Venturijeva cev se koristi za merenje protoka tečnosti, brzine strujanja gasova, merenje brzine kretanja letećih objekata, kao vakum pumpa i dozator hranljivog rastvora kod doziranja đubriva kroz sistem za zalivanje.

Pojednostavljeni princip rada je sledeći: prilikom ulaska tečnosti u cev pritiska P1 i brzine V1  (žuta boja)  tečnost nailazi na suženje gde dolazi do povećanja brzine V2 i pada pritiska u usisnom delu (crvena boja) hranljivi rastvor ulazi u cev i meša se sa vodom , iz cevi izlazi mešavina vode i đubriva (narandžasta boja) manjeg pritiska tečnost P2 i manje brzine V3 (slika broj 1).

Kvalitet rada venturijeve cevi  direktno zavisi od radnog pritiska u zalivnom sistemu, pri većem radnom pritisku veći je proticaj vode pa je i usisna moć venturijeve cevi veća.

Šema ugradnje venturijeve cevi u sistem za zalivanje prikazana je na slici broj 2.

Brzina crpljenja hranljivog rastvora zavisi od količine vode koja protekne kroz venturijevu cev, a to se reguliše glavnim ventilom regulatora protoka vode (slika broj 2). Što je ventil zatvoreniji ide više hranljivog rastvora. Kada je ventil potpuno otvoren venturijeva cev prestaje sa radom.   Kako bi mogli da vizualno kontrolišemo brzinu usisavanja venturi cevi, a samim tim i da je prilagodimo projektovanim normama đubrenja,  neophodno je ugraditi manometre pre i posle venturi  jer je jačina usisavanja rastvora direktno zavisna od razlike priitiska pre i posle venturi (slika broj 2). Navešćemo primer venturi cevi sa ulazno izlaznim otvorom za vodu od ¾ cola. Tako ukoliko je ulazni pritisak 0,7 bara, a izlazni pritisak 0,4 bara, koji je jednak pritisku u zalivnom sistemu posle venturi cevi,  brzina usisavanja rastvora sa djubrivom je 50 l/h, litara na čas. Ovde imamo razliku u pritisku od 0,7-0,4=0,3 bara, ukoliko bi izlazni pritisak bio pak 0,5 bara, u tom slučaju pri razlici pritiska od 0,7-0,5=0,2 bara nećemo imati usisavanje rastvora sa đubrivom, naša venturijeva cev neće raditi.  Ukoliko bi ulazni pritisak bio 1 bar, a izlazni pritisak 0,4 bara, tada bi pri razlici pritiska od 0,6 bara brzina usisavanja hranljivog rastvora iznosila 68 l/h.

U redosledu sklapanja zalivnog sistema venturi cev dolazi posle filtera za vodu,a pre razvodne grane ostaje na glavnom cevovodu.

U zavisnosti od tipa sistema za navodnjavanje koji posedujete, venturijeva cev može biti namontirana na crevo koje vodi iz bunara, a posle nje može,  ali i ne mora biti račište kako biste navodnjavali recimo dve površine. Ukoliko imate slučaj da vam se izvor za snabdevanje vodom nalazi u donjem delu parcele, venturijevu cev takođe montirate pre račvanja. Za pravilan rad i upotrebu prihrane ili fungicida i insekticida neophodno je da imate bure u kojem ćete pripremiti rastvor prema uputstvu proizvođača. Držite se strogo propisanih normi odnosno nemojte dodavati više ili manje od onog što piše na upustvu. Pre puštanja sredstva kroz sistem pustite vodu da napuni cevovod za šta vam je najbolje da proverite da li poslednja od sistema za navodnjavanje u redu funkcioniše. Nakon toga pustite u rad venturijevu cev, po mogućstvu tako da što manje tečnosti iz bureta odlazi u sistem. Ovako treba raditi jer na taj način postižete ravnomerno raspoređivanje sredstva koje koristite na celoj površini. Ukoliko se radi  o praškastim sredstvima potrudite se da tečnost bude dobro promešana odnosno da je sredstvo dobro rastvoreno u vodi. Pre upotrebe bilo kog sredstva proverite da li je dozvoljena njegova primena kroz sistem za navodnjavanje. Takođe vodite računa u koje vreme primenjujete ovakva sredstva jer neka od njih bolje deluju ako se primene u toku dana a neka u večernjim satima. O ovim karakteristikama je nabolje da pročitate upustvo i da razgovarate sa stručnim licem.

