Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u 2019. godini biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji - takozvani IPARD program.

"Novac će biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, kao i za prerađivačke i skladišne kapacitete", kazao je Nedimović u intervjuu agenciji Beta i dodao da očekuje "eksploziju zahteva poljoprivrednika u 2019. godini".

On je naveo da je u 2018. bilo raspisano pet poziva za sredstva iz tog fonda, tri namenjena nabavci traktora i mehanizacije, a dva za izgradnju skladišta i prerađivačkih kapaciteta.

"Za prva tri poziva bilo 503 aplikacija, a do sada je izdato 304 rešenja i biće potrošen sav novac koji je namenjen za traktore i mehanizaciju. Sa tih 304 rešanja imamo više od 45 miliona evra akumuliranog novca", rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, spremaju se i prve isplate.

"Prvi put će 2019. srpski poljoprivrednici dobiti evropski novac direktno u ruke", istakao je Nedimović.

On je izrazio zadovoljstvo odzivom poljoprivrednika na konkurse i kazao da je u Srbiji za nabavku traktora bilo dva puta više zahteva nego što je bilo sredstava na raspolaganju.

"Uporedna analiza sa zemljama sličnim Srbiji, koje nisu još članice EU, a koriste sredstva IPARD-a, pokazuje da su imale tri puta manje zahteva po jednom konkursu od Srbije", kazao je Nedimović.

Iz pretpristupnog fonda za ruralni razvoj do 2020. godine srpski poljoprivrednici mogu da dobiju ukupno 175 miliona evra.

Nedimović je naveo i da domaća prehrambena industrija može da računa na nove pogodnosti nakon što bude potpisan novi ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, što bi trebalo da se ozvaniči prilikom predstojeće posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

"Biće tu još roba kojih nije bilo na prethodnoj listi. Spisak roba će biti značajno proširen, mislim na ono što iz Srbije može da se izveze", rekao je on i precizirao da se pored ostalog radi o sirevima, rakiji, duvanu.

U Srbiji se, kako je kazao, u ovom trenutku realizaciju 22 projekta iz oblasti prehrambene industrije, a radi se o malim prerađivačkim kapacitetima, koji su se prijavili na konkurs Ministarstva poljoprivrede i dobili zemljište po pravu prvenstva zakupa, uz obavezu da izgrade fabrike.

Nedimović je naveo i da će nova uredba o podsticaju prehrambene industrije podsticati ulaganje u tehnologiju, opremu i one firme koje bi mogle da imaju tržište i neće se bazirati samo na broju otvorenih radnih mesta.

"Sa do 20 odsto vrednosti investicije prvi put će biti podsticajni delovi prehrambene industrije koji imaju tražnju na domaćem i svetskom tržištu", rekao je ministar poljoprivrede i precizirao da se pre svega radi o preradi voća i povrća, goveđeg i ovčeg mesa, žitarica.

Nedimović je najavio i da se Srbija sprema da u 2019. počne prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede se sprema za prestanak vakcinacije na delovima teritorije, ali nije mogao da precizira koje oblasti će najpre biti oslobođene te preventive.

Nedimović je ipak naveo da oblast oko Fruške gore neće biti oslobođena vakcinacije u 2019. godini, jer je to prostor visokog rizika koji će i dalje biti pod monitoringom.

On smatra da ne treba žuriti sa naglim ukidanjem vakcinacije sve dok rizik od te bolesti postoji.

Nakon što se vakcinacija ukine na čitavoj teritoriji Srbija, Nedimović očekuje monitoring Evropske komisije koji će trajati dve do tri godine i tek nakon toga bi srpskim proizvođačima bilo omogućeno da izvoze svinjsko meso na tržište Evropske unije.

Izvor: https://naslovi.net/2019-01-03/beta/nedimovic-u-2019-sedam-konkursa-za-sredstva-iz-ipard-fondova-video/22750735

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predstavnici 12 gradova i opština u Srbiji potpisali su ugovore o dodeli 40 miliona dinara iz Zelenog fonda za pošumljavanje. Na Konkurs Ministarstva prijavljeno je 14 projekata lokalnih samouprava, a sredstva su dodeljena opštinama Požega, Bela Crkva, Doljevac, Golubac, Kučevo, Raška, Stara Pazova, Pirot, Šabac, Kikinda, Kraljevo i beogradskoj opštini Palilula.
Sredstva su planirana za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja na zemljištu u nadležnosti lokalnih samouprava.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je pošumljavanje jedan od glavnih stubova politike koju vodi resorno ministarstvo i jedan od načina ublažavanja klimatskih promena.
Trivan je naveo da je ove godine za pošumljavanje opredeljeno ukupno 70 miliona dinara od čega je 40 miliona dinara dodeljeno lokalnim samoupravama čiji su projekti ispunili uslove na javnom konkursu.

