Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Podsetila je da je Pravilnik donet u februaru prošle godine, a da je nov način obeležavanja jaja, koji je prethodno bio najavljen od juna 2019, odložen za 1. januar ove godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za nabavku mašina za obeležavanje.
„Ono što se trenutno nalazi u prometu su i dalje jaja koja nisu obeležena, što znači da su pakovana i stavljena u promet u decembru i biće u prometu do isteka roka trajanja, znači 28 dana. Svako jaje koje je pakovano od 1. januara mora biti obeleženo kako je propisao Pravilnik“, rekla je Milakara. Ističe da će inspekcija u toku planiranih kontrola sva jaja koja nisu u skladu sa Pravilnikom povući iz prometa. Prema njenim rečima, svako ko se bavi proizvodnjom ili prodajom jaja mora da zna odredbe Pravilnika, ukazujući da se o tome mogu informisati i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Milakara kaže da su proizvođači jaja apsolutno pripremljeni za primenu Pravilnika, jer su, navodi, sa njima prošli sve nedoumice koje su imali, dok za prodavce
smatra da su verovatno upoznati sa Pravilnikom jer je o tome više puta javno govoreno. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviđa da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, kao i način uzgoja koka nosilja. Zatim, dodaje, informacije za potrošače da se jaja moraju držati na odgovarajućoj temperaturi, veterinarski kontrolni broj objekta za pakovanje jaja, naziv i adresu proizvođača i/ili objekta za pakovanje jaja ili prodavca, broj komada jaja i način hranjenja koka nosilja.
Primenom novog pravilnika prestala je da važi dosadašnja klasifikacija jaja u sedam klasa (S S, S, A, B, C, D i E), a uvodi se razvrstavanje u dve klase kvaliteta - A i B. To znači da A klasi pripadaju sveža jaja za promet, dok su jaja B klase namenjena industrijskoj proizvodnji. Jaja će se razvrstavati i po težini u četiri grupe kao kod odeće - S, M, L i XL. Kod na jajetu moraće da sadrži broj koji označava način uzgoja koka nosilja - 0 znači da su jaja iz organskog uzgoja,
1 da su koke uzgajane na otvorenom prostoru, 2 da su uzgajane u živinarniku, a 3 da su koke uzgajane u kavezu. Kod na jajetu mora da sadrži i državu porekla i broj farme na kojoj su uzgajane koke nosilje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kupci jaja u Srbiji ubuduće će u prodavnici moći da kupe samo jaja sa proizvođačkim kodom na osnovu koga će moći da znaju da li je jaje iz uvoza ili je proizvedeno u Srbiji, kao i da li je koka nosilja uzgajana u slobodnom uzgoju ili u kavezu, rekao je za RTS šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstvu poljoprivrede.Domaćice kažu da je ručak uvek spreman kada u kući ima jaja. Znalo se da su najkvalitetnija za tortu sa oznakom "S" i da postoji sedam klasa od čega zavisi i cena. Od Nove godine važi novi pravilnik koji nalaže da svako jaje bude obeleženo.Šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstva poljoprivrede Dušan Ljuština rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je pravilnik donet još prošle godine a primena je pomerena za šest meseci kako bi proizvođači mogli da nabave opremu potrebnu za obeležavanje a od 1. januara svi su u obavezi da se pridržavaju pravilnika.

"Ono što je novina je da sada na svakom jajetu mora da se nalazi proizvođački kod koji sadrži određene podatke o zemlji porekla, načinu uzgoja u smislu da li se koke nosilje uzgajaju organski, u slobodnom uzgoju ili u kavezu. Za razliku od ranije, sada imamo samo A i B klasu. Klasa A se nalazi u prodaji dok je klasa B samo za industrijsku proizvodnju", kaže Ljuština.

U prodaji još mogu da se nađu neobeležena jaja jer su na tržište stigla pre praznika, ali kako je rok trajanja jaja maksimalno 28 dana, od kraja januara u prodaji više neće biti neobeleženih jaja.

"Ukoliko se i tada u prodaji nađu neobeležena jaja, ona će biti povučena iz prodaje a oni koji se ne budu pridržavali pravilnika snosiće i zakonske posledice. Ovim pravilnikom izuzeti su mali proizvođači koji jaja prodaju direktno na lokalnoj pijaci ili komšijama", objasnio je Ljuština, dodajući da se tako proda oko 500 jaja nedeljno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3805135/od-kraja-januara-znacemo-pedigre-svakog-jajeta.html

Jaja su jedna od namirnica koja se najčešće koristi u Srbiji bilo samostalno ili kao dodatak jelima. Kajgana ili „jaje na oko“ sa slaninom su najomiljeniji tradicionalni doručak kod nas. U cilju unapređenja kontrole prometa ove namirnice Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je početkom godine novi Pravilnik o kvalitetu jaja kojim su propisani uslovi kvaliteta, klasifikacije, pakovanja, deklarisanja i obeležavanja jaja.U mnogim zemljama sveta postoji standardizovano obeležavanje jaja. Osim na ambalaži uskoro će i u Srbiji svako jaje biti obeleženo i na ljuci. Pored datuma proizvodnje biće ispisan i kod po kome će se tačno znati sa koje farme jaje potiče. Srpski potrošači nisu navikli na ovakvu vrstu obeležavanja, pa postavljaju brojna pitanja. Na koji način će se jaja obeležavati? Da li je boja koja se koristi bezbedna? Odgovor na ova i slična pitanja potražili smo u kompaniji „Elmed“ iz Temerina koja ima
već 30 godina iskustva na polju obeležavanja, etiketiranja i inspekcije proizvoda.
Na nedavno održanom 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu oni su predstavili mašinu za obeležavanje jaja koja je privukla veliku pažnju kako proizvođača jaja, tako i običnih posetilaca.

