Sve više mladih ljudi odlučuje se za ostanak na selu i da se bavi poljoprivredom. Ovim vrednim radnicima ništa ne pada sa neba, pa onoliko koliko oni zavrnu rukave -toliko će i zaraditi. Međutim, ono što im itekako znači jeste pomoć države i subvencije uz koje jedino mogu da obnove svoju mehanizaciju.
Predrag Kozoder živi sa porodicom u selu Teočin, obrađuje oko 20 hekatara zemlje i na njivi je od jutra do sutra. U svojoj garaži već ima dva mala traktora, ali kako bi ubrzao svoju proizvodnju bio mu je neophodan novi i veći.

"Odlučili smo da pokušamo i apliciramo za subvencije u opštini Gornji Milanovac, kojoj naše selo pripada. Dobili smo maksimalnu sumu od 400 hiljada dinara i tako uspeli da kupimo traktor koji vredi oko 30 hiljada, toliku količinu novca nikad ne bi mogli da izdvojimo iz našeg novačanika. Nov, moderan traktor će nam mnogo pomoći da smanjimo troškove i povećamo prihode u našem seoskom domaćinstvu", rekao je Predrag. Kako kaže ovaj seoski domaćin, subvencione mere su od izuzetnog značaja za razvoj poljoprivrede, jer stimulišu srpskog seljaka da radi i ostane na svom ogljištu. Dobiti subvencije od države za mnoge je bauk i komplikovana procedura, ali Predrag to demantuje i preporučuje proizvođačima da apliciraju, jer nije nemoguće dobiti podsticajna sredtsva od države kako to mnogi smatraju.
"Ja sam svu dokumentaciju predao u opštinu i za dvadeset dana, 400 hiljada dinara je bilo prebačeno na moj račun. Svi su bili izuzetno ljubazni i pristupačni i nisam imao nikakvo loše iskustvo", kaže Predrag.
Opština Gornji Milanovac iz godine u godinu ulaže sve više novca za razvoj poljoprirede. U toku 2019. godine izdvojeno je 50 miliona dinara.

"Razvoj poljoprivrede jeste jedan od ključnih faktora za razvoj cele opštine. Mi imamo mnogo mogućnosti i potencijala u toj oblasti i zato ćemo se i dalje truditi da ih maksimalno iskoristimo i da pomažemo naše sugrađane. Znamo koliko je im pottrebna nova, savremena mehanizacija kako bi poboljšali uslove u kojima rade i zato su ove subvencije za dodelu traktora pun pogadak", rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest218193.html

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovalo je u Sekuriču, kod Rekovca radionicu pod nazivom PREDUZETNIŠTVO U AGROBIZNISU u
saradnji sa Udruženjem mladih poljoprivrednika Srbije, kompanijom DUNAV OSIGURANJE a uz podršku resornog Ministarstva. Udruženje ovaj projekat
sprovodi više od 10 godina. Do sada je na njemu uzelo učešća preko 10000 učesnika širom Srbije. Akcenat u 2019. godini biće na mladim poljoprivrednicima kažu nam u AGROPRESS-u. Značajan broj okupljenih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava na gazdinstvu „Minić“ pokazuju da kod meštana ovog kraja postoji potreba za informisanjem iz oblasti osiguranja, a predstavnici Glavne filijale Jagodina „Dunav osiguranja“ predstavili su
ponudu te kompanije na polju osiguranja useva, plodova i životinja, kao i imovine

„U želji da budemo pravi poslovni partneri poljoprivrednicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, nastojali smo da prilikom formiranja ponude u obzir uzmemo specifičnosti te delatnosti", rekao je Igor Gajić, direktor Glavne filijale osiguranja Jagodina. Iz ponude usluga Kompanije „Dunav osiguranje“ za osiguranike u Pomoravskom okrugu izdvajaju se osiguranje useva i plodova - ratarskih, voćarskih, vinogradarskih i naročito povrtarskih kultura čija je proizvodnja dominantna na tom poslovnom području. Gajić je rekao da se godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće od 1.434 dinara za hektar kukuruza do 1.837 dinara za hektar pšenice. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, on je izdvojio ponudu za osiguranje šljiva s premijom od 19.646 dinara po hektaru, te osiguranje jabuka i lubenica s premijom od 39.293 dinara po hektaru. Broj osiguranih poljoprivrednih površina se iz godine u godinu povećava, a tome doprinosi i činjenica da Ministarstvo poljoprivrede svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja su u tekućoj godini zaključila osiguranje i isplatila ga u celosti vrši povraćaj premije osiguranja životinja, useva i plodova u
iznosu od 40 procenata, rekao je Gajić.
Govoreći o osiguranju imovine na radionici u Sekuriču, direktor Glavne filijale ukazao je na značaj te vrste osiguravajućeg pokrića.