Primera radi, da biste uspešno koristili sistem za navodnjavanje uz primenu venturijeve cevi u zasadu jagode koja se gaji na foliji ako imamo da je površina 1h a pumpa ima kapacitet 150 litara u minuti na nju ćemo montirati glavni vod promera 40 milimetara,  a venturijeva cev ¾ na ovaj način obezbedili ste potrebnu brzinu protoka vode koja će obezbediti rad venturijeve cevi.  U slučaju da je pumpa manje od 100 litara u minuti onda venturijeva cev ne sme biti veća od ¾.

Glavni preduslov za pravilno funkcionisanje zalivnog sistema je čista voda bez mehaničkih nečistoća, odnosno peska. Filteri za vodu koji se ugrađuju u sistemima za navodnjavanje ne uklanjaju hemijske nečistoće, već samo mehaničke. Za navodnjavanje koje sami radimo dovoljni su nam filteri koje možemo lako naći kod prodavaca opreme za navodnjavanje, a to je najčešće filter sa mrežastim uloškom koji je ujedeno i najkorišćeniji filter, a pored njega možemo naći i koristiti još i disk filter i hidrociklonski separator.

Dva parametra koja karakterišu filtere su: 

- veličina priključka , fi 32; 40; 50; 63, odnosno 1col, 5/4 cola, 6/4 cola, 2cola.
- veličina nečistoća koje može da ukloni, odnosno brojka koja se daje i ona pokazuje najmanju veličinu čestice koja može da zadrži sve nečistoće manje od te cifre. Izražava se u mikronima. Tako da imamo najčešće mrežaste filtere od 120 micDisk filter može da se koristi kao primarni ukoliko je voda čistija i u pitanju je manji zalivni sistem, a može se koristiti i kao korektivni filter koji posle nekog drugog filtera finije prečišćava vodu.
Treba imati na umu da ukoliko je sveža bušotina i ima konstantno peska koji veoma brzo puni mrežaste filtere, ne treba kupovati veći mrežasti filter. Filter se u sitemu ugrađuje na početku pre Venturijeve cevi i pre elektromagnetnih ventila. Nekada se ugrađuju manometri, jedan pre i jedan posle filtera kako bismo na osnovu razlike pritisaka procenili potrebu za čišćenjem odnosno procenom zaprljanosti filtera.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Često se srećemo sa terminom EC, EC vode za navodnjavanje,  kažu nam stručnjaci da treba proveriti pored PH  i EC vode za navodnjavanje. Neko nam kaže da je to ustvari bitnija stavka u analizi vode od PH dok neko tvrdi da je potpuno  nebitna.

EC –Električni Konduktivitet, predstavlja meru elektro-provodljivosti rastvora i izražava se u jedinicama   µS/cm – mikro simens po centimetru,  mS/cm – mili simens po centimetru, dS/m – deci simens po metru. To je ustvari brojno izražena sposobnost ispitivanog uzorka  vode da provodi struju.

