Međunarodni poljoprivredni sajam je najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Već 85 godina je vrhunski reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to, promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj mere se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.

Za direktan nastup na Sajmu prijavile su se firme i kompanije koje dolaze iz 28 zemalja. U odnosu na prethodnu godinu biće značajno više firmi iz Turske, Ukrajine i Italije, a predstaviće se i kompanije iz Rusije, Velike Britanije i Luksemburga, koje prošle godine nisu bile prisutne. Ponudu će promovisati i firme iz Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Indije, Izraela, Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Španije i Švajcarske.

Važni događaji i predavanja na sajmu su na ovom linku, prijava je obavezna: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3894-zbog-ogrmonog-interesovanja-obavezna-prijava-za-ucesce 

AGROBIZNIS MAGAZIN ĆE IMATI ŠTAND U HALI 2, A ORGANIZUJEMO BROJNE RADIONICE I KONFERENCIJE

Za posetioce štanda brojni pokloni iznenađenja!!!

 

Na Sajmu će biti prisutna i resorna ministarstva, Pokrajinska vlada, kao i privredne komore Srbije i Vojvodine, Grad Novi Sad, Grad Beograd. Sve banke koje posluju na teritoriji naše zemlje i imaju ponudu za poljoprivrednike biće u maju na Novosadskom sajmu, a neće izostati ni lizing kompanije, ni osiguravajuće kuće.

Nacionalna izložba stoke organizuje se uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prezentovaće najbolje primerke iz domaćeg uzgoja. U Saradnji sa Ministarstvom će, sada na novoj i većoj lokaciji, u Hali 6, biti održane i izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom georafskog porekla, a biće predstavljene i srpske kraft pivare.

Na Izložbi poljoprivredne mehanizacije, uz članice Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i firme koje posluju u Srbiji, mašine i opremu predstaviće i švajcarske, nemačke, italijanske, turske, rumunske, ukrajinske i slovenačke kompanije. U 2018. se obeležava i 130 godina ocenjivanja kvaliteta. Proizvodi i usluge se pred Poljoprivredni sajam vrednuju u 30 robnih grupa.

Značaj Međunarodnom poljoprivrednom sajmu daju i brojne kongresne aktivnosti koje se organizuju u saradnji sa izlagačima i stručnom javnošću. Konferencije, poslovni i stručni skupovi, savetovanja, promocije i prezentacije posvećene agraru, u Kongresnom centru „Master“, u stopu će pratiti događaje na izložbenim prostorima 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma. Tradicionalno se u Kongresnom centru u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom preduzetničkom mrežom organizuju AgroB2B susreti, a prijavljivanje je u toku. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika koje okuplja i zastupa interese mlаdih ljudi koji se bave ili žele da se bave poljoprivredom, takođe će organizovati stručni skup u Kongresnom centru. Događaj priprema i Institut za prehrambene tehnologije. Primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi će promovisati Biosense Institut, dok će mogućnosti bespilotnih letelica prezentovati ruska kompanija Poslovna tehnologija. Tokom Poljoprivrednog sajma biće održan i Prolećni festival vina na kojem će 18. i 19. maja oko 100 izlagača promovisati najbolja, najlepša i najkvalitetnija vina i rakije sa ovih prostora.

Posebna čast najuspešnijima na ocenjivanju kvaliteta biće ukazanana Večeri šampiona. Događaje tokom sedam dana Poljoprivrednog sajma organizuju i Generalni sponzor Poljoprivrednog sajma – Generali Osiguranje Srbija i Žita Srbije – Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica. U planu su i brojne korporativne prezentacije. Svakodnevno na Poljoprivrednom sajmu, sa centralnim studijom u Auli, biće i Radio televizija Vojvodine, koja će pratiti i najavljivati sajamska dešavanja. 

