Kolubarci stabilizuju stočarstvo – EU, Rusija i Švajcarska su destinacije za prerađevine od mleka domaćina U prošlom izdanju vodili smo vas na izložbu ovaca u Pričević kod Valjeva, a ovog puta predstavljamo uspešne govedare iz ovog kraja koji su se predstavili na Lajkovačkoj stočarskoj izložbi.
Da i ove godine ima vruhunskog mleka iz valjevskog kraja, potvrđeno je na izložbi u Lajkovcu, gde se priplodna goveda simentalske rase izlažu već 38 godina. Među izlagačima bili su Milan Milaković, iz Mratišića i valjevska Poljoprivredna škola. Uzgoj visokomlečnih krava simentalske rase Milan Milaković iz Mratišića preuzeo je od dede i oca, rekao je ovom prilikom novinarima ovaj vredni domaćin. Nastavio je da se usavršava. Ističe da je i njegov petogodišnji sin Stefan svakodnevno na farmi. Trenutno u štali imaju 78 grla, što ih svrstava u najveće proizvođače mleka u Kolubarskom okrugu. Krava Lara, apsolutna je šampionka Nacionalne izložbe u Kruševcu i šampionka u kategoriji krava u Lajkovcu. Daje 10.500 litara mleka u periodu laktacije. „To je podstrek da još više
unapredimo proizvodnju i da u budućnosti podignemo nivo. Za sledeću godinu imam novih petnaest junica i nadam se da će bar za jednu lestvicu podići količinu i kvalitet mleka u odnosu na prvotelke koje imam sada“, kaže Milan Milaković. Dok je srpski prosek u proizvodnji mleka oko 4.000 litara po grlu, na farmi Milakovića, prosek je 8.500 litara - kao kod stočara u Austriji. Šampionska odličja u Lajkovcu i Kruševcu zaslužila je i krava Ida, Poljoprivredne škole u Valjevu, jer u periodu laktacije daje blizu 7.000 litara mleka. „Trudimo se da uzimamo najkvalitetnije bikove, koji su dobili najvišu ocenu u pogledu svih karakteristika. Radimo selekciju u pogledu količine mleka. Kada dobijete količinu mleka, onda idete na kvalitet, količinu mlečne masti, količinu proteina,
suve materije i sve ono što je potrebno da bi jedno grlo bilo šampionka“, ističe profesorka u Poljoprivrednoj školi Valjevo, Milena Jakovljević.
Pored znanja, prakse i obrazovanja, nema uspešnog stočarstva bez dobrog plasmana proizvoda. Ovih dana Ubska mlekara je objavila da se domogla ruskog tržišta.
Naime ova mlekara, jedna je od najsavremenijih u Srbiji, dnevno preradi oko 100 tona mleka za potrebe domaćeg tržišta, a od ove godine i rade za strana tržišta. Kako je preneo RTS u Rusiju izvoze sirne namaze, a sir i kajmak u Nemačku i Švajcarsku. Kako smatraju stručnjaci Ubska mlekara je nosilac privrednog razvoja Tamnave.
Milan Blizanjac, uložio je 8 miliona evra za veliku mlekaru. Doveo je i stručnjake za mlečne proizvode iz Šapca. U pitomoj Tamnavi, Kolubari i Posavini ali i Vojvodini, za proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda obezbeđuju 100 tonasirovog mleka dnevno. Tako se ova mlekara za kratko vreme dobro pozicionirala na domaćem tržištu.
Kako poseduju sve najviše standarde za bezbednost hrane stekli su pravo, kako na evropski tako i ruski izvozni broj. To je bilo i zeleno svetlo da ove godine otpočne izvoz sira, kajmaka i sirnih namaza. Komercijalni direktor Ubske mlekare, Milan Car koji kaže da se iz ove mlekara od januara 2019. godine radi izvoz za Rusku Federaciju. „Možemo reći da je to sad količina blizu 180 tona mesečnog izvoza sirnih namaza. Mlekara se sprema i za značajniji izvoz na tržište Evropske unije. Nešto smo već robe plasirali na tržište Nemačke i Švajcarske“.
Ubska mlekara na rafove domaćih trgovaca dolazi pod robnom markom „Dr Milk“, a u novom pogonu počinje i proizvodnju feta sira. Kako je saopšteno, siguran plasman za novi proizvod imaju na domaće i tržište Rusije, a sa ovim i domaći stočari Kolubarskog i Tamnavskog područja zagarantovan otkup mleka, što je za njih najvažnije.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

Premiranje mleka po kvalitetu počeće u drugoj polovini naredne godine, najavio je danas u Subotici ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Obilazeci subotičke farmere, on je najavio da će se uzorci mleka na osnovu kojeg će se određivati premija uzimati dva puta mesečno, a do tada je potrebno izmeniti zakon o podsticajima u poljoprivredi, piše RTV.

Tako, za kvalitet mleka koje proizvodi, na primer, Ištvan Kocmar iz Subotice, laboratorija mlekare više neće biti referentna, već će to biti nacionalna laboratorija.

Kako je najavio Nedimović, mleko će se premirati po kvalitetu koji će utvrđivati nacionalna referentna laboratorija od trećeg kvartala naredne godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da se izmeni zakon o podsticajima, umesto dosadašnjeg premiranja u iznosu od sedam dinara po litru, bez obzira na kvalitet.

Dva puta mesečno ljudi iz nacionalne referentne laboratorije, posebnim vozilima i opremom uzorkovaće na licu mesta mleko, a uz prisustvo poljoprivrednog proizvođača, stočara.

Uzorci će se obeležiti bar-kodom a testiranje će se obavljati u Batajnici i zatim na bazi rezultata uzoraka država će isplaćivati premije, objasnio je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/premirane-mleka-po-kvalitetu-u-drugoj-polovini-2020-godine-06-11-2019

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Srbija će za nekoliko dana moći da izvozi mleko i mlečne prerađevine na tržište Kine, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da je ta mogućnost uspostavljena zahvaljujući državnoj Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta mleka.

Nedimović je sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem posetio destileriju "Braće Kravić" u naselju Velebit u opštini Kanjiža kao i farmu krava "Mihalek-Pap" u Utrinama. On je tom prilikom istakao da uspešna imanja, poput farme "Mihalek-Pap", koje je trenutno među najvećim proizvođačima mleka, predstavljaju rezultat velikog truda i rada, a Radojević je izneo podatak da to domaćinstvo godišnje prerađivačima isporuči više od dva miliona litara mleka.

Nedimović je rekao i da je veoma važno da oni imaju podršku države, kako za muzna grla, tako i za premije za mleko i sve što je neophodno za proizvodnju mleka i primetio da bi to, kada bi država imala sličnih 20 farmi mleka, bio ozbiljan posao.

"Za nekoliko dana mi ćemo imati otvorena neka nova tržišta, pre svega tržište Kine za mleko i mlečne prerađevine. Isto tako, od oktobra, vezano za tržište Rusije, imaćemo pravo da bez kvota izvozimo određene vrste sireva", najavio je Nedimović, kaže se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

U katastarskoj opštini Ada nema mogućnosti da se koristi zemljište po pravu prečeg zakupa, pa će to, kako je Nedimović naglasio, morati da se promeni što je i planirano izmenama zakona na jesen. Na taj način biće obezbeđeno da stočari imaju određene površine zemlje na višegodišnji vremenski period, koji neće biti kraći od osam do deset godina.

U tom smislu, ministar je naglasio da se bez kvalitetnog stočarstva ne može poboljšati kvalitet zemljišta.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_id=1553979

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30