1 dS/m = 1 mS/cm = 1000 µS/cm  odnosno 1 µS/cm = 0,001 mS/cm

Kada je voda čista bez ikakvih rastvorenih supatanci prirodno provodi stuju, apsolutna čista voda ima provodljivost 0,055 µS/cm

Elektro-provodljivost vode potiče od rastvorenih soli i direktno zavisi od količine reastvorenih jona u njoj. Na primer djubrivo amonijum-nitrat ukoliko ga dodamo vodi,

 NH4NO3 čvrsto + H2O →( NH4+)  + (NO3-)

 u vodi sada imamo amonijum jone koji su pozitivno naelektrisani  i nitratne jone koji su negativno naelelktrisani, a kada imamo naelektrisane supsatance eto nam provodnika za struju. Što više naelektrisanih supstanci bolji provodnik.

Većina biljnih hraniva su u obliku soli koja je dodata u vodi. EC nam može dati orijentacionu sliku o opštem sadržaju jonskih hraniva u vodi za zalivanje. Što je više jona , jednog ili više različitih jedinjenja, prisutno u vodi to je veća vrednost EC. Ali isto tako nam može dati lažno povoljan ili nepovoljan rezultat, na primeru morske vode usled prisustva veće količine NaCl – natrijum hlorida,

NaCl + H2O →(Na+) +(Cl-)

odnosno kuhinjske soli, EC može biti i milion puta veća od čiste dejonizovane ili destilovane vode. I ovde imamo jone natrijuma koji su pozitivno naelektrisani i jone hlora koji su negativno naelektrisani i opet što više naelektrisanja veća provodljivost struje. Odnosno bolje poredjenje bi bilo ukoliko u čašu destilovane vode dodamo kašičicu kuhinjske soli EC će znatno biti povećan , ali to ne znači da je ta voda izuzetno bogata hranljivim materijama za biljku, već je toksična za biljku.

Razmotrićemo još jedan drastičan primer . Ukoliko u destilovanoj vodi rastvorimo so uranijum – hlorida do prihvatljive vrednosti  EC, odnosno imamo destilovanu vodu i dodamo malo uranijum hlorida i damo nekom da nam proveri vrednost EC i on nam kaže da je na osnovu tog parametra  voda izuzetno dobra za zalivanje.

Znači EC nam daje podatak o prisutnosti jonskih jedinjenja, on ne razlikuje toksično od korisno.

Različite biljke u različitom uzrastu i fazama razvoja različito podnose EC vrednosti. Tako prema nekim stranim autorima za mladje tek posadjene biljke i sadnice ne bi trebala vrednost EC da prelazi 0,75 dS/m, dok za starije useve može ići do 1,5 dS/m.

 Bez obzira što se radi o hranljivim supstanacama, ne treba ići u krajnosti i preterivati sa djubrivima u sistemima za zalivanje, bolje je češće po malo nego odjednom veća količina, bolje veća količina blažeg hranljivog rastvora koji se lagano pušta u zalivni sistem i razredjuje sa tekućom vodom nego manja količina koncentrovanijeg hranljivog rastvora koji se brzo propusti kroz zalivni sistem i prilikom mešanja sa tekućom vodom daje veće vrednosti EC.

Prilikom uporedjivanja podataka datih u različitim analizama treba obratiti pažnju na jedinice, veoma često na različitim forumima i savetovanjima se govori o vrednostima EC bez navodjena jedinica, tako da se na nekim sajtovima nalazi podatak da je najbolja vrednost EC 0,5 ali nije navedeno čega odnosno da li je to izraženo u  µS/cm, mS/cm ili dS/m, pa je teško uporedjivati podatke.

Tipični merač za EC se satoji od dve elektrode koje se uranjaju u uzorkovanu vodu. Merači za EC su jednostavni i danas se mogu kupiti u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, prodavnicama hidroponske opreme, prodavnicama baštovanske opreme.