''Ovo je prilika da nam životna sredina bude bolja i da lokalne samouprave pametno utroše 40 miliona dinara, uz stručni nadzor fakulteta i instituta koji se bave time. Nema važnijeg posla od pošumljavanja za budućnost naše dece i mi nećemo stati na ovome, tek započinjemo ovu priču'', naglasio je Trivan.

Ministar je dodao da je oko 40 odsto centralne Srbije pod šumom, a da najmanje šuma ima u Vojvodini - svega sedam odsto.
Trivan je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da pripreme projekte za pošumljavanje i da se jave na sledeći konkurs koji će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako kaže, raspisati na proleće.

Predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić zahvalio je u ime lokalnih samouprava na dodeljenim sredstvima Zelenog fonda i istakao da ta opština ima izuzetnu saradnju sa Ministarstvom.
''Vrata ministra Trivana su uvek otvorena za sve naše ideje, a uvereni smo da zajedničkim snagama i delovanjem možemo mnogo toga da uradimo u oblasti zaštite životne sredine'', naveo je Jovičić.
Kako je rekao, planirano je da se na opštini Palilula pošumi nekoliko lokacija među kojima je Ada Huja koja, ističe Jovičić, ima potencijal da postane nova zelena oaza Beograda.

Dodao je i da treba ozeleneti oko 300 kvadratnih kilometara na levoj obali Dunava.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da za taj grad važna svaka akcija u oblasti ekologije, te da će dobijenih četiri miliona dinara grad utrošiti da sa 800 sadnica obnovi i proširi drvored u centru Pirota, kao i da se na 32 hektara zasadi oko 25.000 sadnica.
Prema rečima predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića ta opština je dobila 7,5 miliona dinara koji će biti iskorišteni za ozelenjavanje oko 40 hektara goleti oko Raške.

''Opština Raška se trudi da vodi računa o očuvanju životne sredine, a za sve što radimo u poslednje vreme imamo veliku pomoć i podršku ministra Trivana'', naglasio je Rakitić.
Predsednik opštine Doljevac Goran LJubić zahvalio je Ministarstvu na dodeljenim sredstvima i rekao da je to ''lepa stvar'' za tu opštinu na čijoj teritoriji, kaže, više od 30 godina nije zasađeno nijedno drvo.
''Mnogo šuma nestalo je zbog nesavisnih ljudi, a zahvaljujem svima koji su nam omogućili da se to promeni i da zasadimo stabla'', rekao je Ljubić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/trivan-novac-za-posumlavane-za-12-gradova-i-opstina-22-10-2018

Srbija je konačno uspela da otkloni sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. Kako „Politika” saznaje, već je izvesno da će se ovakav zaključak naći u izveštaju revizora Evropske komisije (EK) koji su pre nekoliko dana boravili u Beogradu.

Zvanična objava Brisela očekuje se sredinom decembra, ali prve isplate poljoprivrednici mogu da očekuju tek u 2018. godini. Signali su pozitivni. Zaključak je da smo uspeli da otklonimo blokirajuće faktore koji su nam, do sada, bili smetnja za korišćenje pretpristupnog fonda EU za agrar.

Zvaničnu akreditaciju očekujemo u decembru, nakon izdeštaja revizora rekao je direktor Agencije za agrarna plaćanja Žarko Radat.

Srbiji je iz Ipard fondova (za četvorogodišnji period 2014-2020) odobreno 175 miliona evra, ali to ne znači i da će nam sav novac odmah biti dostupan. Sledeće godine na račune domaćih poljoprivrednika, i to u najboljem slučaju, mogla bi da legne tek desetina tog novca odnosno oko 15 miliona evra.

Sagovornik Politike najavljuje da će prvi konkursi najverovatnije biti raspisani sredinom narednog meseca. Najpre za kupovinu mehanizacije i traktora, a ubrzo i za nabavku opreme za prerađivačku industriju.

Izvor: Politika

 

Nedimović najavljuje nove investicije za 2018. godinu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3371-nedimovic-najavljuje-nove-investicije-za-2018-godinu

 

