Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Osvit zore nad Gorobiljem. U domaćinstvu Tomića uobičajen termin za mužu stotinak krava. Za taj posao dežursto je tokom cele godine 24 sata. U vanrednom stanju ipak su morali da reorganizuju rad na farmi, kao i u periodu sezonskog gripa. "Mi ovde proizvodimo oko hiljadu i dve-tri stotine, do hiljadu i po litara mleka, dnevno. Što je dovoljno za oko 3.000 ljudi da se prehrani za jedan dan. Tako da ovaj grip nije ništa novo za nas, kad god ima grip, mi gledamo na neki način da se razdvojimo, da bi se u različitim momentima razboleli, jer ne smemo svi da se razbolimo. Krave moraju da se muzu svaki dan i da se hrane svaki dan", priča Todor Tomić, stočar iz Gorobilja. Pojačane higijenske mere primenjuju i mlekare, počev od prevoza sirovog mleka, pa do prerade. Pooštren je ulazak i u službene prostorije, van proizvodnje. "Oni radnici, koji nemaju potrebe da budu prisutni, oni su ostali da rade od kuće. Po potrebi i pozivu možemo ih zvati. Oni koji imaju bilo kakve simptome prehlade, bilo čega, vraćeni su sa posla. Pored toga informisali smo sve radnike, održali sastanak, odštampali određene letke i uputstva kako treba da se ponaša", kaže vlasnik mlekare iz Arilja Nenad Vranešević. Uz sada pojačane higijenske mere, pre šest meseci započelo se i sa automatizovanom dezinfekcijom svih prostorija nakon celodnevnog proizvodnog procesa. "A zbog aktuelne situacije koristi se češće. Inače, sredstva koja se koriste za dezinfekciju ovog prostora su sto posto biorazgradiva", ističe tehnolog u mlekari Slađana Ostojić. Gomilanje zaliha hrane takođe je nepotrebno, jer proizvodnja u mlekari je uobičajena, uz pojačane higijenske mere, a biće je dovoljno kao i do sada.

