Gajenje oraha u Srbiji ima dugu tradiciju. Koliko je ova voćka cenjena u našem narodu govori i podatak da postoje brojna naselja čiji je naziv izveden iz reči orah. Malo je poznato da je Srbija između dva rata bila jedan od najvećih izvoznika oraha na svetu, dok se danas ovo koštunjavo voće mahom uvozi.
Međutim, poslednjih godina situacija se menja, sve je više plantaža oraha jer po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbija je izuzetno pogodno tle za ovo voće. Broj rodnih stabala u Srbiji premašuje 2 miliona, pa naša zemlja spada u prvih 15 svetskih proizvođača ovog koštunjavog voća.
Najveće plantaže oraha nalaze se na 100 - 400 m nadmorske visine, mada ih ima i u centralnom delu Srbije i na jugu, što znači da se ova voćka može gajiti u svim voćarskim reonima naše zemlje. Kako piše dr Slobodan Cerović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu orah je u Srbiji vekovima razmnožavan
generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. Gledano na ovaj način čitava Srbija selekciono polje.
Iako je među srpskim voćarima trenutno najpopularniji američki čendler, malo je poznato da postoje i domaće sorte koje po kvalitetu ne zaostaju sa svetskim, naprotiv. Baveći se istraživanjima oraha u Srbiji poslednjih pet i više decenija stručnjaci su izdvojili nekoliko sorta i to na osnovu sledećih parametara - kvalitet ploda, visoka rodnost, kasni početak i rani završetak vegetacije, visoka otpornost na bolesti … Sve ove sorte stvorene su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Šampion ima srednju bujnost stabla, vegetacija počinje krajem aprila, a prinos je i do 43 kilograma oraha po stablu. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 g, jezgro svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina i ima izuzetnu otpornost na niske temperature. Srem - vegetacija ove sorte započinje sredinom
aprila, ima krupan plod težak više od 15 grama, tanku i skoro glatku ljusku. Jezgro je lepe svetle boje, sa oko 66% ulja i 17,4% proteina i spada u sortu visoke rodnosti. Tisa je racemozna sorta oraha. U cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali zbog vrlo krupnog ploda, u grozdu bude maksimalno 7 – 8
plodova. U većini godina cveta homogamno, ima krupan plod okruglog oblika, ali jezgro ne ispunjava najbolje ljusku. No, zbog tanke ljuske, randman je dosta visok (oko 51%). Jezgra nije dovoljno svetlo što se uzima kao nedostatak sorte, a preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni. Bačka ima
srednje bujno i veoma rodno stablo. Plod je srednje krupan (oko 12 g), malo kupastog oblika, svetle i glatke ljuske. Jezgro je izuzetno svetle boje i takođe se može gajiti u vinogradarskoj zoni.

