Sećate li se crvenih kioska na kojima su se nekada prodavale viršle? Bile su nezamenljiva užina za školarce, majke su bebama kao prvo meso davale viršle, a onda je usledila opšta „hajka“ na ovu mesnu prerađevinu. Već godinama se u javnosti vode polemike oko kvaliteta i bezbednosti mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Na lošem glasu posebno su viršle i paštete, a opet malo ko razmišlja o pljeskavicama koje se kupuju na mestima gde se prodaje brza
hrana. Svim ovim polemikama i poluistinama konačno je došao kraj usvajanjem novog Pravilnika kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa.
Mehanički separisano meso u suštini je niže kategorije, ali ubuduće na deklaraciji će jasno morati da piše da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne kao što do sada od buta, plećke… Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će ubuduće uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa" (MSM) ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa od kostiju, trupa ili delova trupa. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
- Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda u odnosu na cenu – kaže Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu. Kako ističe inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla je na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa novo donetim propisima.
- Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – dodaje Emina.
Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz
iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva kao što su deca i bolesni.
- Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva - objasnila je direktorka Uprave za veterinu.
Novim pravilnikom uvedena je kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa.
- Uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određenikvalitet. Neće biti dozvoljeno dodavanje
belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina – pojasnila je Milakara.
Poseban segment novog Pravilnika odnosi se na pljeskavice, ćevape i drugo roštiljsko meso. Direktorka Uprave za veterinu kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapa i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. I tome se stalo na put jasnim definisanjem kriterijuma za pljeskavice i ćevape koji će morati da budu poštovani ukoliko vlasnici objekata
za brzu hranu žele da prodaju meso pod tim imenom.
- S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa - dodaje direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novim Pravilnikom nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer
je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Trgovci će morati da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
Šta kažu proizvođači?
Iako nova pravila stupaju na snagu 1. marta. 2020. kako bi proizvođači imali vremena da se usklade sa novim standardima, u razgovoru za Agrobiznis većina proizvođača mesnih prerađevina u Srbiji tvrdi da već rade po ovim pravilima.
- Kao lideru na tržištu mesnih proizvoda i
proizvođaču sa 60 godina tradicije i iskustva, kompaniji Carnex su kvalitet i bezbednost proizvoda uvek na prvom mestu. U našoj kompaniji postoje jasno definisani tehnološki postupci na koje primena novog propisa neće imati uticaja – kažu za Agrobiznis u Carnexu i ističu da zbog novih propisa neće morati da nabavljaju novu ili dodatnu opremu za svoje proizvodne pogone.
- Kvalitet je za nas imperativ, zato je najveći broj naših proizvoda već prilagođenzahtevima novog Pravilnika, i samo nekoliko proizvoda bi trpelo minimalne
izmene, da bi naši proizvodi bili inovativni i jedinstveni, što se od Carnexa kao lidera i očekuje. Usaglašavanja sa novim propisima neće imati značajnog uticaja na proizvodni proces u Carnexu, pa ni na cenu njihovih proizvoda što potrošače najviše i interesuje.
Slično kažu i u Neoplanti gde se u potpunosti poštuju važeći propise i pravilnici, a odgovorno će nastaviti da posluju i u budućnosti.
- Uzimajući u obzir najavljene izmene pravilnika, razmotrićemo i sprovesti potrebne promene i uskladiti deklaracije proizvoda sa novim zakonskim i podzakonskim aktima. Kvalitet sirovina i bezbednost namirnica je osnovni postulat našeg poslovanja. Koristimo MSM čija je upotreba vrlo jasno regulisana propisima. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla – kažu u Neoplanti i dodaju:
- Promene mogu da se dese samo na ambalaži, odnosno u delu deklaracije bez ikakve promene recepture. Svi naši proizvodi (kao i proizvodi konkurenata) imaju tabelarni prikaz nutritivnih vrednosti na ambalaži. Ispunjavamo zahteve svih standarda za kvalitet i bezbednost hrane, upravljanje procesima, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i standarda za zaštitu životne sredine. U ovoj kompaniji ističu da u ponudi imaju skoro sve kategorije mesnih prerađevina,
kao i mogućnost da adekvatno odgovore na izazove koje novi Pravilnik postavlja.
