Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

 Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

 Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izdavanje ove monografije realizovano je u okviru projekta TR31086 „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

 

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

 Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izdavanje ove monografije realizovano je u okviru projekta TR31086 „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Na približno dva meseca pred teljenje krava i junice treba pripremati za mlečnu proizvodnju. U to vreme krave treba da budu zasušene, da prestanu da luče mleko. Krave je nekada dosta teško zasušiti, pa se one muzu i do pred samo novo teljenje. To je nužno izbeći pa ako je potrebno, izvesti i nasilno zasušenje, što se postiže naglim smanjivanjem ishrane, prestankom davanja sočne kabaste hrane i smanjivanjem količine koncentrata. U težim slučajevima smanjuje se količina vode za napajanje. Posle ovakvog postupka krave će davati mnogo manje mleka, pa ih za nekoliko dana treba potpuno zasušiti.

Poznato je da se u poslednja dva meseca bremenitosti plod u kravi vrlo brzo razvija. Pored toga krava treba da prikupi rezervne materije za buduću mlečnu proizvodnju. Ukoliko su u pitanju junice i mlade krave, mora se računati i na njihov dodatni porast. S obzirom na sve ovo neophodno je u vreme priprema krava za mlečnu proizvodnju obratiti veliku pažnju na njihovu ishranu.

Kako treba da izgleda ishrana junica i krava u to vreme?

U ovom periodu životinje moraju dobivati kvalitetnu hranu. U protivnom, ako se daje plesniva, pokvarena ili zaprljana hrana može doći do poremećaja u organizmu za varenje, čak i do pobačaja. To se negativno odražava na buduću mlečnu proizvodnju. U letnjem periodu osnovna hrana je zelena masa, a u zimskom seno, uz smanjene količine silaže. Koncentrat se daje u količinama neophodnim da se postigne dobra kondicija životinje, a i u zavisnosti od očekivane mlečnosti. Po pravilu, krave u periodu zasušivanja u doba pripreme treba da dobijaju hrane koliko i krave koje daju oko 10kg mleka. Ako su u pitanju jako mlečne krave, ta količina hrane se povećava.

Treba uvek imati na umu sledeće: hrana koja se daje kravama u periodu kada se ne muzu docnije će se obilno isplatiti. Stoga ne treba štedeti na ishrani životinja u pripremi za mlečnu proizvodnju. S njima treba postupiti blago, bez vike, guranja i udaranja.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

Mali i tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji od sledeće godine će moći da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je danas, 18. decembra 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, a koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Nedimović je poručio da danas počinje proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

               

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica 'Mitros' i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović. Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.
Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka.

Nedimović je novinarima u Sremskoj Mitrovici rekao da ubuduće neće samo privatne laboratorije kontrolisati kvalitet mleka, već će država kontrolisati prerađivače i akreditovane laboratorije.
 
Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici počeće da radi poslednje nedelje decembra ili prve nedelje januara, najavio je danas ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i dodao da će biti potrebno četiri do pet meseci da laboratorija dobije akreditaciju.

Ministar je rekao da će sistem isplate premija za mleko iduće godine ostati isti - sedam dinara za litar mleka, dok će se od januara 2019, kada bude potpuno uspostavljen rad laboratorije, preći na plaćanje po kvalitetu mleka.

Nedimović je najavio da će u martu iduće godine biti otvorena i nacionalna laboratorija za bezbednost hrane.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu u 2018. godini on je kazao će se najviše novca koristiti za podizanje kroz subvencije za nabavku mehanizacije, opreme, skladištenje i preradne kapacitete, a deo novca biće namenjen i sufinansiranju IPRAD programa EU, dok će biti više novca i za mlade poljoprivrednike koji započinju posao.

Novac je obezbeđen i za elektrifikaciju polja kao i za automatizovan protivgradni sistem jer će biti izgrađen novi, savremeno opremljen radarski centar.