Prinos već u rasadniku

Među najpopularnije domaće sorte oraha, napominje dr Cerović, je Rasna. Ima manju bujnost stabla, odlikuje se kratkom vegetacijom, veoma je otporna na bolesti, ali je prinos izuzetan i to do 51, 6 kilograma ploda po stablu. Prvi prinos daje već u rasadniku, plodovi su srednje veličine (oko 14 g), malo kupasti i
preporučuju se za uzgoj u kontinentalnom delu zemlje. Sorte Kasni rodni i Milko s vegetacijom počinju nešto kasnije početkom maja, pa im je i vegetacioni period znatno kraći u odnosu na ostale sorte. Zbog kasnije vegetacije ne može biti pogođen prolećnim mrazevima, plodovi su srednje krupni (oko
12 g), malo kupastog oblika, a jezgra lepe svetle boje. Kasni rodni ima 48, 1 kilogram prinosa po stablu, dok je Milko nešto bolji sa 49, 7 kilograma po stablu. Kada je u pitanju prinos sa 50, 8 kilograma po stablu treba izdvojiti i sortu Sava. Ima srednju bujnost stabla, s vegetacijom započinje sredinom aprila i
ima ubedljivo najveću laterarnu rodnost od čak 90 procenata što se odražava na veći i sigurniji prinos.
Pored ovih na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu izdvojili su još nekoliko sorta oraha – Nera, koja ima vrlo krupan plod (više od 15 g) i svetlu boju jezgra a daje oko 45, 3 kilograma ploda po stablu. Slične odlike ima i Šejnovo, dok je na dnu liste Franket koji malu bujnost stabla, kasno započinje sa
vegetacijom često tek oko 10. maja, i daje svega 29, 9 kilograma ploda po stablu. Mnogi voćari sadnice oraha biraju po bujnosti stabla. Međutim,
treba imati u vidu da bujnost stabala u velikoj meri zavisi od njegove starosti. Tako, recimo, bujnost mladog stabla sorte Šampion je visoka, srednje je bujnosti stablo iste sorte između 15 i 40 godine starosti, dok je male bujnosti u periodu od 40 do 60 godine starosti. Treba napomenuti i da sorte koje kasno
završavaju vegetaciju nespremne ulaze u period zimskog mirovanja pa često stradaju od niskih zimskih temperatura.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U okviru aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu, u Gornjem Milanovcu održana je prezentacija poljoprivrednih stručnjaka srpsko-turske firme Misbell koja se bavi uvozom i distribucijom laterarnih sorti sadnica oraha. Zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogli su da čuju koje su to prednosti gajenja ovih sorti oraha, kao i pogodnosti i uslove pod kojima sadni materijal mogu nabaviti.

Milanovačkim poljoprivrednicima agronomi firme Misbell pojasnili su prednosti gajenja laterarnih sorti oraha, odnosno sorti koje imaju veću rodnost od tradicionalnih. Voćarima ova firma nudi kompletnu pomoć pri podizanju zasada, kao i njegovo praćenje do berbe.

„Laterarne sorte su one gde je sklop gust, pa tako na jedan hektar zasada dolazi oko 300 sadnica oraha“ To je orah koji mnogo brže ulazi u rodnost, već od 4. ili 5. godine može očekivati rod. Reč je o intenzivnim zasadima gde je neophodan sistem za zalivanje. Mi poslednjih meseci obilazimo opštine, vršimo predavanja i savetujemo svakom ko ima neko parče zemlje da ga zasadi orahom jer je to voćna vrsta koja ne zahteva previše posla i ne čeka se previše na povraćaj uloženog novca. I najvažnije, mi kao firma, kupcima naših sadnica, kasnije nudimo mogućnost otkupa plodova oraha“, izjavila je dipl. ing. poljoprivrede Jelena Gogić, predstavnik i predavač firme Misbell D.O.O. iz Beograda.

Iz Misbella kažu da svaki voćar koji sadni materijal nabavi u ovoj firmi, može računati na stručnu pomoć njihovih agronoma. Takođe, prisutni su i turski stručnjaci koji zajedno sa beogradskim kolegama učestvuju u edukaciji voćara. Što se turskog sadnog materijala tiče iz Misbell-a tvrde da je on u potpunosti odgovarajući za naše klimatsko podneblje, pod uslovom da se primene predložene agrotehničke mere.

„Sadni materijal nastaje na drugačijem klimatskom području iz tog razloga je Turska zemlja koja proizvodi najviše ovih sadnica. Da bi sadni materijal nastao potrebna je blaža mediteranska klima. Što se tiče kasnijih zasada voćnjaka, ovaj orah može da se gaji bilo gde u svetu. Veliki zasadi pod „Čendlerom“ već postoje u Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj. Prema tome priča da ovaj orah klimatski ne može da opstane u Srbiji, apsolutno je daleko od istine“, objasnila je Jelena Gogić

Današnje predavanje deo je redovnih aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu koja u zimskom periodu organizuje brojne tribine, savetovanja i prezentacije koje poljoprivrednicima mogu biti od koristi. Ukoliko se odluče za kupovinu sadnica oraha, milanovački voćari mogu računati na bespovratna sredstva lokalne samouprave.

