U 2018. ugovoreno je izvođenje radova na rekonstrukciji i izgradnji objekata za navodnjavanje u okviru sistema "Mačva", vrednih oko 15,2 miliona evra, a što bi trebalo da obezbedi navodnjavanje oko 47.954 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Navode i da će se realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza", u okviru saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastaviti i u ovoj godini, pa će se tako novi sistemi, za čiju je izgradnju počela priprema, raditi na ukupno 31 lokaciji u Srbiji. U Srbiji se trenutno pod sistemima za navodnjavanje nalazi od dva do tri odsto obradivih površina, a cilj je da se u narednom periodu dostigne šest ili sedam odsto, U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da je prošla godina bila izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu, s obzirom da je posle 30 godina započeta izgradnja velikih sistema za navodnjavanje. Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2019. godini, s tim što će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i nastavak izvodenja radova na podsistemu "Mali Iđoš", čija realizacija se planira za 2018. i 2019. To će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema, a procenjena vrednost tih radova je oko 4,7 miliona evra, kažu u Ministarstvu. U Srbiji, kako navode u resornom ministarstvu, postoje kvalitetne firme koje mogu da obavljaju projektovanje i izvodenje infrastrukturnih projekata na sistemima za navodnjavanje. Na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, započeti su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Recej, Meda, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča, kao i na izvođenju radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš. Saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje se kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine, a cilj tog projekta je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i da se obezbedi znatno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

NOVA GAJDOBRA: U vojvođanskom naselju Nova Gajdobra, nedaleko od Bačke Palanke, nalazi se jedan od najvećih i najmodernijih sistema za navodnjavanje u Srbiji, koji vodom "natapa" 1.700 hektara zemlje.
sistemi za novodnjavanje.

To je investicija partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, firme "Al Rawafed" koja u Srbiji investira i posluje već tri godine, a u planu je, kaže direktor te firme u Srbiji, Dragan Crnjanski, da sledeće godine bude "pokriveno" 6.500 hektara zemlje tim irigacionim sistemom.

Zaposlene firme "Al Rawafed", kao i polja na kojima se gaje tradicionalne ratarske kulture, a koje navodnjava savremeni sistem koristeći vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, obišli su srpski ministar poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede Branislav Nedimović i ministar klimatskih promena i zaštite životne sredine UAE Tini el Zubeidi koji su najavili nove investicije te arapske zemlje u Srbiju.

Nedimović je tim povodom istakao da će ove godine u linijske sisteme za navodnjavanje u Srbiji biti uloženo 30 miliona evra, kao i da će "mini kanali" kakvi su postavljeni u poljima Nove Gajdobre biti postavljeni na četrnaest regionalnih sistemima za navodnjavanje koji su trenutno u toku.

"Jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo se sastali kolega iz UAE i ja bila je i priča oko irigacionih sistema. Ovo je jedan od primera kako treba da izgledaju najmoderniji sistemi za navodnjavanje u Srbiji", rekao je ministar.

On je dodao da će u saradnji sa "Abu Dabi" fondom i na drugim zemljištima, a koja su državna i koja će koristiti svim poljoprivrednicima, takođe biti postavljeni savremeni sistemi za navodnjavanje.

Zubeidi je podvukao da je saradnja između Srbije i UAE najproduktivnija u oblasti poljoprivrede, i izrazio zadovoljstvo što kompanije njegove zemlje investiraju u Srbiju i što su irigacioni sistemi uspeli da donesu boljitak u uzgaju žitarica i povrća.

 

"Mi smo unapredili stare tehnologije novim koje danas ostvaruju mnogo bolju produktivnost. Ono što smo ovde u Srbiji uradili je odličan pokazatelj svetu da takva tehnologija može da se iskoristi i da poboljša partnerstvo dve zemlje u polju agrokulture", ukazao je Zubeidi.
Najavio je da će UAE nastaviti da sarađuju sa Srbijom, ne samo u dosadašnjim oblastima, već i u "novim bizinis prilikama".

