Čuveni narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek“. Veruje se da svaki organ u čovekom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovile kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija. 
Orah (lat. Juglans) je biljaka iz porodice Juglandaceae. U zavisnosti od porekla i ukrštanja postoji više od dvadesetak vrsta oraha, ali je najrasprostranjeniji „karpatski orah“ tanke ljuske kod nas poznat kao domaći orah. Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Dugo se smatralo da nije zdrav, jer je bogat mastima, ali su naučna istraživanja pokazala da je orah u odnosu na ostalo koštuničavo voće najzdraviji, pre svega zbog velikog sadržaja omega tri masnih kiselina, ali i duplo većeg sadržaja antioksidansa. Omega tri masne kiseline imaju protivupalna svojstva, snižavaju krvni pritisak i štite kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem samo sedam oraha dnevno organizmu se obezbeđuje dnevna doza omega tri masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i pozitivno deluje kod dijabetesa tipa 2. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju
oksidaciju „lošeg“ holesterola. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštičavom voću. Prema istraživanju Univerziteta u Pensilvaniji ovo voće je toliko bogato antioksidantima da pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije što
je uzrok mnogih bolesti. Zato ne čudi što je orah proglašen za super hranu i nalazi se među prve tri najzdravije namirnice za čovekov organizam.
Orasi su bogati i zdravim vlaknima, proteinima, mineralima, a sadrže i vitamine A, B, C i E. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode.
Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Iako je kalorijska vrednost oraha velika (100 grama ima oko 650
kcal) može da podstakne gubitak težine, jer brzo zasiti. Orasi sadrže mangan, kalijum, cink, kalcijum, gvožđe, magnezijum, selen i bakar, koji služe u različite svrhe, uključujući razvoj spermatozoida, pa ne čudi što su med i orah oduvek važili i za afrodizijak za muškarce.

Lekovita svojstva oraha
Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost. Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi ineoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene
rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.
Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom. Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv
glista.

