Svedoci smo da se mladi ljudi sve češće odlučuju da napuste selo u potrazi za srećom i poslom u gradu. Zato je vredno pohvale kada se neki isto tako mladi ljudi odluče da ostanu na selu i da njima i njihovim porodicama poljoprivreda bude osnovni izvor prihoda.

 Ravničarski sremski region posebno je pogodan za razvoj poljoprivrede, a zainteresovanost mladih ljudi potrebna je da bi potencijali ovog regiona bili iskorišćeni i u budućnosti.

Selo rumske opštine, Dobrinci, može da se pohvali nešto većim brojem mladih poljoprivrednika. Jedan od njih je Miroslav Pušin iz Dobrinaca, koji je odlučio je da i pored diplome prirodno matematičkog fakulteta ipak ostane na selu, i nasledi porodični posao u kom sa porodicom obradjuje oko 60 hektara zemlje.

Dobar dokaz zainteresovanosti za poljoprivredu jesu i mladi ljudi koji su svoja znanja o poljoprivredi odlučili da unaprede visokim obrazovanjem na poljoprivrednim fakultetima i tako pomognu razvoj ove oblasti.

Radi boljeg razvoja poljoprivrede u budućnosti, opštine u Sremu neretko nude bespovratna sredstva za pomoć mladim poljoprivrednicima, dok je i iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva najavljeno da će ove godine biti izdvojeno tri puta više sredstava upravo za pomoć mladim poljoprivrednicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/mladi-u-sremu-ipak-ostaju-na-selu_934136.html

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Mladi koji žele da naprave gazdinstvo ili da prošire poljoprivrednu proizvodnju uskoro će od države moći da dobiju kredit od 1,5 miliona dinara, od čega 75 odsto bespovratno, saznaje Blic. Ministarstvo poljoprivrede i ove godine obezbedilo je novac za mlade poljoprivrednike koji žele da pokrenu biznis, a koji nemaju dovoljno sredstava za finansiranje proizvodnje ili opreme. Za razliku od prošle godine, kada je država davala startap kredite od po 10.000 EUR, ove godine mladi mogu da računaju na maksimalan iznos od 1,5 miliona dinara. Znatan deo te sume poljoprivrednici će dobijati unapred, troškove će dokazivati računima, a investiciju će kontrolisati inspekcija Ministarstva poljoprivrede. - Mladi poljoprivrednici u Srbiji čine 3% populacije, dok je prosek u Evropskoj uniji duplo veći. Ovde sela napuštaju zbog male zarade i teških uslova života, a da bi mlađi od 40 godina ostali na selu ili počeli da se bave poljoprivredom, država je odlučna u nameri da im 75 odsto uloženog novca praktično pokloni - kaže izvor Blica. Novac iz državnog budžeta moći će da dobiju poljoprivrednici od 18 do 40 godina. Uslov je i da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju, da nisu započeli investiciju koju planiraju realizovati državnim novcem, da za tu investiciju ne koriste već druge podsticaje i da su izmirili poreze prema državi. - Podsticaji su namenjeni za nabavku novih mašina, mehanizacije, ulaganje u razvoj i proširenje biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda, zatim za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, kao i za podršku investicijama za razvoj i unapređenje prerade mleka, povrća i voća - navode u Ministarstvu poljoprivrede za Blic. Prilikom rangiranja Ministarstvo će uzimati u obzir da li je podnosilac žena ili muškarac. Žene će imati pet bodova više. Ministarstvo će gledati i koliko porodica ima članova (četiri člana porodice donosiće devet bodova, a šest članova 15 bodova). Rangiraće se i koliko je razvijeno mesto gde se realizuje ulaganje. Zvaničan konkurs biće raspisan uskoro. Uslovi su da kandidat mora imati najmanje 18, a najviše 40 godina registrovano poljoprivredno gazdinstvo, izmirene poreske obaveze prema državi i da planirana investicija nije započeta niti finansirana drugim subvencijama. Ministarstvo poljoprivrede je i prošle godine pomagalo mlade u ostvarenju svojih ideja i proširenju poljoprivredne proizvodnje. Svaki poljoprivrednik koji je ispunio uslove mogao je da dobije najviše 10.000 evra. Ministarstvo je odobrilo 667 zahteva i isplatilo ukupno 459 miliona dinara.

