Naučnici su istraživali imunološke mehanizme biljaka protiv lipopolisaharida sa modelnom biljkom Arabidopsis thaliana. Slično ljudima i životinjama, biljke imaju urođeni imuni sistem koji ih štiti od napada patogena. Molekularne strukture koje se ne javljaju kod ljudi, životinja ili biljaka omogućavaju prepoznavanje ovih patogena i aktiviraju imuni odgovor. Lipopolisaharid (endotoksin) je jedna takva supstanca koja se javlja u spoljnoj membrani određenih bakterija. Tim naučnika iz Technische Universitat Munchen (TUM), Leibnizovog Instituta za biohemiju bilja (IPB) u Halleu i Leibniz-ovog Centra za medicinu i biolgiju u Borstelu sada je opisao prvi endotoksinski imunosenzor u biljkama. Bakterije ne napadaju samo ljude i životinje, već i kultivisane biljke kao što su paradajz, kupus i pirinač - uzrokujući gubitke useva sa značajnim ekonomskim uticajem širom sveta.
Međutim, biljke nisu bespomoćne. Oni poseduju urođeni imuni sistem opremljen različitim imunosenzorima koji detektuju supstance koje se javljaju samo u mikroorganizmima i izazivaju odbrambenu reakciju. Kod sisara, na primer, receptor detektuje lipopolisaharid, koji se takođe naziva endotoksin i koji je glavna komponenta spoljašnje membrane mnogih bakterijskih patogena. Pošto biljke takođe imaju imuni odgovor na lipopolisaharide, pretpostavka je da i oni poseduju imunosenzor za ovu supstancu. Priroda ovog senzora je ranije bila nepoznata. Međutim, multidisciplinarni tim naučnika uspeo je da dekodira mehanizam detekcije bakterijskog lipopolisaharida u modelnoj biljci Arabidopsis thaliana. Potraga za senzorom lipopolisaharida biljke je komplikovana zbog činjenice da se endotoksin ne sastoji od jednog određenog molekula, već od složene mešavine sličnih molekula lipopolisaharida. Iz tog razloga, još uvek nije bilo moguće sintetizovati ga za testiranje. Analiza, prečišćavanje i hemijsko razdvajnje komponenti lipopolisaharida u istraživačkom centru Borstel bila je ključni preduslov za genetička i biohemijska ispitivanja stručnjaka.Ovi testovi su omogućili naučnicima da odrede koji senzori Arabidopsis koriste za detekciju lipopolisaharide. Njihovi eksperimenti su pokazali da se ova funkcija izvodi sa LipoOligosaccharide specifičnim Reduced Elicitation (LORE) proteinom koji su otkrili, što takođe inicira naknadni imuni odgovor.

Međutim, LORE se po svom sastavu razlikuje od senzora endotoksina kod životinja. Evolucija je proizvela dva odvojena slučaja ovog principa detekcije, koji se javljaju nezavisno kod životinja i biljaka. Tim je takođe bio u stanju da pokaže da, uprkos različitim senzorima, i životinje i biljke otkrivaju istu komponentu lipopolisaharida: lipida A. Kod ljudi i drugih sisara, lipid A može izazvati prekomerni imuni odgovor sa sepsom i septičkim šokom kao i velike komplikacije opasne po žovot. Zanimljivo je da nisu sve biljke izložene LORE imunosenzoru - samo krstašima. Pored Arabidopsisa, ova porodica obuhvata i važne biljne kulture kao što su kapusnjače, slačice i uljana repica. Međutim, naučnici su takođe otkrili da senzor zadržava svoju funkciju ako se prenese u druge biljke.
Prema tome, naučnici mogu da posluže kao sredstvo za istraživanje i proizvodnju biljaka sa poboljšanom otpornošću na bakterijske patogene.

Izvor: Agrobiznis magazin

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

 
Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31