 

Na poljima Nove Gajdobre zaposleni firme "Al Rawafed" gaje pšenicu, ječam, kukuruzno seme, suncokret, soju, šargarepu, krompir, a kažu da će se u narednim godinama i sezonama više orijentisati uzgoju povrća.

 

U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.

Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se

u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.

 

Zasadi voća u Topoli

Obično se prva obrada izvodi u drugoj polovini marta, a nakon toga po potrebi (zavisno od stepena zakorovljenosti, količine padavina). Ova mera se ne sprovodi ukoliko je zemljište vlažno (kvari se njegova struktura), kao ni ukoliko jepreviše suvo (slabiji efekat površinske obrade).

Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem predstavlja jedan od najboljih načina održavanja zemljišta, naročito u humidnijim uslovima, i uz primenunavodnjavanja. Zasniva se na formiranje travnog pokrivača širine 2,5−3,5 m,setvom travnih smeša (engleski ljulj, livadarka, ježevica, itd.) na prethodnodobro pripremljenom zemljištu, ili formiranjem pokrivača od divljih trava.Travni pokrivač se tarupira ili kosi nekoliko puta tokom vegetacije (6−8,zavisno od količine padavina), kada trava dostigne visinu od oko 10 cm.Usitnjena trava ostaje na površini, obogaćujući zemljište organskom materijom.Održavanje zemljišta u redu u zasadima višnje u punoj rodnosti (širine 60−80cm sa obe strane reda) se može obavljati bočnim frezama, ili primenomherbicida, što je najčešći način u savremenim zasadima. Od preparata se mogu koristiti: preventivni herbicidi – sprečavaju nicanje korova, koriste se u jesen ili proleće pre obrade zemljišta, obično u količinama 4−6 kg/ha, uz utrošak vode od oko 500 l/ha; kontaktni neselektivni herbicidi – mogu se primenjivativiše puta tokom vegetacije, u količini 5−7 kg/ha, deluju kontaktno na zelenumasu, bez uništavanja korena, mogu se ujedno koristiti i za uništavanje izdanakau zasadu Oblačinske višnje; selektivni translokacioni herbicidi – primenjujuse u zasadima u kojima dominiraju uskolisni korovi, više puta tokom vegetacijebu količini 1−1,5 l/ha, deluju i na podzemne organe korova, uz relativno sporodejstvo (efekti su vidljivi nakon 2−3 nedelje). Višnja je kao vrsta osetljiva na herbicide, pa je pri njihovoj primeni potrebna posebna pažnja i oprez, naročitokod mlađih zasada. Tretiranje se izvodi pri tihom vremenu.

www.agrobiznis.rs 

ISHRANA

U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.

 Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.

Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).

Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).

Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.

U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.

Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.

NAVODNJAVANJE

U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma

veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova

Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.

U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.

Višnja u vreme zrenja

 

Nega zasada trešnje

Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.

Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.

U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 

Savremen zasad trešanja

Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.

Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).

Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.

 

Razgovarali smo sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićm o najznačajnijim temama u poljoprivredi. Ovog puta za vas smo odabrali temu navodnjavanje. Naime, prošla godina ostaće upamćena kao izrazito sušna, a ni zimski period nije doneo dovoljno padavina. Zato smo resornog ministra pitali kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?

Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini.

Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

 

U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. 

Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani kroz ovaj projekat.

Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto.

Posledice suše u 2017. godini

Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine.

Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva u svim sektorima biljne proizvodnje. 

Ceo intervju sa ministrom Nedimovićem objavićemo u Agrobiznis magazinu za februar 2018. godine. 

Ovogodišnja suša prepolovila je rod pojedinih poljoprivrednih kultura i još jednom upalila crveni alarm, upozorivši državu da je krajnje vreme za izgradnju sistema za navodnjavanje o kojima se priča, ali slabo radi na njima već godinama.