„Posle vremenskih nepogoda koje se dešavaju u poslednje vreme, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, tačnije stambenih objekata i stvari domaćinstava u njima, kao i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda“, naveo je Gajić. Tokom vremenskih nepogoda koje su se dogodile nedavno, hiljade hektara zasada i više stotina građevinskih objekata u Pomoravskom okrugu i u Levačkom kraju našlo se pod vodom, zbog čega se povećalo i interesovanje za osiguranjem od tih rizika. Da bi zadovoljila potrebu potencijalnih osiguranika, Kompanija „Dunav osiguranje“ kreirala je novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“.

"Kupovinom te polise za osiguranje građevinskih objekata i stvari u njima seoska domaćinstva mogu zaštititi svoju imovinu na najpovoljniji način do sada,
uz izuzetno pristupačne cene. Za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave mesečna premija iznosi oko 500 dinara“, rekao je Gajić. On je naveo
da su radionice poput današnje koju je organizovalo Udruženje mladih poljoprivrednih proizvođača, dobar primer svima onima koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom budući da je primetan veliki odliv stanovništva iz sela. Istakao je da je važno to što se svake godine povećava broj osiguranika i površina koje se osiguravaju i da je zabeležen rast od dvadesetak procenata godišnje, ali dodaje da je to i daje nedovoljno.

„Cilj „Dunav osiguranja“ je da u direktnim kontaktima s meštanima objasnimo značaj osiguranja jer kako se bude povećavao broj onih koji osiguravaju. odnosno osiguranih površina, doći će do smanjenje premije, što je od velike koristi za proizvođače“, rekao je Gajić. Zbog učestalih vremenskih nepogoda u poslednje vreme, u Pomoravskom kraju prijavljeno je 230 šteta, od čega u Levačkom kraju kod 70 osiguranika. Stručni timovi su na terenu I trenutno procenjuju štetu. Prvi čovek GFO Jagodina naglasio je i da stručni timovi Kompanije u direktnom kontaktu nastoje da pomognu osiguraniku u
izboru predmeta osiguranja, kao i rizika koji ih ugrožavaju i za koje treba ugovoriti osiguravajuće pokriće, te o načinima osiguranja i visini premije osiguranja koje treba platiti. Prema njegovim rečima, posebna prednost Kompanije "Dunav osiguranje“ jeste u tome je što svaka filijala ima stručne timove za procenu
i likvidaciju šteta koji u najkraćem roku izlaze na mesto štete i utvrđuju njen obim i visinu, a finansijski kapaciteti i likvidnost Kompanije „Dunav osiguranje“ omogućavaju isplatu odštete u najkraćim rokovima, što je od izuzetne važnosti za osiguranike.
Mladen Minić, vlasnik Gazdinstva Minić i predsednik Udruzenja „Mladih poljoprivrednika Srbije“ korisnik je subvencija za mlade, ima farmu ovaca i bavi se proizvodnjom kupine. Proizvodnju, ali i životinje već četvrtu godinu zaredom osigurava kod „Dunav osiguranja“. U planu ima proširenje proizvodnje i preporučuje svima da osiguraju svoj trud od šteta i nepogoda. Ideja da pokrene Udruženje mladih javila se, kaže, zbog želje da pomogne onima koji žele da ostanu u zemlji i bave se poljoprivredom da dobiju odgovarajuće savete, sve potrebne informacije, apliciraju za sredstva... Kako je objasnio, ideja
je da se struka, odnosno mladi i obrazovani povežu s poljoprivrednicima, kao i s donosiocima odluka.