ODLIČAN ODZIV STOČARA ZA NASTUP NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU

 

 

Od kad je Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Izložba stoke predstavlja jedan od najvažnijih i najinteresantnijih segmenata. Pred jubilarni, 85. međunarodni poljoprivredni sajam, stočari su veoma zainteresani da predstave goveda, konje, koze, ovce, svinje i živinu. Do sada je prijavljeno više od 1.600 živih eksponata. Izložba na Novosadskom sajmu poznata je po temeljnoj i pažljivoj selekciji i izboru primeraka koji će biti klasirani i izloženi, a oni najbolji i nagrađeni laskavim priznanjima i titulama Novosadskog sajma za kvalitet. Sva prijavljena grla prolaze i veterinarske kontrole, a potom će se znati tačan broj onih koja će biti predstavljena na Poljoprivrednom sajmu. Ove godine posetioci će prvi put na Novosadskom sajmu imati priliku da vide belgijsko plavo goveče. Priprema se bogat program, predviđen je Dan stočara, tradicionalni defile stoke na Manježu i aukcija najboljih primeraka domaćeg genofonda. Ni ove godine neće izostati Izložba sitnih životinja. Na Manježu su planirana i konjička takmičenja u preponskom jahanju i vožnji zaprega.

POKLON IGRA ZA POSETIOCE

U Poklon-igri za posetioce sa kupljenim ulaznicama pripremljena su dva traktora. Darodavac traktora „belarus 622“ i roto freze „hisarlar“ je Agropanonka, a traktora „john deere 5045 d“ firma Kite DOO. Ulaznice za Poljoprivredni sajam koštaju 600 dinara. Za one koji na Novosadski sajam dođu u okviru kolektivne poste, u grupama većim od 15 osoba, cena je 400 dinara. Đaci i studenti, takođe u organizovanim posetama plaćaju 200 dinara, koliko košta i ulaznica za penzionere i decu od 7 do 12 godina.

 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

U budžetu grada obezbeđena su sredstva za podršku poljoprivrednicima na području Novog Sada. Grad će pokrivati osam odsto kamatnih obaveza i pružati stručnu pomoć.

Radi unapređivanja i bržeg razvoja poljoprivrede i sela, Novi Sad je doneo nekoliko značajnih mera podrške proizvođačima, za čije je ostvarivanje u ovogodišnjem gradskom budžetu planirano 16,2 miliona dinara.

Taj iznos je za oko milion dinara veći od lanjskog, što, prema oceni člana Gradskog veća Milorada Radojevića, potvrđuje stalno jačanje podrške lokalne samouprave agraru kao izuzetno važnom segmentu novosadske privrede.

"Najvažnije mere u ovogodišnjem paketu su sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, finansijska podrška u osiguranju useva, u organskoj proizvodnji kao i pomoć u osnivanju i jačanju udruženja poljoprivrednika", istakao je Radojević na prošloj sednici Skupštine grada koja je usvojila taj godišnji program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Taj program predviđa i da za prigradska naselja i sela na području grada budu obezbeđeni stručnjaci koji će proizvođačima pomoći kako prilikom konkurisanja za određena podsticajna sredstva, tako i u njihovom trošenju.

"Uočili smo da se nedovoljno i loše koristi finansijska podrška države i pokrajine, pa bi zato bilo dobro da u mesnim zajednicama imamo ljude koji će poljoprivrednicima biti od pomoći, da na najbolji način koriste podrške sa svih nivoa vlasti",  dodao je Radojević.

Za kreditnu podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u budžetu je planirano ukupno 500 miliona dinara, a kako je precizirano, Grad će finansirati osam odsto kamate po ugovorima na odobrene kredite.

Za realizovanje mera ruralnog razvoja, kao što su uspostavljanje i jačanje udruženja proizvođača, upravljanje rizicima, organska proizvodnja, sertifikovanje sistema bezbednosti hrane i druge, biće izdvojeno ukupno osam miliona dinara. A oko 7,7 miliona dinara planirano je za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Danas počinje prolećni ciklus Cvetnih pijaca, koje Pokret gorana Novog Sada organizuje već petnaestu godinu sa ciljem da svi Novosađani/ke i posetioci Novog Sada na jednom mestu pronađu sve što im je potrebno za uređenje njihovih vrtova, balkona i domova.

