Našem domaćinu voćarstvo nije bilo ni hobi ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine Dragomir Tulović kupio je prve sadnice kruške sorte SANTA MARIA a danas kada ima 30 godina i kada nas je ugostio u svom domu i zasadimakaže da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor. „Sada imam pet hektara voća, od čega je na tri hektara kruška a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije jeste maska za primenu pesticida u voćnjaku a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“.

Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka iz Gornjeg Milanovca tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode u zasadu je napravio bazen kapaciteta 20 kubika vode i to je uradio sam kao i kompletan sistem za navodnjavanje a upravo privodi kraju i izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara.

Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška on kaže da je višnja Šumadinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju. „Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška takođe plasman nije problem ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim ali mora da se razume da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje može dati očekivani rezultat„.

Detaljno u Agrobiznis magazinu od 15. februara 2019. godine

Informacije o pretplati na: 0692211049

Na okruglom stolu o podršci mladim poljoprivrednicima u Srbiji predstavljeni su primeri dobre prakse u okviru projekta Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede. Slobodan Živanović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da se radi na Pravilniku za mlade u skladu sa IPA programom 2018-2020. godine u koji su uključeni i mladi u seoskim područjima i dodao da je najveće interesovanje na konkursima za sredstva za stočarsku proizvodnju - oko 80 odsto mladih na ruralu želi da se bavi ovom delatnošću. "Istraživanje o zapošljavanju mladih koje smo sproveli pokazuje da su tri najperspektivnije oblasti za preduzetništvo i zapošljavanje: kreativne industrije, IT i usluge u poljoprivredi. Imajući u vidu da su mladi na ruralu ugroženiji od svojih vršanjaka iz gradova, Ministarstvo omladine i sporta radi na tome da podrži biznise mladih na selu", izjavila je Zorica Lutovac iz Ministarstva omladine i sporta. Tokom 2018. godine, u saradnji fondacije Ana i Vlade Divac i projekta nemačke razvojne saradnje Podsticanje zapošljavanja mladih, realizovan je pilot projekat pod nazivom "Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede", čiji je cilj bio da podrži učenike završnih godina srednjih poljoprivrednih škola, projekat su pomogle i opštine Požega i Ruma. Marija Radovanović iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ rekla je da su ključne reči okruglog stola umrežavanje različitih sektora, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, edukacija, razmena iskustava i znanja i sagledavanje potreba i mogućnosti uključivanja mladih u odlučivanju. Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac je rekao da je pilot projekat uspešno završen te da se on nastavlja u narednoj godini uz nove partnere "koji će nam omogućiti da podržimo još više mladih koji žele da se bave poljoprivredom". On je naveo da se projekat za sledeću godinu nastavlja u saradnji sa gradovima Požarevac i Prokuplje, kao i opštinama Požega, Gornji Milanovac i Arilje. Mladen Petković iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu rekao je da taj Sekretarijat u svojim programima intenzivno podržava mlade i žene na selu, ali i upotrebu savremenih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji uz najavu da u sledećoj godini izdvajaju još veći budžet za ovu oblast. Na Okruglom stolu su učestovali i predstavnici udruženja poljoprivrednika, mladih i žena sa sela, kao i poljoprivredni preduzetnici i nastavnici poljoprivrednih škola.

Izvor: Tanjug

Tradicionalni izbor za farmera godine u organizaciji BANCA INTESA završen je proglašenjem pobednika u konkurenciji 450 poljoprivrednika iz cele Srbije. Vredne novčane nagrade dobila su tri poljoprivrednika a ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi preko 20 000 evra. Titula Intesa Farmer ove godine je dodeljena Pavlu Tatiću iz Turije kod Srbobrana, kao i novčana nagrada u visini 1.200.000 dinara, dok je Jeno Kaposta iz Palića kod Subotice izabran za Intesa farmer Inovatora, dobivši 600.000 dinara. Za najboljeg Intesa mladog farmera proglašen je Vladimir Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca, koji se na svoje imanje vratio sa 600.000 dinara podsticaja da nastavi sa izvanrednim rezultatima i da na taj način pokaže da se i mladi ljudi dobro snalaze u vođenju gazdinstva.

