Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da će se u budućnosti raditi na tome da se prerađivački kapaciteti izmeštaju iz velikih industrijskih centara i da se nalaze tamo gde se nalazi i sama sirovina. Nedimović je, komentarišući jučerašnju posetu fabrici za preradu prehrambene industrije "La Linea Verde" u Dobrincima kod Rume, istakao da je ta investicija izgrađena tamo gde joj je i mesto, gde se nalazi sirovina, gde se nalaze kooperanti. "Imaćemo 24 investicije u narednih godinu dana, a od 24 projekta 21 su domaći poljoprivrednici koji žele da unaprede svoje poslovanje i od proizvođača sirovina da pređu u prerađivače, one koji prave veću dodatu vrednost", kazao je Nedimović za RTS. Kako je ministar ranije rekao, srpskoj poljoprivredi je potrebno da unapredi proizvodne kapacitete jer ne treba samo da izvozi sirovinu, na primer kruške u Sloveniju, kao što je bio slučaj pre 30 godina, već treba da ima i svoje preradne kapacitete i na taj način ostvari veću zaradu. Nedimović je naveo i da to ne isključuje izvoz sirovina i dodao da se prerađenom sirovinom, na primer lepo iseckanom, upakovanom i brendiranom salatom koja se izveze na druga - evropska i svetska tržišta, ostvaruje veća zarada. "Za to nam je ranije falila tehnologija. Za to je potrebna izuzetno visoka higijena i izuzetan kvalitet same te hrane koja treba da se izvozi", istakao je Nedimović. Govoreći o Zakonu o zakupu poljoprivrednog zemljišta, ministar je kazao da se mora obratit pažnja na davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup, odnosno na to da li treba dati stočarima ili ratarima. "Nama je stočarstvo jedna od najvažnijih stvari u poljoprivredi, ne samo zbog izvoza i te dodate veće vrednosti, ali mi te stvari moramo ograničiti da ne dođemo u situaciju kao što imamo u poslednjih godinu ili dve dana da u mnogim samoupravama ratari više ne mogu ni da priđu poljoprivrednom zemljištu, jer se farme veštački proizvode", kazao je Nedimović. Dodao je da danas u Srbiji zvanično ima više stočara nego što ih stvarno ima i to tako što se jedna farma deli na dve da bi se došlo do zemljišta. "Pravo prečeg zakupa se neće ukinuti, ono će se modifikovati tako da bude na korist i stočara, a sa druge strane da i drugi poljoprivrednici imaju pravo pristupa poljoprivrednom zemljištu", naveo je Nedimović. On je rekao da u ovom trenutku ima 45 različitih proizvoda koji su zaštićeni oznakom geografskog porekla, te da je to potrebno zaštiti i pred EU. "Spremili smo novi propis o šemama kvaliteta koji će nam dati mogućnost da upravo ove naše proizvode zaštitimo, a to je važno jer na taj način iskazuju da imaju neki poseban kvalitet", kazao je Nedimović.

Izvor: TANJUG

FUTOG, 3. novembra (Tanjug) - Ovogodišnja 19. "Kupusijada", na kojoj su se okupili mnogobrojni poljoprivredni proizvođači i izlagači, svečano je otvorena u Kulturnom centru "Mladost" u Futogu. Pored proizvođača futoškog kupusa, priliku da predstave svoje domaće proizvode imali su i ostali proizvođači, a sve u cilju predstavljanja privrednih potencijala Futoga.