Narodna verovanja
Osim kao hrana i lek orah ima veoma važnu ulogu u narodnoj mitologiji. Neopravdano ga „bije glas“ da se u njegovim krošnjama skupljaju zli duhovi, pa se
veruje da „ko zaspi pod orahom izgubiće snagu.“ Prema starim verovanjima orah (i drvo i plod) u vezi je sa donjim svetom mrtvih. Zato se za Badnje veče (posvećeno pokojnicima) stavlja po jedan orah u svaki ugao sobe, gde inače obitavaju duhovi mrtvih ukućana. Međutim, orasi su i simbol plodnosti, pa se do danas zadržao običaj da nevesta pre ulaska u kuću muža na krov baca orahe kako bi par imao decu.
Orah može da dostigne visinu od 30 metara i da živi 100 godina, pa se veruje da mlad čovek ne treba da sadi orah, jer će umreti čim drvo dostigne debljinu njegovog vrata. Bilo kako bilo orah je dobio svoje mesto i u „Gorskom vijencu“ čuvenog pesnika, mislioca, vladara i vladike Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša koji kaže:„Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Kod nas se u poslednje vreme dosta podižu zasadi kalemljenog oraha. Naši proizvođači danas nalaze podatke sa lakoćom na internetu o gajenju oraha, ali su često te informacije nepotpune ili nekada beznačajne ukoliko se tumače nepravilno i u ne kontekstu sa drugim informacijama. Tako na primeru tačnih podataka laički protumačenih, imamo da orah sorte Rasna počinje da rađa u rasadniku, nije obavezno, i jedan deo proizvođača se odmah odlučuje za tu sortu ne uzimajući u obzir otpornost na niske temperature, postojanje adekvatne sorte oprašivača na tržištu. Drugi slučaj je da orah sorte Gazenhajm 139 ima osobinu zametanja određenog broja plodova bez oplođenja, partenokarpija, i naš se proizvođač odmah odlučuje za sadnju te sorte jer je za njega to prava stvar, a opet ne uzimajući u obzir da procenat tako zametnutih plodova ne obezbeđuje stabilne prinose, otpornosti na bolesti i mogućnost zaštite, boja jezgre. Veoma često se u praksi dešava, da ni prodavac sadnica ne poznaje dovoljno biologiju i vremena cvetanja oraha, pa šablonski preporučuju sortu Rasna kao univerzalnog oprašivača. Rasna je pogodan oprašivač za većinu sorti ali ne i za svaku i nije jedina sorta oprašivač za neku sortu.
U ovom tekstu ćemo posvetiti pažnju cvetanju oraha i izboru sorte oprašivača jer te dve teme idu zajedno ruku pod ruku.
Ne možemo birati sorte i oprašivače, a da ne poznajemo minimum vremena cvetanja muških i ženskih cvetova u zavisnosti od sorte. Orah je biljka na kojoj se muški i ženski cvetovi razdvojeni i otvaraju se nezavisno jedni od drugih. Muški svetovi su grupisani u cvastima odnosno resama, zameću se u pazuhu listova jednogodišnjih mladara, u godini koja prethodi cvetanju. Rese sadrže 70 do 150 muških cvetova, gde svaki cvet ima oko 40 prašnika sa po 5.000 do 10.000 polenovih zrna koje raznosi vetar i vrši oprašivanje. Ženski cvetovi su sitni, maljavi zelene boje. Mogu biti pojedinačni ili u cvastima od po 2 do 3 cveta. Ženski cvetovi se nalaze na vrhovima jednogodišnjih mladara, sa čim se povezuje smisao pravilne rezidbe oraha, gde se može prinos povećati do 30%, o tome u nekom od narednih brojeva.
Orah cveta najčešće od sredine aprila do sredine maja meseca. Kod nekih sorti se otvaraju prvo muški cvetovi a zatim ženski, kao što su Franquete, Šejnovo, Jupiter, Gasenhajm 251, Srem, Bačka, Vujan. Dok kod sorti kao što su Gasenhajm 139, Elit prvo otvaraju ženski cvetovi. Postoje neke sorte kod kojih se ženski i muški cvetovi otvaraju približno istovremeno, Tisa, Ibar, NS kasni. Dužina vremena cvetanja muških i ženskih cvetova je različita i zavisi od sorte i temperature u momentu cvetanja. Tako dužina vremena resanja može da se kreće od 3 do 11 dana kod jedne iste sorte i zavisna je od spoljne temperature. Dok ženski cvetovi na jednom stablu mogu biti otvoreni 2 do 3 nedelje opet zavisno od spoljne temperature, a jedan ženski cvet može biti otvoren 7 do 10 dana.
Razlika između vremena otvaranja muških i ženskih cvetova može biti od dva do desetak dana. Polen može na sobnoj temperaturi da zadrži klijavost 2 do 3 dana. Minimalna temperatura za klijanje polena iznosi 14°C, dok je optimalna 28°C. Sorte pogodni oprašivači se biraju tako da se poklapa potpuno ili delimično vreme otvaranja ženskih cvetova gajene sorte sa vremenom otvaranja muških cvetova, resanjem, sorte oprašivača. Što je veći period poklapanja cvetanja to je bolje. Glavnu sortu biramo na osnovu otpornosti na mraz zavisno od našeg lokaliteta , odnos no učestalosti kasnih prolećnih mrazeva, zatim željenih karakteristika, randman, boja jezgra, otpornosti na bolesti ukoliko nam je teren loš i otežana zaštita. A sortu oprašivač biramo na osnovu vremena cvetanja ženskih cvetova glavne sorte, sa kojom mora da se poklopi što je moguće više resanje sorte oprašivača. Kako sam stalno na terenu i u kontaktu sa proizvođačima, srećem se sa pitanjem: moj orah je pun cveta , misleći na rese, a evo noćas bio mraz, da li će roditi nešto?
Ako smo pažljivo pročitali prethodni deo teksta i ako je u pitanju sorta kod koje se prvo otvaraju muški cvetovi odnosno resa, taj orah će roditi ukoliko sve ostalo bude bilo u redu. Drugo pitanje sa kojim se srećem je: imam mali zasad kalemljenog oraha, cveta svake godine , pun resa, ali ne rađa? kako muški cvetovi ne donose rod već ženski, orah može da nema ni jednu resu ukoliko ima ženske cvetove i po godnu sortu oprašivača koja je dala rese i polen, orah može biti pun roda.
Prema istraživanjima i podacima koji se nalaze u naučnoj i stručnoj literaturi orjentaciona vremena početka cvetanja nekih sorti su: Šampion počinje da resa oko 28. aprila a ženski cvetovi počinju da se otvaraju oko 4. maja. Srem resa 25. aprila, a 3. maja je počeo sa otvaranjem ženskih cvetova . Rasna počinje sa resanjem 2. maja, a ženski cvetovi se počinju otvarati 3. maja. Kasni rodni sa resanjem počinje 13. maja, a sa otvaranjem ženskih cvetova počinje
18. maja Šejnovo resa od 26. aprila, a ženske cvetove otvara 2. maja. Jupiter sa resanjem kreće oko 2. maja, a sa ženskim cvetovima oko 6. maja. Gasenhajm 139 kod kog se prvo otvaraju ženski cvetovi oko 27. aprila počinje da resa tek oko 15. maja. Franket sa resanjem počinje oko 3. maja dok sa otvaranjem ženskih cvetova počinje oko 9. maja.
Ovde smo naveli samo neke od sorti i odatle možemo videti da je Rasna dobar oprašivač za Šampiona, Šejnovo i da se
malo manje ali nekada dovoljno poklapa sa sortom Jupiter, dok za sortu Kasni rodni ne može biti oprašivač , a za sortu Gasenhajm 139 u povoljnim uslovima može se do izvesne mere poklopiti cvetanje. Za sortu kasni rodni mogao bi da dođe u obzir kao oprašivač sorta Gasenhajm 139. Dok bi za Rasnu pogodan oprašivač bila sorta Franket.

