Po ugledu na evropski podsticaj mladih doktora nauka, nedavno je i u Srbiji sa devet miliona evra podržan istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode neki od naših najboljih naučnika mlađe generacije sa doktorskom titulom. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, finansiranje pomenutih istraživanja je u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu, a uz šansu da samostalno organizuju i sprovedu istraživanje prihvatili su i odgovornost za rezultate do kojih će doći u naredne dve godine. Reč je ispitivanjima iz oblasti medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte. O pojedinim projektima već je bilo reči na stranicama našeg lista, a direktorka Đurić Jovičić je ovoga puta izdvojila nekoliko istraživanja.

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama „belošljiva”, „crvena ranka”, „crnošljiva”, „cerovački piskavac”, „dragačevka”, „moravka”, „požegača”, „sitnica” i „trnovača”. Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a. Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije. Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države. Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala. Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467333/Mladi-doktori-nauka-stite-sljive-u-srpskim-vocnjacima

Naučnici i vinogradari u SAD trenutno istražuju mogućnost zaštite vinove loze od pepelnice, najštetnije bolesti koja napada ovu vrstu, putem upotrebe ultraljubičastih zraka. Direktna inspiracija za ovu ideju došla je od - borbe protiv koronavirusa.

Kako prenosi Wine Spectator, Džim Bernau, osnivač vinarije Willamette Valley u Oregonu, instalirao je u pogone ove kuće savremeni ventilacioni sistem namenjen zaštiti zaposlenih i posetilaca od bolesti kovid-19.

- "Upalila mi se sijalica u glavi" kada smo počeli da razmišljamo o korišćenju ultraljubičaste svetlosti za ubijanje virusa. To me je podsetilo na istraživanje koje teče već godinama, a radi se o upotrebi UV svetla radi ubijanja patogena u vinogradima - rekao je Bernau za Wine Spectator.

Bernau, kao i većina ekološki orijentisanih vinara, koristi organski sertifikovan sumpor u borbi protiv pepelnice, koja je odgovorna za čak tri četvrtine potrošenih pesticida u SAD. Na inicijativu Bernaua i drugih vinara koji žele da vide održivija rešenja za borbu protiv bolesti vinove loze, nedavno je oformljen međunarodni panel stručnjaka po imenu Light and Plant Health Project, čiji su članovi došli do rešenja za borbu protiv pepelnice koje je istovremeno jeftino i vrlo efikasno.

Kako je rekao prvi čovek ovog panela, Dejvid Gaduri, stručnjak za fitopatologiju sa instituta Cornell AgroTech, najveća efikasnost pri korišćenju ultraljubičaste svetlosti postiže se noću, jer pepelnica ima mehanizam obnavljanja u prisustvu sunčeve svetlosti.

- Naša istraživanja jako je ubrzalo saznanje da je UV svetlost mnogo efikasnija noću. DNK patogena noću se ne obnavlja i zato je efekat mnogo jači - objasnio je i dodao:

- Kada je šardone u pitanju, postigli smo potpuno suzbijanje pepelnice tokom trogodišnjeg perioda, uz jedan tretman nedeljno.

Da bi tretman UV svetlom bio što efikasnijii bezbedniji, staraju se - roboti. U saradnji sa kompanijom SAGA Robotic iz Norveške, razvijeni su roboti opremljeni UV lampama koji će, kako se očekuje, već ove godine ući u serijsku proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3045550/uv-svetlost-je-novo-oruzje-u-borbi-protiv-pepelnice

Med je bolji u lečenju upaljenog grla, zapušenog nosa, kašlja i otežanog disanja od konvencionalnih lekova, uključujući tu i antibiotike, zaključak je nove studije stručnjaka sa Univerziteta u Oksfordu.Hiljadama godina med se koristi u tradicionalnoj medicini, a dugo je već i hemijski utvrđeno da poseduje antimikrobna svojstva. Osim toga, med pomaže i u lečenju rana, jer njegove visoka gustina stvara zaštitnu barijeru i sprečava infekcije. Povrh svega, jeftin je, lako se nabavlja i skoro i da nema negativne sporedne efekte.Njegova efikasnost u lečenju infekcije gornjeg respiratornog trakta, međutim, do sada nije naučno potvrđena.

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu zbog toga su analizirali i uporedili relevantne studije u poređenju efikasnosti meda i preparata na njegovoj bazi sa uobičajenim medikamentima, poput antihistamina, lekova za izbacivanje šlajma i sekreta, lekova za suzbijanje kašlja i analgeticima.

Iz 14 kliničkih studija, koje su obuhvatile 1.761 učesnika različitih starosnih dobi, podaci su pokazali da je med bio efikasniji od uobičajene terapije lekovima u olakšavanju brojnih simptoma, posebno ublažavanju jakog kašlja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi trajali i do dva dana kraće kod pacijenata kojima je davan med.

„Infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešći razlog za davanje antiobiotika. Pošto je većina tih infekcija virusnog porekla, antibiotske terapije su neefikasne i neadekvatne“, naveli su stručnjaci sa Oksforda u studiji objavljenoj u časopisu Britiš medikal džornala (BMJ Evidence Based Medicine).Britanski stručnjaci objašnjavaju da bi med mogao da bude odlična alternativa doktorima u bezbednom tretiranju simptoma infekcija gornjih respiratornih puteva.

Oni navode da je med često korišćen i dobro poznat pacijentima, jeftin je, lako dostupan i u veoma retkim slučajevima ima negativne sporedne efekte.

„Med je efikasniji i manje štetan od uobičajenih terapija. Zbog toga preporučujemo da se prepisuje kao alternativa antibioticima“, ističu britanski stručnjaci.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4053504/med-antibiotici-upale-lecenje.html

Naučnici su istraživali imunološke mehanizme biljaka protiv lipopolisaharida sa modelnom biljkom Arabidopsis thaliana. Slično ljudima i životinjama, biljke imaju urođeni imuni sistem koji ih štiti od napada patogena. Molekularne strukture koje se ne javljaju kod ljudi, životinja ili biljaka omogućavaju prepoznavanje ovih patogena i aktiviraju imuni odgovor. Lipopolisaharid (endotoksin) je jedna takva supstanca koja se javlja u spoljnoj membrani određenih bakterija. Tim naučnika iz Technische Universitat Munchen (TUM), Leibnizovog Instituta za biohemiju bilja (IPB) u Halleu i Leibniz-ovog Centra za medicinu i biolgiju u Borstelu sada je opisao prvi endotoksinski imunosenzor u biljkama. Bakterije ne napadaju samo ljude i životinje, već i kultivisane biljke kao što su paradajz, kupus i pirinač - uzrokujući gubitke useva sa značajnim ekonomskim uticajem širom sveta.
Međutim, biljke nisu bespomoćne. Oni poseduju urođeni imuni sistem opremljen različitim imunosenzorima koji detektuju supstance koje se javljaju samo u mikroorganizmima i izazivaju odbrambenu reakciju. Kod sisara, na primer, receptor detektuje lipopolisaharid, koji se takođe naziva endotoksin i koji je glavna komponenta spoljašnje membrane mnogih bakterijskih patogena. Pošto biljke takođe imaju imuni odgovor na lipopolisaharide, pretpostavka je da i oni poseduju imunosenzor za ovu supstancu. Priroda ovog senzora je ranije bila nepoznata. Međutim, multidisciplinarni tim naučnika uspeo je da dekodira mehanizam detekcije bakterijskog lipopolisaharida u modelnoj biljci Arabidopsis thaliana. Potraga za senzorom lipopolisaharida biljke je komplikovana zbog činjenice da se endotoksin ne sastoji od jednog određenog molekula, već od složene mešavine sličnih molekula lipopolisaharida. Iz tog razloga, još uvek nije bilo moguće sintetizovati ga za testiranje. Analiza, prečišćavanje i hemijsko razdvajnje komponenti lipopolisaharida u istraživačkom centru Borstel bila je ključni preduslov za genetička i biohemijska ispitivanja stručnjaka.Ovi testovi su omogućili naučnicima da odrede koji senzori Arabidopsis koriste za detekciju lipopolisaharide. Njihovi eksperimenti su pokazali da se ova funkcija izvodi sa LipoOligosaccharide specifičnim Reduced Elicitation (LORE) proteinom koji su otkrili, što takođe inicira naknadni imuni odgovor.

Međutim, LORE se po svom sastavu razlikuje od senzora endotoksina kod životinja. Evolucija je proizvela dva odvojena slučaja ovog principa detekcije, koji se javljaju nezavisno kod životinja i biljaka. Tim je takođe bio u stanju da pokaže da, uprkos različitim senzorima, i životinje i biljke otkrivaju istu komponentu lipopolisaharida: lipida A. Kod ljudi i drugih sisara, lipid A može izazvati prekomerni imuni odgovor sa sepsom i septičkim šokom kao i velike komplikacije opasne po žovot. Zanimljivo je da nisu sve biljke izložene LORE imunosenzoru - samo krstašima. Pored Arabidopsisa, ova porodica obuhvata i važne biljne kulture kao što su kapusnjače, slačice i uljana repica. Međutim, naučnici su takođe otkrili da senzor zadržava svoju funkciju ako se prenese u druge biljke.
Prema tome, naučnici mogu da posluže kao sredstvo za istraživanje i proizvodnju biljaka sa poboljšanom otpornošću na bakterijske patogene.

Izvor: Agrobiznis magazin

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

 
Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31