Pobednik kategorije Intesa farmer godine je izabran na osnovu ostvarenih godišnjih rezultatata u poljoprivrednoj proizvodnji, uključenosti cele njegove porodice, u kojoj svi podjednako odgovorno doprinose ostvarenim rezultatima, zatim na osnovu realizovanih investicija, posedovanja sopstvenih prostora za skladištenje, mehanizacije, obradivih površina, proširenja delatnosti u pravcu seoskog turizma, kao i drugog. O Intesa farmer inovatoru se odlučivalo na osnovu ostvarenih godišnjih rezultata, upotrebe inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, primeni online prodaje sopstvenih proizvoda, korišćenja modernih tehnologija u proizvodnom procesu, kao i preradi i plasmanu inovativnih proizvoda na domaćem tržištu. Intesa mladi farmer je bilo potrebno da ima do 40 godina starosti i da je najmanje tri godine samostalni nosilac gazdinstava, a u obzir su uzeti i ostvareni godišnji rezultati.

 „Već šesti put zaredom Banca Intesa nagrađuje dobre rezultate u segmentu agrara promovišući primere odličnog upravljanja gazdinstvima i primene savremenih tehnologija, kako bi podstakla mlade da ostanu na selu. Banka kontinuirano radi na unapređenju svoje ponude registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, te je tako ove godine otvoren Intesa Farmer centar, čiji je cilj pružanje usluge najvišeg kvaliteta u skladu sa stvarnim potrebama poljoprivrednika. Verujem da je širok spektar proizvoda, personalizovana usluga, kao i učešće u programu subvencionisanog kreditiranja model koji je omogućio da za 20 odsto uvećamo broj gazdinstava kojima smo pružili podršku u 2018.  godini sa 54 miliona evra plasmana, čime je Banca Intesa ostvarila rast od čak 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

 

Darko Popović, član Izvršnog odbora i

direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa

Najbolje poljoprivrednike je odabrao stručni žiri u sastavu Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Milan Prostran, agroekonomski analitičar i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je od 2008. godine, od kada posluje u oblasti agrara, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pružila kreditnu podršku od čak 304 miliona evra, dok je u 2018. godini svoje tržišno učešće u segmentu poljoprivrede povećala na čak na 14,3 odsto.

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je u radnoj poseti u selu Rtari i tom prilikom obišao farmu muznih krava i tovnih grla porodice Mirković. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinima i kooperantima predstavio planove ministarstva za sledeću godinu koji se odnose pre svega na povećanje subvencija za tov junadi, akreditaciju laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka na koju se čekalo 20 godina, kao i o subvencijama za muzna grla.

“Budžet je najviše okrenut stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, onim granama poljoprivrede koje nose veću dodatnu vrednost. Ljudi su zainteresovani ali potrebna je dodatna sinergija između ministarstva i opštine, a to znači da zahteve više neće morati da podnose u Beogradu, već će moći to da urade ovde u opštini Lučani. To će biti završeno iduće godine, radi se softver koji bi podržao takvu mogućnost, nešto poput elektronskih građevinskih dozvola. U svakom trenutku poljoprivrednici će moći da vide svoj predmet, šta se sa njim dešava i sve će biti transparentno”, najavio je Nedimović.

On je istakao da će povećanje budžeta za poljoprivredu biti veoma značajno a najviše ulaganja biće u centralnu Srbiju, jer su to prostori koji nisu bili obuhvaćeni atraktivnim merama u poslednjih 10 godina.

“Nije prirodno da na prostoru Vojvodine imate pravo i na poljoprivredno zemljište po povlašćenoj ceni i subvenciju, a da ovi ljudi nemaju ništa od toga”, rekao je ministar poljoprivrede.

On je podsetio da ministarstvo daje grantove za mlade ljude do 40 godina, naročito za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

“Oni dobiju grant od 1, 5 miliona dinara da realizuju svoju poslovnu ideju, dakle dobiju pare unapred da mogu da nabave opremu, podignu zasad ili kupe stočna grla. Za taj iznos može da se kupi nekoliko junica, plastenik od 600 kvadrata, da se podigne zasad od tri hektara oblačinske višnje ili dva hektara pod lešnikom sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da se nabavi oko 40 ovaca. Dakle mnogo opcija a suština je da su sredstva bespovratna”, istakao je ministar Nedimović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić je podsetila da je ministar po treći put u Dragačevu i da posvećuje veliku pažnju problemima poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče lokalnog budžeta u planu je da se za poljoprivredu izdvoji oko 20 miliona dinara kroz subvencije a plan i program pravi se na osnovu tražnji i zahteva naših poljoprivrednih proizvođača”, kazala je Stambolić.