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenog izvora u Ministarstvu poljoprivrede, konkurs će biti objavljen prvog dana jula meseca. Ovaj časopis je u saradnji sa NLB Bank-om organizovao niz predavanja za mlade na kojima je učešće uzelo više od 100 poljoprivrednika mlađih od 40 godina. 

www.ekapija.com 

Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

Kompanija Marbo Product koja posluje u okviru PepsiCo grupe, pokrenula je edukativnu platformu Chipsy Agro Akademija namenjenu studentima treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Projekat je, kako je saopštila ova kompanija, pokrenut sa ciljem da studentima omogući praktična znanja u oblasti uzgajanja krompira u skladu sa najvišim standardima koji se primenjuju za potrebe proizvodnje brenda Chipsy, kao i stvaranja nove generacije poljoprivrednika i podrške lokalnoj proizvodnji krompira. 

- Chipsy Agro Akademija je pokrenuta sa željom da mladim ljudima, kojima je cilj da se usavršavaju, prenesemo praktična znanja o uzgajanju krompira, koja smo sticali godinama kroz edukacije i poslovanja širom PepsiCo sveta. Na taj način želimo da stvorimo farmera za 21. vek. Studenti će u okviru ovog jedinstvenog projekta imati priliku da pokažu svoju inovativnost u rešavanju studije slučaja, kao i da tokom gajenja krompira, uz mentorsku podršku i iskustvo eksperata iz agro tima kompanije Marbo Product, steknu znanja o celokupnom procesu od setve do žetve - istakao je Danijel Nedinić, direktor fabrike kompanije Marbo Product. 

Svi učesnici dobijaju diplomu Chipsy Akademije, a oni koju uđu u uži krug biće u prilici da se oprobaju u setvi i žetvi krompira kao i da se bore za praksu u kompaniji Marbo Product. 

Chipsy Akademija je počela uvodnim predavanjem na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a nastavlja se takmičenjem u rešavanju studije slučaja koje će se održati u petak 30. marta od 10 časova takođe na Poljoprivrednom fakultetu, dodaje se u saopštenju.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

Istina je da postoji mnogo mladih ljudi koji bi najradije da kupe kartu u jednom smeru za neku veliku svetsku metropolu i zauvek napuste našu zemlju. Ipak , nisu retki ni oni koji su odlučili da ostanu na
imanjima svojih predaka i sačuvaju ono što su generacije pre njih stvarale. Zapravo, od kada je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da podstiče mlade poljoprivrednike, sve je više onih koji svoju budućnost vide u srpskim selima.

Jedan od njih je tridesetdvogodišnji Dušan Radaković, iz Zrenjanina. On gaji lešnik na površini od 2 hektara. Pošto mu je suša prošle godine odnela veliki deo roda, odlučio je da konkuriše za podsticaje za sistem na navodnjavanje. Ispunjavao je sve uslove, pa je zato veoma lako ostvario svoju ideju da sledeće godine mnogo bolje kontoliše rod na plantaži. To će mu, kaže, pomoći i da lakše i sigurnije organizuje proizvodnju kojom je odlučio da se bavi. Pošto je saradnjom sa ljudima iz Ministarstva bio zadovoljan, u međuvremenu je konkurisao i dobio podsticaje u iznosu od 75% bez PDV-a i za rotositnilicu.

„Ima ljudi koji bi rekli da rod lešnika od 800 kg/ha uopšte nije loš, ali ja znam da na mojoj plantaži mogu da ostvarim mnogo bolji. Sada kada imam sistem za navodnjavanje i novu frezu za traktor više neću morati da brinem što se u Srbiju uvozi sve više lošeg turskog lešnika, koji smanjuje cenu našeg koji je neuporedivo kvalitetniji. To mi zaista mnogo znači, pa sam odlučio da proširim zasad barem za još jedan hektar”, navodi naš sagovornik Dušan.

Branislav Milićev, takođe iz Zrenjaninskog kraja, obrađuje porodično imanje u selu Tomaševac. On, zajedno sa svojim ocem na oko 55 hektara gaji kukuruz, pšenicu i lucerku, a trenutno imaju i 45 bikova u tovu, ali i 20 krava na muži. Konkurisao je za priključne sejalice, koje očekuje da svakog trenutka stignu na njegovo imanje.

„Već godinama imamo problem sa starom i dotrajalom mehanizacijom u vreme setve. Sa novim mašinama, koje smo zahvaljujući podsticajima uspeli da kupimo, prolećnu setvu ćemo ove godine završiti brže, lakše i uspešnije nego ikada do sada”, rekao je dvadesetogodišnji Branislav.