Mnogi poljoprivrednici imaju dilemu koju vodu da koriste za navodnjavanje i zalivanje. Da li je bolja kišnica ili bunarska voda? Stručnjaci su radili različita istraživanja i došli do zanimljivih podataka. Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od podzemnih stena kroz koje prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima kišnica i ostale atmosferske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija, ali su zato bogatije u smislu prisustva rastvorenih gasova O2, CO2,SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blagu kiselost. Ukoliko je njihovo prisustvo veće onda dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kada smo izvršili dimenzionisanje cevovoda i obračun norme zalivanja, potrebne količine vode pristupamo izboru pumpe za vodu. Pumpe su hidraulične mašine od kojih se energija od radnog kola predaje tečnosti koja kroz njih struji. Izbor pumpe vršimo na osnovu potrebe našeg zalivnog sistema ili na osnovu kapaciteta i oblika izvora vode ukoliko nam je on ograničavajući činilac. Treba imati na umu da je svaki zalivni sistem i svaka parcela priča za sebe.

U zavisnosti od kriterijuma pumpe se mogu podeliti na: centrifugalne (radijalne), potisne i usisne, motorne i električne sa lopaticama (turbo) zapreminske (klipne), strujne...

Opširnije o izboru pumpi za navodnjavanje možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

IZVOR:Agrobiznis magazin 

Više puta smo se pitali da li je naša voda za zalivanje  bolja od kišnice ili je pak kišnica bolja od bunarske vode.

Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od sastava podzemnih stena kroz kojie prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima, kišnica i ostale atmosverske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija ali su zato bogatije smislu prisustva rastvorenih gasova, O2, CO2, SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blage rastvore kiselina na primer rastavaranjem CO2 nastaje ugljena kiselina. Ukoliko je njihovo prisustrvo veće dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

U istraživanju Jasne Šoštrić obavljenom u Hrvatskoj koja j e ispitivala uticaj izvora vode na prinos, kao ogledna biljka je uzeta paprika gajena u plasteničkim uslovima, u pitanju su hibridi Cecil F1 i Bianca F1. Sklop biljaka je bio 30000 po hektaru, ogled je praćen 3 godine.  Stepen ph vrednosti bunarske vode je bio 8,32 dok je kišnica bila kiselija sa pH u opsegu 6,0 do 6,5, EC (električna provodljivost) bunarske vode je iznosio 2,48dS/m  dok se je EC vrednost kišnice bila u opsegu 0,13 do 0,25 dS/m. Ovo variranje kod kišnice potiče od varairanja sastava atmosverskog vazduha u smislu prisustva gasova i čestica prašine. Gledano u celosti mineralnih materija je bilo više u bunarskoj vodi u odnosu na kišnicu , od čega potiče veća vrednost EC odnosno elktrične provodljivosti. Tako je natrijuma u kišnici bilo  0,11 dok je u bunarskoj vodi bilo 4,2 mmol/l. Hlora je u kišnici bilo 0,29 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,95 mmol/l, a kalijuma u kišnici je bilo 0,03 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,8 mmol/l. I pored toga što je u bunarskoj vodi bilo više mineralnih materija ipak je rezultat neočekivan. Potrebno je naglasiti da je voda od kišnice sakupljana u lagune - bazene.Detaljnije čitajte u decembarskom izdanju Agrobiznis magazina koji izlazi 15.12.2018. godine.

 

Za pretplatu posaljite SMS sa tekstom PRIJAVA i vasim imenom, prezimenom i adresom. Cena pretplate je 1800 dinara. U toku je novogodisnja akcija. Gratis tri meseca pretplate tako da narednih 15 meseci dobijate po jedan primerak Agrobiznis magazina. www.agrobiznis.rs

 

Autor: Ninoslav Stevanović, dipl. inž. poljoprivrede

Kada smo izvršili dimenzionisanje cevovoda i obračun norme zalivanja, potrebne količine vode pristupamo izboru pumpe za vodu.  

Pumpe su hidraulične mašine od kojih se energija od radnog kola predaje tečnosti koja kroz njih struji.