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je istakao značaj ove manifestacije, koja promoviše futoški kupus kao brend Srbije. On je istakao da zaštićena oznaka geografskog porekla zapravo predstavlja komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu i to je pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda. "Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvaja sredstva za finansiranje troškova za sertifikaciju, za označavanje geografskog porekla. Drago mi je što smo uspeli to da organizujemo sa Gradom Novim Sadom, prošle godine, kada je bila u pitanju begečka šargarepa i ovo jeste, zapravo, prilika da pozovemo sve poljoprivrednike da se udružuju, da označe geografsko poreklo i da na taj način zauzmu bolje pozicije na tržištu", naglasio je Radojević, ukazavši na važnost standardizacije proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo, što danas imamo 12 sertifikovanih brendova. "Mi ćemo se truditi da sledeće godine usvojimo jedan poseban zakon, koji će nam omogućiti da i u Evropskoj uniji bude zaštićen futoški kiseli kupus. Onako kako se štiti praška šunka, tako i mi treba da zaštitimo naš kupus, jer to je naša obaveza prema svim ljudima koji ovde žive i rade", rekao je Nedimović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da i najrazvijenije ekonomske zemlje neguju slične manifestacije i ističu kao nešto najbolje i što, na kraju, može i te kako da se komercijalno isplati. "Kupusijada" u Futogu, jedinstvena manifestacija u Srbiji po tematici kojoj je posvećena, mestu svoga redovnog održavanja i bogatstvu mogućnosti koju pruža autohtona sorta kupusa kakva se uzgaja i prerađuje isključivo u Futogu, nastavlja se i sutra uz bogat program, koji su organizatori pripremili za posetioce, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Autohtona sorta kupusa važan je brend Futoga, ne samo za ekonomski razvoj već i za razvoj kulture. Kako kažu proizvođači, ono što je retko i kvalitetno treba prepoznati i čuvati. Branko Karanović, proizvođač kupusa za RTV kaže: "Od toga kupusa mi živimo i od tog bredna mi živimo. Znači, brend kao brend futoškog kupusa trebalo bi da opstane, jer to je ime i prezime nečega što je došlo iz davnina i da ga mi očuvamo da bi bilo što bolje i što lepše".

Manifestaciju je posetio i Aleksandar Konanihin, prvi savetnik ruskog ambasadora u Srbiji Moram da kažem – ja sam oduševljen ovom manifestacijom. To veoma liči na Rusiju. Mi takođe imamo tzv. Praznik uražaja, to je Dan završetka radova i mi obeležavamo to na svaki mogući način. I ovde ja imam osećaj da sam bukvalno u Rusiji.

 

U Sremskoj Mitrovici je držan prvi Sremski sajam poljoprivrede Agrosirm. Brojnim zvanicama na otvaranju obratili su se Vladimir Sanader gradonačelnik Sremske Mitrovice, Nada Kovačević direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici, Saša Stefanović pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je obišao štand Dunav osiguranje u okviru sajamske izložbe i dao svoj i osvrt Vlade Srbije na situaciju u osiguranju poljoprivrede.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije ovom prilikom  najavio je novine u oblasti osigurana poljoprivrede: "Imaćemo novi pravilnik vezano za osiguranje poljoprivrednih proizvoda iz prostog razloga zato što želimo da povećamo procenat poljoprivrede koji se osigurava jer 11% je malo za čitavu državu. Primetili smo neke nelogičnosti u prethodnom periodu i neke anomalije koje smo imali u sistemu. Treba to da bude na korist poljoprivrednih proizvođača, a ono što mogu reći da će biti veći procenata povrata premije osiguranja za one prostore koji su naročito izloženi udarima grada. Tu pre svega mislim na prostor koji se nalazi uz Drinu, zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođu gradonosni oblaci. Tako da ćemo izdvojiti dodatni novac za to sledeće godine, a planiramo da donesemo do kraja godine i treba da povećamo ako stignemo do 17-18% sledeće godine napravili smo dobru stvar. Meni su važne sve osiguravajuće kuće ali mi isto tako važno da budu prisutni na terenu i da izađu jako brzo na teren kada se desi neka šteta, a ne da se pojave posle 15-20 dana. Ja cenim napore kompanije poput Dunav osiguranje koji to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih pristojimo sve i zato ćemo doneti nov pravilnik. Dobiće novac od države i podršku samo onaj ko postupa po pravilima koji idu na korist poljoprivrednim proizvođačima, a ne da se pojavi neko posle 15 ili 20 dana kada više ne znate šta se desilo.