Ona je naglasila da je ovom posetom, ministar pojasnio poljoprivrednim proizvođačima da je moguće ostvariti pravo na subvenciju i iz republičkog i iz lokalnog budžeta za pojedine mere koje su značajne kako državi tako i opštini.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest976356.html

Borovnica ima perspektivu, a interesovanje, naročito među mladima je veliko, zaključeno je na skupu o ovoj vrsti voća koji je organizovala mlada Zemljoradnička zadruga "Borovnica" iz Brestovika. Na ovoj konferenciji govorilo se o sortimentu, problemima uzgoja, plasmanu borovnice i brojnim pitanjima koja su zanimala početnike, ali i one koji već imaju zasade ovog voća. Gostujući predavač bio je Tadeuš Husibaba, koji se bavi proizvodnjom sadnog materijala u Poljskoj.

Profesor doktor Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je istakla da je proizvodnja borovnice od 2013. godine uvećana pet puta. Računa se da danas ima oko 1.000 hektara zasada borovnice, a i dalje je dominantna sadnja borovnice u u zemljiše iako ima i onih koji se opredeljuju da ovu voćku gaje u saksijama. Koju tehnologiju će odabrati poljoprivrednici zavisi od uslova zemljišta.

Opširnije u Agrobiznis magazinu

Izvor.Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Željko Radošević, obišao je dragačevske poljoprivrednike i predstavio im sve pogodnosti podsticajnih sredstava koje država nudi.Radošević ističe da je prepoznat značaj subvencionih mera, jer u odnosu na prošlogodišnjih 760 zahteva, ove godine na adresu ministarstva stigao je čak 1271 zahtev.

„Raduje me što mladi pronalaze svoj interes da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Država kroz konkretne podsticaje želi da im pruži podršku i priliku, da što je moguće lakše otpočnu svoj biznis na selu. Ova godina bila je uspešna jer smo imali dobre rezultate u proizvodnji kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, ali svakako nas čeka jedna borba za što više sredstava za 2019 godinu, kako bi stvorili još bolje uslove za naše poljoprivrednike. Više sredstava daće nam priliku da možda kreiramo neke nove mere, da što snažnije podržimo naše poljoprivrednike jer oni to zaslužuju. Ove godine počeli smo po prvi put da koristimo sredtsva predpristupnih fondova EU, imamo 20 ugovora i to je jak mehanizam kroz koje ćemo moći dodatno pomoći našu poljoprivredu“, izjavio je Radošević prilikom poseste dragečevskom selu Puhovo.Predsednica opštine Lučani, Vesna Stambolić kaže da su u razgovoru sa državnim sekretarom lokalni poljoprivrednici dobili veoma bitne informacije o svim merama subvencija za koje mogu da konkurišu i koje su im potrebne.

„Poljoprivrednici za svaku nedoumicu i za sve što nisu znali, mogu doći na šaltere opštinske uprave i zatražiti pomoć kako u smislu informacija tako i u popunjavanju formulara, koji su potrebni za konkurisanje za podsticajna sredstva. Svima apsolutno stojimo na raspolaganju. Raduje me ono što će se Minisatarstvo poljoprivrede boriti za veću količinu novca koji će biti stavljen na raspolaganje, kako bi se pružila što veća podrška onima koji su odlučila da ostanu i rade na selu“, istakla je Vesna Stambolić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest815370.html

Svedoci smo da se mladi ljudi sve češće odlučuju da napuste selo u potrazi za srećom i poslom u gradu. Zato je vredno pohvale kada se neki isto tako mladi ljudi odluče da ostanu na selu i da njima i njihovim porodicama poljoprivreda bude osnovni izvor prihoda.