Ponovio je da je država, prema svojim mogućnostima, dala 2,5 milijardi dinara kroz razne mere da se ublaže posledice ovogodišnje suše.

"Država nije toliko bogata da može da kompenzuje sav gubitak zbog suše", rekao je ministar.

Istakao je da se radi na uspostavljanju bezbednog sistema za regresiranje gorivo za poljoprivrednike, kako bi se izbegle dosadašnje zloupotrebe.

Izvor: www.naslovi.net

 

Šta se dešava sa proizvodnjom mleka u Republici Hrvatskoj?

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3394-sta-se-desava-sa-proizvodnjom-mleka-u-republici-hrvatskoj

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Kada mleko izlazi iz vimena ima temperaturu oko 35 °C, ali i pored svih preduzetih higijenskih mera, u mleku je prisutan veliki broj mikroorganizama. Na putu od potrošača, mleko je izloženo novom zagađenju mikroorganizama. Mleko je veoma hranljiva namirnica, ne samo za čoveka već i za ostala živa bića, te zato mikroorganizmi u njemu nalaze sve uslove za ishranu, porast i razviće.

Razviće i brzina množenja mikroorganizama u mleku ne zavisi od sastojaka mleka već od ostalih uslova. Temperatura mleka je jedan od najvažnijih ekoloških faktora koji regulišu razvitak i sastav mikroflore mleka. Njen uticaj na brzinu umnožavanja je veoma intenzivan.

Hlađenje mleka je zato jedna od najvažnijih tehnoloških operacija obrade mleka na mestu proizvodnje, koja ima za cilj očuvanje njegovog kvaliteta.

Međutim, ako je mleko namenjeno brzoj potrošnji, odmah posle muže, za trenutnu preradu ili pak za ishranu i napajanje teladi, onda mu nije potrebno hlađenje. Hlađenje mleka izostaje i u slučaju ako je organizovan otkup mleka dva puta dnevno.

 

Kakva je situacija na tržištu mleka? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

U prvim danima života teleta poseban značaj ima ishrana kolostrumom majke. To prvo mleko je jedina i nezamenljiva hrana izvanrednog hranljivog kvaliteta i predstavlja osnovni faktor za pravilan razvoj teleta i stvaranje otpornosti. Zbog toga je neophodno da se radi zdravlja teleta i suzbijanja bolesti obavezno daje kolostrum u prvim danima života. U odnosu na punomasno mleko, veći deo sadržaja kolostruma čine proteini koji su jako važni i značajni za sticanje otpornosti mladog organizma. Kolostrum se mora dati teletu što pre i to najkasnije 30 minuta posle porođaja.

Normalno mleko ne može zameniti kolostrum, a nije ni dobro ako se teletu daje kolostrum od druge krave. Pošto se krava i tele odmore, u toku prvog sata po teljenju obavlja se prvo hranjenje dojenjem ili napajanjem. Preporučeno je da se prva tri dana dok se kolostrum luči, tele drži zajedno sa kravom, uz mogućnost da po volji sisa kolostrum. Tada tele konzumira veće količine kolostruma (a to je i najvažnije). Bez obzira koji je način zastupljen, ishrana kolostrumom treba da traje od 10 do 15 dana, odnosno sve dok je tele sa majkom ili je u posebnom individualnom boksu, pa i kada dnevna količina posisanog mleka iznosi oko 6 kg.

Pri ishrani kolostrumom a takođe i normalnim mlekom, treba voditi računa o samom režimu davanja mleka uvek u određeno vreme. Neredovno hranjenje i duži razmaci među pojedinim obrocima dovode do veće halapljivosti, čime se stvara mogućnost prekomernog uzimanja hrane. Zato je potrebno da tele uvek ima jednak broj obroka, najbolje 4-5 dnevno, da su pravilno raspoređeni u toku dana sa podjednaim razmacima i da se daju uvek u isto vreme. Posle 10-15 dana, tele neprimetno prelazi na mlečnu ishranu i na drugi način držanja (grupni boks).

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31