Izvor: www.rts.rs

Uzgoj mlečnih krava najteži je posao u stočarstvu. Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla.
Farmer iz Tovariševa Zora Feđur, izneo je svoje mišljenje: „Proteklih 16 godina se intenzivno bavimo proizvodnjom mleka, drži nas to što se kroz proizvodnju mleka brže vraća uloženo, odnosno imate mesečne prihode. Koliki su oni i kad bi se uzela ta kalkulacija, prihodi nisu ogromni, ali je to brži obrt onoga što ste uložili“.
U Srbiji 17.000 proizvođača ima više od dve krave. Pad cene mleka na evropskom tržištu prethodnih godina je dodatno poljuljao nesigurnu proizvodnju.
Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije, kaže da je u protekle 4 godine najveći problem izuzetno niska cena sirovog mleka i dodaje: „Takođe, drugi deo koji ministarstvo uporno pokušava da nam pomogne u vidu subvencija koje se odnose, ili na premiju po litri mleka, ili kroz regrese za genetsko unapređenje, gde opet i taj deo novca druge službe i druge
kompanije zloupotrebljavaju“. Ona je navela još i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti: „Ukinuta je registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje“.
Iako kažu stočari subvencije kasne, bez njih bi mnoge štale bile prazne. Oko 70% proizvodnje mleka otkupe prerađivači. Nakon izmene zakona o podsticajima od 3. kvartala ove godine država će kontrolisati proizvodnju mleka na svakoj većoj farmi.
„Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu“, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda
Srbije, a prenosi Poljoprivrednik iz Novog Sada.
Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno. Bogćević je istakao da će na poslovima uzrokovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla. Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.
Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime, i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima. „U mlekarskom sektoru vi imate 25.000 dinara subvencije po grlu, imate 7 dinara po litru mleka i imate pravo da dobijete hektar zemlje po uslovnom grlu. Kad sve to saberete to je preko 600
evra po jednom grlu što država da godišnje“ zaključio je resorni ministar Branislav Nedimović.
Branko Kolak, predsednik saveza uzgajivača goveda Hrvatske kaže, da je to proces jedan koji je Hrvatska završila 2013. godine i da su u tom procesu pristupanja napravili određene propuste. Rekao je još: „Mi danas upozoravamo naše kolege iz Srbije da u tom pristupnom pregovaranju da neke stvari pokušaju ispraviti, jer jedanput kad se knjiga zatvori onda više nema promena“.
Vladimir Usorac, predsednik proizvođača mleka Republike Srpske : „Podsticaj znači puno, mi imamo sad podsticaj 5 feningi po litri mleka, ali mi insistiramo da to budu podsticaji u investicijama. Premija po litru mleka u Republici Srpskoj je 13 evro centi, dok za kozje i ovčje mleko iznosi 20 evro centi. Skoro 50% agrarnog budžeta u Srpskoj namenjeno je upravo za podsticaj mlekarstva. Ni rezultati nisu izostali. Samo u prošloj godini 120 miliona litara mleka je otkupljeno rečeno je na skupu“.
Boris Pašalić, ministar poljoprivrede Republike Srpske je istakao da je mlekarstvo važan sektor i mlekarska proizvodnja je uvek važan indikator uopšte poljoprivredne proizvodnje u nekoj zemlji i taj sistem kada se jednom uruši onda ga je jako teško vratiti, jer mlekarstvo podrazumeva i proizvodnju priplodnog podmlatka i proizvodnju ratarski, i naprosto je oblast kojoj se mora pokloniti posebna pažnja.U mlekarskom sektoru Srbije prema rečima ministra Nedimovića država pomaže po jednom grlu na godišnjem nivou sa 6 evra. Spremna je i za dodatna ulaganja kroz pre svega modernizaciju proizvodnje, za nabavku robota za mužu država može da izdvoji 75 % sredstava ostatak je potrebno da nadomeste proizvđači, jer se radna snaga teško pronalazi.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Imamo iste muke, potpuno iste muke i o tome smo razgovarali. Mi smo već krenuli nabavku robota za mužu, jer
nema ljudi, nema ko više da muze krave. Da mu date 70 hiljada dinara da muze krave ne možete da nađete. Evo da odete u bilo koje selo, u Bačkoj, u Zapadno bačkom okrugu, severno bačkom okrugu isto ćete sve čuti, nema ljudi i to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme, opreme za modernizaciju“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uzgoj koza sve je zastupljeniji i u Sremskom okrugu.Posebno je zanimljivo da koze sada gaje mnogi koji se nikada nisu bavili uopšte poljoprivredom, a kamoli stočarstvom.

Jedan od njih je i Ivan Knežević, koji se sa porodicom iz Šapca pre dve godine preselio u Klenak - sremsko selo, koje od mačvanskog grada deli samo reka Sava. Odmah je registrovao gazdinstvo i sada sa uspehom gaji alpske koze, piše portal Agroklub.
"Imao sam želju da se sa porodicom preselim iz grada, a Klenak je bio odličan izbor, jer je blizu grada. Imao sam sreće da nađem dobar plac, a kako se bavim sportom na vodi, blizina reke, na 50 metara od kuće, takođe je uticala na izbor. Sada sam ovde sa suprugom i dve ćerke, koje pohađaju osnovnu školu u Klenku, a i moja majka je posle 35 godina rada napustila Železnicu Srbije u Šapcu i došla da zajedno gajimo koze u Klenku", kaže Ivan Knežević.Na početku, sagovornik Agrokluba imao je šest koza i jednog jarca alpske rase, a sada je već stigao do oko 30 muznih koza. Ovo još nije pun kapacitet za dovoljan porodični prihod, pa Kneževići imaju u planu da proizvodnju prošire i tako obezbede punu egzistenciju. To će, kako kaže, postići kvalitetom, po kom je već postao prepoznatljiv. Mušterije iz Šapca dolaze kod Kneževića u Klenak, gde se praktično sve rasproda na kućnom pragu.