U Pirotu i ove godine povećali budžet namenjen razvoju poljoprivrede. Maksimalna pomoć pri nabavci mehanizacije sa lanjskih 350.000 "skočila" na čak 500.000 dinara. Skupština grada u Pirotu je ove godine povećala budžet za poljoprivredu, uvećavši stimulacije za razvoj ove oblasti od koje se na krajnjem jugoistoku Srbije mnogo očekuje. Ukupna davanja poljoprivrednicima će, tako, iznositi oko 58 miliona dinara, a na povraćaj uloženog novca mogu da računaju mnoga domaćinstva.- Interesovanje poljoprivrednika je iz godine u godinu sve veće, naročito za pojedine oblasti, pa je maksimalni iznos subvencija sa dosadašnjih 750.000 porastao na 800.000 dinara po domaćinstvu. Konkretno, onaj koji nabavi, na primer, opremu za mužu moći će da računa na 200.000, a toliko će dobijati i pčelari, dok povrtari i voćari mogu da računaju na 300.000 umesto dosadašnjih 200.000 dinara. Veće sume su predviđene i za nabavku mehanizacije, s obzirom na to da je pomoć sa 350.000 povećana na 500.000 dinara - kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za razvoj sela i poljoprivrede, ali i stručnjak za ovčarstvo Goran Popović. Sagovornik "Novosti" naglašava i to da drugi vid pomoći razvoju poljoprivrede podrazumeva budžetsko subvencionisanje kamata na kredite za razvoj poljoprivrede, pa je za to u ovoj godini predviđeno više od osam miliona dinara. Ugovori su dosad potpisani sa OTP i Bankom Inteza, a poziv lokalne samouprave je otvoren i za ostale, jer je cilj da domaćini zainteresovani za kredite, pa i gradske subvencije, mogu sami da izaberu banku u kojoj će se zadužiti... Podsetimo, izdvajanja iz budžeta za razvoj poljoprivrede proteklih godina stalno su povećavana. Tako su, na primer, krajem 2003. iznosila nepuna tri miliona dinara, a sada ne samo što su gotovo 20 puta veća, već u Gradskoj upravi najavljuju da će - zbog procene da je poljoprivreda sa stočarstvom komparativna prednost ovog kraja, pa su mnogi poljoprivrednici dobili priplodne junice, rasne ovce, ali i novčanu pomoć za uvećanje stada i kupovinu opreme za spremanje hrane - suma i ubuduće biti uvećavana. Izvor: Večernje novosti

Iduće nedelje u Vladi Srbije trebalo bi da se nađe predlog budžeta za narednu godinu. Još je neizvesno koliko će novca biti opredeljeno za poljoprivredu. Ono što se za sada zna, a što je i najavio resorni ministar jeste da će biti dve mlijarde dinara više za nabavku opreme i mehanizacije. Bolna tačka su direktna davanja, koja su ove godine za ratare tri puta manja u odnosu na prošlu godinu. Proizvođači očekuju više novca u agrarnoj kasi. ... I u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj za razliku od Srbije postoji kontinuitet i predvidivost u davanju državnih podsticaja koji su opet značajno veći nego za naše paore. Ono što posebno ističu mladi poljoprivrednici u Hrvatskoj je i aktivna politika usmerena da mladi dođu do zemljišnog poseda i da ostanu na selu. Poljoprivrednici kažu da su nešto i znali o tome koliko zemlje u regionu kroz državne mere podstiču i štite soprtvenu proizvodnju i proizvođača , pa stoga za kretatore agrarne politike imauju konkretne predloge i kako jednostavno kopirati rešenja koja u komšiliku daju rezultate. Ono što posebno impresionira je činjenica da Repiublika Srpska dobre proizvođače pšenice kao strateške sirovine subvencinora sa čak 250 evra po hektrau. Kada bi kod nas bilo tako onda sigurno ne bi imali pad od čak 50 procenata u zasejanim površina ove jeseni – što iznosi svega 300.000 hektra. Kako ističu naši gosti u emisiji Brazde, sa prinosima većim od osam tona domaći proizvođač ne može da ostvari profit po hektaru koliko kolege u okruženja dobijaju iz dražvne kase. Izvor: RTV

Neto prihod Credit Agricole Grupe za prvih devet meseci 2016. godine iznosi 4,2 miliard evra, dok je u trećem kvartalu on dostigao iznos od 1,4 mlrd EUR što je 400 milona evra manje u odnosu na treći kvartal prošle godine.
 
Neto prihod iz regularnog poslovanja Grupe dostigao je 1,8 mlrd EUR, što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja porast od 4,1%, saopštila je ta banka.
 
Tokom ovog kvartala, Credit Agricole Grupa je dodatno unapredila svoju finansijsku stabilnost, uz stopu adekvatnosti kapitala (CET1) od 14,4% na kraju septembra 2016. godine, što predstavlja povećanje od 100 baznih poena u poređenju sa istim periodom prošle godine i porast od 20 baznih poena u poređenju sa krajem juna 2016. godine.
 
Ova stopa uključuje i zonu zaštite od 665 baznih poena, koja predstavlja približno 35 mlrd EUR iznad regulartorno postavljene minimalne granice koja će se primenjivati od 1. januara 2017. godine.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31