U pitomoj Šumadiji na Oplencu nedaleko od Topole ušuškao se Kraljevski kompleks, koga zovu i srpski Versaj. Na vrhu brda je crkva – mauzolej
kralja Petra I Karađorđevića „Sveti Đorđe“ u čijoj kripti je sahranjeno 28 članova kraljevske porodice. U okviru kompleksa nalazi se muzej, vile kralja
Aleksandra (Kraljeva vila) i kraljice Marije, kraljevska vinarija, vinogradi, Karađorđev konak i kasarna, hotel…
Kompleks se prostire na 142 hektara, a kao svoju zadužbinu kralj Petar I Karađorđević je testamentom ostavio srpskom narodu. Deo kompleksa je
otvoren za javnost i godišnje ga poseti više od 80.000 turista mahom iz Rusije i Kine.
U Petrovoj kući pet godina je živeo kralj Petar I Karađorđević lično nadgledajući gradnju crkve Svetog Đorđa. Građena je po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića koji je projektovao i crkvu, a sagrađena je u šumadijskom stilu. Iako je građena kao privremeni objekat vremenom je pretvorena je u Muzej venaca i relikvija u kome se čuva deo blaga kraljevske porodice. Tokom svoje vladavine Karađorđevići su dobijali vredne poklone iz Jerusalima,
sa Svete Gore, iz carske Rusije, ali je malo toga sačuvano.
Svetogorske ikone, zlatna dijadema, Zlatni Faberžeov ram sa fotografijom kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, sablja dimiskija od srebra i zlata
izrađena u Beču, maršalska palica, kao i mnoge druge crkvene i lične relikvije kraljevske porodice samo su neki od izuzetno vrednih eksponata koji se čuvaju u ovom muzeju. O blagu Karađorđevića decenijama su se ispredale legende i mitovi. Nakon aprilskog sloma 1941. jedva punoletni kralj Petar II Karađorđević sklonio se u Veliku Britaniju. Legenda kaže da je sa sobom odneo ogromno blago iz kraljevskog trezora. Međutim, istorija je pokazala da je istina ipak bila nešto drugačija.
Naime, od 204 vreća sa zlatom, srebrom i neprocenjivim umetničkim delima samo 16 je stiglo u London. Najveći deo su zaplenili Nemci, nešto Italijani, a deo je završio u rukama ustaša. Najvrednije crkvene relikvije čuvane su u manastiru Ostrog gde su sedam godina posle Drugog svetskog rata pored zlata nađene
neprocenjive relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru posle propasti Romanovih. To su tri najveće hrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist. Ove relikvije se danas čuvaju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ikona u sedefu
Najdragoceni eksponat u muzeju na Oplencu je ikona „Tajna večera” izrađena u sedefu po motivima istoimenog čuvenog Mikelanđelovog dela. Ovu ikonu
je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine u znak zahvalnosti za pomoć Jevrejima. Posle atentata u Marseju na sahranu kralja Aleksandra kao Hitlerov izaslanik došao je Herman Gering. On je bio opčinjen ikonom u sedefu koju je video na Oplencu, pa je nakon okupacije završila u njegovim rukama. Sve do kraja rata zauzimala je počasno mesto u njegovoj spavaćoj sobi. Vraćena je u Srbiju, preko Međunarodnog suda pravde
1947. godine. Zasluge pripadaju i tadašnjoj tajnoj službi Ozna, a posebno jednom čoveku - Slobodanu Krstiću Uči rodom iz okoline Topole. Obučen za specijalne operacije on je uspeo da uđe u trag ovoj dragocenosti i omogući njen povratak u zemlju. Osim ikone u sedefu na Oplencu se čuva još nekoliko vrednih svetogorskih ikona od kojih je najpoznatija ona sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona. Nju je kralj Petar I dobio od svetogorskog bratstva kao poklon povodom stupanja na presto 1904. Veruje se da je čudotvorna, jer je blago koje se u najdramatičnijim trenucima nalazilo u njenoj blizini ostalo je sačuvano do današnjih dana.
Pažnju posetilaca muzeja privlači i duborez u maslinovom drvetu grčkog monaha Grigorija koja je rađena 60 godina, tu je i ikonostas, poklon ruskog cara Nikolaja koji je kralj Petar nosio kroz Albaniju kao priručni oltar, dijadema kraljice Marije sa pramenom kose, venčani prsten kralja Aleksandra i kraljice Marije sa grbovima dve kraljevske kuće, sablja poklon od kozaka, naočari po kojima je Aleksandar Karađorđević bio poznat, ratne beleške, dnevnik kralja Petra Prvog, pisma, fotografije kraljice Marije... Mnogi smatraju da u kolekciji oplenačkog blaga nedostaje kruna kralja Petra I Karađorđevića, jedina
sačuvana kruna nekog srpskog vladara. Izlivena je od bronze sa ručke Karađorđevog topa zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje.
Tokom povlačenja ka Albaniji za vreme Prvog svetskog rata kralj je odlučio da ovu relikviju ostavi u Srbiji. U gluvo doba noći uklonjene su podne daske u zgradi Prizrenske bogoslovije, iskopana je rupa i nju položena kraljevska kruna. Tokom Drugog svetskog rata čuvana je u manastiru Žiča, potom se selila od muzeja do muzeja da bi 2005. završila u Istorijskom muzeju Srbije iako bi bilo prirodno da se nalazi u muzeju na Oplencu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Od kada je početkom meseca Zakon o porezu na dohodak građana, koji se tiče i onih koji se bave seoskim turizmom sa smeštajnim objektima, stupio na snagu, naišao je na negodovanje, pa čak i na odustajanje onih koji su se do sada bavili etno turizmom.