„Nastojimo takođe da našim članovima stavimo do znanja da je osiguranje mera koja je neophodna i nužna i predstavlja osnovu dobre proizvodnje“, rekao je Minić. Kako kaže, svoj trud i rad osigurava već četiri godine i iskustva su mu kada je imao štetu u kupinjaku od grada i uginuće ovaca, u pogledu
saradnje s „Dunav osiguranjem“ pozitivna. „Stručna ekipa je brzo izašla na teren, brzo procenila štetu, a takođe je brzo i isplaćena”, kazao je Minić. Žarko Bulatović, koji ima farmu ovaca i bikova u Despotovcu, takođe je svoj objekat, životinje i mehanizaciju osigurao kod „Dunav osiguranja”. Takođe kaže da je zadovoljan i da je naplatio štetu kada se desila povreda ekstremiteta kod bika. Došli su, procenili štetu, isplaćena mi je cela suma osiguranja, a država vratila 40 odsto ukupne sume,ispričao je ovaj mladi poljoprivrednik.
Naredne godine želi da osigura i useve, tačnije površine pod kukuruzom, ali i da kupi još grla koje će takođe osigurati od bolesti I uginuća. Ana Dinić iz Jagodine, koja je članica Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, kaže da je cilj da se mladi poljoprivrednici podstaknu u radu, kao i da ostanu na selu. Ana je praktično spona između stručnih saradnika koji su završili fakultete I poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom u pružanju pomoći u vidu saveta, odgovora na brojna pitanja, ali I u proširenju proizvodnje.
Projekat Preduzetništvo u agrobiznisu pored kompanije DUNAV OSIGURANJE podržalo je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

Početkom naredne godine očekuje se da bude raspisan javni poziv za bespovratno ustupanje zemljišta mlađima od 40 godina koji žele da se bave poljoprvredom, rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

On je za tv Pink rekao da u Srbiji postoji 200 hiljada hektara slobodne državne zemlje i ideja Odbora za selo SANU je da se bez nadoknade mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom podeli ta zemlja sa striktno utvrđenim pravilima korišćenja. Krkobabić je rekao i da je ovaj predlog već utemeljen i biće prosleđen Vladi Srbije.

Govoreći o formiranju Nacionalnog tima za preporod sela, on objašnjava da kada se govori o problemima na selu ovaj predlog bi bio deo rešenja, jer su problemi sela brojni i vezani su za egzistenciju, putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje...

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u višše od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina.Nacionalni tim za preporod sela Srbije je samostalno savetodavno telo koje je na inicijativu ministra Milana Krkobabića konstituisao Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/u-2020-besplatna-zemlja-za-mlade-poljoprivrednike-drzavno-zemljiste-mladima-ali-uz/vbmygvf

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

Poljoprivrednicima mlađim od 40 godina od sredine juna biće ponuđeni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će najverovatnije iznositi 1,9 do 1,95 odsto, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da bi na predstojećem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu trebalo da bude potpisan memorandum s Poštanskom štedionicom i da će se tada znati svi detalji oko kreditiranja.Prema njegovim rečima, maksimalni iznos pozajmice najverovatnije će između 50.000 do 60.000 evra.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je Nedimović u intervjuu za današnju "Politiku".

Te pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija biti hipoteka na kupljenu parcelu.

"Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica", istakao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamate-manje-od-dva-odsto/86354nj

Srbija svake godine gubi 25.000 hektara plodnog zemljišta zarad infrastrukture i industrije. Ovaj trend zahvatio je čitav svet pa i našu zemlju, ali stručnjaci upozoravaju da je za Srbiju to veliki gubitak, pišu Novosti. Uz prenamenu plodnih oranica, veliki problem je i maksimalno iskorišćavanje humusa i smanjenja plodnosti sa oko četiri - na dva odsto. Usevi nekada mesto ustupaju novim fabrikama, naročito ako su na dobroj lokaciji.

Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana najviše se gubi državnog zemljišta. U Srbiji je i oko 200.000 hektara državnih oranica koje se ne obrađuju i stoje zaparložene."Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišćenje",objašnjava Gulan.

Kako kaže, od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u Srbiji, obrađuje se 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. "Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je i koliko malo zemlje navodnjavamo", ističe Gulan.