Prema poslovnim podacima kompanija Dunav osiguranje ne ostvaruje profit u osiguranju poljoprivrede ali ipak nastavljaju da rade na ovoj vrsti osiguranja jer kao državna kompanija poljoprivredu smatraju strateškom granom domaće privrede. Ciljevi Dunava su da se poveća korisna površina privredna površina koja se osigurava, a tima i premija osiguranja. Dunav osiguranje konstantno radi na edukaciji, ukazujući na značaj osiguranja i zato su podržali Sajam poljoprivrede Agrosirm. Nada Kovačević, direktorka glavne filijale Sremska Mitrovica Dunav osiguranje: "Dunav osiguranje kao nacionalna osiguravajuća kuća prepoznala je značaj i podržala održavanje prvog Sremskog poljoprivrednog sajma Argosirm. Naša kompanija posebnu pažnju posvećuje osiguranju poljoprivredne proizvodnje kao strateške grane privrede. Poljoprivreda je industrija pod vedrim nebom i koliko god da poljoprivredni proizvođači ulaže volje, znanja, truda u poljoprivrednu proizvodnju može da se desi da usled samo jedne vremenske nepogode ostanu bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga Dunav kao lider u osiguranju tržišta posebno vodi računa o razvoju svesti o značaju osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji. Srem i njegovi domaćini svakako zaslužuju da se upravo ovde u Sremskoj Mitrovici i centru Srema ustanovi poljoprivredni sajam mi kao kompanija podržali smo u manifestaciju sa zeljem da ona preraste u tradicionalnu. Danas na sajmu Dunav osiguranje će predstaviti preko 90 usluga iz svoje palete proizvoda"

Izvor: Studio B

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Sremci su započeli svoj prvi sajam gde je Nacionalna osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" predstavila je svoju ponudu poljoprivrednicima i nastavila promociju osiguranja poljoprivrednih površina. Sajam je posetio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je podvukao važnost osiguranja i istakao da bi do kraja godine trebalo da bude donesen novi pravilnik o osiguranju koji će obezbediti da osiguravajuće kuće deluju brzo i efikasno. "Sve osiguravajuće kuće su važne, ali je takođe važno da budu prisutne na terenu i da izađu brzo, čim se desi neka šteta, a ne posle 10,15 dana. Cenim napore kompanija poput 'Dunava' koje to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih upristojimo sve i zato donosimo novi pravilnik po kome će novac od države dobiti samo oni koji postupaju po tom pravilniku", naveo je Nedimović. Kako je rekao, sada je osigurano 11 odsto svih poljoprivrednih površina, što je malo na nivou cele države. On je dodao i da su uočene i "neke nelogičnosti i anomalije", i podvukao da će novi pravilnik biti na korist poljoprivrednih proizvođača. "Ono što mogu da obećam jeste da će biti veći procenat povrata premije osiguranja za ona prostore koji su naročito izloženi udarima grada, pre svega mislim na područje uz Drinu zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođe do grada. Izdvojićemo dodatni novac i ako stignemo do 17,18 odsto osiguranih poljoprivrednih površina sledeće godine, to će biti veliki korak", rekao je Nedimović nakon obilaska sajma. Direktorka glavne filijale "Dunav osiguranja" u Sremskoj Mitrovici Nada Kovačević navela je da ta kompanija poklanja posebnu pažnju osiguranju poljoprivredne proizvodnje, koja, kako ocenjuje, predstavlja stratešku granu privrede. "Poljoprivreda je industrija pod otvorenim nebom i koliko god da proizvođač uloži znanja, volje i finansija, može da se desi da ostane bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga, naša kompanija kao društveno odgovorna kuća permanentno radi na razvoju svesti poljoprivrednih rekla je Kovačevićeva. Kako je navela, Srem i domaćini iz te oblasti zaslužuju ovakav sajam. "Kompanija 'Dunav osiguranje' ne ostvaruje profit u ovoj vrsti biznisa, ali kao odgovorna kompanija nastavljamo da radimo na povećanju poljoprivrednih površina koje se osiguravaju, kao i na edukaciji gde kroz radionice ukazujemo na značaj osiguranja širom Srbije. Mi smo sa zadovoljstvom podržali ovu manifestaciju i želimo da postane tradicionalna", kazala je Nada Kovačević. Ona je navela da je "Dunav osiguranje" predstavio na Sajmu više od 90 usluga i proizvoda kompanije, te da svi zainteresovani mogu da dobiju informacije koje su im potrebne.