Međutim, Mirjana Pavlović, koja podno Oplenca u Topoli nudi gostima, ne samo udobnost svog doma već i prave ukuse sela, ne razmišlja o odustajanju bez obzira na državne namete.

- Sad je i država ovaj zakon nametnula da se plaća godišnji porez po krevetu, bez obzira da li ti imaš goste ili ne. Dali su ti šansu da otvoriš nešto i da kreneš i kad si ti u razvoju, oni te sputavaju, a država ti nije dala ni objekat, ni taj krevet, a sad te oporezuje. Ja ne odustajem, meni je Oplenac blizu, gostiju će biti sve više, a Rusi sve više posećuju Topolu - kaže Mirjana.

Od kada je Vinarija PIK Oplenac počela sa radom uz novog vlasnika iz Rusije, mnogo gostiju iz ove zemlje počelo je da posećuje Topolu i okolinu prateći puteve vina, ali i srpskih tradicionalnih ukusa. Mirjana se već deset godina bavi proizvodnjom slatke zimnice, pa u njenom podrumu mogu se naći slatka od crne ribizle, drenjine, višnje, šljive, jagode, dunje, džem od kajsije, šljive, pa i likeri i rakije. Međutim, najzanimljiviji proizvod, upravo gostima iz Rusije koji svraćaju na njenu tezgu na Oplencu, jeste slatko od belih trešanja.

- Ja razumem ruski i kroz priču sam došla do zaključka, da naročito za kupce sa severa Rusije, bela trešnja ima naročito značenje, pa kupuju ovde moje slatko kao neki dar i poklon, a ne kao voće od kog će da se najedu. Za njih bela trešnja je nešto što se daje samo najdražim osobama; mlađi kupuju verenicama, stariji suprugama, to se kupuje isključivo onome ko se mnogo voli za poklon. Mi imamo razna pakovanja, ali ona minijaturna oni rado kupuju - što manja, jer za njih imaju veću vrednost".

Pavlovići imaju 10 stabala bele trešnje i godišnje mogu da proizvedu do 100 kg slatkog samo od ovog voća. Određenu količinu skuvaju neposredno po branju, a ostalo odlažu u zamrzivač do iskazivanja potrebe za većom potražnjom i potrošnjom. Bela trešnja je specifična, pa zahteva i preciznu tehnologiju prerade.

- Bela trešnja, kad se očisti mora odmah da se skuva da ne bi pocrnela. Međutim, ono što ne zna svako, jeste da mora da se doda vitamin C da ne pocrni i ostane bela. Šećer mora prvo da se skuva do neke određene gustine, na kilogram šećera ide čaša vode. Onda se dodaje voće, prethodno očišćeno i gde je dodat vitamin C - dok čistiš trešnju, prskaš vitaminom - savetuje naša sagovornica.

Da bi slatko bilo zaista kvalitetno i originalno, može samo ograničena količina da se kuva odjednom.

- Bela trešnja može najviše do tri kilograma u jednu šerpu da se kuva, zato što se za kraće vreme skuva i ne valja da bude natrpano. Za tri kilograma belih trešanja potrebno je isto toliko šećera i tri čaše vode i dve tablete vitamina C, u zavisnosti koja je tableta. U pola kuvanja dodaje se limun, na tu količinu ide dva limuna. Ne postoji tačno vreme kuvanja, već moraš da imaš osećaj kad je gotovo. Kad slatko šapuće, kad izlaze plikove ili balončići, onda je slatko gotovo - ističe.