- Od 2012. godine Neoplanta je uložila više od 20 miliona evra u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, tako da ovaj Pravilnik nema uticaja na našu organizaciju, niti zahteva dodatna ulaganja u osnovna sredstva i mašine. Što se tiče eventualne korekcije cena to ne očekujemo bar ne zbog novog Pravilnika. Ali, treba napomenuti da postoje faktori koje diktira tržište (kao što je cena sirovina) i na koje ne možemo da utičemo. Ipak, trudimo se da zaštitimo naše potrošače, a istovremeno ostanemo konkurentni. Održati lidersku poziciju u industriji mesnih prerađevina nosi sa sobom ogromnu odgovornost, kako prema kupcima, tako i prema nama
samima – poručuju iz Neoplante.

Zlatiborac se zalaže za kvalitet
U Zlatiborcu se uveliko pripremaju za promene koje će doneti novi Pravilnik, njihovi tehnolozi prisustvuju stručnim seminarima, a jedan deo novih pravila već
uspešno primenjuju.
- Kada je reč o zahtevima koje će pred proizvođače mesnih prerađevina doneti novi Pravilnik, on će, kao i svaki drugi zakonski akt, dovesti do promena u našoj proizvodnji. Želimo da napomenemo da smo i mi kao proizvođači, pored zakonodavaca, inicirali promene koje nam dolaze s novim Pravilnikom i, u tom smislu, one za nas nisu nepoznanica, već su neke od njih došle kao posledica naše inicijative – kažu za Agrobiznis u Zlatiborcu i ističu da su već počeli sa implementacijom nekih od zahteva u procesu proizvodnje svojih proizvoda, dok će novo obeležavanje ambalaže uraditi kasnije a sve u skladu sa zakonskim rokovima.
- Ono što nam je omogućilo da već sada počnemo sa primenom novih pravila jeste činjenica da posedujemo opremu izuzetnog kvaliteta, koja odgovara zahtevima vodećih svetskih standarda u oblasti proizvodnje mesnih prerađevina i da promene Pravilnika od nas, u tom smislu, ne iziskuju nabavku nove opreme i mašina.
U Zlatiborcu podržavaju novi Pravilnik, jer kako kažu, kao kompanija teže da svojim potrošačima ponude proizvode vrhunskog kvaliteta i, u tom smislu, sva
pravila koja se odnose na unapređenje kvaliteta su nešto što će rado primenjivati.

- I do sada smo težili da pružimo proizvode koji se izdvajaju po svom kvalitetu. U prilog tome govori činjenica da smo članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, koja neguju visoki kvalitet i tradiciju ovih prostora kao imperativ svoje poslovne strategije i nastupa na tržištu. Jedna smo od retkih kompanija čiji su proizvodi u protekloj deceniji nagrađeni sa preko 100 medalja za kvalitet od strane Nemačkog poljoprivrednog društva i ocenjujemo da će novi Pravilnik doprineti podizanju stepena kvaliteta, koji je već prepoznat, kako od strane potrošača na 12 tržišta, tako i od strane referentnih međunarodnih institucija.
Šta kažu potrošači?
- Svašta sam čitala u štampi o viršlama, ali pravo da vam kažem ja u to ne verujem. Odrasla sam na viršlama koje jedem i danas, dajem ih svojoj deci i ništa im ne fali. Jedino vodim računa da kupujem kod proverenih proizvođača – kaže Gordana Stanković.
- Ja ne jedem mesne prerađevine već nekoliko godina, ali podržavam svaki zakon i pravilnik koji doprinosi poboljšanju kvaliteta namirnica koje jedemo – veli
Nemanja Pujić i ističe da se trudi da se hrani zdravo.
- Čuo sam za taj Pravilnik i posebno mi se sviđa što će konačno da se zavede red na mestima gde se prodaje brza hrana. Često kupujem na takvim mestima jer živim sam, a nisam baš spretan u kuhinji i, pravo da vam kažem, svašta sam video. Vala neka se konačno zna šta je pljeskavica i od kakvog je mesa – kaže Vladimir Pavčić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020. Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430338/Jaja-s-pecatom-na-cekanju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31