Za poljoprivrednike koji u stajama drže po nekoliko muzih krava proizvodnja mleka nije isplativa, pa se proizvođači trude da što više mleka prerade i prodaju na pijaci.
Proizvodnja na farmama koja osigurava količine, kvalitet i prihtavljivu cenu pravac je u komem se razvija domaća proizvodnja mleka. Zato poljoprivrednici koji žele da profitiraju u mlekarstvu povećavaju broj muznih krava i prozvodnju usmeraju na sirovo mleko."Ispod 20 krava se ne isplati. Što više to je isplativije, tako da idemo preko te cifre i stalno povećavamo broj muznih krava. Mora se ići na više da bi cela porodica imala posao. Osim supruga i mene na farmi rade i dva si i dve snahe. Zadovoljni smo cenom. Dobijemo 40 dinara po litri. Na pijaci prodajem sir i mleko, samo zbog svojih starih mušterija", kaže Marija Vuković.

Za razliku od velikih proizvođača mleka mali proizvođači koji mleko predaju na otkupnim mestima imaju i nižu cenu. Uz to sa malim brojem muzih krava teško mogu obezbediti količine od 1.000 litara mesečno, što je minimalna količina da bi se dobila premija koja iznosi 7 dinara.

"Idem na pijacu i mleko nosim po kućama. Jedino tako se može zaraditi. Za male proizvođače na otkupnom mestu cena je 25 dinara. Kod nas na salašu nema 10 kuća koje drže krave, dok je krava nekada bilo u svakom domaćinstvu. Na pijacu je išla još moja mama, nastavila sam ja posle udaje, ali sve više razmišljam da li to uopšte i vredi", kaže Marina Džinić.

"Imam sedam krava i sve mleko pretvaram u mlečne proizvode- švapski sir, kajmak, sir u kriškama, gorgonzolu, somborski sir. Da predajemo mleko zarada bi bila mala, ovako jeste teže, ali isplativije", kaže Terezija Žuljević.

Da se mali proizvođači teško nose sa sadašnjom situacijom u mlečnom govedarstvu dokaz su i prazne tezge na somborskoj mlečnoj pijaci, jer mnogih proizvođača koji su decenijama prodavali meko i sir više nema na pijaci.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prerada-mleka-na-malo-se-ne-isplati_1196623.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

U ovom Pravilniku u članu 4. dodat je stav 2, koji glasi:

"Ako isporučilac mleka predaje mleko pravnom licu odnosno predzetniku preko pravnog lica ili preduzetnika koji prikuplja mleko u ime i za račun pravnog lica odnosno preduzetnika (u daljem tekstu: posrednik), posrednik mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte uslove za higijenu hrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo."

Zahtev za premiju, za svaku kalendarsku godinu, podnosi se kvartalno, i to:

1) za četvrti kvartal (1. oktobar – 31. decembar prethodne kalendarske godine) – od 1. januara do 15. januara tekuće kalendarske godine;

2) za prvi kvartal (1. januar – 31. mart tekuće kalendarske godine) – od 1. aprila do 15. aprila tekuće kalendarske godine;

3) za drugi kvartal (1. april – 30. jun tekuće kalendarske godine) – od 1. jula do 15. jula tekuće kalendarske godine;

4) za treći kvartal (1. jul – 30. septembar tekuće kalendarske godine) – od 1. oktobra do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.".

Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2021. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3130669/do-15-januara-podnosenje-zahteva-za-premiju-za-mleko-proizvedeno-krajem-prosle

U motelu Predejane okrenuli su se keteringu i proizvodnji zimnice. Paprike ubrane kraj Morave u Grdeličkoj klisuri spakovali su u tegle. Potvrda dobre odluke već je stigla za njihove čuvene ljute papričice. Ovih dana žig Čuvarkuća dobiće i domaći ajvar.

- Mi smo odlučili da, pošto naši gosti ove godine nisu bili u mogućnosti da svrate kod nas, svatimo mi kod njih. Naravno svojim novim proizvodima, radi se o proizvodnji tradicionalnih specijaliteta - ističe Ivana Vučković, direktorka motela Predejane.
Od male porodične firma za tri decenije, mlekara u Gložanu kod Vlasotinca postala je jedna od najprisutnijih na tržištu istoka i juga zemlje. Dnevno prerađuju više od 500.000 litara mleka otkupljenog isključivo u leskovačkoj kotlini. U bogatoj paleti mlečnih proizvoda žig kao potvrda domaćeg porekla vrhunskog kvaliteta naći će se na 16 pakovanja svrstanih u 5 grupa: jogurti, kisela mleka, feta sir, kačkavalj i pavlaka.