„Danas imamo prezentaciju u okviru voćarske proizvodnje i gajenja oraha. Opština Gornji Milanovac je u budžetu za poljoprivredu koji u 2020. iznosi 55 miliona dinara izdvojiti sredstva za subvenvcionisanje svih grana poljoprivredne proizvodnje. Voćari mogu da računaju na subvencije u iznosu do 60 odsto vrednosti nabavljenog sadnog materijala. Pored toga, subvencionisaćemo voćare koji podižu protivgradne mreže u iznosu od 50 odsto investicije. U istom procentu ćemo subvencionisati i sisteme za navodnjavanje“, izjavila je Milka Nedeljković, iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac.

Orah se u svetu gaji na oko 80.000 hektara, dok je u našoj zemlji ova grana voćarske proizvodnje manje zastupljena, ali postoje primeri da su u poslednjih nekolidina u Moravičkom okrugu podignuti značajni zasadi pod orahom. Firma Misbell poljoprivrednicima sadnice oraha nudi po ceni od 13 evra po komadu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest691265.html

Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

Tijana Dapčević priznala je da nije posvećena muzici kao ranije, iako i dalje svoje fanove obraduje pesmama.

Pevačica iza sebe ima pet studijskih albuma, mnoštvo hit singlova, uspeha postignutim na festivalima, kao i učešće na Evroviziji.

Ipak, Dapčevićeva vredno nastupa, a od sviranja čela je, kako sama priznaje, odustala, barem kada je reč o ozbiljnoj karijeri reč, jer je za to potrebno "u potpunosti se posvetiti instrumentu", za šta ona sada "nema ambicije"."Sad se bavim i poljoprivrednom u međuvremenu", otkrila je pevačica, dodajući da ima plantažu oraha.

Izvor:https://www.alo.rs/vip/estrada/tijana-dapcevic-odustala-od-muzike-bavi-se-poljoprivredom-evo-sta-je-zasadila/268480/vest

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20 hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada. Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti visoku zaradu.

Vladan Terzić iz sela Tvrdići duže od dve decenije ima plantažu oraha, a na njegovom imanju najzastupljenija je domaća sorta rasna."Loši vremenski uslovi uticali su na količinu roda, ali smo se na kraju ipak izborili. I ove godine imali smo dobre prinose i kvalitetne plodove koji su završili u prodaji", kaže Vladan za RINU i dodaje da su orasi laki za proizvodnju.

"Ne zahteva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah”, rekao je Vladan.

Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.“Orah i leska postaju sve traženiji, jer njihov plasman je osiguran na stranom tržištu. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte rasna, gazenhajm i šampion. Uzgajivači su ponekad skeptični jer počinje da rađa tek u trećoj godini i da bi se zaradilo potrebno je dosta strpljenja, ali orah definitivno može da postane biljka budućnosti u našim krajevima”, rekao je direktor Instituta za voćasrtvo u Čačku, Milan Lukić.

Stručnjaci kažu da je vek eksploatacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vladan-iz-tvrdica-kod-pozege-obezbedio-i-unuke-posadio-ova-stabla-i-zapoceo-unosan/mxgjby2

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

Istraživanje nazvano „Fertinats“ utvrdilo je da muškarci koji unose dosta oraha mogu da poboljšaju seksualni život i orgazme. Ipak, pre nego što svi otrče do prodavnica, određeni skepticizam postoji.Studija je obuhvatila 100 mladih muškaraca u Španiji. Polovini je rečeno da uz svoju uobičajenu ishranu dodaju i najmanje 60 grama sirovih oraha dnevno i da tako nastave 14 nedelja. Ostatak učesnika ništa nije morao da menja u svojoj ishrani, sem da izbegava orahe kad god može.Pre i posle istraživanja, ispitanici su odgovarali na pitanja o svojim seksualnim aktivnostima i urađene su im analize krvi kako bi bili utvrđeni niovi azot-monoksida i E-selektina.