Izvor:Agropress magazin

 Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do,  gde smo upoznali Vladana Anđelkovića,  koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm i isto toliko širine.

„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke,  što se sada i dešava. Zbog toga,  ali i zbog manje primene hemijskih sredstava,  odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.

U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha,  pa  je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.

„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena,  kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5  metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod.

Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:

„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje.

 „Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.

Ono što je zanimalo brojne čitaoce,  jeste da li se orah orezuje i  da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje,  a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.  

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu za januar 2019. godine

Informacije o pretplati 0692211049

Video prilg j ena linku: https://www.youtube.com/watch?v=0kDRbYG8AFM&feature=youtu.be 

U Srbiji je sve češće razmišljanje vlasnika poljoprivrednog zemljišta koje je neiskorišćeno šta posaditi. Oni koji nemaju vremena da se posvete ovom poslu najčešće razmišljaju o sadnji oraha. To može biti zanimljiv izbor, međutim treba vremena do prvog roda. Kada taj rod dođe većina nije upućena kako se zapravo postupa sa plodovima oraha, a to ne znaju ni oni koji već poseduju nekoliko stabala.

Naime, prema istraživanju tržišta najbolje se prodaje orah svetle ljuske, ili onaj koji je očišćen. Bilo da se radi o jednom ili drugom načinu prodaje oraha, treba znati da je od velike važnosti kako ćemo orah čuvati do prodaje. Da bismo dobili svetlu ljusku oraha, potrebno je da plodove nakon skupljanja operemo pod jakim mlazom vode. 

Koja je kričitna temperatura za čuvanje oraha? Da li se orah lakše čuva od jabučastog ili koštunjavog voća? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja o čuvanju ploda oraha možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Saveti: Nega mladog zasada leske 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

RAKIJA OD JAGODA
* 1 kg jagoda, ½ kg šećera
* 1 l vode, 1 l šljivovice

Jagode oprati, očistiti, naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kuvati 8-10 minuta, pa ih ispasirati. Dobijenoj tečnosti dodati šećer, vratiti na šporet i uz mešanje kuvati dok se sav šećer ne otopi. Pomeriti sa šporeta, dodati šljivovicu, promešati, skinuti penu i sipati u sterilisane flaše. Flaše dobro zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu (podrum) 3-4 nedelje.

RAKIJA OD RUZMARINA
* 80 g ruzmarina
* 20 g tamjana
* 100 g šećera
* 1 l rakije
Šećer rastopiti u rakiji, te rakijom preliti listove ruzmaina i tamjana. Nakon što odstoji dva meseca na sunčanom mestu, rakiju procediti i ostaviti da odstoji još dva meseca pre upotrebe.

