Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su 90 odsto oštetile rane kajsije i trešnje... Ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske.

"Veći deo pšenice na oko 570.000 hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz", rekao je Prostran.Dodao je da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela "kriza šećera", pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene.

Poljoprivrednicima će, kako je rekao Prostran, ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko 20 odsto.

Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora što bi bio dodatni izdatak.

"Godina ne nagoveštava ništa dobro, ne znam da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU", rekao je Prostran.

Istakao je da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.

Izvor:http://mondo.rs/a1176581/Info/Ekonomija/Rane-kajsije-i-tresnje-unistio-mraz.html

Ako niske temperature nastupe naglo, a voćke uđu nepripremljene u fenofazu mirovanja, pojava mraza može u većoj ili manjoj meri izazvati oštećenja. Tada mogu stradati mladari i tanke grančice u kruni, cvetni pupoljci, koren, stablo ili nekada cela voćka. Povećanje otpornosti voćaka prema mrazu može doprineti primena određenih agrotehničkih aktivnosti.

Ukoliko na stablima ima mehaničkih oštećenja potrebno ih je sanirati. Jedan od načina zaštite voćaka od mraza jeste uvijanje stabla slamom, kukuruzovinom, papirom ili jutanim vrećama. Za omotavanje stabala nikako ne koristiti folije od plastike jer izazivaju kondenzaciju koja može da izazove kontra efekat.

Sneg može da prouzrokuje manje ili veće štete na voćkama, kako mladim tako i starijim. Da bi se štete izbegle ili smanjile, treba otresanjem uklanjati sneg sa grana voćaka. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Kada je pravo vreme za zimsko tretiranje voća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3476-kada-je-pravo-vreme-za-zimsko-tretiranje-voca

 