Izvor: TANJUG, RTV 

Kazneno-popravni zavod i grad Sremska Mitrovica domaćini su Prvog sajma poljoprivredne mehanizacije. Među 100 izlagača, od traktora do kulena, na zatvorskoj ekonomiji i hipodromu izložena je i mehanizacija napravljena u zatvorskim radionicama. Traktorska prikolica "dubrava" njihov je brend. Prve prikolice za špediter iz zatvorske radionice izašle su pre skoro šest decenija, a ove godine više od 100 prikolica "dubrava" od 5,8 i 10 tona našlo je kupca. Zajednički projekat, zajednički interes. Za majstore prikolice su put do novih veština i put do budućeg posla. "Sve prikolice se rade ručno, nijedna ne dolazi gotova, sve dolazi iz delova i sve ostalo se vari. Za godinu dana sam ih dvadesetak izvario, za šta sam nagrađivan tri puta, od ta tri puta jednom sam dobio i nagradno da odem kući", navodi osuđenik Ivan Erčić. Zajedničkim radom zaposlenih i osuđenika iz metalskog pogona sremskomitrovačkog zavoda izašlo je 11 različitih drljača, utovarivača za vreće, mehanizacije za voćare. "Najtraženije su voćarske prikolice. Ove godine smo prodali 80", kaže Zoran Gadžuri, šef Odseka za industrijsku proizvodnju KPZ Sremska Mitrovica. Od svoje mehanizacije korist imaju i za svoju ekonomiju. Preko 100 tona kornišona, krompira i luka proizvedeno je na zatvorskom imanju. "Ja sam po struci inženjer zaštite bilja, naravno da sam imao priliku da primenim u praksi sva znanja stečena na fakultetu. Znači mi puno. Imate ceo dan osmišljen, lakše je tako", govori osuđenik Goran Zoranović. Najprofitabilnija ustanova u gradu Zatvorska mehanizacija obradila je na stotine hiljada hektara u Sremu. "Selo je puno prikolica ”Dubrava”, nema kuće maltene koja je ne poseduje", kaže Radovan Dedić, poljoprivrednik iz Bešenova. Najveći zatvor na Balkanu najprofitabilnija je ustanova u Sremskoj Mitrovici. Od proizvodnje se izdržavaju i zarađuju. Prošle godine 3,2, a naredne planiraju pet miliona evra. Kupovinu mehanizacije podržava i država. "Prihodovana sredstva ulažemo u adaptaciju smeštaja za osuđeničku populaciju, naravno da nisu zaboravljeni ni radnici koji rade i koristimo ta sredstva da kupimo nove mašine, koje će nam stvoriti vrata za nove poslove", kaže Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović ističe da je ove godine dosta novca izdvojeno za poljoprivrednu mehanizaciju. "Finansiramo 50 odsto od komercijalne cene koštanja jednog alata koji se koristi u svrhu poljoprivrede", navodi Nedimović. Za majstore u zatvorskim radionicama ne brinu – interesovanje osuđenika za obuku i uz rad dobijanje zanatskih diploma je izuzetno. Ne brinu ni za kupce, većina izložene mehanizacije na Sajmu ima oznaku prodato.

Inače, Prvi sremski poljoprivredni sajam "Agrosirm" i trajaće dva dana.Na pitanje novinara Agrobiznis magazina o podsticajima za mlade poljoprivrednike resoni ministar Branislav Nedimović je rekao: "Imamo 1.276 aplikacija za mlade poljoprivrednike do 40 godina. Do 15. novembra biće izvršeno rangiranje prijavljenih, a ja smatram da ćemo sigurno 500 do 600 mladih grantova uspeti da isplatimo", rekao je ministar i dodao je da su za mlade proizvođače, koji počinju iz početka i nemaju svojih sredstava, omogućeni povoljni bankarski krediti. Ministar se ovom prilikom osvrnuo i na službene poseti Izraelu i Kazahstanu. "Sa Izraelom je dogovorena saradnja na polju ovčijeg i goveđeg mesa, a njih zanima i ulaganje u prozvodnju cveća ovde.