Između dve grupe nisu zabeležene nikakve veće razlike pre početka studije, ali je posle naučni tim utvrdio da su oni koji su jeli orahe prijavili povećanje „orgazmične funkcije“ i seksualne želje.

U zaključku istraživanja navodi se da je pokazalo da zdrava ishrana u kojoj se nalaze i orasi može da poboljša „erektilnu i seksualnu želju“. Studija je objavljena u časopisu Nutrišon (Nutrition).

Nalazi istraživanja u skladu su ranijim kliničkim studijama, poput one u kojoj su ispitanici sa erektilnim disfunkcijama tri nedelje unosili 100 grama pistaća dnevno i prijavili poboljšanje u erekcijama.

Još jedno ranije istraživanje pokazalo je da su ispitanici koji su jeli orahe popravili kvalitet i kvantitet sperme.

Međutim, postoji jedan problem. Nivo azot-monoksida i E-selektina se nije promenio posle istraživanja ni u jednoj grupi, a pošto su naučnici izdvojili te molekule kao ključne za popravljanje muške erektilne funkcije, onda nisu sigurni čemu da pripišu rezultate.

Ne znajući tačno zašto je A povezano sa B, ne znači i da veza između njih ne postoji, ali da mora da postoji neko drugo objašnjenje. Takođe je moguće i da je prijavljeno poboljšanje u seksualnim aktivnostima placebo efekat izazvan znanjem ispitanika da unose orahe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3604086/sezdeset-grama-oraha-dnevno-za-bolji-seks-ali-naucnici-ne-znaju-zasto.html

Čuveni narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek“. Veruje se da svaki organ u čovekom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovile kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija. 
Orah (lat. Juglans) je biljaka iz porodice Juglandaceae. U zavisnosti od porekla i ukrštanja postoji više od dvadesetak vrsta oraha, ali je najrasprostranjeniji „karpatski orah“ tanke ljuske kod nas poznat kao domaći orah. Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Dugo se smatralo da nije zdrav, jer je bogat mastima, ali su naučna istraživanja pokazala da je orah u odnosu na ostalo koštuničavo voće najzdraviji, pre svega zbog velikog sadržaja omega tri masnih kiselina, ali i duplo većeg sadržaja antioksidansa. Omega tri masne kiseline imaju protivupalna svojstva, snižavaju krvni pritisak i štite kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem samo sedam oraha dnevno organizmu se obezbeđuje dnevna doza omega tri masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i pozitivno deluje kod dijabetesa tipa 2. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju
oksidaciju „lošeg“ holesterola. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštičavom voću. Prema istraživanju Univerziteta u Pensilvaniji ovo voće je toliko bogato antioksidantima da pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije što
je uzrok mnogih bolesti. Zato ne čudi što je orah proglašen za super hranu i nalazi se među prve tri najzdravije namirnice za čovekov organizam.
Orasi su bogati i zdravim vlaknima, proteinima, mineralima, a sadrže i vitamine A, B, C i E. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode.
Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Iako je kalorijska vrednost oraha velika (100 grama ima oko 650
kcal) može da podstakne gubitak težine, jer brzo zasiti. Orasi sadrže mangan, kalijum, cink, kalcijum, gvožđe, magnezijum, selen i bakar, koji služe u različite svrhe, uključujući razvoj spermatozoida, pa ne čudi što su med i orah oduvek važili i za afrodizijak za muškarce.

Lekovita svojstva oraha
Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost. Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi ineoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene
rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.
Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom. Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv
glista.