RAKIJA OD BANANA
* 5 banana
* litar komovice
Banane lepo oljuštite i poređate u teglu zapremine 3 litra (ne morate ih seckati), prelijte 1 litar komovice (poželjno je da bude domaća, kako biste znali šta ćete piti). Šećer dodati po želji. Povežite teglu belim papirom i poklopite porcelanskom tacnom. Ostavite da stoji 21 dan, nakon toga procedite, i pretočite u flašu.

RAKIJA OD KAMILICE
* 100 g cvetova kamilice
* 1 limun
* 1 dl destilovane vode
* 9 dl rakije
Cvetove kamilice i koricu limuna preliti destilovanom vodom i rakijom, ostaviti 5-6 nedelja na sunčanom mestu. Rakiju procediti, ostaviti još dva meseca pre upotrebe.

 

SAVETI: Kako otkloniti mane koje degradiraju rakiju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3171-saveti-kako-otkloniti-mane-koje-degradiraju-rakiju

 

Od mladih oraha pripremaju se sirupi, čajevi, tinkture, lekovite rakije. Bogati lekovitim sastojcima, listovi, mladi i zreli plodovi, kao i zelene ljuske oraha (Juglans regia), čije raskošno stablo može da dostigne i do 25 metara, upotrebljavani su za lečenje mnogobrojnih bolesti još od antičkog doba, a njihovu lekovitost potvrdila je i savremena medicina. Orah raste samoniklo ili polusamoniklo od jugoistočne Evrope do Dalekog istoka. 

Zeleni orasi su jedinstven prirodni rezervoar vitamina C, ali i fenolskih jedinjenja. Bogati su i mineralima poput joda, kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa i cinka, hlora, sumpora, mangana i bakra. S obzirom na to da su, osim vitaminom C, bogati i drugim vitaminima (E, B1, B6, B9), kao i omega - 3 masnim kiselinama, preparati od zelenih oraha daju se slabašnoj deci i malokrvnima.

Na Balkanu se i danas održao lep običaj, da se mladi zeleni, takozvani mlečni oraščići, ili samo zelene ljuske, dodaju u med i poslužuju kao slatko.

ČAJ

Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšanje krvne slike i jačanje krvi, zatim jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, gnojnih rana svih vrsta, te za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju.

Efikasan je u lečenju rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zuba i bolesti desni.

Vrlo dobri rezultati postižu se u slučaju saniranja bubuljica, krastica na glavi, lišajeva na bradi, gnojnih osipa.

SIRUP

Od zelenih nedozrelih plodova ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda, priprema se lekoviti sirup. Kod spoljne primene, orah se koristi za obloge i kupanje, protiv upale očiju, hroničnog ekcema i nečistih rana, a može da posluži i kao odličan preparat za kosu.

Mladi, zeleni orasi su bogati vitaminom C i drugim vitaminima, pa se stavljaju u med kao “slatko”. S obzirom na to da predstavlja pravu riznicu vitamina, proizvodi od oraha daju se bolesnicima, slabašnoj deci i slabokrvnim osobama. Kada se dodiruju na Suncu, svi delovi biljke potamne i „oboje“ ruke crnom bojom koja se teško skida. Međutim, upravo zahvaljujući toj osobini, od oraha se dobiva kvalitetno ulje, koje se nanosi na kožu pre sunčanja, kako bi se osiguralo ravnomerno i lako tamnjenje.

ZA JAČANJE KOSE

Samleti 10 kašika orahovih jezgri i staviti u 1 litru alkohola (96 %). Bocu sa mešavinom dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na toplom mestu 2 nedelje. Dobijenom smesom svake večeri masirati kožu glave, zatim oprati kosu i osušiti.

RAKIJA OD ORAHA (ORAHOVAČA)

Sastojci:

1 l rakije

20 mladih zelenih oraha

1 g cimetove kore

1 g suvog korena đumbira

250 g šećera

Priprema:

Operite orahe, odvojiti na četvrtine i preliti rakijom, dodati cimet, đumbir. Zatvoriti pa ostaviti na sunčano mesto mesec dana. Zatim dodati u rakiju šećer, i ponovo staviti na sunce mesec dana. Nakon toga procediti, i može se konzumirati.