"Bavimo se proizvodnjom mleka, jogurta, mladog i tvrdog sira, kačkavalja, sira sa raznim ukusima i začinima, čak smo eksperimentisali i sa voćnim dodacima. Proizvode od kozijeg mleka prodajemo i na šabačkoj pijaci. Međutim, mušterije su, u želji da se uvere da zaista prodajemo prirodni proizvod, dolazile u naše gazdinstvo. Dešavalo se da ne veruju da prodajemo čisto mleko. Sada imaju priliku to da vide na licu mesta, pa se često desi da kupci dolaze kod nas i da većinu prozvoda prodamo još sa praga", navodi nekada Šapčanin, a sada mladi poljoprivrednik iz Srema.Osim mlečnih proizvoda, prodaje i mlade jarčeve kao priplodni materijal, jer osim reprodukcije u matičnom stadu, nemaju drugu ulogu. Sada je vreme kada se koze pripremaju za jarenje - u februaru i početkom marta, što znači da je posla nešto manje. Koze su, što se tiče muže, najproduktivnije sa tri do četiri ili pet godina starosti. Pare se uglavnom u septembru ili oktobru, kada dani postaju kraći, a koze odmaraju noseći mlade.

Inače, ovaj mladi poljoprivrednik u svom gazdinstvu gaji umatičene koze, sarađuje sa Poljoprivrednom stručnom službom u Rumi, kojoj teritorijalno pripada i koristi subvencije države od po 7.000 dinara po novom grlu. Posao će, kako kaže, da širi da bi to postala njegova osnovna delatnost.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=10&nav_id=1652789

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.

Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno, prenosi portal Poljoprivrednik.

Bogćević je istakao da će na poslovima uzorkovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla.

Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije je istakla da su poljoprivredne stručne službe trenutno najbolje rešenje za ovaj posao, a da će se nakon isteka probnog perioda videti kako će to dalje da se odvija.

Ona je navela i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Ukinuta je, kako je rekla, registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje.

Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.

Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2781388/prvo-probno-uzorkovanje-pa-placanje-mleka-po-kvalitetu

Porodica Todorović, iz Dublja kod Svilajnca, uzgaja goveda simentalske rase i do sada su osvojili tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu.Izuzetno kvalitetna goveda simentalske rase, koje uzgaja porodica Todorović iz Dublja kod Svilajnca, do sada su osvojila tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu. Todorovići kažu da se od poljoprivrede teško živi, ali da je stočarstvo sa mlečnim govedarstvom isplativo.

Od kada je porodica Todorović počela 2007. godine da ide na Novosadski sajam, retko su se vratili bez priznanja.Da bi grla bila kvalitetna i davala dosta mleka potrebna je adekvatna briga i nega, a posebno ishrana. Interesantno je da Todorovići svakoj kravi daju onu hranu koju ona želi da jede.

- Za kvalitetna grla najvažnija je najpre velika ljubav, ali bitni su i nega i hrana. Koncentrat pravimo sami, jer znamo šta i koliko krava treba da pojede. Znamo šta stavljamo u hranu. Ječam i kukuruz su naši, a kupujemo sojinu i suncokretovu pogaču, jer suncokret ne ostavljamo pošto može da se ubuđa. Kad krava nešto neće da jede, mi joj to ne dajemo. Ugađamo joj kao detetu. Ako neće koncentrat, dajemo joj čisto brašno ili brašno i ječam - rekao je Milan Todorović.Trenutno imaju tridesetak grla, a od toga 12 krava na muži. Godišnje predaju oko 80 tona mleka, a kažu da će ove godine i više, jer Dragan ostavlja steone junice.