Sa Kazahstanom smo dogovorili saradnjuu u oblasti prerade ulja, mleka i još nekih proizvoda u prehrambenoj idustriji", rekao je Nedimović za Tanjug. Poljoprivrednike je pozdravio i Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i pozvao ih da iskoristite bespovratna sredstva koja će sekretarijat i naredne godine nameniti poljoprivrednicima, podsetivši da je budžet za ovu godinu bio osam miljardi i 300 miliona dinara. Upravnik mitrovačkog Kazneno-popravnog zavoda Aleksandar Alimpić ukazao je na dobru saradnju Zavoda i uprave okruga. "Prošle godine smo organizovali prvu izložbu poljoprivrednih mašina domaćih proizvođača, a ove godine je ponuda proširena sa gastroturističkom ponudom i sada imamo sajam. Kazneno-popravni zavod je i ranije doprinosio razvoju privrede Srbje", rekao je Alimpić. Organizatori sajma su grad Sremska Mitrovica, Kazneno-popravni zavod i Regionalna privredna komora sremskog upravnog okruga.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se tokom posete Liberiji i glavnom gradu Monroviji, od 11.07. do 12.07., sa visokim zvaničnicima te zemlje kako bi se dogovorili dalji koraci saradnje.
Na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Liberije Gbezongarom Milton Fridmanom je još jednom iskazana zahvalnost na povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podršci mirovnom procesu.
Tokom posete Liberiji, pored poljoprivredne saradnje dogovoreno je i dodatno jačanje ekonomskih odnosa dve zemlje. Ministar Nedimović potpisao je i Protokol o saradnji sa ministrom poljoprivrede Mogana Flomom koji predstavlja osnov za ponovno uspostavljanje kako institucionalne, tako i privredne saradnje dve zemlje nakon izostanka istih u prethodnih trideset godina.
Prostor zapadne Afrike svakako predstavlja značajnu priliku i za potencijalne srpske investitore u brojnim oblastima u kojima smo bili prisutni 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Od novca iz evropskih fondova deset poljoprivrednika dobilo je ugovore za nabavku mehanizacije, a tim povodom ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da posle osam godina priče o IPARD-u Srbija danas ima prve konkretne ugovore.
U naredne tri godine srpskim poljoprivrednicima će na raspolaganju biti 400 miliona evra bespovratne pomoći, a kako je Nedimović rekao za RTS, to je prekretnica u poljoprivredi, jer prvi put „evropske pare idu direktno u ruke srpskih poljoprivrednika“.

Ako je išta u Evropskoj uniji primamljivo, to je zajednička evropska politika i politika finansijskih sredstava i podrške poljoprivrednicima za njihov rad, rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, za IPARD je stiglo 504 aplikacija, prvih deset ugovora je uručeno, kao i da će u narednih dva do tri meseca biće svi obrađeni.
Kako je rekao, očekuje se da će se u narednih tri godine ta sredstva potrošiti.

Imali smo tri konkursa u prethodnih nekoliko meseci, još četiri do kraja godine. Novi traktori, mehanizacija, prerađivački kapaciteti, oprema za to. Ja se nadam da će srpska poljoprivreda mnogo bolje izgledati posle ovoga, jer će 400 miliona evra biti uloženo u srpsku poljoprivredu, rekao je Nedimović.
On je dodao i da će konkurs koji je u toku olakšati posao mladim poljoprovrednicima.

Nadam se da ćemo ove godine imati mnogo veći broj prijavljenih. Prošle godine smo imali oko 740 prijavljenih - 667 projekta smo odobrili s grantom od 10.000 evra. Ove godine smo povećali ta sredstva, rekao je Nedimović.

U narednom periodu, rekao je ministar, prioritet su voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo.
To su tri grane poljoprivrede gde je potrebna fizička snaga - gde su potrebni mladi ljudi, i tu može mnogo da se zaradi", rekao je on i dodao da je preduzetništvo u poljoprivredi neophodno, a kako kaže - mladi su tu nasušno neophodni.

On je ocenio da velike probleme poljoprivredi i poljoprivrednicima nanose vremenske nepogode i dodajeo da je donet zaključak Vlade o pristupanju dodele pomoći.