 Ravničarski sremski region posebno je pogodan za razvoj poljoprivrede, a zainteresovanost mladih ljudi potrebna je da bi potencijali ovog regiona bili iskorišćeni i u budućnosti.

Selo rumske opštine, Dobrinci, može da se pohvali nešto većim brojem mladih poljoprivrednika. Jedan od njih je Miroslav Pušin iz Dobrinaca, koji je odlučio je da i pored diplome prirodno matematičkog fakulteta ipak ostane na selu, i nasledi porodični posao u kom sa porodicom obradjuje oko 60 hektara zemlje.

Dobar dokaz zainteresovanosti za poljoprivredu jesu i mladi ljudi koji su svoja znanja o poljoprivredi odlučili da unaprede visokim obrazovanjem na poljoprivrednim fakultetima i tako pomognu razvoj ove oblasti.

Radi boljeg razvoja poljoprivrede u budućnosti, opštine u Sremu neretko nude bespovratna sredstva za pomoć mladim poljoprivrednicima, dok je i iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva najavljeno da će ove godine biti izdvojeno tri puta više sredstava upravo za pomoć mladim poljoprivrednicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/mladi-u-sremu-ipak-ostaju-na-selu_934136.html

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Mladi koji žele da naprave gazdinstvo ili da prošire poljoprivrednu proizvodnju uskoro će od države moći da dobiju kredit od 1,5 miliona dinara, od čega 75 odsto bespovratno, saznaje Blic. Ministarstvo poljoprivrede i ove godine obezbedilo je novac za mlade poljoprivrednike koji žele da pokrenu biznis, a koji nemaju dovoljno sredstava za finansiranje proizvodnje ili opreme. Za razliku od prošle godine, kada je država davala startap kredite od po 10.000 EUR, ove godine mladi mogu da računaju na maksimalan iznos od 1,5 miliona dinara. Znatan deo te sume poljoprivrednici će dobijati unapred, troškove će dokazivati računima, a investiciju će kontrolisati inspekcija Ministarstva poljoprivrede. - Mladi poljoprivrednici u Srbiji čine 3% populacije, dok je prosek u Evropskoj uniji duplo veći. Ovde sela napuštaju zbog male zarade i teških uslova života, a da bi mlađi od 40 godina ostali na selu ili počeli da se bave poljoprivredom, država je odlučna u nameri da im 75 odsto uloženog novca praktično pokloni - kaže izvor Blica. Novac iz državnog budžeta moći će da dobiju poljoprivrednici od 18 do 40 godina. Uslov je i da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju, da nisu započeli investiciju koju planiraju realizovati državnim novcem, da za tu investiciju ne koriste već druge podsticaje i da su izmirili poreze prema državi. - Podsticaji su namenjeni za nabavku novih mašina, mehanizacije, ulaganje u razvoj i proširenje biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda, zatim za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, kao i za podršku investicijama za razvoj i unapređenje prerade mleka, povrća i voća - navode u Ministarstvu poljoprivrede za Blic. Prilikom rangiranja Ministarstvo će uzimati u obzir da li je podnosilac žena ili muškarac. Žene će imati pet bodova više. Ministarstvo će gledati i koliko porodica ima članova (četiri člana porodice donosiće devet bodova, a šest članova 15 bodova). Rangiraće se i koliko je razvijeno mesto gde se realizuje ulaganje. Zvaničan konkurs biće raspisan uskoro. Uslovi su da kandidat mora imati najmanje 18, a najviše 40 godina registrovano poljoprivredno gazdinstvo, izmirene poreske obaveze prema državi i da planirana investicija nije započeta niti finansirana drugim subvencijama. Ministarstvo poljoprivrede je i prošle godine pomagalo mlade u ostvarenju svojih ideja i proširenju poljoprivredne proizvodnje. Svaki poljoprivrednik koji je ispunio uslove mogao je da dobije najviše 10.000 evra. Ministarstvo je odobrilo 667 zahteva i isplatilo ukupno 459 miliona dinara.

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenog izvora u Ministarstvu poljoprivrede, konkurs će biti objavljen prvog dana jula meseca. Ovaj časopis je u saradnji sa NLB Bank-om organizovao niz predavanja za mlade na kojima je učešće uzelo više od 100 poljoprivrednika mlađih od 40 godina. 

www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30