I ovog puta, Cvetne pijace će imati dve izložbene celine – izložbu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu i izložbu meda i zdravstveno-bezbedne hrane.

Na prvoj ovogodišnjoj "Cvetnoj pijaci" svoje proizvode će građanima i posetiocima Novog Sada predstaviti oko 65 proizvođača cveća i sadnica i 13 proizvođača meda i zdravstveno-bezbedne hrane iz organske poljoprivrede.

Takođe, u subotu će se održati i radionica "Sasvim prirodna subota" za najmlađe sugrađane Goroljube, sa početkom u 10.30 časova.

Predstaviće se i program PSD "Železničar" i program 3. "Fit šetnja na Fruškoj gori" koji će se održati 15. aprila 2018. godine.

Građani i građanke će na jednom mestu po povoljnim cenama moći da nađu veliki izbor cveća, sadnica i opreme za hortukulturu, kao i zdrave hrane, meda i poneki ukras koji će krasiti domove posetilaca cvetnih pijaca.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je u Gradskoj kući ambasadora Republike Turske u Srbiji Nj.E. Tanžua Bilgiča. On mu je poželeo dobrodošlicu u Novi Sad i izrazio nadu da će se već dobra saradnja Grada i Ambasade Republike Turske nastaviti, po ugledu na odličnu saradnju koju neguju dve zemlje.

Sagovornici su posebno istakli prijateljske odnose Novog Sada i Burse, naglasivši da bi ta saradnja trebala da se intenzivira, s obzirom na sličnosti dva grada i već formirane veze.

Tokom razgovora, rečeno je da u Srbiji vlada odlična investiciona klima u pogledu prisutnosti turskih kompanija, kao i da bi ulaganje kompanija iz Turske trebalo više usmeriti i na region Vojvodine i Novog Sada, posebno u oblasti poljoprivrede.

Gradonačelnik Vučević je pozvao turske kompanije da uzmu učešće i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, i rekao da bi jedan od narednih zemalja-partnera Sajma mogla biti upravo Turska.

Ambasador Tanžu Bilgič je posebno naglasio da pored kontinuirane ekonomsko-privredne saradnje, dve zemlje vezuju snažne istorijske veze, što bi trebalo istaći kroz apostrofiranje ključnih istorijskih tačaka i konkretnu turističku ponudu za turske turiste, a koja bi ukazivala na kulturno-istorijske znamenitosti i najznačajnije bitke koje su se odigrale na ovom podneblju kroz istoriju.

 

Kompanija Marbo Product koja posluje u okviru PepsiCo grupe, pokrenula je edukativnu platformu Chipsy Agro Akademija namenjenu studentima treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Projekat je, kako je saopštila ova kompanija, pokrenut sa ciljem da studentima omogući praktična znanja u oblasti uzgajanja krompira u skladu sa najvišim standardima koji se primenjuju za potrebe proizvodnje brenda Chipsy, kao i stvaranja nove generacije poljoprivrednika i podrške lokalnoj proizvodnji krompira. 

- Chipsy Agro Akademija je pokrenuta sa željom da mladim ljudima, kojima je cilj da se usavršavaju, prenesemo praktična znanja o uzgajanju krompira, koja smo sticali godinama kroz edukacije i poslovanja širom PepsiCo sveta. Na taj način želimo da stvorimo farmera za 21. vek. Studenti će u okviru ovog jedinstvenog projekta imati priliku da pokažu svoju inovativnost u rešavanju studije slučaja, kao i da tokom gajenja krompira, uz mentorsku podršku i iskustvo eksperata iz agro tima kompanije Marbo Product, steknu znanja o celokupnom procesu od setve do žetve - istakao je Danijel Nedinić, direktor fabrike kompanije Marbo Product. 