Prvi program za objekte za - kuće, stambene objekte koji su oštećeni je donet, to je od 120.000 do 600.000 dinara u zavisnosti od stepena oštećenja, držžava će dati podršku. Sad ćemo izaći sa poljoprivrednim zemljištem, objektima javne infrastrukture, rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, mali broj poljoprivrednika osigurava svoje zemljište, zasade.

Država mora mnogo više da uradi na edukaciji i promovisanju svih mera. Država daje 40 odsto premije osiguranja, a sada će da ide korak dalje. Za ona područja za koja sa RHMZ procenimo da je bilo mnogo štete u poslednjih nekoliko godina, mi ćemo da povećamo tu subvenciju na 70 odsto, rekao je ministar poljoprivrede.

Govoreći o najavljenoj poseti Liberiji, Nedimović je rekao da je Srbiji jako važno što je ta zemlja dala podršku po pitanju KiM, kao i da je jako bitno da se Srbija vrati na tržište Afrike.

ČURUG: Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obišli su danas u Čurugu novo postrojenje za biogas u okviru farme "Global Seed".

Farma "Global Seed" bavi se organskom proizvodnjom ratarskih kultura, organskog mleka, uzgojem tovnih junadi i mlečnih krava i dobijanjem električne energije iz obnovljivih izvora. Prva elektrana na biogas u farmi je otvorena još 2012. godine , a sa postrojenjem koje je danas pušteno u rad "Global Seed" raspolaže sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 1,2 megavata. Ukupna investicija u oba pogona iznosi 4,3 miliona evra.

Vuk Radojević je ovom prilikom istakao da je zadovoljstvo videti jedinstvenu farmu ne samo u Srbiji, nego i Evropi, kakva je „"Global Seed" kada su u pitanju biljna i stočarska organska proizvodnja.

On je dodao da farma raspolaže oko 1.000 muznih krava u organskoj proizvodnji, sa prosekom oko 18 hiljada litara mleka dnevno, ili 7 miliona litara godišnje, što su impresivni podaci. S druge strane, kada je reč o biljnoj proizvodnji na oko 1700 hektara, od čega je 800 hektara pod navodnjavanjem „"Global Seed" i tu beleži značajne rezultate u organskoj proizvodnji, sa prosečnim prinosom pšenice i do šest tona po hektaru i suncokreta do tri tone po hektaru.

„Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine izdvojila skoro tri puta više sredstva za podršku kontroli i sertifikaciji organske proizvodnje“, naveo je Vuk Radojević i dodao da je podržana i nabavka mehanizacije koja je specifična i neophodna za organsku proizvodnju.

Radojević je naglasio da je organska poljoprivredna proizvodnja prilika za sva mala i srednja gazdinstva da se kroz koncept organske proizvodnje izbore za svoje mesto na tržištu i učine sebe konkurentnijima.

Ministar Nedimović je naglasio da je „"Global Seed" jedan od najvećih proizvođača organskog mleka u Evropi, te da je to nešto po čemu Srbija treba da bude prepoznatljiva.

„Organska poljoprivreda je nešto na čemu ćemo insistirati u godinama koje su pred nama, iz prostog razloga što je tu ostvarena vrednost mnogo izdašnija i može mnogo više da se zaradi, vodeći računa o svim pravilima koja postoje u skladu sa našom zakonskom regulativom“, kazao je Nedimović dodajući da i mnogo manje farme od "Global Seed" mogu da imaju biogasno potrojenje, te da će kroz IPARD biti podržane takve akvizicije.

R. D.

www.dnevnik.rs    

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ni na slobodan dan nije "pobegao" dalje od svog resora, pa je i ovaj vikend iskoristio da se bavi poljoprivredom, ali i edukacijom.

On je svog sina odveo u kupovinu jagoda, ali je njegov naslednik za to morao malo da se pomuči.

Nedimović je, naime, doveo sina na jednu plantažu jagoda u okolini Sremske Mitrovice gde, ako želite da kupite ovo voće, morate sami da ga naberete. Za uzvrat, jagode dobijate po povoljnijoj ceni.

Zašto se odlučio da umesto na pijaci na ovaj način on i njegov sin dođu do voća, Nedimović je objasnio time da "ništa nije važnije od stvaranja zdravih navika kod svoje dece".

 

Izvor: www.blic.rs

foto: privatna arhiva

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30