Izbor pumpe vršimo na osnovu potrebe našeg zalivnog sistema,  ili na osnovu  kapaciteta i oblika izvora vode ukoliko nam je on ograničavajući činilac. Imajmo na umu  da je svaki zalivni sistem i svaka parcela, priča za sebe.  Da malo pojasnimo, mi smo pre početka izrade zalivnog sistema proverili kapacitet izvora vode, on je jedini i drugog nemamo, potrebe našeg zalivnog sistema je 45 l/min, a kapacitet izvora je 35 l/min, predvideli smo da svaki red može nezavisno da se pusta u rad, u ovom slučaju nema svrhe kupovati pumpe tipa 60 l/min,  jer nam prodavac kaže da je bolja i jača ta pumpa. U ovom slučaju možemo uzeti pumpu kapaciteta 35 l/min ili pak 40 l/min,  a da imamao prekide u vremenu zalivanja. Prejaka pumpa će brzo iscrpeti vodu, pa moramo da čekamo nakupljanje.

Pumpe se mogu podeliti zavisno od kriterijuma  na :

  1. centrifugalne ( radijalne ), zavojne, aksijalne, centrifugalne pumpe se u principu koriste do 6 metara dubine, preko toga se koriste dubinske potapajuće pumpe.
  2. potisne i usisne
  3. motorne i električne
  4. sa lopaticama ( turbo), zapreminske (klipne), strujne......

 

O čemu treba voditi računa prilikom izbora pumpe pročitajte u AGrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15. decembra 2018. godine).

www.agrobiznis.rs

Pretplata 1800 dinara godinu dana, prijave na telefon 0692211049

 

Autor: Ninosalav Stevanović

Savremenu poljoprivrednu proizvodnju, kao i podizanje zelenih površina, danas je teško zamisliti bez navodnjavanja. Sistemi za zalivanje u višegodišnjim zasadima podižemo na početku u vreme setve ili sadnje i trajaće nam onoliko koliko traje zasad odnosno onoliko koliko traje zelena površina. Po rečima stručnjaka zalivni sistem prilagođavate celokupnoj situaciji, a ne željama. Ukoliko nemate dovoljno novca prilagodite vašim mogućnostima, ili ako nemate dovoljnu količinu vode, pokušajte da prilagodite količnu vode sa kojom raspolažete. Ukoliko podižete višegodišnji zasad, onda u samom startu možete dužinu redova i pravac, odnosno nagib terena da iskoristite i prilagodite zalivnom sistemu. Ukoliko je zasad već podignut onda izbor creva sa i bez kompezatora, prilagođavate datoj situaciji. 

Danas na tržištu postoje brojne firme i distributeri opreme za zalivanje, ali niko prilikom prodaje ne vrši edukaciju i obuku kako prozivođači sami, na ispravan i funcionalan način da sastave kupljenu opremu. Koje su najčešće greške i kako ih izbeći objašnjavaju stručnjaci u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Španske kompanije ove godine su po treći put nastupaile na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, što je velika potvrda za sve bolju saradnju sa Srbijom. Zahvaljujući Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu i Španskoj agenciji za promociju izvoza i investicija (ICEX), srpski privrednici su razmenili iskustva sa šest kompanija koje su eksperti u oblasti tehnologije i opreme u poljoprivredi.

Izjava ekonomskog i trgovinskog savetnika: Sektor poljoprivrede i stočarstva igra značajnu ulogu u Španiji, dok su za nju još značajniji prehrambeni sektor i sektor proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i tehnologije, gde je Španija svetski lider u različitim segmentima. Prirodni resursi severa Španije su dozvolili razvoj određenih kultura, ali sušne regije juga su ovaj zadatak otežale. Međutim, inovacije i tehnološki razvoj su omogućili da se Španija pozicionira među vodećim zemljama u proizvodnji voća i povrća, a takođe i gotovih prehrambenih proizvoda (maslinovo ulje i konzervirana hrana) ili vina.