Agroekonomistu Milana Prostrana najviše zabrinjava neodgovorno ponašanje prema plodnom poljoprivrednom zemljištu. Zakonom je uređeno da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko i građevinsko, ukoliko za to postoje potrebe. Svuda se poljoprivredno zemljište smanjuje zbog infrastrukturnih i drugih objekata. Problem je ukoliko se to dešava najplodnijem zemljištu."Više me brine neodgovoran odnos prema poljoprivrednom zemljištu, jer čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno". upozorava Prostran.

Tako, kako kaže, uzmu zemlju u zakup i pet godina zaredom seju pšenicu, a to je, recimo, pogubno. Humusni deo smanjen je sa 4,5 odsto na dva. Potrebno je raditi na opštem odnosu i očuvanju plodnosti obradivog zemljišta.

Država ima oko 500.000 hektara zemlje i mnogo loše gazduje time. Rade po principu plena", upozorava Prostran i ističe da je zbog toga bitno da se novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili bar njegove izmene, donesu što pre.Idealno bi bilo da novi investitori koriste stare napuštene lokacije i industrijske zone. U Razvojnoj agenciji Srbije, međutim, objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na njihovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekta.

"Neke od prepreka su i te što su postojeći objekti stari i nisu u dobrom stanju, pa su potrebni veliki radovi na adaptaciji i rekonstrukciji. Oni nisu usklađeni ni sa ekološkim standardima, o kojima danas ozbiljan investitor vodi računa. Pri odabiru lokacije, investitor gleda da bude blizu tržištu na kojem će plasirati robu, da bude tu i auto-put, ali vodi i računa o dostupnosti radne snage. Pa tako, ukoliko je reč o visokotehnološkim projektima, gleda se da lokacija bude blizu univerzitetskim centrima", navode.

Među industrijskim zonama koje su trenutno aktuelne jesu one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-gubi-25000-hektara-plodne-zemlje-godisnje/fke24p7

Poljoprivreda nije u vrhu lestvice kada je reč o popularnim delatnostima, o čemu svedoči podatak da u Srbiji ima svega 3% mladih poljoprivrednika. Ovaj trend je prisutan i u Evropskoj uniji, gde je isti prosek duplo veći. Ipak, oni koji se odluče da ostanu na selu najčešće biraju poljoprivredu kao izvor prihoda, ali i kao prostor u kojem mogu da se usavršavaju. Sve je više mladih, školovanih proizvođača, koji imaju viziju kako bi ova proizvodnja u budućnosti trebalo da izgleda.

U tome im pomaže Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi (Young professionals for agricultural development) ili YPARD. Radi se o neprofitnoj organizaciji, sa sedištem u Rimu, koja broji preko 15.000 članova. Njen zadatak je da pomogne mladima tokom školovanja da steknu više znanja o poljoprivredi, ali i da pomogne mladim poljoprivrednicima da pronađu resurse i informacije. Srbija u ovoj organizaciji ima svoju predstavnicu - Julijanu El Omari, koja i sama živi na selu, u Orašcu.

Predstavnica Srbije u Ypardu postala je sasvim slučajno. Pošto je poljoprivredni novinar po struci, prethodna prestavnica čitala je njene tekstove o mladim poljoprivrednicima i kontaktirala je putem društvenih mreža kako bi joj ponudila mesto nove predstavnice. Kako kaže, ona je neko ko je ceo život na selu, pa joj poslovi u bašti, štali i na njivi nisu bili nepoznati, kao ni problemi starijih i mlađih proizvođača u poljoprivredi.

- Nažalost, zbog opšte situacije, mnogi mladi ne vide svoju budućnost na selu i u svojoj državi. Zbog toga sam želela da dam svoj lični doprinos tome da mladi uvide da prirodno pripadaju selu, da se poljoprivreda sa njima razvija i unapređuje i da svi treba da shvatimo da je proizvodnja hrane, uz brigu o prirodnoj okolini, naša najvažnija misija - kaže El Omari za eKapiju.

