„Bili su inspektori za mleko i mlečne prerađevine, svi koji su se prijavili su prošli“, potvrdio je za dnevnik list Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nalaz je, kako kaže, pozitivan i u januaru očekuju da svi proizvođači dobiju dozvolu za izvoz. Nedimović za Danas kaže da se radi o kompanijama Fabrika dečje hrane, Mlekari Šabac, Imleku, Mlekari Ub, Megle Srbija i Somboledu.

Iako je početkom novembra za naš list najavio da će kineski inspektori doći prve nedelje decembra i u kontrolu kompanija koje su se prijavile za izvoz mesa u Kinu to se još nije desilo.

Ministar poljoprivrede napominje da za svinjsko i pileće meso čekaju „imenovanje inspekcijskih timova“.

Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate a da bi kompanije iz Srbije mogle da izvoze u ovu zemlju, kako nam je ranije objasnio Nedimović, njihovi inspektori moraju da pregledaju sve objekte i odobre ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je u junu ove godine sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine.

Potpisani su protokoli o karantinu i zdravstvenim zahtevima koji se odnose na svinjsko meso za izvoz iz Srbije u Kinu, ali i o inspekcijskim i karantinskim zahtevima za izvoz mlečnih proizvoda, kao i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Tada je Nedimović najavio početak izvoza za novembar, a potom i do kraja godine. Tokom avgusta ministar poljoprivrede je rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa.

Trgovinska razmena između Kine i Srbije prošle godine bila 950 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego godinu ranije. Kina je u 2018. najviše iz Srbije uvozila drvo i obojene metale, a Srbija je iz Kine najviše kupovala električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu.

Kada se radi o hrani, naša zemlja već ima dozvolu za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa, međutim, Srbija tu teško može da bude konkurentna Argentini i Novom Zelandu, koji su mnogo bliže Kini, a i mogu da im ponude veću količinu tog mesa.

Izvor: www.danas.rs

 

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i potpuno nove i neobične spojeve ukusa
koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.
Proizvodi od bundeve
Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.
- Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja porodica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend „Lalino zlato“. U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.
- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta
s kojima imamo odličnu saradnju. Milenko Ristić iz Pančeva na sajmu je ponudio prave, voćne likere. Unikat je, reče, liker od crne ribizle.
- Imamo i srpski klasik, odnosno liker od maline i višnje. Naši likeri su slatki samo onoliko koliko je neophodno da bi bili pitki. Ne pravimo ih sa rakijom već sa
dearomatizovanim alkoholom tako da u piću dominira miris i ukus voća. Da bi se to postiglo svaki liker mora da ima više od 60 odsto matičnog soka od voća - stručno nam je objasnio Milenko.
Pohvalio nam se da njegove likere koriste naši najpoznatiji barmeni i majstori za koktele, jer daju vrlo specifičan ukus, miris, ali i aromu koktelima.
Slađan Maksić, naš stari znalac sa Etno sajmova hrane i pića, ove godine ponudio je nove ukuse svojih neobičnih, slatkih proizvoda od sušene šljive. Pored već
dobro poznatih suvih šljiva sa orasima i crnom čokoladom, sada u ponudi ima i suve šljive sa lešnikom i karamelom. I odličnog su ukusa, lično smo proverili.