Primer za mlade uspešne poljoprivrednice koje znaju kako da realizuju svoje ideje jeste Suzana Šarčević, iz Subotice. Završila je Ekonomski fakultet, ali je odlučila da joj je porodično imanje važnije od struke. Zato zajedno sa svojim roditeljima i dvojicom braće na 8 hektara gaji uljanu repicu, pšenicu i kukuruz, a uz pomoć podsticaja je kupila novi plug. U planu joj je i da ove godine počne da se bavi proizvodnjom batata, jer misli da je to zanimljiva kultura koja bi mogla da bude veoma popularna na tržištu.

Još jedna mlada poljoprivrednica lepu i srećnu budućnost za svoju porodicu vidi na selu. To je Marijana Radosavljević Marković, iz mesta Degren, nedaleko od Kuršumlije. Ona i njen suprug poseduju 8 hektara zemlje, od kojih je 6 obradivo. Konkurisala je za rotositnilicu, podrivač i traktorku prskalicu i dobila sve mašine.

„Mi smo odlučili da se bavimo plantažnim gajenjem šipurka i trenutno imamo zasad od 3 hektara. Veoma smo zadovoljni ovim poslom i smatramo da može biti izuzetno unosan. Uostalom, svako ko je prošle godine gajio šipurak, neće se žaliti ni na rod, ni na otkupnu cenu. To se ne može reći i za voćare koji su gajili maline, kupine i mnoge druge kulture. Sve su to razlozi da ove godine proširimo naš zasad za barem 2 hektara”, slaže se ovaj mladi bračni par.

Marina Nikolić, iz sela Popadić kod Gornje Toplice, zahvaljujući podsticajima za mlade poljoprivrednike konačno je uspela da napuni svoju farmu kvalitetnom stokom. Ona je zajedno sa porodicom dugo pokušavala da oformi lepo stado ovaca, a sada su se njeni snovi i ostvarili. Njihovo imanje bogatije je za 20 vrhunskih sjeničkih ovaca i 2 junice simentalske rase.

„Posle jagnjenja ove godine stado će već biti znatno veće, što nas mnogo raduje. Uz podsticaje za svu stoku, mleko i mlečne prerađevine koje ćemo ovde praviti, život na selu će biti potpuno drugačiji”, objašnjava naša tridesetčetvorogodišnja sagovornica. Ovi mladi poljoprivrednici i još stotine njih iz raznih krajeva naše zemlje, mogu da budu odlični primeri za svoje vršnjake koji su bez posla, a stara porodična imanja su im napuštena i prazna. Oni su i dokaz su da je razvoj srpskih sela sada možda bliži nego ikada. Na kraju, upravo su ovakvi mladi ljudi ti koji sve nas pozivaju na optimizam i veru da zlatno doba za srpske domaćine tek dolazi.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Fondacija "Ana i Vlade Divac", objavila je na svom sajtu konkurs čija je glavna ideja da pruži finansijsku podršku mladim poljoprivrednicima. Konkurs je raspisan u okviru projekta "Podsticanje zapošljavanja mladih" Nemačke razvojne saradnje, koji sprovodi organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a biće odabrani mladi poljoprivrednici kojima će biti dodeljena bespovratnih sredstva.

Partneri na ovom projektu su joši Opština Ruma, odnosno Srednja poljoprivredna škola "Stevan Petrović – Brile", koja se nalazi u tom gradu, kao i Opština Požega sa svojom Srednjom poljoprivrednom školom "Ljubo Mićić".

Naime, učenici završnih razreda ove dve srednje škole, koji su zainteresovani da se po završetku srednje škole vrate na porodično poljoprivredno gazdinstvo, preuzmu deo poslovanja i razvijaju sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, imaće šansu za početni podsticaj, jer će sa svojom poslovnom idejom moći da konkurišu za bespovratna sredstva u visini do 240.000 dinara.

Osim tog novca, mladi će moći da dobiju i edukaciju o potencijalima za rad u oblasti poljoprivrede, biće organizovane radionice za pisanje biznis planova, i dodatna edukacija o izvorima finansiranja za individualna gazdinstva (lokalni, pokrajinski, nacionalni i EU izvori), kako bi oni i u budućnosti mogli da nastave sa novim idejama i projektima.

Biće podržano deset najboljih ideja mladih poljoprivrednika, a svaki će sredstva od po 2.000 evra moći da iskoriste za nabavku opreme, sredstava za rad, domaćih životinja, sadnica i drugih potrepština za razvoj individualnog porodičnog gazdinstva.

Osim početne finansijskei stručne podrške, cilj projekta i konkursa je i saradnja sa opštinama, odnosno pružanje podrške lokalnom nivou vlasti da razvijaju mere za podršku mladim poljoprivrednicima i da svake godine budžetiraju podsticajne mere u skladu sa razvojnim prioritetima opštine u oblasti poljoprivrede.
 