Našim prisustvom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu želimo da podelimo ovo iskustvo Španije, za koje smatramo da je moguće primeniti i u Srbiji. Zapravo, od kada smo počeli da učestvujemo pre tri godine, uočili smo jasan porast interesovanja za špansku tehnologiju i saradnju sa španskim kompanijama, udruženjima, zadrugama i javnim institucijama iz oblasti agrara. Nadamo se da će ovaj pozitivan trend nastaviti da raste i u narednim godinama, a posebno sa napretkom Srbije u pridruživanju Evropskoj Uniji.

Kompanije Agrator, Caudal, Invernaderos Ima, RKD Irigation, Tradecorp i Jympa predstavljaju inovacije u najvažnijim aspektima za poljoprivrednu proizvodnju kao što su plastenici, proizvodnja raznih vrsta creva i cevi za navodnjavanje, kao i mašina za navodnjavanje, proizvodnja đubriva i preparata za ishranu biljaka i mašine za pripremu zemljišta.

Trgovinsko-ekonomsko odeljenje ima u planu da nastavi da informiše španske kompanije o mogućnostima poslovanja u Srbiji, pogotovo o saobraćajnoj infrastrukturi, upravljanju otpadom i vodama, energetikom, automobilskom industrijom, modom, kao i da približi Srbiji znanja Španije u svim pomenutim segmentima. Takođe, Trgovinsko-ekonomsko odeljenje u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija (ICEX) planira da organizuje Poslovni forum Španija-Srbija 22-24. oktobra u Beogradu, tokom kojeg se očekuje prisustvo velikog broja španskih kompanija.

Španska agencija za promociju izvoza i investicija ICEX je državna institucija koja promoviše saradnju španskih kompanija sa međunarodnim partnerima. ICEX nudi savetovanje o prikupljanju sredstava za kupovinu španske opreme i usluga, i poseduje opširan katalog usluga namenjenih zainteresovanima za moguću saradnju sa španskim kompanijama. 

Španski nacionalni paviljon predstavio je najpoznatije aspekte poljoprivredne proizvodnje – plastenike, sisteme za navodnjavanje, agro-hemijske proizvode i poljoprivredne mašine.

 

AGRATOR jedan od vodećih španskih proizvođača rotacionih poljoprivrednih mašina koje pokreće kardansko vratilo traktora. Firma je specijalizovana za freze, tarupe i rotodrljače. Od 1960. godine, značajno je razvila svoju ponudu, ali je zadržala svoje osnovne principe u proizvodnom programu koje i danas može da ponudi: izdržljive, moćne mašine, sposobne da se prilagode različitim tipovima terena, sa robusnim delovima.

 

CAUDAL je specijalizovan za proizvodnju polietilenskih cevi koje se koriste za snabdevanje pijećom vodom i vodom za navodnjavanje. Ove cevi imaju integrisane kapljače namenjene kako profesionalnom navodnjavanju tako i vrtlarstvu. Ono što posebno ističe ovu kompaniju u odnosu na njene konkurente, jeste razvoj inovativnih proizvoda. Caudal nudi širok spektar prozvoda lakih za izvoz, čiji su troškovi transporta svedeni na minimum, a prisutni su na skoro svim kontinentima i glavna tržišta  su Francuska, Italija, Portugalija, ali i Maroko, Alžir i Senegal.

 

INVERNADEROS IMA je firma specijalizovana za proizvodnju i montažu svih vrsta visokokvalitetnih poljoprivrednih konstrukcija koje su primenjive na različite biljne kulture i klime, kao što su višebrodni plastenici, tuneli, mreže za zasenjivanje, tuneli, magacini itd. Svaki projekat se započinje studijom kako bi se u potpunosti odgovorilo na potrebe klijenta. Sve obradive površine se analiziraju a savetnici su prisutni od početka do kraja projekta kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema. Plastenici mogu biti opremljeni svim dodacima i opremom (različitim krovnim ventilacijama, folijama, sistemima za navodnjavanje, itd) kao i pomoćnim elementima kao što su stolovi za presađivanje, sistemima za automatsku kontrolu useva, grejanjem i hlađenjem.