- Znači, podmlađujemo stado, a imamo izuzetno kvalitetna grla. Imali smo nameru da tovimo goveda, ali po trenutnoj ceni se ne isplati da čuvamo telad da porastu do 600-700 kilograma. U gubitku smo u startu. Zato smo odlučili da prodajemo telad od 15 dana koja idu za oko 400 evra -naglašava Milan i otkriva koja je cena njihovog mleka:

- To je cena koju smo i ugovorili pre dve godine, ali su je oni smanjili na 32 dinara, po litru, pa je sada vratili. Dobro je što plaćaju na svakih 15 dana. Od mleka finansiramo celu poljoprivredu, a ostane i da platimo račune i za život - navodi Milan Todorović.

Milanov sin, Dragan, vodi evidenciju o svakom grlu, tako da se zna poreklo grla, koliko daje mleka i sve što je potrebno. Todorovići imaju i 35 ovaca rase virtemberg, koje čuvaju već četiri godine.

- Prodajemo jagnjad za priplod, a čuvamo i za potrebe našeg domaćinstva. Bavimo se i ratarstvom. Obrađujemo 35 hektara zemlje od čega je naših pet hektara, a ostalo uzimamo u zakup. Višak kukuruza, pšenice i suncokreta prodajemo - kaže Milan Todorović.

Milan naglašava da poljoprivrednici, kao i lekari, policija i medicinske sestre, rade 365 dana u godini. Radni dan Todorovićima počinje u 7 sati, rade do 11, a onda popodne, od 16 do 18 sati završe sav posao.

- Krava mora da se hrani i kada je svetac i petak. I da se muze u tačno određeno vreme. Dragan sam radi na njivi, a ja mu pomognem kada mogu, jer ova promena vremena smeta mom zdravlju. Supruga, sin i ja brinemo o kravama i ovcama, a supruga radi i baštu, i sa snajom brine o kući- ističe Milan.

Todorovići su među prvima u opštini, 2012. godine napravili štale na otvorenom po uzoru na farme u zapadnoj Evropi, a sada planiraju i povećanje kapaciteta.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/svakoj-kravi-hrana-koju-zeli-da-jede-mlecno-govedarstvo-je-glavni-izvor-finansija-porodice-todorovic-2020-01-31

 

„Bili su inspektori za mleko i mlečne prerađevine, svi koji su se prijavili su prošli“, potvrdio je za dnevnik list Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nalaz je, kako kaže, pozitivan i u januaru očekuju da svi proizvođači dobiju dozvolu za izvoz. Nedimović za Danas kaže da se radi o kompanijama Fabrika dečje hrane, Mlekari Šabac, Imleku, Mlekari Ub, Megle Srbija i Somboledu.

Iako je početkom novembra za naš list najavio da će kineski inspektori doći prve nedelje decembra i u kontrolu kompanija koje su se prijavile za izvoz mesa u Kinu to se još nije desilo.

Ministar poljoprivrede napominje da za svinjsko i pileće meso čekaju „imenovanje inspekcijskih timova“.

Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate a da bi kompanije iz Srbije mogle da izvoze u ovu zemlju, kako nam je ranije objasnio Nedimović, njihovi inspektori moraju da pregledaju sve objekte i odobre ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je u junu ove godine sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine.

Potpisani su protokoli o karantinu i zdravstvenim zahtevima koji se odnose na svinjsko meso za izvoz iz Srbije u Kinu, ali i o inspekcijskim i karantinskim zahtevima za izvoz mlečnih proizvoda, kao i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Tada je Nedimović najavio početak izvoza za novembar, a potom i do kraja godine. Tokom avgusta ministar poljoprivrede je rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa.

Trgovinska razmena između Kine i Srbije prošle godine bila 950 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego godinu ranije. Kina je u 2018. najviše iz Srbije uvozila drvo i obojene metale, a Srbija je iz Kine najviše kupovala električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu.

Kada se radi o hrani, naša zemlja već ima dozvolu za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa, međutim, Srbija tu teško može da bude konkurentna Argentini i Novom Zelandu, koji su mnogo bliže Kini, a i mogu da im ponude veću količinu tog mesa.