Osim na Oplencu, svoje proizvode Mirjana prodaje i na onlajn platformi selo.rs koja okuplja i druge vlasnike seoskih domaćinstava iz okoline, ali i na raznim manifestacijama i sajmovima po Srbiji. Kaže da je prodajom ove godine zadovoljna i da uspeva da ostvari neku minimalnu platu za sebe.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2566413/rusi-traze-slatko-od-belih-tresanja-tradicionalna-poslastica-omiljena-medju-ruskim-turistima

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

U prostoru Kraljeve vinarije na Oplencu 08. juna 2019. biće održan VI festival šumadijskih vina u organizaciji Udruženja vinara Šumadije.  U pitanju je tradicionalno okupljanje ljubitelja vina i vinara Šumadije koji žele da na ovaj način predstave tradiciju, kulturu i potencijale svoje vinske regije. Šumadijski vinari, ove godine u partnerstvu sa kolegama iz Italije, pored festivalskog dela, prisutnima će ponuditi i nekoliko zanimljivih predavanja namenjenih pre svega stručnoj javnosti, ali i po koje iznenađenje. Po prvi put, javnosti će se predstaviti i novi članovi Udruženja: vinarija Vladimir iz Banje, vinarija Trilogija iz Kragujevca i vinarija Eden iz Ranilovića, kao i nova menadžerka i tehnolog Udruženja, Tanja Čanović. 

Iz Italije stižu brojni stručnjaci, a najveće interesovanje vlada za radionice Vita Iacono iz Vinarije Pietratorcia koji će govoriti o “Očuvanju tradicije kroz udruživanje lokalnih proizvođača” i Michele Zanardo, enolog i predsednik italijanskog nacionalnog Odbora za vino.

Imajući u vidu prethodna iskustva, ali i tradicionalnu šumadijsku gostoljubivost, ali i kvalitet šumadijskih vina, organizatori veruju da će gosti biti više nego zadovoljni. Inače, Udruženje vinara Šumadije je osnovano septembra 2013. godine sa jasnom misijom ostvarivanja ciljeva u oblasti proizvodnje kvalitetnog vina sa geografskim poreklom “Šumadija”. Svi članovi Udruženja ulažu značajne napore kako bi ostvarili želju da Šumadija postane značajna destinacija na vinskoj mapi Evrope, a vina ove regije prepoznata po svom izuzetnom i neospornom kvalitetu.

Izvor:https://www.zeneivino.com/u-fokusu/najave/vi-festival-sumadijskih-vina/

U Srbiji su vinogradi oduvek imali mitski značaj, a ni danas se ne može ništa važno obeležiti bez kapljice dobrog vina. Dragan Reljić, upravnik Kraljevog podruma na Oplencu, povodom slave vinogradara i vinara kaže da su mnogi zasadi loze, pa i oni na na Oplenačko-venčačkom vinogorju bili skoro uništeni.

– Srećom, pre dvadesetak godina počela je njihova obnova i danas na ovom području ima 10 ozbiljnih vinarija. Kraljev podrum je kao i ostali prošao tešku sudbinu, ali polako se vraćamo na mesto koje nam pripada, kaže za danas Rajić i navodi neke interesantne zgode ovog podruma.

U selu Banja, između Topole i Aranđelovca, 1903. godine osnovana je prva vinogradarska zadruga u Srbiji, jedan od osnivača bio je i kralj Petar, a dvadesetak godina kasnije došlo je do razlaza. Naime, kočijaš tadašnjeg kralja Aleksandra hteo je da preda grožđe preko reda, uz izgovor da je to iz kraljevog vinograda, ali su ga ostali seljaci vratili da čeka na red kao i oni. Kralj, besan zbog ovoga, istupio je iz zadruge i napravio svoj vinograd, a to dovoljno govori o demokratiji koja je tada vladala, pripoveda Reljić.

Kada su 1941. okupatorski vojnici stigli na Oplenac, počeli su da kupe sve što im je bilo od koristi, a Kraljev podrum je bio prava poslastica i bačve vina brzo su ispražnjene. Podrumar Mitula Filipović nije to mogao da spreči, ali je oko hiljadu boca starog i izuzetno kvalitetnog vina uspeo da sakrije. U jednu od praznih bačvi uneo je flaše i vino je tako „preživelo“ ceo rat. Vispreni Mitula vino je tu čuvao još desetak godina posle rata, za svaki slučaj, a gde su flaše osim njega niko nije znao. Iako je preživelo rat i silne, obesne vojske, vino zamalo nije popijeno pre petnaestak godina, slučajno.