Čvarci u mleku
Na brojnim tezgama šarenilo boja, mirisa, ukusa... Od pršute nam je pošla voda na usta, a onda nam je pažnju privukao natpis "Čvarci u mleku".
- Mleko i čvarci, verovali ili ne, imaju veze. Prilikom topljenja masti i pravljenja čvaraka u tačno određenom trenutku dodaje se mleko. Na taj način čvarci su puni, hrskavi i imaju lepu zlatno - žutu boju. Prilikom konzumacije čvaraka mleko se ne oseti ni u tragovima - otkrio je za Agrobiznis magazin Dejan Brković iz sela Kačar, nedaleko od Zlatibora. Tezgu deli sa Milanom Miletićem Župljaninom, iz sela Laćisleda kod Aleksandrovca s kojim Brković inače
sarađuje.
- Naš pečeni sir je ove godine dobio Oskara na inostranom tržištu i nagradu za najbolji etno brend. Spada u desertne sireve i pravi se potpuno drugačije u odnosu na tradicionalne vrste, a recepturu je osmislila moja mama Živadinka. Imamo tri ukusa - pečeni sir sa domaćom ili slaninom mangulice, kao i sa goveđom pršutom, a peče se na puteru - kaže Miletić i nutka nas da probamo. Već pri prvom zalogaju oseća se savršeno izbalansirana harmonija između
ukusa slanine i sira koji se prosto topi u ustima. A za one koji poštuju tradiciju, pa ne jedu mrsnu hranu sada u vreme posta, tu je zdrav, posni keks od lešnika i aronije koji pravi Nemanja Panić iz Bačke Palanke.

- Godinu dana smo radili na pronalaženju pravog recepta za ovaj keks. Imali smo između 15 i 20 uzoraka i ovaj koji smo ponudili potrošačima pokazao se kao
najbolji. Koristimo isključivo svoje voće koje sami uzgajamo. Imamo 2,5 hektara voćnjaka koji je star osam godina i na kome uzgajamo oko 610
stabala lešnika i oko 500 stabala aronije – kaže Nemanja.
Iako je mlad po godinama, iskustva mu ne manjka kada je u pitanju voćarstvo. Zna šta hoće i ima nameru da širi zasad lešnika, jer smatra da će ovo voće u narednim godinama doneti najveći profit.
- Svi srpski proizvođači jedva da pokrivaju pet odsto potreba našeg tržišta za lešnikom. Sve ostalo dolazi iz uvoza mahom iz Turske. Domaći lešnik brzo se proda, jer je mnogo kvalitetniji i ukusniji od uvoznog. Jedini problem koji mi imamo sa lešnikom je što ga nemamo dovoljno. Zbog svega toga moja porodica i ja već imamo ozbiljne planove za proširenje zasada lešnika. Tata me je uvukao u ovaj posao i nisam se pokajao, jer sam video da ima prostora za
napredak i pristojnu zaradu - zaključuje za Agrobiznis magazin Nemanja Panić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima nešto više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa zaštitom više sorti breskve od kovrdžavosti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) i ostalih bolesti i štetočina na organski način, tj. primenom svežeg, nekuvanog domaćeg mleka, medicinske sode bikarbone i jestivog ulja.
„Površina nije velika zbog čega je i bila pogodna za ovakav pokušaj zaštite. Razmišljao sam, ako ne moram da trujem zemljište i stabla pesticidima, zašto da ne pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i šljivu.
„Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske mi je davao savete kada da tretiram breskvu sa mlekom i sodom.
Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.
Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a prije cvetanja, dobro su oprskane bakrom i krečom, tako da je i to pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija. Interesantno je da je list breskve, obe godine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na grani nakon berbe.
Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo su hemijske kuće i upotreba pesticida dovele do toga da nešto što je zdravo i zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga istraživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade. Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji. Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.
„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne mogu da ga svare u probavnom traktu“, dodaje Kecman.
Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.
Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predstavnici kineske države počeli su danas poslednje provere pred početak izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u ovu državu.Delegaciju kineskih carina i inspekcijskih službi, koju predvodi Huijun Zhu, prvo su primili predstavnici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede na čelu sa direktorkom Eminom Milakorom, a zatim su Kinezi obavili prvi obilazak - audit u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima.

"Sastanak sa delegacijom generalne uprave carina Kine organizovan je radi izvoza mleka i mlečnih proizvoda na osnovu protokola koji je potpisan u junu i ovo je prvi korak. Uslediće sertifikat, dok će pre njega kineska strana obići kapacitete naših subjekata zainteresovanih za izvoz u Kinu", rekla je Emina Milakara u izjavi za Tanjug.Kako je objasnila, kineska delagacija je u Srbiji da bi izvršila audit naših mlekara, farmi i nadležnih organa, objašnjava Milakara.