Narodna verovanja
Osim kao hrana i lek orah ima veoma važnu ulogu u narodnoj mitologiji. Neopravdano ga „bije glas“ da se u njegovim krošnjama skupljaju zli duhovi, pa se
veruje da „ko zaspi pod orahom izgubiće snagu.“ Prema starim verovanjima orah (i drvo i plod) u vezi je sa donjim svetom mrtvih. Zato se za Badnje veče (posvećeno pokojnicima) stavlja po jedan orah u svaki ugao sobe, gde inače obitavaju duhovi mrtvih ukućana. Međutim, orasi su i simbol plodnosti, pa se do danas zadržao običaj da nevesta pre ulaska u kuću muža na krov baca orahe kako bi par imao decu.
Orah može da dostigne visinu od 30 metara i da živi 100 godina, pa se veruje da mlad čovek ne treba da sadi orah, jer će umreti čim drvo dostigne debljinu njegovog vrata. Bilo kako bilo orah je dobio svoje mesto i u „Gorskom vijencu“ čuvenog pesnika, mislioca, vladara i vladike Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša koji kaže:„Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Kod nas se u poslednje vreme dosta podižu zasadi kalemljenog oraha. Naši proizvođači danas nalaze podatke sa lakoćom na internetu o gajenju oraha, ali su često te informacije nepotpune ili nekada beznačajne ukoliko se tumače nepravilno i u ne kontekstu sa drugim informacijama. Tako na primeru tačnih podataka laički protumačenih, imamo da orah sorte Rasna počinje da rađa u rasadniku, nije obavezno, i jedan deo proizvođača se odmah odlučuje za tu sortu ne uzimajući u obzir otpornost na niske temperature, postojanje adekvatne sorte oprašivača na tržištu. Drugi slučaj je da orah sorte Gazenhajm 139 ima osobinu zametanja određenog broja plodova bez oplođenja, partenokarpija, i naš se proizvođač odmah odlučuje za sadnju te sorte jer je za njega to prava stvar, a opet ne uzimajući u obzir da procenat tako zametnutih plodova ne obezbeđuje stabilne prinose, otpornosti na bolesti i mogućnost zaštite, boja jezgre. Veoma često se u praksi dešava, da ni prodavac sadnica ne poznaje dovoljno biologiju i vremena cvetanja oraha, pa šablonski preporučuju sortu Rasna kao univerzalnog oprašivača. Rasna je pogodan oprašivač za većinu sorti ali ne i za svaku i nije jedina sorta oprašivač za neku sortu.
U ovom tekstu ćemo posvetiti pažnju cvetanju oraha i izboru sorte oprašivača jer te dve teme idu zajedno ruku pod ruku.
Ne možemo birati sorte i oprašivače, a da ne poznajemo minimum vremena cvetanja muških i ženskih cvetova u zavisnosti od sorte. Orah je biljka na kojoj se muški i ženski cvetovi razdvojeni i otvaraju se nezavisno jedni od drugih. Muški svetovi su grupisani u cvastima odnosno resama, zameću se u pazuhu listova jednogodišnjih mladara, u godini koja prethodi cvetanju. Rese sadrže 70 do 150 muških cvetova, gde svaki cvet ima oko 40 prašnika sa po 5.000 do 10.000 polenovih zrna koje raznosi vetar i vrši oprašivanje. Ženski cvetovi su sitni, maljavi zelene boje. Mogu biti pojedinačni ili u cvastima od po 2 do 3 cveta. Ženski cvetovi se nalaze na vrhovima jednogodišnjih mladara, sa čim se povezuje smisao pravilne rezidbe oraha, gde se može prinos povećati do 30%, o tome u nekom od narednih brojeva.
