Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Saveti: Nega mladog zasada leske 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

RAKIJA OD JAGODA
* 1 kg jagoda, ½ kg šećera
* 1 l vode, 1 l šljivovice

Jagode oprati, očistiti, naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kuvati 8-10 minuta, pa ih ispasirati. Dobijenoj tečnosti dodati šećer, vratiti na šporet i uz mešanje kuvati dok se sav šećer ne otopi. Pomeriti sa šporeta, dodati šljivovicu, promešati, skinuti penu i sipati u sterilisane flaše. Flaše dobro zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu (podrum) 3-4 nedelje.

RAKIJA OD RUZMARINA
* 80 g ruzmarina
* 20 g tamjana
* 100 g šećera
* 1 l rakije
Šećer rastopiti u rakiji, te rakijom preliti listove ruzmaina i tamjana. Nakon što odstoji dva meseca na sunčanom mestu, rakiju procediti i ostaviti da odstoji još dva meseca pre upotrebe.

RAKIJA OD BANANA
* 5 banana
* litar komovice
Banane lepo oljuštite i poređate u teglu zapremine 3 litra (ne morate ih seckati), prelijte 1 litar komovice (poželjno je da bude domaća, kako biste znali šta ćete piti). Šećer dodati po želji. Povežite teglu belim papirom i poklopite porcelanskom tacnom. Ostavite da stoji 21 dan, nakon toga procedite, i pretočite u flašu.

RAKIJA OD KAMILICE
* 100 g cvetova kamilice
* 1 limun
* 1 dl destilovane vode
* 9 dl rakije
Cvetove kamilice i koricu limuna preliti destilovanom vodom i rakijom, ostaviti 5-6 nedelja na sunčanom mestu. Rakiju procediti, ostaviti još dva meseca pre upotrebe.

 

SAVETI: Kako otkloniti mane koje degradiraju rakiju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3171-saveti-kako-otkloniti-mane-koje-degradiraju-rakiju

 

Od mladih oraha pripremaju se sirupi, čajevi, tinkture, lekovite rakije. Bogati lekovitim sastojcima, listovi, mladi i zreli plodovi, kao i zelene ljuske oraha (Juglans regia), čije raskošno stablo može da dostigne i do 25 metara, upotrebljavani su za lečenje mnogobrojnih bolesti još od antičkog doba, a njihovu lekovitost potvrdila je i savremena medicina. Orah raste samoniklo ili polusamoniklo od jugoistočne Evrope do Dalekog istoka. 

Zeleni orasi su jedinstven prirodni rezervoar vitamina C, ali i fenolskih jedinjenja. Bogati su i mineralima poput joda, kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa i cinka, hlora, sumpora, mangana i bakra. S obzirom na to da su, osim vitaminom C, bogati i drugim vitaminima (E, B1, B6, B9), kao i omega - 3 masnim kiselinama, preparati od zelenih oraha daju se slabašnoj deci i malokrvnima.

Na Balkanu se i danas održao lep običaj, da se mladi zeleni, takozvani mlečni oraščići, ili samo zelene ljuske, dodaju u med i poslužuju kao slatko.

ČAJ

Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšanje krvne slike i jačanje krvi, zatim jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, gnojnih rana svih vrsta, te za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju.

Efikasan je u lečenju rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zuba i bolesti desni.

Vrlo dobri rezultati postižu se u slučaju saniranja bubuljica, krastica na glavi, lišajeva na bradi, gnojnih osipa.

SIRUP

Od zelenih nedozrelih plodova ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda, priprema se lekoviti sirup. Kod spoljne primene, orah se koristi za obloge i kupanje, protiv upale očiju, hroničnog ekcema i nečistih rana, a može da posluži i kao odličan preparat za kosu.

Mladi, zeleni orasi su bogati vitaminom C i drugim vitaminima, pa se stavljaju u med kao “slatko”. S obzirom na to da predstavlja pravu riznicu vitamina, proizvodi od oraha daju se bolesnicima, slabašnoj deci i slabokrvnim osobama. Kada se dodiruju na Suncu, svi delovi biljke potamne i „oboje“ ruke crnom bojom koja se teško skida. Međutim, upravo zahvaljujući toj osobini, od oraha se dobiva kvalitetno ulje, koje se nanosi na kožu pre sunčanja, kako bi se osiguralo ravnomerno i lako tamnjenje.

ZA JAČANJE KOSE

Samleti 10 kašika orahovih jezgri i staviti u 1 litru alkohola (96 %). Bocu sa mešavinom dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na toplom mestu 2 nedelje. Dobijenom smesom svake večeri masirati kožu glave, zatim oprati kosu i osušiti.