„Elmed“ nudi štampače sa mastilom koje je potpuno bezbedno za zdravlje ljudi, pa potrošači nemaju razloga za bojaznost od kontaminacije ljuske jajeta. Boja se ne skida sa ljuske, a bilo kakav pokušaj skidanja ili preštampavanja nije moguć“- kaže Dejan Nojković iz kompanije „Elmed“.U pitanju je „Domino ink jet“ štampač sa EU i FDA direktivama za direktnu štampu na prehrambenim proizvodima. Boja koja
se koristi ispunjava propise o upotrebi boje kao prehrambenog aditiva i potpuno je neškodljiva za ljude. Kompanija „Elmed“ zastupa kompaniju britansku kompaniju Domino, i u ponudi imaju šttampače AX serije različitih kapaciteta, a koji mogu da se povežu i sa klasirkom i obrađuju 35.000 do 45. 000 jaja na sat. Na Novosadskom sajmu su predstavili jednostavniji sistem, sa štampačem koji obeležava jaja u saću od 30 komada u konačnom modu.
„Svaki korak je obeležavanje jednog reda, odnosno pet komada i ovakvi štampači su predviđeni za manje farme koje imaju proizvodnju do recimo 2.000 komada jaja dnevno. Jedan ciklus za obeležavanje jednog reda od pet komada jaja traje oko sedam sekundi“ – objašnjava Nojković. Ovakva vrsta obeležavanja jaja u Srbiji je novina, ali je neminovna kako bismo kao zemlja kandidat uskladili naše propise sa zakonima EU. Obeležavanje jaja brojne
prednosti, a cilj je da se zaštiti krajnji potrošač. Na ovaj način se povećava transparentnost i bezbednost hrane, kupac će imati sve potrebne informacije prilikom kupovine i biće zaštićen od mogućih manipulacija proizvođača ili prodavaca.
Naime, sa ovako obeležim jajima tačno će se znati vreme nošenja jaje, neće postojati mogućnost prepakivanja ili da u jednoj kutiji imate jedno jaje od prekjuče a drugo od pre deset dana.
„Obeležavanje jaja na ovaj način u EU je obavezno. Možemo da uradimo i klasiranje, odnosno povezivanje štampača direktno sa klasirkama i od njih dobijamo
signal. Ovako obeležena jaja smanjuju mogućnost zloupotrebe ili stavljanja u promet jaja sa neodređenim rokom trajanja, pa će takve dileme sada biti rešene. Osim toga ovo je još jedan benefit za državu jer će potrošač moći da vidi da li je jaje domaćeg porekla ili iz uvoza“ – ističe Nojković.
Iako se ovo čini kao dodatni trošak za proizvođače jaja, treba istaći da se u EU, ali i u mnogim drugim zemljama sveta izuzetno vodi računa o potrošačima i njihovim pravima, svaki proizvod mora biti adekvatno obeležen pre svega zbog zaštite samih kupaca.
Osim primarne uloge obeležavanje jaja je ujedno i prilika za proizvođače da izdvoje svoja jaja na tržištu i učine ih prepoznatljivim i na taj način poboljšaju promociju svog brenda. „Elmed“ iz Temerina može im u tome pomoći, jer osim opreme za direktno obeležavanje jaja, nude i rešenja za
obeležavanje sekundarnih pakovanja.Novi Pravilnik o klasifikaciji i obeležavanju jaja donet je početkom godine, ali je Ministarstvo poljoprivrede produžilo rok
preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom. Prema novom Pravilniku u zavisnosti od težine jaja će se obeležavati sa XL (vrlo velika jaja težine od 73 grama i više) L (velika težine od 63 do 73 grama) M (srednja težina od 53 do 63 grama) i S (mala jaja težine ispod 53 grama). Jaja će se kao i do sada deliti na A i B klasu, ali će u prometu
biti samo klasa A, dok će jaja B klase ići u industrijsku proizvodnju. Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" do četiri dana nakon nošenja.
Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 jaja od koka u kavezima. Po novom Pravilniku, na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase i nosiće naziv "neupakovana jaja". I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020. Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430338/Jaja-s-pecatom-na-cekanju

 

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati "pečat".

Ministarstvo poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine. Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa - S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija - 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv "neupakovana jaja", a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pecat-za-svako-jaje-proizvodacima-jaja-novi-rok-do-2021-da-usklade-proizvodnju/w1ekgch

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29