- Mi smo time hteli da unapredimo kvalitet svojih proizvoda u smislu da postanemo prepoznatljiviji i drugima umesto postojećih potrošača imajući u vidu da u svom poslovanju primenjujemo standarde upravljanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda - objašnjava Jadranka Mitić, šef prozvodnje Mlekare Gložane.U leskovačkom kraju brendiranje je počelo pre deset godina. Posle tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom ovo je novi korak Privredne komore.

- Sada smo samo to pretočili u drugu zaštitu, a to je Čuvarkuća gde ćemo pomoći da se zaštite mnogi proizvodi ne samo poljoprivredno-prehrambeni već i proizvodi iz tekstilne, iz metalske industrije i na taj način da očuvamo srpsku privredu - kaže Goran Jović, direktor Privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug.

Za jedne bolja pozicija na tržištu, za druge opstanak i ostanak 70 zaposlenih na radnim mestima jedinim u varošici Predejane. Kvalitet i stečeni ugled očigledno lako nalaze put do kupca pa se uz želju za bolje dane u turizmu i ugostiteljstvu u motelu Predejane već prave planovi i za preradu voća.

Akcija Privredne komore Srbije Stvarano u Srbiji i žig Čuvarkuća imaju cilj da podrže domaće proizvođače i istaknu značaj kupovine domaćih proizvoda. Čuvarkuća"se do sada našla na 430 najboljih srpskih proizvoda među kojima je 17 iz leskovačkog kraja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3119572/iz-leskovca-17-proizvoda-sa-zigom-cuvarkuca-ljute-papricice-ajvar-sir-pavlaka

Rogove je najbolje ukloniti jarićima u starosti od 7 do 14 dana, i to isključivo primenom rogopalera (termokautera), odnosno pomoću toplote. Pritom ne uklanjamo direktno rogove (jer ih nemaju), nego rožnu osnovu iz koje oni rastu nakon porođaja. Odgajivači za paljenje koriste različite predmete, poput cevi ili električnih lemilica, što je apsolutno neprihvatljivo. Koristiti se smeju samo rogopaleri koji su napravljeni isključivo za tu svrhu. Na takve rogopalere se mogu stavljati različiti nastavci, koji svojom veličinom i oblikom omogućavaju temeljno uklanjanje rožne osnove.

Kako bismo tačno znali mesto paljenja, potrebno ga je ošišati. Pre paljenja, temperaturu rogopalera proveravamo prislanjanjem na drvo, pri čemu se mora pojaviti dim, nakon čega pristupamo paljenju. Rogopaler prislanjamo čvrsto na glavu i pritom ga lagano okrećemo najviše do 4 sekunde.

Nakon paljenja rane treba poprskati rastvorom joda. Koze su mirnije, bolji je priraštaj i proizvodnja mleka.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

Dve mlekare iz Srbije od juče su na listi kineske države i mogu da izvoze na teritoriju te zemlje, objavio je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Dodao je da je završena žetva pšenice koje ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da je kukuruz na njivama odličan.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da za razliku od ostalih privrednih sektora, u poljoprivredi su ljudi od samog početka pandemije mogli da obavljaju poslove.Navodi da je završena žetva pšenice i da je ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da kukuruz u atarima izgleda fantastično.

Ukazao je da se nekoliko sektora suočavalo sa realnim problemima. Proizvođači ranog povrća su imali problem zbog zatvaranja zelenih pijaca, oni koji su svoju robu prodavali hotelima i stariji pčelari koji nisu mogli da izlaze. Ministar je rekao da je njima pružena pomoć.

Kada je reč o izvozu, Nedimović je rekao da nema problema sa aspekta prevoza i transporta, već da je problem manja potrošnja na nekim tržištima.

Objavio je i da su dve mlekare iz Srbije od juče na listi kineske države da mogu da izvoze u tu zemlju. Ističe da je to prvi put u istoriji da mleko i mlečni proizvodi mogu da se izvoze na prostor Kine.

"Mogli smo svuda, ali na kinesko tržište, koje je najveće potrošačko tržište na svetu, nismo mogli nikada, ni u staroj Jugoslaviji, što bi rekli, kod druga Tita", rekao je Nedimović.

Rekao je i da je ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije prilika za mnoge, naročito za robu druge klase koja ne može da se proda kao konzumna roba. Dodao je da šljiva npr. koja je druge klase može da se prepeče u rakiju i proda bez carine.