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

Poslednjih godina svedoci smo sve češćih dugih i toplih jeseni koje voćkama produžavaju vegetaciju. U odsustvu slana do kasno u jesen, odloženo je opadanje lišća i slabije je zdrvenjavanje biljnih tkiva kod voćaka. Izmrzavanje pupoljaka tokom zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postalo je učestala pojava. Visoke temperature u jesen (oktobar i novembar mesec) uticale su na bubrenje pupoljaka tako da su oni postali osetljiviji na mraz nego u godinama kada je proces kaljenja pupoljaka ujesen tekao normalno. Stepen izmrzavanja rodnih organa voćaka tokom zime usled neblagovremenog ulaska voćaka u zimsko mirovanje veći je u delovima Srbije sa pojačanom kontinentalnom klimom (sever Vojvodine, Posavina, Istočna Srbija), kod slabije negovanih zasada i pojednih vrsta voćaka (kajsija i breskva, pojedine sorte kruške itd.). Starost stabla, plodnost i vlažnost zemljišta, hemijske supstance koje regulišu rastenje takođe mogu modifikovati vreme prestanka porasta organa kod voćaka i njihov ulazak u mirovanje. Za otpornost voćaka na izmrzavanja od primarnog i presudnog uticaja je: 1) Rani završetak vegetacije; 2) Povoljni uslovi kaljenja (s postepenim snižavanjem temperature); 3) Stabilnost i trajanje zimskog mirovanja. Početno mirovanje (tzv. vegetativna zrelost) jeste sinonim za početak mirovanja voćaka. Za ovaj prvi potperiod mirovanja karakteristični su sledeći procesi unutar biljnog organizma: - Transformacija i migracija organskih materija iz listova u grane, deblo i koren; - Otpadanje lišća koje se u umerenoj klimatskoj zoni dešava u uslovima kratkog dana, kada su srednje dnevne temperature manje od 15 0C; - Međudejstvo biljnih hormona u smislu porasta nivoa endogenih inhibitora (sa prestankom porasta biljnih organa) i smanjenja nivoa stimulatora rastenja (sa starenjem lišća). Koncentracija ABA-hormona abiotskih stresova (suša, mrazevi) se povećava sa skraćenjem dana i padom temperature i njena uloga u uvođenju voćaka u mirovanje je indirektna-preko regulacije vodnog statusa pupoljaka u smislu prelaska vode iz slobodnog u vezano stanje; - Kaljenje u smislu pripreme voćke za nastupanje nepovoljnog vremenskog perioda sa niskim temperaturama. Ovaj proces se odvija kroz 2 faze: 1. faza otpočinje sa prestankom rastenja voćke , kada se ugljeni hidrati se nakupljaju i prelaze u rastvorljive i lako hidrolizujuće forme. Pri kraju ove faze (u temperaturnom opsegu 0 do -6 0C) skrob se pretvara u šećere čime se povećava otpornost ćelija prema niskim zimskim temperaturama. Sa ovakvim stanjem najveći broj voćaka ulazi u zimsko mirovanje. 2. faza se odvija pri nižim temperaturama (do -12 0C) kada dolazi do izvlačenja vode iz ćelije, do povećanja sadržaja šećera i lipida i odvajanja protoplazme od zidova ćelija. Formira se lipoproteinska membrana koja čini da je promet materija kroz nju u ćeliju minimalan. Navedeni procesi kaljenja se nastavljaju i tokom dubokog zimskog mirovanja. Niz okolnosti može znatno smanjiti prirodnu otpornost tkiva prema mrazu. Nedovoljne količine organskih rezervi kao posledica iznurenosti voćaka rodom, nezdrvenjavanje tkiva (zbog duže vegetacije, zasenjenosti grana u kruni, nedovoljne količine organskih materija), nepovoljni uslovi kaljenja krajem vegetacije (naglo nastupanje hladnoće nakon relativno toplog vremena), jaka suša (rezervne organske materije se troše za disanje) samo su neke od pojava koje dovode do umanjenja otpornosti voćaka na mraz. Rodni pupoljci su u posebnoj situaciji kad je reč o mirovanju. Razvoj glavnih elemenata cveta teče tokom leta i to je spor ali kontinuiran proces sa relativno malo vidljivim porastom. Postoji niz dokaza o tome da primordije cvetnih organa unutar pupoljaka nastavljaju da se morfološki razvijaju do kasno u jesen, pa čak i tokom zime. Kod kajsije se razvoj arhesporijalnog tkiva (muškog sporogenog tkiva) odvija kroz 3 faze tokom zime: 1. faza razvoja arhesporijuma može se produžiti i do sredine januara, 2. faza (mitotička deoba i razvoj materinskih ćelija polena) označava završetak dubokog zimskog mirovanja (najčešće sredinom januara meseca) i tada je i najveća otpornost cvetnih pupoljaka prema mrazevima. 3. faza (formiranje materinskih ćelija polena koje redukcionom deobom daju mikrospore) je vezana za ekološko zimsko mirovanje, kada je otpornost na mrazeve najmanja (traje do početka marta meseca). Otpornost cvetnih pupoljaka kajsije prema mrazevima zavisi od morfogeneze cvetnih pupoljaka i dejstva mrazeva. Sorte kajsije evropske i irano-kavkaske grupe imaju bržu i kraću morfogenezu arhesporijalnog tkiva. One su stoga osetljivije na mrazeve (naročito u januaru mesecu) u odnosu na sorte srednje azijske grupe (imaju sporiju morfogenezu). Dakle, i pored toga što cvetni pupoljci voćaka tokom mirovanja u poseduju visoku otpornost na mraz, njihova dvojna priroda (spolja miruju, a unutar pupoljaka se razvijaju cvetne primordije) čini da oni vrlo brzo izgube otpornost na mraz i pokreću se sa porastom spoljnjih temperatura vazduha.

Aprilski sneg i mraz koji su pogodili voćnjake u zapadnoj Srbiji napravili su veliku štetu, a gruba procena kaže da je oko 70 odsto roda šljive uništeno. 

- Katastrofalna je šteta, ali tek posle ovih nekoliko sunčanih dana, imaćemo pravu sliku o tome koliko je roda tačno propalo. Biće žestokih problema ove godine sa šljivom, i ako godišnji rod bude oko 200.000 tona, biće veoma dobro - priča za „Blic“ prof. dr Tomo Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

 Prema rečima Miloševića, svi voćnjaci koji se nalaze ispod 200 i iznad 800 metara nadmorske visine imaju veći rizik da stradaju od lošeg vremena. Zato je potrebno osigurati ih, ali je stepen svesti kod srpskog seljaka o tome nizak. A mnogi nemaju novca ni za osiguranje ni za zaštitu.