RAKIJA OD ORAHA (ORAHOVAČA)

Sastojci:

1 l rakije

20 mladih zelenih oraha

1 g cimetove kore

1 g suvog korena đumbira

250 g šećera

Priprema:

Operite orahe, odvojiti na četvrtine i preliti rakijom, dodati cimet, đumbir. Zatvoriti pa ostaviti na sunčano mesto mesec dana. Zatim dodati u rakiju šećer, i ponovo staviti na sunce mesec dana. Nakon toga procediti, i može se konzumirati.

SIRUP

Sastojci:

½ kg zelenih oraha

1 l vode

2 kg meda

Priprema:

Sakupiti mlade, zelene orahe, odvojiti na četvrtine, pa kuvati 2 sata. Procediti, zatim dobijenu tečnost pomešati sa medom, a zatim ponovo kuvati da se zgusne kao sirup.

Primena:

Jedna kašičica za kafu sirupa, na 1,5 dl vode ili čaja, 2 do 4 puta dnevno. Sirup se koristi za jačanje želuca i štitnjače, mišića i čitavog organizma.

MAST

Sastojci:

5 kašika mladih pupoljaka

½ kg svinjske masti

Priprema:

Pupoljke kuvati u masti pola sata, odložiti u ambalažu sa poklopcem, ohladiti i čuvati u frižideru.

Primena:

Protiv peruti i opadanja kose.

 

Izvor: www.beleznica.wordpress.com, www.biljeizdravlje.rs

 

Šta se sve može iskoristiti od tikve? Da li se i koren može upotrebiti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3081-od-tikve-se-nista-ne-baca

 

Zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a posle visokih letnjih temperatura mnogo je lošiji rod voća. Zbog izmrzavanja resa i muških pupoljaka, gotovo je izvesno da će ovo voće da poskupi, mada u trgovinskim lancima još nisu dobili takve najave od dobavljača.

Kao i prošle godine, zbog oštrih slana koje su u maju pogodile dosta regiona Evrope i Turske, očekuje se dosta manji rod oraha. Ove godine smo kao udruženje proizvođača imali zahteve za izvoz preko 4.000 tona oraha u januaru-martu, ali ga već krajem decembra nije bilo ni kod krupnih proizvođača, ni kod nakupaca - kaže aša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Kako kaže Lukić, cenu na tržištu oraha u Srbiji ne formira pijaca, jer su u pitanju mizerne količine. Ne formiraju je krupni uzgajivači, jer je ta grana voćarstva i dalje u začetku zbog pogrešne tehnologije uzgoja i neproduktivnih tradicionalnih sorti.

Na plantažama ekstenzivnog tipa (nema obrade, samo ubiranje roda) se proizvede svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje.

Reč je o samoniklom orahu neujednačenog kvaliteta, boje i ukusa, koji se prodaje isključivo kao očišćeni. Ove godine nakupci su plaćali 400-750 din/kg na veliko, dok je cena na malo na pijacama išla 500-1000 din/kg. Otkupljeni orah ide u, kako kaže Lukić, lance zdrave hrane, markete ili u izvoz.

- Ove jeseni očekujemo rast cena za oko 15-20% u odnosu na prošlu godinu u jeku sezone, zbog druge uzastopne loše berbe. Verujem da će orah na pijacama oko novogodišnjih praznika da pređe 1000-1200 din/kg - upozorava Lukić.

Prema podacima sa terena kojima raspolaže Privredna komora Srbije zasadi oraha su pretrpeli štete kako od prolećnih mrazeva, tako i od visokih temperatura tokom poslednjih meseci, što će se svakako, smatraju, odraziti na ovogodišnji rod, ali ne mora da znači, i na cenu.

- Stanje zasada po regionima je vrlo neujednačeno, od onih gde će rod biti veći nego prethodne godine, do onih gde su oštećenja i do 50%. Krajem septembra se očekuju preciznije procene roda na nivou cele Srbije i formiranje otkupne cene oraha - smatra samostalni savetnik Milada Lukešević u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Agroekonomista Branislav Gulan je, ipak, ubeđen da će do poskupljenja doći.

Zakon ekonomije je takav da kad nečega nema, da će da poskupi. U ovom slučaju će cena da se formira prema našim platežnim mogućnostima. Video sam da je na pijacama trenutna cena oko 800, 900 dinara za kilogram, pa očekujem rast od 20 do 50 odsto - prognozira Gulan.

Poznati trgovinski lanac koji tokom cele godine u ponudi ima domaće orahe u pakovanju od 200 grama, nema najava od dobavljača da će njihova cena, kao ni sitnih kolača koji se od njega prave, da poskupe u narednih 30 dana.

Videćemo šta će biti posle. a sezona slava se primiče...

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31