Izvor: www.danas.rs

 

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i potpuno nove i neobične spojeve ukusa
koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.
Proizvodi od bundeve
Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.
- Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja porodica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend „Lalino zlato“. U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.
- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta
s kojima imamo odličnu saradnju. Milenko Ristić iz Pančeva na sajmu je ponudio prave, voćne likere. Unikat je, reče, liker od crne ribizle.
- Imamo i srpski klasik, odnosno liker od maline i višnje. Naši likeri su slatki samo onoliko koliko je neophodno da bi bili pitki. Ne pravimo ih sa rakijom već sa
dearomatizovanim alkoholom tako da u piću dominira miris i ukus voća. Da bi se to postiglo svaki liker mora da ima više od 60 odsto matičnog soka od voća - stručno nam je objasnio Milenko.
Pohvalio nam se da njegove likere koriste naši najpoznatiji barmeni i majstori za koktele, jer daju vrlo specifičan ukus, miris, ali i aromu koktelima.
Slađan Maksić, naš stari znalac sa Etno sajmova hrane i pića, ove godine ponudio je nove ukuse svojih neobičnih, slatkih proizvoda od sušene šljive. Pored već
dobro poznatih suvih šljiva sa orasima i crnom čokoladom, sada u ponudi ima i suve šljive sa lešnikom i karamelom. I odličnog su ukusa, lično smo proverili.

Čvarci u mleku
Na brojnim tezgama šarenilo boja, mirisa, ukusa... Od pršute nam je pošla voda na usta, a onda nam je pažnju privukao natpis "Čvarci u mleku".
- Mleko i čvarci, verovali ili ne, imaju veze. Prilikom topljenja masti i pravljenja čvaraka u tačno određenom trenutku dodaje se mleko. Na taj način čvarci su puni, hrskavi i imaju lepu zlatno - žutu boju. Prilikom konzumacije čvaraka mleko se ne oseti ni u tragovima - otkrio je za Agrobiznis magazin Dejan Brković iz sela Kačar, nedaleko od Zlatibora. Tezgu deli sa Milanom Miletićem Župljaninom, iz sela Laćisleda kod Aleksandrovca s kojim Brković inače
sarađuje.
- Naš pečeni sir je ove godine dobio Oskara na inostranom tržištu i nagradu za najbolji etno brend. Spada u desertne sireve i pravi se potpuno drugačije u odnosu na tradicionalne vrste, a recepturu je osmislila moja mama Živadinka. Imamo tri ukusa - pečeni sir sa domaćom ili slaninom mangulice, kao i sa goveđom pršutom, a peče se na puteru - kaže Miletić i nutka nas da probamo. Već pri prvom zalogaju oseća se savršeno izbalansirana harmonija između
ukusa slanine i sira koji se prosto topi u ustima. A za one koji poštuju tradiciju, pa ne jedu mrsnu hranu sada u vreme posta, tu je zdrav, posni keks od lešnika i aronije koji pravi Nemanja Panić iz Bačke Palanke.