Nedimović je naveo da se intenzivirao proces voćarske i povrtarske proizvodnje u Srbiji i da postoji i zahtev jedne nemačke pokrajine koja želi prioritetno da uvozi srpsko voće i povrće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4047098/poljoprivreda-nedimovic-mleko-kina-izvoz.html

Vest da nemački mlekarski div Meggle do kraja godine gasi proizvodnju u Hrvatskoj uznemirila je poslovnu zajednicu u toj zemlji, te otvorila pitanje kako se toj kompaniji isplati da radi u Srbiji, a u Hrvatskoj ne.

Portal Index pozabavio se tim pitanjem, te u nedavnoj analizi navodi da u toj kompaniji navode da su među razlozima zbog kojih se Meggle odlučio na tako drastičan potez - lošši uslovi poslovanja u Hrvatskoj."Odluka o gaššenju proizvodnje odlagana je višše puta zadnjih nekoliko godina s nadom da će se uslovi poslovanja poboljššati te je konačno doneta tek kada su definitivno istražžene sve druge opcije", poručili su u Meggleu.

Index navodi da, međutim, za razliku od Hrvatske, u Meggleu nisu najavili gaššenje proizvodnje u drugim okolnim zemljama u kojima posluju, u Srbiji, odnosno u Kragujevcu, na primer.

Jedna od glavnih zamerki stranih ulagača je, pišše portal, da je radna snaga u Hrvatskoj, u poređenju s okolnim zemljama, preskupa.Drugi razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na ulaganje u Srbiju nego u Hrvatsku su brojne olakššice držžave za ulagače, od subvencionisanja radnih mesta, do poreskih olakšica.

Treći razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na investiranje u Srbiju nego u Hrvatsku je veličina tržžiššta.

Srpsko je tržžiššte veće od hrvatskog, a preko sporazuma o slobodnoj trgovini s EU i članicama CEFTA-e, kao i s Turskom i s Evroazijskom ekonomskom unijom, u kojoj je vodeća članica Rusija, kompanijama registrovanim u Srbiji otvara se veće tržžiššte od onog koje se otvara firmama registrovanim u Hrvatskoj, zaključuje Index.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/kako-se-nemackom-mlekarskom-divu-isplati-da-radi-u-srbiji-a-da-ode-iz-hrvatske/xqfs5ze

Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Osvit zore nad Gorobiljem. U domaćinstvu Tomića uobičajen termin za mužu stotinak krava. Za taj posao dežursto je tokom cele godine 24 sata. U vanrednom stanju ipak su morali da reorganizuju rad na farmi, kao i u periodu sezonskog gripa. "Mi ovde proizvodimo oko hiljadu i dve-tri stotine, do hiljadu i po litara mleka, dnevno. Što je dovoljno za oko 3.000 ljudi da se prehrani za jedan dan. Tako da ovaj grip nije ništa novo za nas, kad god ima grip, mi gledamo na neki način da se razdvojimo, da bi se u različitim momentima razboleli, jer ne smemo svi da se razbolimo. Krave moraju da se muzu svaki dan i da se hrane svaki dan", priča Todor Tomić, stočar iz Gorobilja. Pojačane higijenske mere primenjuju i mlekare, počev od prevoza sirovog mleka, pa do prerade. Pooštren je ulazak i u službene prostorije, van proizvodnje. "Oni radnici, koji nemaju potrebe da budu prisutni, oni su ostali da rade od kuće. Po potrebi i pozivu možemo ih zvati. Oni koji imaju bilo kakve simptome prehlade, bilo čega, vraćeni su sa posla. Pored toga informisali smo sve radnike, održali sastanak, odštampali određene letke i uputstva kako treba da se ponaša", kaže vlasnik mlekare iz Arilja Nenad Vranešević. Uz sada pojačane higijenske mere, pre šest meseci započelo se i sa automatizovanom dezinfekcijom svih prostorija nakon celodnevnog proizvodnog procesa. "A zbog aktuelne situacije koristi se češće. Inače, sredstva koja se koriste za dezinfekciju ovog prostora su sto posto biorazgradiva", ističe tehnolog u mlekari Slađana Ostojić. Gomilanje zaliha hrane takođe je nepotrebno, jer proizvodnja u mlekari je uobičajena, uz pojačane higijenske mere, a biće je dovoljno kao i do sada.