Orah cveta najčešće od sredine aprila do sredine maja meseca. Kod nekih sorti se otvaraju prvo muški cvetovi a zatim ženski, kao što su Franquete, Šejnovo, Jupiter, Gasenhajm 251, Srem, Bačka, Vujan. Dok kod sorti kao što su Gasenhajm 139, Elit prvo otvaraju ženski cvetovi. Postoje neke sorte kod kojih se ženski i muški cvetovi otvaraju približno istovremeno, Tisa, Ibar, NS kasni. Dužina vremena cvetanja muških i ženskih cvetova je različita i zavisi od sorte i temperature u momentu cvetanja. Tako dužina vremena resanja može da se kreće od 3 do 11 dana kod jedne iste sorte i zavisna je od spoljne temperature. Dok ženski cvetovi na jednom stablu mogu biti otvoreni 2 do 3 nedelje opet zavisno od spoljne temperature, a jedan ženski cvet može biti otvoren 7 do 10 dana.
Razlika između vremena otvaranja muških i ženskih cvetova može biti od dva do desetak dana. Polen može na sobnoj temperaturi da zadrži klijavost 2 do 3 dana. Minimalna temperatura za klijanje polena iznosi 14°C, dok je optimalna 28°C. Sorte pogodni oprašivači se biraju tako da se poklapa potpuno ili delimično vreme otvaranja ženskih cvetova gajene sorte sa vremenom otvaranja muških cvetova, resanjem, sorte oprašivača. Što je veći period poklapanja cvetanja to je bolje. Glavnu sortu biramo na osnovu otpornosti na mraz zavisno od našeg lokaliteta , odnos no učestalosti kasnih prolećnih mrazeva, zatim željenih karakteristika, randman, boja jezgra, otpornosti na bolesti ukoliko nam je teren loš i otežana zaštita. A sortu oprašivač biramo na osnovu vremena cvetanja ženskih cvetova glavne sorte, sa kojom mora da se poklopi što je moguće više resanje sorte oprašivača. Kako sam stalno na terenu i u kontaktu sa proizvođačima, srećem se sa pitanjem: moj orah je pun cveta , misleći na rese, a evo noćas bio mraz, da li će roditi nešto?
Ako smo pažljivo pročitali prethodni deo teksta i ako je u pitanju sorta kod koje se prvo otvaraju muški cvetovi odnosno resa, taj orah će roditi ukoliko sve ostalo bude bilo u redu. Drugo pitanje sa kojim se srećem je: imam mali zasad kalemljenog oraha, cveta svake godine , pun resa, ali ne rađa? kako muški cvetovi ne donose rod već ženski, orah može da nema ni jednu resu ukoliko ima ženske cvetove i po godnu sortu oprašivača koja je dala rese i polen, orah može biti pun roda.
Prema istraživanjima i podacima koji se nalaze u naučnoj i stručnoj literaturi orjentaciona vremena početka cvetanja nekih sorti su: Šampion počinje da resa oko 28. aprila a ženski cvetovi počinju da se otvaraju oko 4. maja. Srem resa 25. aprila, a 3. maja je počeo sa otvaranjem ženskih cvetova . Rasna počinje sa resanjem 2. maja, a ženski cvetovi se počinju otvarati 3. maja. Kasni rodni sa resanjem počinje 13. maja, a sa otvaranjem ženskih cvetova počinje
18. maja Šejnovo resa od 26. aprila, a ženske cvetove otvara 2. maja. Jupiter sa resanjem kreće oko 2. maja, a sa ženskim cvetovima oko 6. maja. Gasenhajm 139 kod kog se prvo otvaraju ženski cvetovi oko 27. aprila počinje da resa tek oko 15. maja. Franket sa resanjem počinje oko 3. maja dok sa otvaranjem ženskih cvetova počinje oko 9. maja.
Ovde smo naveli samo neke od sorti i odatle možemo videti da je Rasna dobar oprašivač za Šampiona, Šejnovo i da se
malo manje ali nekada dovoljno poklapa sa sortom Jupiter, dok za sortu Kasni rodni ne može biti oprašivač , a za sortu Gasenhajm 139 u povoljnim uslovima može se do izvesne mere poklopiti cvetanje. Za sortu kasni rodni mogao bi da dođe u obzir kao oprašivač sorta Gasenhajm 139. Dok bi za Rasnu pogodan oprašivač bila sorta Franket.

Izvor:Agropress magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30