- Nije loše osigurati, ali naši prozvođači nemaju tu naviku. Mali broj osigurava svoje voćnjake, a to je svega 10 do 12 odsto njih. Postoje metode kako da se branite i od mrza i snega i od suše. Ali, sve to košta, a srpski seljak samo tome može da zamišlja - kaže Milošević.

Jutarnji mrazevi koji su zahvatili Toplički okrug potpuno je uništio zasade voća i povrća na čitavoj teritoriji. Iako još uvek nema zvaničnih procena kolika je tačno šteta naneta poljoprivrednicima, procena je da je rod uništen od 80 do 100 odsto. Poljoprivrednici kažu da je šteta neprocenjiva. 

Ovo je jedna od većih šteta koja je naneta poljoprivredi u Blacu, pa i čitavoj Toplici. Mraz je gotovo potpuno uništio zasade šljive, višnje, jagode, maline, kupine, orahe... - očajan je Radivoje Krstović iz Blaca.

On kaže da je obilazio svoj šljivik i da se na ruci mogu izbrojati preostali plodovi na 400 stabala. On naglašava da gotovo ne postoji poljoprivrednik koji je svoj zasad osigurao kod neke od osiguravajućih kuća.

- Upravo zbog niske cene otkupa uzdamo se u sreću i Boga da nas ne zadesi neka elementarna nepogoda. Ruku na srce, ni osiguravajuće kuće nisu fer prema poljoprivrednicima jer je komplikovana procedura procene nastale štete, što dodatno obesmišljava osiguranje. Realno, ne verujem da postoji poljoprivrednik u Toplici koji se osigurao - naglašava Krstović.

Nešto bolja situacija je u prokupačkoj opštini. Nezvanično saznajemo da je procenjeno da je šteta u zasadima višnje oko 40 odsto, šljive od 70 do 80, oraha 90, vinove loze 30 odsto. 

Ukoliko ostane prošlogodišnja cena otkupa, poljoprivrednici će sa mukom dočekati sledeći rod.

- Godinama nas uništavaju otkupljivači koji se bogate dok proizvođači siromaše. Država im dozvoljava da nas ucenjuju i zarađuju na našem znoju - kaže Saša Stanković, ratar iz sela Stara Božurna.

Srbija deli treće i četvrto mesto sa najvećim svetskim proizvođačima šljive. Godišnje se proizvede oko 500.000 tona ovog voća, a velika većina potiče iz zapadne Srbije.

Izvor:blic.rs

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović kaže da će kompletan izveštaj o šteti koju su voćnjaci pretrpeli zbog mraza biti završen u narednih nedelju dana, te najavio da će se s malinarima sastati u sredu i četvrtak.

On je novinarima nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda s predstavnicima Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin Kine kazao da stručnjaci trenutno sagledavaju stanje u voćnjacima u Srbiji, a da će u narednih sedam do deset dana biti preduzete mere da se eventualno umanji šteta u voćnjacima.

Stručnjaci su ranije upozorili da će najveće štete od vremenskih prilika pretrpeti zasadi jagoda i malina, a da ozbiljne posledice mogu zadesiti i zasade jabuka, šljiva i trešanja.

Izvor: www.rts.rs

Procene su da će najveće štete od trenutnih vremenskih prilika pretrpeti jagoda i malina, a ozbiljne posledice u rodu će osetiti i jabuka, šljiva i trešnja.

To je izjavio direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Žarko Galetin.

On je Tanjugu kazao da posledice koje će pretrpeti drvenasto voće neće biti toliko katastrofalne i da će jabuka, šljiva i trešnja ipak biti dovoljno za domaće potrebe, ali i da nešto pretekne za izvoz, jer je kako je naglasio, Srbija kod jabuke prepoznata kao veoma referentni izvoznik na međunarodnom tržištu, pre svega Rusije.

"Bobičasto i jagodičasto voće će pretrpeti najgore posledice ovako niskih temperatura, pri čemu posebno mislim na malinu koja je jedan od najznačajnijih izvoznih aduta Srbije pored kukuruza, ali i jagode koje će pretrpeti veću štetu i koje su u ovom trenutku ugroženija kultura od malina", kazao je Galetin precizirajući da neke maline imaju follijalnu zaštitu, dok su jagode niže rastuće kulture i prizemni mraz je pogubniji za njih.