Rok za prijavu na konkurs je 19. februar 2018. godine, a uslovi za učesnike su da imaju prebivalište u Srbiji, da su članovi registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, da su odgovorni za pripremu i realizaciju posla na gazdinstvu, da su koordinatoru projekta u svojoj školi podneli adekvatno popunjen i potpisan prijavni formular.

Projekat koji sprovode ove organizacije i srednje škole počeo je u novembru 2017. i trajaće godinu dana. Detaljne informacije o konkursu i dokumentaciju svizainteresovani mogu pronaći na sajtu Fondacije "Ana i Vlade Divac".

 

izvor : http://www.agrosmart.net

 
Dvadesetpetogodišnji Vojislav Lukić iz Suvog polja kod Bijeljine, automehaničar po struci, imao je mogućnost da ode u Nemačku kod oca i tamo živi i radi, što je san mnogih njegovih vršnjaka.

Ali Vojislav je izabrao rodno selo i poljoprivredu na porodičnom imanju. Zasnovao je porodicu, proizvodi žitarice, mleko, tovi junad i srećan je što je ostvario svoj san.

 

Nije želeo da ode u tuđu zemlju i ostavi imanje da zarasta u korov. Prvi automobil koji mu je poklonio otac, prodao je i kupio kombajn. Danas ima farme za tov i proizvodnju mleka, sije žitarice i uslužno obrađuje zemlju drugim poljoprivrednicima.

- Sviđa mi se ovde ovaj život na selu i da ovde radim. Neko ne voli i jedva čeka da ode tamo, ali nije ni tamo lako. Meni je ovde dobro, volim to da radim i pošto volim meni je ovde baš fino - izjavio je Lukić.

U farmi ima 20 muznih grla. Mesečno isporuči oko 10 hiljada litara mleka. Od kada kravama puštaju muziku, kaže, mlečnost se znatno popravila.

- Ima skoro petnaest godina i nikada se radio nije ugasio. Znam sigurno, kada bi radio ugasio da bi došlo do manjka mleka - dodao je Lukić.

 

Supruga Živana, ekonomski tehničar –bankarskog smera, dobro se snašla u poljoprivrednim poslovima.

- Imala sam mogućnost da nađem posao, ali pošto muž se bavi ovim, odlučili smo da tu ostanemo. To radimo i zavolela sam, uopšte nemam problem i sve mi ide od ruke - navela je supruga Živana Lukić, prenosi RTRS.

U porodici žive i rade četiri generacije. Sve što zna o poljoprivredi naučio je od deda koji je uvek tu kada zatreba pomoć.

- Vukao je sam s volom. Ako jedan ne može da vuče, ja stavim svoje rame i vučem. Sad imamo traktor i kombajn. Nema krize nikakve, ako hoćeš da radiš, ako nećeš i nemaš ništa - istakao je deda Miodrag Lukić.

A Lukići imaju, bogato imanje, poljoprivredne mašine, izgradili su i novu farmu da bi proširili proizvodnju, i što je najvažnije, imaju srećnu i složnu porodicu.

https://www.blic.rs/ 

Video prilog je na linku: https://youtu.be/InYEYg4Gunc

Jedan od dobitnika novčanih sredstava na konkursu za mlade poljoprivrednike je i Novak Masnikosa iz Šimanovaca, koji planira na proleće da podigne 50 ari pod jagodom. Celokupnu količinu jagode planira da plasira u svežem stanju na tržište, a kasnije kada bi se stabilizovala proizvodnja, verovatno bi i prerađivao.

"Proizvodnja jagode poljoprivrednicima donosi prvi novac u sezoni. Zarada je dobra, a ulaganja nisu velika i vraćaju se već sa punim rodom za godinu dana", navodi naš sagovornik. Jagoda se lako prodaje, a velike su i mogućnosti za izvoz na tržište Rusije.

Kako je za Agrobiznis magazin istakao Novak, u jagodarstvu bi bilo više poljoprivrednika kada bi se više ulagalo u sisteme za navodnjavanje i koristio domaći sadni materijal.

Pored planirane investicije u proizvodnju jagode, Novak na poljoprivrednom gazdinstvu obrađuje 20 ha pod ratarskim kulturama, pretežno kukuruz i ječam. Žitarice koristi za svoje potrebe na gazdinstvu, a veću količinu prodaje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dobar primer iz prakse kako se baviti poljoprivredom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3491-dobar-primer-iz-prakse-kako-se-baviti-poljoprivredom

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31