Otkrila nam je da mlade poljoprivrednike u Evropi i Srbiji muče isti problemi - od niskih ili neprilagođenih subvencija njihovim potrebama, visokih cena zemlje, sadnog materijala, zaštite, goriva, do nedovoljnog obrazovanja i informisanosti o proizvodnji, dostupnim finansijskim sredstvima i što je najvažniji problem - pristup tržištu.

- U razgovoru sa mnogim mladim poljoprivrednicima u Srbiji, shvatila sam da naši mladi čak na prvo mesto ne stavljaju novac, kao najveću potrebu u svojoj proizvodnji, već pristup tržištu i stabilnost cena. Zašto? Zato, što žele da zaokruže svoju proizvodnju i osiguraju obrt novca. Isto to žele i mladi poljoprivrednici Evrope, ali i svi proizvođači bez obzira na godine. Moramo se složiti da je stabilno tržište nešto na šta sami mladi poljoprivrednici ne mogu da utiču i da je tu uticaj državnih institucija presudan - govori Julijana.

Kako kaže, najveća razlika između mladih poljoprivrednika Evrope i Srbije jeste u ceni zemljišta, koje su u Evropi nekad nepojmljivo visoke, kako se poljoprivreda poslednjih godina prepoznaje kao isplativ biznis, dok je kupiti parcelu u Srbiji i dalje dostupno.

Navodi i da poljoprivreda Evrope "stari", pa Evropska unija radi na strategiji koja će privući mlade da se bave poljoprivredom. Ideja je da se za podršku mladim poljoprivrednicima izdvoji bar 2% novca odobrenog za direktna plaćanja. Međutim, određene institucije smatraju da je to nedovoljno.

- Kod nas, od 2017. godine imate poseban program subvencija namenjen mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou, ali u odnosu na ukupan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji, veoma mali broj pošalje zahteve, a to sigurno nešto govori - napominje predstavnica Srbije u YPARD-u.

Smatra da će Srbija, kao i Evropa, morati najpre da pažljivo oslušne potrebe mladih poljoprivrednika i da im pomogne na pravi način. Na pitanje koliko mladi u Srbiji, a koliko u svetu, poljoprivredu vide kao svoju poslovnu šansu i kao isplativu delatnost, El Omari kaže da postoji veliki broj malih srpskih poljoprivrednika, koji žele da proizvode hranu za sebe i za svoju porodicu, pa tek onda za prodaju.

- Mladi danas vide poljoprivredu kao posao koji mogu obavljati bez stresa i u prirodi. Smatraju da im može doneti i zadovoljavajuću zaradu, kako bi njihova proizvodnja bila održiva, a oni srećni i ispunjeni. U svetu, mladi poljoprivrednici dosta se okreću organskoj proizvodnji, a pošto postoji vrlo stabilno tržište organskih proizvoda, uspevaju dobro i da zarade, iako proizvodnja potpuno organskog proizvoda zahteva mnogo više energije i mnogo više rizika - objašnjava sagovornica.

Ističe i da su mnogi mladi u Srbiji odgovorni kada je u pitanju bezbednost proizvoda, jer su više osvešćeni o važnosti zaštite životne sredine od starijih. Vode računa o pravilnoj primeni hemijskih preparata, poštuju uputstva stručnjaka, dosta istražuju i uče i unose mnogo svog znanja i fizičke energije da stvore proizvod koji nema konkurenciju.

- Danas možete čuti dosta priča o mladima koji su vrednim radom uspeli da se probiju na tržište i opstanu. Na primer, mladi poljoprivrednik sa svojom suprugom i tri mala deteta u selu Saranovo kod Rače bavi se ratarskom, stočarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom. Obrađuje oko 30 ha zemlje, a u zimskoj sezoni uslužno se bavi sečenjem drva i njihovom prodajom. Deo zarade ulaže u nove mašine i koristi bio gorivo za ogrev. Sa druge strane, tu je domaćinstvo Organela u Valjevskoj Kamenici, gde nekoliko mladih inženjera poljoprivrede i drugih nauka, proizvode organska jaja, maline, kupine, džemove i druge proizvode i sve plasiraju na beogradsko tržište - kaže Julijana El Omari.