Konkretne najave iz vlasti o finansiranju ovih sistema iz fonda Abu Dabi, namenjenog isključivo ovome, počele su da stižu tokom avgusta. Tada je počela izgradnja, međutim, dokle se sa tim stiglo na celoj teritoriji Srbije početkom novembra, nismo uspeli da saznamo iz nadležnog Ministarstva poljoprivrede. Odgovore na to gde se grade sistemi, ko ih gradi, do kada su rokovi i koliko će biti uloženo u radove nismo dobili od 23. oktobra, uprkos tome što smo danima insistirali na njima.

Odgovori su, međutim, stigli iz Vode Vojvodine, koja je nadležna samo za radove u pokrajini, gde se sistemi grade na 11 lokacija.

- Kada se realizuju radovi na svih 11 lokacija, moći će se navodnjavati oko 37.000 hektara zemljišta, a radovi će koštati oko 1,5 milijardi dinara - rečeno je Danasu u ovoj kompaniji.

U Srbiji se trenutno navodnjava tek 100.000 do 150.000 hektara, a planovi države, o kojima je letos govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović su da "moramo da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest, sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje, i to ne samo u Vojvodini", rekao je tada Nedimović.

U Vodama Vojvodine za Danas kažu da se od avgusta radi na dvonamenskim sistemima "Međa" i "Itebej I" u opštini Žitište, "Jankov most I i II" u opštini Zrenjanin, "Rečej" u opštini Kula, zatim u Odžacima, Čoki, CS podsistem Ada, kao deo regionalnog hidrosistema Severna Bačka, potom i u Opštini Ada. Osim toga u prvoj fazi ovog projekta, kako ističu u Vodama Vojvodine, radi se i na regionalnim podsistemima Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, kao i "Kula-Mali-Iđoš".

U ovoj kompaniji napominju da su svi projekti izabrani po kriterijumu spremnosti projektne dokumentacije, stabilnosti izvora snabdevanja vodom, dobre saobraćajne infrastrukture, kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, kao i mogućnosti da kanali uz manja ulaganja postanu dvonamenski.

Nakon što prva bude završena sledi i druga faza, u kojoj će se raditi na 13 projekata, kako ističu u Vodama, procenjene vrednosti 2,9 milijardi dinara, čime će se omogućiti navodnjavanje na još 46.266 hektara.

U ovoj kompaniji ističu kako je za pojedine projekte završena projektno tehnička dokumentacija, dok je za neke u završnoj fazi, sa predviđenim rokom završetka u prvoj polovini 2018. godine. Poslednjim rebalansom budžeta za 2017. godinu, 126 miliona dinara predviđeno je za pripremu projektno tehničke dokumentacije.

Sistemi za navodnjavanje finansiraju se iz fonda Abu Dabi, vrednog 100 miliona dolara. Trećina novca izdvojena je za prvu fazu koja je letos započeta i koja bi, kako je najavljeno iz Ministarstva, trebalo da traje između sedam i 12 meseci. Ministar poljoprivrede je najavljujući početak radova rekao da će u navodnjavanje ove godine biti uloženo 1,5 milijardi dinara.

"Stajanja nema u narednih 300 dana dok ne otpočnemo novu fazu, a na raspolaganju nam je još oko 80 miliona dolara za ove poslove i od naše umešnosti zavisi koliko ćemo brzo da radimo", rekao je on.

Nedimović je najavio i radove u Mačvi, kod Šapca i Bogatića, međutim, kako smo saznali u opštini Šabac letos su započeti poslovi na pojedinim crpnim stanicama, ali za sada nisu daleko odmakli. Više informacije o sistemima u Mačvi i drugim delovima Srbije, zbog njihove nekooperativnosti, nismo uspeli da dobijemo od nadležnog Ministarstva.

Izvor: www.naslovi.net

 

Iz IPARDA 40 miliona evra. Pogledajte za šta? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3258-iz-iparda-40-miliona-evra-pogledajte-za-sta

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30