– Majstori su izvodili neke radove u podrumu i u pauzi, u želji da nešto popiju, dohvatili jednu od flaša. Srećom, naišao je Mićun Gavrilović, tadašnji upravnik Zadužbine, majstorima je doneo obično vino, a stare boce smestio u poslednji sprat podruma, iza sedam brava, kaže Reljić. Inače, na tržištu u aukcijskim kućama, vino ovog kvaliteta, porekla i istorije, imalo bi cenu od tri do pet hiljada evra po boci.

Sveti Trifun i Dan ljubavi obeležen je i u aranđelovačkom hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu.

- Pružili smo gostima jedan prijatan doživljaj za ove praznike. Gostima smo omogućili da posete neke vinarije, priredili smo vinsko veče sa vrhunskim izborom vina. Ceo program je prilagođen ljubavi i zaljubljenima, pa i oni koji su to pomalo zaboravili rado se prisete tih trenutaka- rekao je kaže Dragan Todorović, direktor hotela.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sveti-trifun-podno-oplenca/

Tradicionalno svakog oktobra već više od 55 godina u Topoli se održava jedna od najvećih privredno-turističkih manifestacija u zemlji Oplenačka berba koja se održava u srcu Šumadije. Ove godine okupili su se najbolji voćari i vinogradari iz Srbije. Naravno najviše njih je došlo iz Topole, Aranđelovca, Lazarevca i okoline. Oplenačka berba poznata je po grožđu, voću i vinu a dugovečnost od 55 godina je najbolji pokazatelj šta ova manifestacija znaći domaćim proizvođačima. Posetioci kojih ima više od 200.000, dakle deset puta više nego stanovnika Topole, mogu da uživaju i u specijalitetima poput kupusa sa mesom, pečenju, al ii modernijim  specijalitetima poput palačinki, torti i drugih slatkiša. U ponudi su i  med, rakije, sokovi, sveže voće i ručni radovi. Primetno je veliko prisustvo domaćica koje su prikazale svoje umeće ali i prodavale proizvode.

Među nagrađenima već godinama je Aleksadar Glišić, proizvođač iz sela Šume kod Topole. On je na svom štandu izložio grožđe. “Doneo sam Afus ali, Misel, Muskat Italija, Moldaviju i Hamburg” Izuzetno je lepo sve organizovano,a pažnju smo privukli i jabukama koje su nam takođe ove godine odlično rodile.Na naše pitanje šta je tajna uspeh u proizvodnji Glišić odgovara: “Tradicija duga 50 godina, cela pordica je uključena u posao i danas smo svi na Oplenačkoj berbi”. Podršku na štandu smo zatekli, svako je imao svoje zaduženje, supruga Maja je zadužena za prodaju sa svekrom Mićom, dok je Aleksandar sa majkom Cicom zadužen da uvek ima robe koja brzo nestane jer je i ove godine kod njih bilo redova da bi se kupilo grožđe vrhunskog kvaliteta. Ipak, za dobro raspoloženje glavni je sin Stefan koji svojim komentarima oduševi svakog sagovornika.

Ljubomir Janković, voćar iz Mladenovca: Čips od jabuke je vrlo zanimljiv zato što je on krckav i zanimljiv je i po obliku uopšte, i izuzetno je tražen i ljudi ga vole. Vladimir Bilić, proizvođač meda iz Kraljeva: Žvake od meda i voska imao sam problema dok sam to usavršio a koristi se za skidanje zubnog kamenca i ništa se ne izbacuje, nego.

Oplenačka berba je i čuvar tradicije i običaja pa svake godine sastavni dekor manifestacije predstavljaju i narodne nošnje. Snežana Spasić, proizvođač narodnih nošnji iz Topole: Uz mamu, sestru naučila sam da radim, tako da nas tri radimo narodne nošnje. Volimo da vezemo, i to nam je eto mala zarada, a veliko zadovoljstvo. Na bini su se smenjivala kulturno umetnička društva, dečijeg uzrasta, pevačke grupe i profesionalci. Podršku organizacije manifestaciji dali su  kompanija “Dunav osiguranje”, Ministarstvo trgovine i drugi.

Autor: Nemanja Popović

Detaljnije u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31