Naglašava da ono što mladi imaju jeste znanje i volja i zato su veoma potrebni poljoprivredi. To sve više uviđaju i opštine u Srbiji, koje raspisuju sopstvene konkurse, a posebne pohvale usmerene su ka Nišu. Tu su i sajmovi u našoj zemlji i regionu posvećeni proizvodima mladih poljoprivrednika, koji imaju za cilj da podignu svest kupaca da cene i više kupuju proizvode koji su stvorili baš mladi u agraru.- Posle dosta istraživanja i uviđanja kakav je položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji, YPARD Srbija je u fazi sprovođenja raznih projekata i sklapanja partnerstava. Radimo na tome da podignemo svest ljudi i državnih institucija o značaju mladih u poljoprivredi i na selu, objavljivanjem raznih tekstova koji govore o položaju mladih u agraru, zagovaranjem bolje podrške za mlade. Prijatelji smo sa Divac Fondacijom, koja u saradnji sa raznim opštinama raspisuje konkurse namenjene mladim poljoprivrednicima, pa delimo informacije o potrebama mladih u poljoprivredi. Zatim, spajamo mlade proizvođače sa raznim udruženjima koja mogu da im omoguće koliko-toliko lakši pristup tržištu. Od pre dva meseca imamo i sajt Mladi u agraru, koji objavljuje tekstove o poljoprivrednoj proizvodnji, novim načinima i tehnologijama, vestima o položaju mladih poljoprivrednika tamo i ovde, pozitivne priče mladih i njihovoj proizvodnji, takođe i priče o njihovim problemima, zatim o seminarima i aktuelnim konkursima koji su namenjeni njima. Pozivamo i mlade da podele sa nama svoju priču, da se pohvale ili daju savet, ili da se požale – kako bi znali kako možemo na što bolji način da im pomognemo. Radimo na tome i dajemo sve od sebe sa resursima koje imamo da pomognemo i poboljšamo položaj mladih u poljoprivredi - zaključuje Julijana El Omari.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2484335/kako-mreza-mladih-profesionalaca-u-poljoprivredi-pomaze-podmlatku-srpskog-sela-jeftina-zemlja

Našem domaćinu voćarstvo nije bilo ni hobi ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine Dragomir Tulović kupio je prve sadnice kruške sorte SANTA MARIA a danas kada ima 30 godina i kada nas je ugostio u svom domu i zasadimakaže da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor. „Sada imam pet hektara voća, od čega je na tri hektara kruška a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije jeste maska za primenu pesticida u voćnjaku a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“.

Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka iz Gornjeg Milanovca tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode u zasadu je napravio bazen kapaciteta 20 kubika vode i to je uradio sam kao i kompletan sistem za navodnjavanje a upravo privodi kraju i izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara.

Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška on kaže da je višnja Šumadinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju. „Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška takođe plasman nije problem ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim ali mora da se razume da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje može dati očekivani rezultat„.

Detaljno u Agrobiznis magazinu od 15. februara 2019. godine

Informacije o pretplati na: 0692211049

Na okruglom stolu o podršci mladim poljoprivrednicima u Srbiji predstavljeni su primeri dobre prakse u okviru projekta Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede. Slobodan Živanović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da se radi na Pravilniku za mlade u skladu sa IPA programom 2018-2020. godine u koji su uključeni i mladi u seoskim područjima i dodao da je najveće interesovanje na konkursima za sredstva za stočarsku proizvodnju - oko 80 odsto mladih na ruralu želi da se bavi ovom delatnošću. "Istraživanje o zapošljavanju mladih koje smo sproveli pokazuje da su tri najperspektivnije oblasti za preduzetništvo i zapošljavanje: kreativne industrije, IT i usluge u poljoprivredi. Imajući u vidu da su mladi na ruralu ugroženiji od svojih vršanjaka iz gradova, Ministarstvo omladine i sporta radi na tome da podrži biznise mladih na selu", izjavila je Zorica Lutovac iz Ministarstva omladine i sporta. Tokom 2018. godine, u saradnji fondacije Ana i Vlade Divac i projekta nemačke razvojne saradnje Podsticanje zapošljavanja mladih, realizovan je pilot projekat pod nazivom "Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede", čiji je cilj bio da podrži učenike završnih godina srednjih poljoprivrednih škola, projekat su pomogle i opštine Požega i Ruma. Marija Radovanović iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ rekla je da su ključne reči okruglog stola umrežavanje različitih sektora, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, edukacija, razmena iskustava i znanja i sagledavanje potreba i mogućnosti uključivanja mladih u odlučivanju. Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac je rekao da je pilot projekat uspešno završen te da se on nastavlja u narednoj godini uz nove partnere "koji će nam omogućiti da podržimo još više mladih koji žele da se bave poljoprivredom". On je naveo da se projekat za sledeću godinu nastavlja u saradnji sa gradovima Požarevac i Prokuplje, kao i opštinama Požega, Gornji Milanovac i Arilje. Mladen Petković iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu rekao je da taj Sekretarijat u svojim programima intenzivno podržava mlade i žene na selu, ali i upotrebu savremenih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji uz najavu da u sledećoj godini izdvajaju još veći budžet za ovu oblast. Na Okruglom stolu su učestovali i predstavnici udruženja poljoprivrednika, mladih i žena sa sela, kao i poljoprivredni preduzetnici i nastavnici poljoprivrednih škola.