"Postoji interesovanje naših privrednika za izvoz u Kinu, u ovom momentu će biti pregledane Fabrika dečije hrane u Dobanovcima, Mlekara Ub, Mlekara Šabac, Imlek u Subotici, Megle i fabrika u Somboru", rekla je ona.Kako je istakla, rokovi su brzi, a u razgovoru sa kineskom stranom saznalo se da će već za dva dana imati kompletiranu dokumentaciju pa se prvi rezultati očekuju već posle nove godine kada će se znati koji su naši proizvođači delegirani za izvoz u Kinu.

Bejbi Fud Faktori (BFF) radi godinu dana, prošle godine bio je najveća domaća grinfild investicija u koju je uloženo 34 miliona evra i do sada je sa jedinstvenim brendom dečje hrane Nutrino uspeo da stigne do dece na sedam tržišta Evrope, regiona i Ruske federacije.

"Plan je da u sledećoj godini naše proizvode plasiramo na tržište Evrope, Azije i Afrike, i naravno na kinesko tržište, nadamo da će se poseta uspešno završiti i da će uskoro i deca u Kini jesti naše proizvode", izjavila je za Tanjug izvršna direktorka BFF Milena Cvetković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/kineska-delegacija-ispituje-srpsko-mleko/273743/vest

Otvoren je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, jaja i grožđa.

Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

Po ovom javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 5.412.941.299 dinara, a visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 EUR, maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa 1 mil EUR, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od 2 mil EUR.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Rok za podnošenje zahteva je do ponedeljka, 24. februara 2020, prenosi portal Timočka.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2713613/otvoren-3-ipard-javni-poziv-za-podsticaje-za-preradu-hrane-budzet-54