Prema ocenama Galetina, aktuelne vremenske prilike koje se dešavaju nekoliko dana unazad i koje će, prema prognozama hidrometerologa , potrajati još nekoliko dana, mogu se posmatrati iz dve perspektive- količine padavina i niskih temperatura.

Posmatrano sa aspekta količine padavina, kako je naglasio, trenutna vremenska situacija je povoljna, jer će prilično isušena zemlja, biti „konačno" popunjena neophodnom vlagom, pogotovo u setvenom sloju.

"Obzirom da je trenutno u toku setva jarih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, dok je šećerna repa već posejana, ovo je neophodna količina padavina koja je potrebna za jedan dobar i perspektivan vegetacioni razvoj ovih kultura koje se trenutno seju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, niske temperature posebno brinu poljoprivredne proizvođače koji se bave voćarstvom, a procene su da je drvenasto voće bezbednije u onim predelima gde su nešto kasnije vegetacije i gde voće još nije procvetalo, za razliku od rejona i predela gde je vegetacija počela ranije i gde je voće u punom cvetu ili u fazi mladog zametka.

Galetin je dodao da se problemi mogu očekivati i kada prestanu padavine i kada se razvedri, jer kako je naglasio takve vremenske prilike obično donose malo jače mrazeve, pa ukoliko mrazevi ispod tri stepena Celzijusa potraju nekoliko dana te štete na poljoprivredne kulture mogu da budu veće od onih koje trenutno procenjujemo.

"U ovom trenutku nije realno očekivati da izađemo sa nekim preciznijim procenama oko štete zbog trenutnih vremenskih prilika. Sve će se to znati kada se vreme prolepša i kada vidimo kako će se oporaviti ovako oštećeni usevi", rekao je on dodajući da veruje da će se oštećeni usevi i voće oporaviti ukoliko bude kako najavljuju prognostičari za tri ili četiri dana blagi rast temperature.

Izvor: www.b92.net

Zbog nagle promene vremena i pada temperature trpe usevi i voće. Velike razlike na termometru nisu opasne za poljoprivredu ali dugotrajni mraz u aprilu može da ošteti voće i desetkuje rod, upozoravaju stručnjaci. U višim predelima Zlatiborskog okruga palo je od 15 do 25 centimetara snega. Najviše su stradali malinjaci."Kad na na jednoj maloj grančici od 20 centimetara padne 10 do 15 centimetara snega šteta je 90 odsto. Rod sam osigurao ali nisu hteli da prihvate da osiguram voće i protiv snega", objašnjava Milojko Nedeljković iz Zaglavka. Stručnjaci podsećaju da se mraz javlja sredinom aprila svake druge godine. Ove je, kažu, jači, a voće je u najosetljivoj fazi cvetanja."Naravno da će štetiti svim onim voćkama koje su precvetale - trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve, jabuke, kruške. Jagodastom voću manje, osim jagodi koja je definitivno nastradala. Ona je najveći teret odnosno najveću štetu sad pretrpela", objašnjava prof. Mihailo Nikolić sa Poljoprivredniog fakulteta u Beogradu. Šteta na voću usporiće i rad u košnicama. "Kada pčele izrađuju najkvalitetnije saće mi imamo temperaturu u minusu, rashlađeni vazduh, rashlađena zemlja, teško da će se oporaviti", navodi dr doc Dragan Ćirković sa državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Niske temperature neće štetiti pšenici koja je zasejana na vreme. "Na mojm parcelama pšenica je čini mi se je u malom boljem stanju nego prošle godine, zasejana je u optimalnom roku, primenio sam sve agrotehničke mere", objašnjava Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo i poljoprivredu iz Vranja navodi da zbog niskih temperatura može doći do smanjenja prinosa pšenice. "Što se tiče pšenice koja je posejana u tim širokim optimalnim rokovima može doći do smanjenog prinosa odnosno da imamo nešto kraći klas, imaćemo možda nešto uže i kraće listove", navodi Lazović Đoković. Ukoliko mraz potraje nekoliko dana, a temperatura bude niža od tri stepena ispod nule, štetu bi mogli da pretrpe neki usevi i voće koje nije procvetalo.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31