Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Istina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.

– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.

– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže naš sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.

Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.

– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.

– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje naš sagovornik.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433995/Veci-porez-za-vlasnike-zapustenih-njiva

 

NOVI SAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje 1.000 hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću Stari Tamiš, delu Sistema Almeks (Almex) koje je - kršeći zakon - gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sistem Almeks je u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, kako navodi VOICE (www.voice.org.rs), obradjuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava medju četiri najveća zemljoposednika u Srbiji. Prema navodima VOICE, prijavljujući netačne površine, Stari Tamiš je oštetio i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet, jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. "Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takodje prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog Almeksa nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju", kazali su za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvodjača "Pančevac", koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Ocenili su da su Stari Tamiš i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obradjuju te firme i poljoprivrednici. "Namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima", kazali su u "Pančevcu". VOICE navodi da se u mnogim vojvodjanskim mestima primećuje da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već u papirima, jer je lanjska izmena pravilnika omogućila poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. "Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika, jer od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini", piše VOICE. U članku se dodaje da je i Ministarstvo poljoprivrede uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo. VOICE piše da Almeks obradjuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara, Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle "Matijevića", navodi se u članku. VOICE navodi i da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama.

Centar za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta. U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu.

Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je u Sremu.

To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže.

Projekat "Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim reusrsima korišćenjem savremenih tehnologija" koji se realizuje u okviru programa "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pored toga, nadležni ističu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/projekat-pametnog-koriscenja-zemljista_939148.html

Žitelji opštine Opovo pretežno se bave poljoprivredom i uređeni atarski putevi su im veoma važni da bi što lakše došli do svojih njiva, kako bi na vreme obavili velike radove. I ove jeseni ti putevi se obnavljaju, a novac je obezbeđen od zakupa državnog zemljišta.

U Opovu, Sefkerinu i Sakulama uređuje se 2,7 kilometara atarskih puteva, a u Barandi je u toku komasacija zemljišta. Ovo je samo nastavak ranije započetih radova i poljoprivrednici su zadovoljni, jer sad sa svojim teškim mašinama lakše dolaze do plodnih oranica.

"I prethodni put su dobro uradili posao, rizla se nije rasula i sve dobro funkcioniše.U narednom periodu izbor lokacija vršiće se u dogovoru sa poljoprivrednicvima i radiće se pet novih kilometara atarskih puteva, što će nam zančajno olakšati prolazak kroz ata", kaže Nenad Martinov, poljoprivrednik iz Sakula.

Za sanaciju atarskih puteva opština Opovo je izdvojila deset miliona dinara sopstvenih sredstava.

"Sredstva su obezbeđena od zakupa državnog zemljišta, odnosno 50 odsto koje ostvarujemo od zakupa biće uloženo u saniranje ovih puteva, konkretno 900 metara u Sakulama, Opovu i Sefkerinu, a preostali novac je predviđen za projekat komasacije u Barandi i očekujem da će se ovakva dinamika radova nastaviti i u budućnosti", kaže  Zoran Tasić, predsednik opštine Opovo.

Rok za završetak ovih radova je 30 dana, a u Opovo ističu da će nastaviti i dalje da ravnomerno razvijaju i sređuju sva naseljena mesta u svojoj opštini.

Izvor: www.rts.rs

Višestruko uvećana poreska rešenja dobilo je oko 6.000 ljudi u selima oko Niša. I baš ih je iznenadilo kada su u rešenjima pročitali da su njihove njive pretvorene u građevinsko zemljište.

Stanovnke sela Donje Međurovo kod Niša, koji se uglavnom bave poljoprivredom, ove godine pogodili su suša, nikakvi prinosi, pa su očekivali pomoć države. Kažu – po logici stvaru, bar da im rešenja za porez budu manja.

"Prošle godine sam platio porez oko 4.000 dinara, a ove godine mi je došlo 155.000 dinara", kaže poljoprivrednik Miroslav Stamenković.

Skoro četrdeset puta više, a imovinu nije uvećao. I dalje su to njive.

Gradsko građevinsko zemljište, podrazumeva svu prateću infrastrukturu. Da su njive bez ikakve infrastrukture ,po odluci Grada, sada postale gradsko građevinsko zemljište, saznao je tek kada je dobio rešenje za porez.

U selu Donje Međurovo su računali - po rešenjima za porez vrednost jednog ara, njihovih njiva je 2.750 evra. A realna cena po kojoj mogu da prodaju njive je 50 do 80 evra po aru.