Kolubarci stabilizuju stočarstvo – EU, Rusija i Švajcarska su destinacije za prerađevine od mleka domaćina U prošlom izdanju vodili smo vas na izložbu ovaca u Pričević kod Valjeva, a ovog puta predstavljamo uspešne govedare iz ovog kraja koji su se predstavili na Lajkovačkoj stočarskoj izložbi.
Da i ove godine ima vruhunskog mleka iz valjevskog kraja, potvrđeno je na izložbi u Lajkovcu, gde se priplodna goveda simentalske rase izlažu već 38 godina. Među izlagačima bili su Milan Milaković, iz Mratišića i valjevska Poljoprivredna škola. Uzgoj visokomlečnih krava simentalske rase Milan Milaković iz Mratišića preuzeo je od dede i oca, rekao je ovom prilikom novinarima ovaj vredni domaćin. Nastavio je da se usavršava. Ističe da je i njegov petogodišnji sin Stefan svakodnevno na farmi. Trenutno u štali imaju 78 grla, što ih svrstava u najveće proizvođače mleka u Kolubarskom okrugu. Krava Lara, apsolutna je šampionka Nacionalne izložbe u Kruševcu i šampionka u kategoriji krava u Lajkovcu. Daje 10.500 litara mleka u periodu laktacije. „To je podstrek da još više
unapredimo proizvodnju i da u budućnosti podignemo nivo. Za sledeću godinu imam novih petnaest junica i nadam se da će bar za jednu lestvicu podići količinu i kvalitet mleka u odnosu na prvotelke koje imam sada“, kaže Milan Milaković. Dok je srpski prosek u proizvodnji mleka oko 4.000 litara po grlu, na farmi Milakovića, prosek je 8.500 litara - kao kod stočara u Austriji. Šampionska odličja u Lajkovcu i Kruševcu zaslužila je i krava Ida, Poljoprivredne škole u Valjevu, jer u periodu laktacije daje blizu 7.000 litara mleka. „Trudimo se da uzimamo najkvalitetnije bikove, koji su dobili najvišu ocenu u pogledu svih karakteristika. Radimo selekciju u pogledu količine mleka. Kada dobijete količinu mleka, onda idete na kvalitet, količinu mlečne masti, količinu proteina,
suve materije i sve ono što je potrebno da bi jedno grlo bilo šampionka“, ističe profesorka u Poljoprivrednoj školi Valjevo, Milena Jakovljević.
Pored znanja, prakse i obrazovanja, nema uspešnog stočarstva bez dobrog plasmana proizvoda. Ovih dana Ubska mlekara je objavila da se domogla ruskog tržišta.
Naime ova mlekara, jedna je od najsavremenijih u Srbiji, dnevno preradi oko 100 tona mleka za potrebe domaćeg tržišta, a od ove godine i rade za strana tržišta. Kako je preneo RTS u Rusiju izvoze sirne namaze, a sir i kajmak u Nemačku i Švajcarsku. Kako smatraju stručnjaci Ubska mlekara je nosilac privrednog razvoja Tamnave.
Milan Blizanjac, uložio je 8 miliona evra za veliku mlekaru. Doveo je i stručnjake za mlečne proizvode iz Šapca. U pitomoj Tamnavi, Kolubari i Posavini ali i Vojvodini, za proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda obezbeđuju 100 tonasirovog mleka dnevno. Tako se ova mlekara za kratko vreme dobro pozicionirala na domaćem tržištu.
Kako poseduju sve najviše standarde za bezbednost hrane stekli su pravo, kako na evropski tako i ruski izvozni broj. To je bilo i zeleno svetlo da ove godine otpočne izvoz sira, kajmaka i sirnih namaza. Komercijalni direktor Ubske mlekare, Milan Car koji kaže da se iz ove mlekara od januara 2019. godine radi izvoz za Rusku Federaciju. „Možemo reći da je to sad količina blizu 180 tona mesečnog izvoza sirnih namaza. Mlekara se sprema i za značajniji izvoz na tržište Evropske unije. Nešto smo već robe plasirali na tržište Nemačke i Švajcarske“.
Ubska mlekara na rafove domaćih trgovaca dolazi pod robnom markom „Dr Milk“, a u novom pogonu počinje i proizvodnju feta sira. Kako je saopšteno, siguran plasman za novi proizvod imaju na domaće i tržište Rusije, a sa ovim i domaći stočari Kolubarskog i Tamnavskog područja zagarantovan otkup mleka, što je za njih najvažnije.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

Premiranje mleka po kvalitetu počeće u drugoj polovini naredne godine, najavio je danas u Subotici ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Obilazeci subotičke farmere, on je najavio da će se uzorci mleka na osnovu kojeg će se određivati premija uzimati dva puta mesečno, a do tada je potrebno izmeniti zakon o podsticajima u poljoprivredi, piše RTV.

Tako, za kvalitet mleka koje proizvodi, na primer, Ištvan Kocmar iz Subotice, laboratorija mlekare više neće biti referentna, već će to biti nacionalna laboratorija.

Kako je najavio Nedimović, mleko će se premirati po kvalitetu koji će utvrđivati nacionalna referentna laboratorija od trećeg kvartala naredne godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da se izmeni zakon o podsticajima, umesto dosadašnjeg premiranja u iznosu od sedam dinara po litru, bez obzira na kvalitet.

Dva puta mesečno ljudi iz nacionalne referentne laboratorije, posebnim vozilima i opremom uzorkovaće na licu mesta mleko, a uz prisustvo poljoprivrednog proizvođača, stočara.

Uzorci će se obeležiti bar-kodom a testiranje će se obavljati u Batajnici i zatim na bazi rezultata uzoraka država će isplaćivati premije, objasnio je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/premirane-mleka-po-kvalitetu-u-drugoj-polovini-2020-godine-06-11-2019

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31