Svi učesnici dobijaju diplomu Chipsy Akademije, a oni koju uđu u uži krug biće u prilici da se oprobaju u setvi i žetvi krompira kao i da se bore za praksu u kompaniji Marbo Product. 

Chipsy Akademija je počela uvodnim predavanjem na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a nastavlja se takmičenjem u rešavanju studije slučaja koje će se održati u petak 30. marta od 10 časova takođe na Poljoprivrednom fakultetu, dodaje se u saopštenju.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

Savet za ekonomski razvoj grada podržao je na jučerašnjoj sednici Predlog strategije razvoja poljoprivrede do 2022. godine, kao i Predlog programa razvoja turizma u Novom Sadu u naredne četiri godine. O tim predlozima raspravljaće odbornice i odbornici Skupštine grada na sednici zakazanoj za petak.

Predlog strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Novog Sada za period 2018–2022. godina, kako glasi puni naziv dokumenta, izradili su Institut ekonomskih nauka i Institut za ekonomiku poljoporivrede iz Beograda i konsultantska firma CMS iz Novog Sada. Dokument od dvestotinak strana sadrži analizu stanja (poljo)privrede u gradu i nudi akcioni plan za realizaciju Strategije.

U takozvanoj SVOT analizi, ističu se prednosti Novog Sada kao saobraćajnog čvorišta najvećeg stepena urbanizovanosti, s pozitivnim priraštajem, kvalitetnom zemljom, klimom, vodom, s prilično velikim brojem zemljoradničkih zadruga, izuzetnim uslovima za povrtarstvo i slično. Ipak, postoje i negativni aspekti, kao što su „ispošćavanje“ zemljišta, prekomerna seča šuma, manje učešće poljoporivrede u BDP-u grada u odnosu na državni prosek, nedovoljno učešće voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva, manjak specijalizovanih zadruga za određene oblasti poljoprivrede, razvoj infrastrukutre koja ne prati razvoj grada i slično...

Strategija nudi određena rešenja za uočene probleme, te se tako, kroz akcioni plan, predlažu i određene mere koje bi trebalo da dovedu do konkuretne poljoprivrede koja bi povećala prihode poljoprivrednicima i uvećala proizvodnju, ujedno čuvajući prirodne resurse i razvijajući prigradska naselja i kvalitet života u njima. Prva grupa mera odnosi se na obrazovanje i prenošenje znanja lokalnim poljoprivrednicima, dok druga podrazumeva osnivanje službe za stručnu i tehničku pomoć poljoprivrednicima koja bi imala kancelarije u mesnim zajednicama. Predviđeni su i podsticaji za sertifikovanje proizvodnje i proizvoda, ali i njihov plasman na tržištu. Strategija ističe i važnost redovne analize zemljišta, a potom i sugeriše podršku za razvoj gazdinstava s mladim poljoprivrednicima i uključivanje žena u proizvodnju.

Od infrastrukture, Strategija se fokusira na atarske puteve, te se naglašava da ih je neophodno dobro održavati i izgraditi otresišta na izlazima na asfaltne puteve. Tu su i podsticaji za očuvanje biodiverziteta, uvođenje „Lider“ pristupa u razvoju lokalnih zajednica, povećanje organske proizvodnje, upravljanje rizcima i slično...

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Američki lanac Starbucks uskoro otpočinje svoje poslovanje i na srpskom tržištu otvaranjem prvih kafeterija.

Kako se nezvanično saznaje, američki lanac kafeterija Starbucks u 2018. godini otpočinje svoje poslovanje i na tržištu Srbije. Poslovanje će se odvijati u saradnji sa poznatim franšiznim partnerom a prve kafeterije planirane su da se otvore u sklopu šoping molova u Beogradu i Novom Sadu. Starbucks je osnovan u Sijetlu 1971. godine i danas je prisutan na više od 27.000 lokacija širom SAD-a, Kanade, Evrope, Južne Amerike, Afrike, Azije, Australije i Novog Zelanda. Kafeterije nude širok asortiman kafa, sokova i sendviča.