Izvor: Tanjug

Tradicionalni izbor za farmera godine u organizaciji BANCA INTESA završen je proglašenjem pobednika u konkurenciji 450 poljoprivrednika iz cele Srbije. Vredne novčane nagrade dobila su tri poljoprivrednika a ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi preko 20 000 evra. Titula Intesa Farmer ove godine je dodeljena Pavlu Tatiću iz Turije kod Srbobrana, kao i novčana nagrada u visini 1.200.000 dinara, dok je Jeno Kaposta iz Palića kod Subotice izabran za Intesa farmer Inovatora, dobivši 600.000 dinara. Za najboljeg Intesa mladog farmera proglašen je Vladimir Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca, koji se na svoje imanje vratio sa 600.000 dinara podsticaja da nastavi sa izvanrednim rezultatima i da na taj način pokaže da se i mladi ljudi dobro snalaze u vođenju gazdinstva.

Pobednik kategorije Intesa farmer godine je izabran na osnovu ostvarenih godišnjih rezultatata u poljoprivrednoj proizvodnji, uključenosti cele njegove porodice, u kojoj svi podjednako odgovorno doprinose ostvarenim rezultatima, zatim na osnovu realizovanih investicija, posedovanja sopstvenih prostora za skladištenje, mehanizacije, obradivih površina, proširenja delatnosti u pravcu seoskog turizma, kao i drugog. O Intesa farmer inovatoru se odlučivalo na osnovu ostvarenih godišnjih rezultata, upotrebe inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, primeni online prodaje sopstvenih proizvoda, korišćenja modernih tehnologija u proizvodnom procesu, kao i preradi i plasmanu inovativnih proizvoda na domaćem tržištu. Intesa mladi farmer je bilo potrebno da ima do 40 godina starosti i da je najmanje tri godine samostalni nosilac gazdinstava, a u obzir su uzeti i ostvareni godišnji rezultati.

 „Već šesti put zaredom Banca Intesa nagrađuje dobre rezultate u segmentu agrara promovišući primere odličnog upravljanja gazdinstvima i primene savremenih tehnologija, kako bi podstakla mlade da ostanu na selu. Banka kontinuirano radi na unapređenju svoje ponude registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, te je tako ove godine otvoren Intesa Farmer centar, čiji je cilj pružanje usluge najvišeg kvaliteta u skladu sa stvarnim potrebama poljoprivrednika. Verujem da je širok spektar proizvoda, personalizovana usluga, kao i učešće u programu subvencionisanog kreditiranja model koji je omogućio da za 20 odsto uvećamo broj gazdinstava kojima smo pružili podršku u 2018.  godini sa 54 miliona evra plasmana, čime je Banca Intesa ostvarila rast od čak 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

 

Darko Popović, član Izvršnog odbora i

direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa

Najbolje poljoprivrednike je odabrao stručni žiri u sastavu Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Milan Prostran, agroekonomski analitičar i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je od 2008. godine, od kada posluje u oblasti agrara, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pružila kreditnu podršku od čak 304 miliona evra, dok je u 2018. godini svoje tržišno učešće u segmentu poljoprivrede povećala na čak na 14,3 odsto.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31