SIRUP

Sastojci:

½ kg zelenih oraha

1 l vode

2 kg meda

Priprema:

Sakupiti mlade, zelene orahe, odvojiti na četvrtine, pa kuvati 2 sata. Procediti, zatim dobijenu tečnost pomešati sa medom, a zatim ponovo kuvati da se zgusne kao sirup.

Primena:

Jedna kašičica za kafu sirupa, na 1,5 dl vode ili čaja, 2 do 4 puta dnevno. Sirup se koristi za jačanje želuca i štitnjače, mišića i čitavog organizma.

MAST

Sastojci:

5 kašika mladih pupoljaka

½ kg svinjske masti

Priprema:

Pupoljke kuvati u masti pola sata, odložiti u ambalažu sa poklopcem, ohladiti i čuvati u frižideru.

Primena:

Protiv peruti i opadanja kose.

 

Izvor: www.beleznica.wordpress.com, www.biljeizdravlje.rs

 

Šta se sve može iskoristiti od tikve? Da li se i koren može upotrebiti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3081-od-tikve-se-nista-ne-baca

 

Zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a posle visokih letnjih temperatura mnogo je lošiji rod voća. Zbog izmrzavanja resa i muških pupoljaka, gotovo je izvesno da će ovo voće da poskupi, mada u trgovinskim lancima još nisu dobili takve najave od dobavljača.

Kao i prošle godine, zbog oštrih slana koje su u maju pogodile dosta regiona Evrope i Turske, očekuje se dosta manji rod oraha. Ove godine smo kao udruženje proizvođača imali zahteve za izvoz preko 4.000 tona oraha u januaru-martu, ali ga već krajem decembra nije bilo ni kod krupnih proizvođača, ni kod nakupaca - kaže aša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Kako kaže Lukić, cenu na tržištu oraha u Srbiji ne formira pijaca, jer su u pitanju mizerne količine. Ne formiraju je krupni uzgajivači, jer je ta grana voćarstva i dalje u začetku zbog pogrešne tehnologije uzgoja i neproduktivnih tradicionalnih sorti.

Na plantažama ekstenzivnog tipa (nema obrade, samo ubiranje roda) se proizvede svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje.

Reč je o samoniklom orahu neujednačenog kvaliteta, boje i ukusa, koji se prodaje isključivo kao očišćeni. Ove godine nakupci su plaćali 400-750 din/kg na veliko, dok je cena na malo na pijacama išla 500-1000 din/kg. Otkupljeni orah ide u, kako kaže Lukić, lance zdrave hrane, markete ili u izvoz.

- Ove jeseni očekujemo rast cena za oko 15-20% u odnosu na prošlu godinu u jeku sezone, zbog druge uzastopne loše berbe. Verujem da će orah na pijacama oko novogodišnjih praznika da pređe 1000-1200 din/kg - upozorava Lukić.

Prema podacima sa terena kojima raspolaže Privredna komora Srbije zasadi oraha su pretrpeli štete kako od prolećnih mrazeva, tako i od visokih temperatura tokom poslednjih meseci, što će se svakako, smatraju, odraziti na ovogodišnji rod, ali ne mora da znači, i na cenu.

- Stanje zasada po regionima je vrlo neujednačeno, od onih gde će rod biti veći nego prethodne godine, do onih gde su oštećenja i do 50%. Krajem septembra se očekuju preciznije procene roda na nivou cele Srbije i formiranje otkupne cene oraha - smatra samostalni savetnik Milada Lukešević u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Agroekonomista Branislav Gulan je, ipak, ubeđen da će do poskupljenja doći.

Zakon ekonomije je takav da kad nečega nema, da će da poskupi. U ovom slučaju će cena da se formira prema našim platežnim mogućnostima. Video sam da je na pijacama trenutna cena oko 800, 900 dinara za kilogram, pa očekujem rast od 20 do 50 odsto - prognozira Gulan.

Poznati trgovinski lanac koji tokom cele godine u ponudi ima domaće orahe u pakovanju od 200 grama, nema najava od dobavljača da će njihova cena, kao ni sitnih kolača koji se od njega prave, da poskupe u narednih 30 dana.

Videćemo šta će biti posle. a sezona slava se primiče...

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30