U našem regionu, poznati lanac kafeterija prisutan je u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj. Starbucks planira da svoje poslovanje uskoro proširi u Mađarskoj u kojoj će otvoriti prvu kafeteriju u Segedinu, dok je na tržištu Rumunije doneo novu investiciju otvaranjem još jedne kafeterije u centru Bukurešta koja se prostire na 395 kvadrata. Posetioci će moći u prvih nekoliko meseci rada novootvorene kafeterije da probaju jedne od retkih vrsta kafe iz Etiopije, Jamajke i Hondurasa koje će biti u ograničenim količinama.

Izvor: http://www.kudaukupovinu.rs/

Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

Mladim poljoprivrednicima Aleksandru Radojeviću iz Kovina, Robertu Halaiu iz Mužje, Darku Vukmanovu - Simokovu iz Verušića , Dušanu Nedimoviću iz Sremske Mitrovice, Stevici Ivkovu iz Farkarydina i Srećku Đuričiću iz Kupinova juče su na Poljoprivrednom fakultet – Departman za ratarstvo i povrtarstvo uručena priznanja, jer su njihova gazdinstva najbolji primeri kako se treba povezati praksa sa savremenim naučnim dostignućima.

U izboru najboljih novosadskom Poljoprivrednom fakultetu pomogli su novinari koji prate agrar i život na selu.

Jučerašnja dodela priznanja je zapravo bio uvod u dvodnevno Naučno stručno savetovanje “Dobar dan, domaćine”, u sredu i u četvrtak, koje se po šesti put organizuje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

U ime nagrađenih zahvalio se Aleksandar Radojević iz Kovina koji trenutno ima 1.200 grala ovaca soj pramenka, koje se nažalost ne subvencionišu, i to je jedina vrsta stoke za koju se ne dobija ništa. –Zahvaljujemo se na podršci koji ste i na ovaj način pokazali, jer da je nemamo ne bi bili sada ovde. Posebno smo zahvalni što ste uvek sa nama pa i u teškim situacijama, savetima nam pomogli da opstanemo i unapredimo gazdinstva –kazao je Radojević, čiji se roditelji nisu bavili s točarstvom. Već je on kao dete za rođendan dobio jagnje na poklon, a onda je od yeparca i novca dobijenog za drugi rođendan kupio još jedno i tako vremenom počeo da se bavi ovčarstvom.

Po rečima Stevice Ivkova iz Farkarždina u bavljenju poljoprivredom treba biti istrajan jer samo uporan i strpljiv rad može da donese koristi, pa je to ujedno i poruka drugima , da se treba vredno raditi i neodustajati brzopleto od planova. Ivkov se istovremeno bavi ratarstvom obrađujući 200 hektara zemlje i stočarstvom gajeći stotinu grla goveda, pa se tako iz njegovog dvorišta svakodnevno “Imleku” isporuči između 600 i 700 litara mleka.

Skup upriličen povodom dodele priznanja najboljim mladim poljoprivrednicima pozdravila je direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Dragana Laković rekavši da se isticanjem pojedinaca zapravo želi istaći grupe, koje gaje i razvijaju dobru poljoprivrednu praksu ravnoj onoj ili još bolju nego što je to slučaj u ekonomski razvijenim zemljama. -Čestitam im i radujem se što su oni sa svojim porodicama zajednički oslonac pronašli u organizaciji i životu porodičnih zadruga. Nema jačeg ni boljeg poslovnog povezivanja od porodične zadruge, pa otuda nije jasno zbog čega takva forma nije upisana i u zakonsku regulativu – kazala je prof. dr Dragana Latković.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31