 

RKD IRRIGATION ima iskustvo u oblasti navodnjavanja koje datira još od 1962. godine, a raspolaže sa tehničarima i menadžerima koji se bave istraživanjem, projektovanjem i instaliranjem najpogodnijih sistema za navodnjavanje useva koji variraju od reljefa, klime, vrste zemljišta i potrebe biljnih kultura. RKD IRRIGATION  je firma sertifikovana ISO 9001-2000 standardom od 2003. godine izdatim od strane BVQI i UKAS. Iskustvo od nekoliko decenija omogućava kompaniji da projektuje najveće mašine na tržištu koje su efikasne ali i jednostavne za rukovanje. Konstantne inovacije su firmi RKD IRRIGATION omogućile da bude na čelu proizvođača sistema za navodnjavanje u Evropi. Firmu RKD IRRIGATION u Srbiji predstavlja firma INGEL AGRO (http://ingel.co.rs/). Ove dve kompaniju su zajedno osvojile drugo mesto za najbolju tehnološku invaciju u 2017. godini u Srbiji.

 

TRADECORP je firma koja posluje od 1985. godine i specijalizovana je u oblasti ishrane biljaka, a posebno u segmentu mikronutrijenata, specijalnih đubriva i biostimulatora. Ovi proizvodi pomažu u povećanju produktivnosti i prinosa ali uz očuvanje prirodnog ekosistema. Tradecorp u svojoj ponudi ima helate, huminske kiseline, biostimultore (tradicionalne i na bazi morskih, hladno ceđenih algi), folijarna i NPK đubriva, startere, specijalne korektore itd.  Tradecorp zauzima značajno mesto među proizvođačima agrohemije u Španiji i posluje u više od 54 zemalje. Firmu Tradecorp u Srbiji predstavlja firma Tradeagro (www.tradeagro.rs).

 

Firma JYMPA će se na sajmu da predstaviti preko svog distrubutera za Srbiju, firme MILUROVIĆ KOMERC (http://www.milurovickomerc.com/). JYMPA je španska kompanija koja je specijalizovana za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih mašina kojima se postiže visoka efikasnost u pripremi tla. Proizvodni program se sastoji od mašina za vađenje i skupljanje kamenja, podrivača, kultivatora, klinastih plugova, tanjirača, i kombinovanih mašina.

U 2018. ugovoreno je izvođenje radova na rekonstrukciji i izgradnji objekata za navodnjavanje u okviru sistema "Mačva", vrednih oko 15,2 miliona evra, a što bi trebalo da obezbedi navodnjavanje oko 47.954 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Navode i da će se realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza", u okviru saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastaviti i u ovoj godini, pa će se tako novi sistemi, za čiju je izgradnju počela priprema, raditi na ukupno 31 lokaciji u Srbiji. U Srbiji se trenutno pod sistemima za navodnjavanje nalazi od dva do tri odsto obradivih površina, a cilj je da se u narednom periodu dostigne šest ili sedam odsto, U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da je prošla godina bila izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu, s obzirom da je posle 30 godina započeta izgradnja velikih sistema za navodnjavanje. Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2019. godini, s tim što će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i nastavak izvodenja radova na podsistemu "Mali Iđoš", čija realizacija se planira za 2018. i 2019. To će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema, a procenjena vrednost tih radova je oko 4,7 miliona evra, kažu u Ministarstvu. U Srbiji, kako navode u resornom ministarstvu, postoje kvalitetne firme koje mogu da obavljaju projektovanje i izvodenje infrastrukturnih projekata na sistemima za navodnjavanje. Na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, započeti su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Recej, Meda, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča, kao i na izvođenju radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš. Saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje se kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine, a cilj tog projekta je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i da se obezbedi znatno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30