Ova i prethodna gradska vlast međusobno se optužuju ko je do ovakve situacije doveo. Aktuelna tvrdi da je 2011. promenjen Generalni urbanistički plan i poljoprivredno zemljište postalo je gađevinsko, a prethodna vlast da je nova uvećala poreske stope.

"Imam saznanja da ovo nije ni prošlo Skupštinu grada, znači da je nekom palo na pamet, pa hajde da vidimo kako će ljudi da reaguju. Ljudi su ogorčeni, svakodnevno se okupljamo, dovijamo se na razne načine kako da rešimo, izađemo iz ove situacije", kaže predsednik Mesne zajednice Donje Međurovo Dragan Ranđelović.

Izjavu nadležnih nismo dobili, grešku niko ne priznaje, ali nezvanično u Gradu najavljuju da će biti ispravljena na narednoj sednici skupštine, pa bi u sela oko Niša mogla da stignu, i nova rešenja za porez.

Izvor: www.naslovi.net

Da bi kupio našu zemlju stranac će morati da ima prebivalište u Srbiji pet ili sedam godina. Ali ne boravište, nego prebivalište, koje se mnogo teže dobija. Cilj je da na taj način bar na određeni period zaštitimo srpsku zemlju - kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Od 1. septembra na snagu bi trebalo da stupi skandalozna obaveza iz loše ispregovaranog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, zbog koje će stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji pod istim uslovima kao i naši građani.

Debata o ovom pitanju stara je ravno devet godina, ali je njena ozbiljnost, čini se, tek sada doprla do ušiju valstodržaca.

Jezivih posledica prodaje zemlje svestan je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je kaže da se zbog toga radi na izmenama zakona koji bi ovaj proces trebalo da otežaju.

Nacrt izmena zakona trebalo bi da bude gotov za dve nedelje, najkasnije do kraja meseca. Naša ideja je da se ograniči prodaja zemlje strancima, odnosno da se u prelaznom periodu i onemogući. Tako će stranac morati da ima prebivalište u Srbiji pet ili sedam godina. Ali ne boravište, nego prebivalište, koje se mnogo teže dobija. Cilj je da na taj način bar na određeni period zaštitimo srpsku zemlju – kaže ministar Nedimović.

Aleksandar Đorđević iz Srpske lige smatra da ćemo prodajom zemlje strancima doći u situaciju da postanemo nadničari na sopstvenim njivama:

Zato je naš cilj da se trajno obustavi ili odloži primena sporazuma o stabilizaciji i pridrzuživanju Srbije EU.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da je bilo pameti da ovaj dokument nikada ne bi ni bio potpisan.

Prodajom zemlje starncima upašćemo u kolonijalni odnos. Naši poljoprivrednici nisu ni približno platežno sposobni da stanu rame uz rame sa strancima, što je nelojalna konkurencija protiv koje se EU bori samo kad joj odgovara – kaže Ševarlić.

Agroekonomista Milan Prostran ističe da liberalizacija kupovine zemljišta nije dopuštena ni u jednoj zemlji.

Mogućnost zakupa postoji, kupovina ne. Prodaja zemljišta je ujedno i prodaja suvereniteta i nema posledice samo na agrar. Strance će interewsovati samo ono što mogu da izvezu – smatra Prostran.

Izvor: www.naslovi.net

Srpski poljoprivrednici, pre svega oni koji žive u blizini granice sa Rumunijom, već su kupili ili bezecovali oranice u toj zemlji, pošto su neke i do pet puta jeftinije od vojvođanskih. 

Kako nam je nezvanično potvrđeno, Rumuni su otvorili agenciju u Srbiji preko koje se može kupiti i uzeti u zakup poljoprivredno zemljište u toj državi, a zbog cene po hektaru od 2.000 do 2.500 evra, naši veliki paori su pohrlili tamo.

 

Među prvim kupcima zemlje u Rumuniji je, prema našim informacijama, poljoprivrednik i političar iz pograničnog mesta u Banatu, koji je već uzeo prilično veliki posed.

Ipak, do oranica, koje se kupuju ili iznajmljuju samo u velikim blokovima, moći će da dođu uglavnom bogatiji, jer se radi o skupovima parcela veličine i više od 1.000 hektara.

Stojan Padejski iz udruženja poljoprivrednika "Banatska lenija" iz Kikinde kaže da je zemlja u Rumuniji, uz granicu, odličnog kvaliteta, da je čuo i za cenu, ali da ne poznaje nikoga ko je već pazario.

- Zemlja je čak i bolja sa one strane granice, ova uz rumunsku granicu verovatno spada u prvu klasu i na njoj se može sejati sve, od soje do kukuruza - kaže Padejski.

Izvor: blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30