koja mu je ponudila bokal hladne izvorske vode i med da se okrepi. Zatečen njenom ljubaznošću, rekao je: "Selo vam se pozlatilo."

Najveća koncentracija dragog kamenja nalazi se na dve lokacije: na obroncima planine Radan i u Gornjem Bučumetu, u mahali Kameno rebro. Geolozi nisu uspeli da ustanove o kolikim rezervama se radi. Pojedine stene su duboko ukopane u zemlju, posebno one u šumi, gde je teren nepristupačan.

Meštani sela žive u bedi i nemaštini, nemaju gotovo nikakve izvore prihoda, ali su vedrog duha i nadaju se da će se uz pomoć dragog kamenja obogatiti svakog trenutka. Već pedeset godina se čuju razne priče o njegovoj vrednosti i potencijalnoj eksploataciji.

I dok se nekim poljoprivrednicima u Srbiji zalomilo da im na njivama s proleća raste drago kamenje, drugi muku muče sa uklanjanjem bezvrednog  koje im samo prouzrokuje štetu.

Autor:  Dragana Ilić 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30