U prepunoj sali Kongresnog centra novosadskog Sajma održana je danas konferencija „Mladi i inovacije u poljoprivredi“ u organizaciji Agropressa udruženje novinara koji se bave poljoprivredom uz saradnju sa NLB bankom. Mladi ratari, jedva punoletni učenici srednje Poljoprivredne škole, ali i veliki broj žena došli su da čuju najkompetentnija mišljena iz ove oblasti.

Okupljene je pozdravio agronom Goran Đaković, predsednik Agropressa i glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina koji je podsetio na poražavajući podatak da je prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je preko šezdeset godina. Zato je neophodna podrška mladima koji žele da ostanu na selu i bave se agrarom. O iskustvima u Slovenji prisutnima je govorila dr Aleksandra Pivec, slovenački ministar poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

„Sve naše strategije u poljoprivredi baziramo na mladima, jer su oni budućnost i motor razvoja. Svedoci smo društvenih i tehnoloških promena u svetu, a upravo mladi su ti koji te promene mogu da iznesu i doprinesu napretku jednog društva“ – kazala je Aleksandra Pivec i istakla da je Slovenija učinila mnogo na ovom polju. Prethodnih godina Vlada Slovenije obezbedila je 20.000 evra bespovratne pomoći za sve mlade bez obzira da li sami započinju posao ili preuzimaju porodična poljoprivredna gazdinstva. Osim toga, imaju niz mera i subvencija kojima stimulišu mlade ljude da ostanu na selu i nastave da se bave proizvodnjom hrane koja je u usponu svuda u svetu. Ona je ukazala i na posebnu podršku koju imaju žene u agrobiznisu čiji je rad uvek bio manje vrednovan od rada muškarca u poljoprivredi.

Srbija nema taj finansijski potencijal kao Slovenija, ali se trudi koliko može u okviru svojih mogućnosti da pomogne mladim poljoprivrednicima kroz razne subvencije.

„Potencijal naše zemlje je prvenstveno u ljudima, posebno mladima, a ne u oranicama i grlima stoke. Da bi poljoprivreda postala jedna od vodećih razvojnih grana u našoj privredi neophodno je podržati mlade, koji su sami po sebi obrazovani, sposobniji i preduzimljiviji. Mi nemamo kapacitet za podršku mladim generacijama poljoprivrednika kao Slovenija, ali činimo sve što je u našoj moći da mladi ne samo opstanu, već i ostanu na selu“ – rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u srpskom ministarstvu poljoprivrede.

Svoju šansu, uz želju da i sami pomognu i doprinesu razvoju srpskog agrara videla je i NLB banka, koja kroz nekoliko segmenta pomaže poljoprivrednicima u Srbiji.

„Neću vam danas govoriti šta mi kao banka nudimo, ali bih voleo da istaknem da je NLB banka prepoznala potencijal agrara, zato smo iz kancelarija izašli na polje i u direktnom kontaktu sa poljoprivrednicima videli šta oni to žele, a šta mogu i u skladu s tim ponudili im najpovoljnije kredite. Zato je NLB banka za samo četiri godine postala lider kada je u pitanju realizacija subvencionisanih kredita ministarstva poljoprivrede. I mi sami podmlađujemo naš sektor, jer nekako mladi se najbrže i najlakše sporazumeju sa mladima“ – kazao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke.

Naravno jedan ovakav skup nije mogao da prođe bez mladih poljoprivrednika koji su iz prve ruke ukazali na probleme s kojima se susreću. Vojislav Popović iz sela Zminjak u Mačvi bavi se voćarstvom i ima nameru da svog jednogodišnjeg sina Filipa od malih nogu nauči da voli zemlju kako bi ga jednog dana nasledio.

Mladen Minić iz sela Sekurič ukazao je na važnost udruživanja, jer jedino tako mogu kvalitetnije da rade i napreduju.

„Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije ima za cilj poveže mlade poljoprivrednike, stručne ljude sa fakulteta i one koji su na njivi, da zaokružimo jedan ceo sistem, kako bismo zajedno unapredili našu poljoprivrednu proizvodnju“ – naglasio je Mladen Minić.

Izvor: Agrobiznis magazin

U susret najvećoj sajamskoj smotri poljoprivrede u Srbiji, 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji se od 11. do 17. maja maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja će trajati do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja. Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti: - 10% na premiju osiguranja useva i plodova - 10% na premiju osiguranja životinja. Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji. Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Srpska aronija, valja tek posle tri mraza
Kikinda -- Smiljani Mraković i Zoranu Gociću iz Kikinde pripala je zlatna medalja za kvalitet soka od trnjina Novosadskog sajma poljoprivrede. Trnjina ima i istorijsku vrednost za Kikindu. Naime, pre prvih stanovnika, ovaj kraj je bio močvarno područje, na kojem je u velikoj meri rasla ova biljka, koja se za vreme Ugarske zvala kekenj. Upravo po toj žbunastoj biljci Kikinda je dobila prvo ime Nađ Kekenj. Smiljana, koja sok pravi po sopstvenoj recepturi, kaže da joj je drago što je prepoznat kvalitet i trud jer do trnjina nije lako doći. “Sok od trnjina koji pravim se ne kuva, kako bi sačuvao svojstva jer se termičkom obradom ona gube. Pošto se naberu i dobro operu, trnjine prelijem vodom, jer je važno da omekšaju. Zatim ih pasiram, dodam malo šećera i limuna, kako bi ukus bio lepši”, kaže ona, pišu Večernje novosti. “Trnjina je po sastavu slična aroniji, a njen sok sadrži puno vitamina C, pa se može reći da je prirodan lek za detoksikaciju organizma, malokrvnosti, sprečavanje prehlade... Čaj od ove biljke dobar je kod dijareje, a džem od trnjina, s druge strane, pomaže u skidanju kilograma”, predočava Smiljana Mraković.

Trnjine rastu u ataru i pored puteva i sama reč kaže da su pune bodlji, tako da ih nije lako nabrati. U Kikindi je nekada bilo dosta ove biljke, međutim, ima je sve manje. Zoran i Smiljana beru bobice na samorastima pored pruge, u blizini njihove kuće, a dobili su i dozvolu lokalne samuprave da trnjinu beru u krugu nekadašnje kasarne, gde je ima najviše.

“Trnjina je za berbu pogodna posle tri mraza jer tada gubi kiselinu. Berba je za berače bolna zbog trnja na stabljici i samim tim, nije ni laka, ni brza”, objasnio je Zoran Gocić. Smiljana dodaje da je sok na ocenjivanje poslala na nagovor profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Inače, godišnje proizvedu od 150 do 200 litara soka koji prodaju na lokalnoj pijaci, a njen suprug dodaje da je od trnjina pravio i rakiju, za koju kaže da je odlična.

Smiljana je uverena da će nastaviti proizvodnju ovog soka, a u planu je i njegovo brendiranje. Supružnici Gocić - Mraković bave se poljoprivredom, najviše povrtarskom proizvodnjom. Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, proizvode prodaju na pijaci. Kikinđanima su poznati po tome što uvek imaju interesantne i nove proizvode, koje prodaju kao zimnicu i pripremljeni su kao zdrava hrana.

Veliku pomoć supružnicima pružio i Grad, jer je za analize bilo neophodno uplatiti oko 12.000 dinara. “Zahvalila bih se lokalnoj samoupravi koja nam je pomogla da sok pošaljemo na ocenjivanje. Kada smo pozvali ljude iz komisije, čuli smo lepe vesti, a ujedno i pohvalu da je sok potpuno organski, bez ikakvih dodataka”, dodala je Smiljana.

 

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI/B92

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31