Izvor: www.rts.rs

Uzgoj mlečnih krava najteži je posao u stočarstvu. Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla.
Farmer iz Tovariševa Zora Feđur, izneo je svoje mišljenje: „Proteklih 16 godina se intenzivno bavimo proizvodnjom mleka, drži nas to što se kroz proizvodnju mleka brže vraća uloženo, odnosno imate mesečne prihode. Koliki su oni i kad bi se uzela ta kalkulacija, prihodi nisu ogromni, ali je to brži obrt onoga što ste uložili“.
U Srbiji 17.000 proizvođača ima više od dve krave. Pad cene mleka na evropskom tržištu prethodnih godina je dodatno poljuljao nesigurnu proizvodnju.
Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije, kaže da je u protekle 4 godine najveći problem izuzetno niska cena sirovog mleka i dodaje: „Takođe, drugi deo koji ministarstvo uporno pokušava da nam pomogne u vidu subvencija koje se odnose, ili na premiju po litri mleka, ili kroz regrese za genetsko unapređenje, gde opet i taj deo novca druge službe i druge
kompanije zloupotrebljavaju“. Ona je navela još i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti: „Ukinuta je registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje“.
Iako kažu stočari subvencije kasne, bez njih bi mnoge štale bile prazne. Oko 70% proizvodnje mleka otkupe prerađivači. Nakon izmene zakona o podsticajima od 3. kvartala ove godine država će kontrolisati proizvodnju mleka na svakoj većoj farmi.
„Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu“, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda
Srbije, a prenosi Poljoprivrednik iz Novog Sada.
Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno. Bogćević je istakao da će na poslovima uzrokovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla. Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.
Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime, i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima. „U mlekarskom sektoru vi imate 25.000 dinara subvencije po grlu, imate 7 dinara po litru mleka i imate pravo da dobijete hektar zemlje po uslovnom grlu. Kad sve to saberete to je preko 600
evra po jednom grlu što država da godišnje“ zaključio je resorni ministar Branislav Nedimović.
Branko Kolak, predsednik saveza uzgajivača goveda Hrvatske kaže, da je to proces jedan koji je Hrvatska završila 2013. godine i da su u tom procesu pristupanja napravili određene propuste. Rekao je još: „Mi danas upozoravamo naše kolege iz Srbije da u tom pristupnom pregovaranju da neke stvari pokušaju ispraviti, jer jedanput kad se knjiga zatvori onda više nema promena“.
Vladimir Usorac, predsednik proizvođača mleka Republike Srpske : „Podsticaj znači puno, mi imamo sad podsticaj 5 feningi po litri mleka, ali mi insistiramo da to budu podsticaji u investicijama. Premija po litru mleka u Republici Srpskoj je 13 evro centi, dok za kozje i ovčje mleko iznosi 20 evro centi. Skoro 50% agrarnog budžeta u Srpskoj namenjeno je upravo za podsticaj mlekarstva. Ni rezultati nisu izostali. Samo u prošloj godini 120 miliona litara mleka je otkupljeno rečeno je na skupu“.
Boris Pašalić, ministar poljoprivrede Republike Srpske je istakao da je mlekarstvo važan sektor i mlekarska proizvodnja je uvek važan indikator uopšte poljoprivredne proizvodnje u nekoj zemlji i taj sistem kada se jednom uruši onda ga je jako teško vratiti, jer mlekarstvo podrazumeva i proizvodnju priplodnog podmlatka i proizvodnju ratarski, i naprosto je oblast kojoj se mora pokloniti posebna pažnja.U mlekarskom sektoru Srbije prema rečima ministra Nedimovića država pomaže po jednom grlu na godišnjem nivou sa 6 evra. Spremna je i za dodatna ulaganja kroz pre svega modernizaciju proizvodnje, za nabavku robota za mužu država može da izdvoji 75 % sredstava ostatak je potrebno da nadomeste proizvđači, jer se radna snaga teško pronalazi.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Imamo iste muke, potpuno iste muke i o tome smo razgovarali. Mi smo već krenuli nabavku robota za mužu, jer
nema ljudi, nema ko više da muze krave. Da mu date 70 hiljada dinara da muze krave ne možete da nađete. Evo da odete u bilo koje selo, u Bačkoj, u Zapadno bačkom okrugu, severno bačkom okrugu isto ćete sve čuti, nema ljudi i to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme, opreme za modernizaciju“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.

Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno, prenosi portal Poljoprivrednik.

Bogćević je istakao da će na poslovima uzorkovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla.

Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije je istakla da su poljoprivredne stručne službe trenutno najbolje rešenje za ovaj posao, a da će se nakon isteka probnog perioda videti kako će to dalje da se odvija.

Ona je navela i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Ukinuta je, kako je rekla, registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje.

Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.

Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2781388/prvo-probno-uzorkovanje-pa-placanje-mleka-po-kvalitetu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31