- Godinu dana smo radili na pronalaženju pravog recepta za ovaj keks. Imali smo između 15 i 20 uzoraka i ovaj koji smo ponudili potrošačima pokazao se kao
najbolji. Koristimo isključivo svoje voće koje sami uzgajamo. Imamo 2,5 hektara voćnjaka koji je star osam godina i na kome uzgajamo oko 610
stabala lešnika i oko 500 stabala aronije – kaže Nemanja.
Iako je mlad po godinama, iskustva mu ne manjka kada je u pitanju voćarstvo. Zna šta hoće i ima nameru da širi zasad lešnika, jer smatra da će ovo voće u narednim godinama doneti najveći profit.
- Svi srpski proizvođači jedva da pokrivaju pet odsto potreba našeg tržišta za lešnikom. Sve ostalo dolazi iz uvoza mahom iz Turske. Domaći lešnik brzo se proda, jer je mnogo kvalitetniji i ukusniji od uvoznog. Jedini problem koji mi imamo sa lešnikom je što ga nemamo dovoljno. Zbog svega toga moja porodica i ja već imamo ozbiljne planove za proširenje zasada lešnika. Tata me je uvukao u ovaj posao i nisam se pokajao, jer sam video da ima prostora za
napredak i pristojnu zaradu - zaključuje za Agrobiznis magazin Nemanja Panić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima nešto više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa zaštitom više sorti breskve od kovrdžavosti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) i ostalih bolesti i štetočina na organski način, tj. primenom svežeg, nekuvanog domaćeg mleka, medicinske sode bikarbone i jestivog ulja.
„Površina nije velika zbog čega je i bila pogodna za ovakav pokušaj zaštite. Razmišljao sam, ako ne moram da trujem zemljište i stabla pesticidima, zašto da ne pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i šljivu.
„Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske mi je davao savete kada da tretiram breskvu sa mlekom i sodom.
Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.
Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a prije cvetanja, dobro su oprskane bakrom i krečom, tako da je i to pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija. Interesantno je da je list breskve, obe godine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na grani nakon berbe.
Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo su hemijske kuće i upotreba pesticida dovele do toga da nešto što je zdravo i zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga istraživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade. Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji. Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.
„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne mogu da ga svare u probavnom traktu“, dodaje Kecman.
Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.
Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predstavnici kineske države počeli su danas poslednje provere pred početak izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u ovu državu.Delegaciju kineskih carina i inspekcijskih službi, koju predvodi Huijun Zhu, prvo su primili predstavnici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede na čelu sa direktorkom Eminom Milakorom, a zatim su Kinezi obavili prvi obilazak - audit u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima.

"Sastanak sa delegacijom generalne uprave carina Kine organizovan je radi izvoza mleka i mlečnih proizvoda na osnovu protokola koji je potpisan u junu i ovo je prvi korak. Uslediće sertifikat, dok će pre njega kineska strana obići kapacitete naših subjekata zainteresovanih za izvoz u Kinu", rekla je Emina Milakara u izjavi za Tanjug.Kako je objasnila, kineska delagacija je u Srbiji da bi izvršila audit naših mlekara, farmi i nadležnih organa, objašnjava Milakara.

"Postoji interesovanje naših privrednika za izvoz u Kinu, u ovom momentu će biti pregledane Fabrika dečije hrane u Dobanovcima, Mlekara Ub, Mlekara Šabac, Imlek u Subotici, Megle i fabrika u Somboru", rekla je ona.Kako je istakla, rokovi su brzi, a u razgovoru sa kineskom stranom saznalo se da će već za dva dana imati kompletiranu dokumentaciju pa se prvi rezultati očekuju već posle nove godine kada će se znati koji su naši proizvođači delegirani za izvoz u Kinu.

Bejbi Fud Faktori (BFF) radi godinu dana, prošle godine bio je najveća domaća grinfild investicija u koju je uloženo 34 miliona evra i do sada je sa jedinstvenim brendom dečje hrane Nutrino uspeo da stigne do dece na sedam tržišta Evrope, regiona i Ruske federacije.

"Plan je da u sledećoj godini naše proizvode plasiramo na tržište Evrope, Azije i Afrike, i naravno na kinesko tržište, nadamo da će se poseta uspešno završiti i da će uskoro i deca u Kini jesti naše proizvode", izjavila je za Tanjug izvršna direktorka BFF Milena Cvetković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/kineska-delegacija-ispituje-srpsko-mleko/273743/vest

Otvoren je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, jaja i grožđa.

Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

Po ovom javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 5.412.941.299 dinara, a visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 EUR, maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa 1 mil EUR, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od 2 mil EUR.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Rok za podnošenje zahteva je do ponedeljka, 24. februara 2020, prenosi portal Timočka.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2713613/otvoren-3-ipard-javni-poziv-za-podsticaje-za-preradu-hrane-budzet-54

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31