Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Dvadesetdvogodišnja Jovana Marinković iz Bogosavca prošle godine je na hektar i po zasadila višnju. Za prolećne radove u voćnjaku nedostaje joj nekoliko priključnih mašina. "Imam samo traktor koji sam nasledila od dede, i imam samo za osnovnu obradu. Znači, za međurednu u redu nemam. To mi je problem, čekam da mi se odobre te subvencije da dobijem novac, i da konačno dobijem te mašine", rekla je Jovana Marinković. Za meru koja se sprovodi od 2017. godine, pet puta više šabačkih poljoprivrednika je podnelo zahtev nego godinu dana ranije. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, bez poreza na dodatnu vrednost. "Poljoprivrednici su se uglavnom odlučivali za nabavku novih mašina i opreme u primarnoj biljnoj proizvodnji. Plugovi, tanjirače, drljače, atomizeri, prskalice. Takođe je velika zainteresovanost za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, nabavku junica, dviske, nazimice", navela je Mirjana Milošević iz PSSS Šabac.

Prodavac poljoprivrednih mašina Tomislav Bucalo ocenio je da bi bilo dobro da poljoprivrednici što pre dobiju novac. "Dobro bi bilo što pre da im daju taj novac, da koliko toliko mogu da koriste tu mehanizaciju sad u ovom startu, ne vredi njemu na jesen da dobije, treba mu sad i rasipač, i sejač, i prikolica, sve mu treba sad u početnoj fazi rada", rekao je Tomislav Bucalo, prodavac poljoprivrednih mašina i dodao je da su predali između 280 i 300 predračuna. Za kupovinu mehanizacije, zainteresovano je 70 odsto poljoprivrednika koji su podneli zahtev. "Mi smo krenuli sa obradom tih zahteva, očekujem prve rezultate u aprilu mesecu. Nakon toga krećemo sa isplatom sredstava. Ja se nadam da ćemo sve one koji su podneli zahtev i ispunjavaju uslove uspeti da zadovoljimo da nabave svoju opremu i otpočnu poljoprivrednu proizvodnju", istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Za razliku od drugih subvencija, mladi poljoprivrednici kupovinu mogu da završe tek kada im država uplati novac, a mogu da dobiju do milion i po dinara. (Izvor RTS)

Do isplate je ostalo manje od dva meseca koliko treba da se svi predmeti pregledaju i rangiraju, izvrše dopune kod onih koji imaju nepotpunu dokumentaciju. Isplata bi trebalo da bude tokom aprila i početkom maja meseca tako da će svi ni koji dobiju subvencije na vreme moći da sprovedu svoje investicije. 

Kako smo saznali u Ministarstvu poljoprivrede se radi trenutno na obradi zahetva koji su pristigli u rekordnom broju. Pristiglo je 5500 zahteva što ukazuje na to da neki mladi ljudi ipak biraju selo. Imajući u vidu broj gazdinstava u Srbiji i broj prijava za subvencije ovo je zaista dobar odziv i više nego što se moglo pretpostaviti imajući u vidu da je kocept ove podrške da se pomogne početnicima koji su tek osnovali gazdinstvo i daje im se podrška za početna ulaganja.

 

 

Početkom januara u hotelu Hill u Jagodini održana je svečana skupštine udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Osnivači udruženja Mladen Minić, Ana Dinić
i Oliver Aleksić, sa svojim najbližim saradnicima, organizovali su veličanstven skup. Celokupna organizacija je bila na veoma visokom nivou, od samog ulaska i
srdačnog prijema domaćina, akreditovanja, dvočasovnog izlaganja predavača, dodeljivanja nagrada najzaslužnijim članovima, preko uglednih gostiju koji su imali veoma korisna izlaganja. Kako i dolikuje druženje je nastavljeno i posle sastanka uz koktel.
Otvarajući skup osnivači udruženja su pozdravili više od sto prisutnih, među kojima su bili članove Skupštine koji su imali pravo i da odlučuju o daljim aktivnostima ove organizacije. Oliver Aleksić je najpre govorio o postignutim rezultatima u prethodnom periodu. „Udruženje je osnovano 07.04.2019. godine i od tog dana beleži svakodnevni rast broja članova, tako da u ovom trenutku broji preko 250 članova“- rekao je Aleksić na početku svog izlaganja
i u nastavku izložio svojevrsnu analizu do koje se došlo tako što je svako od članova, u trenutku pristupanja udruženju, popunjavao upitnik udruženja gde je navodio informacije o svom poljoprivrednom gazdinstvu, pretežnoj poljoprivrednoj delatnosti i strukturi proizvdnje. „Na taj način je Udruženje u samom startu upoznato sa svakim od članova“ - objasnio je Aleksić za Agrobiznis magazin i dodao. „Imamo opštu sliku tako da možemo da usmerimo svoje delovanje u određenom pravcu“.
Nakon pozdravnih govora i informacija od značaja za rad samog Udruženja na dnevnom redu je bilo usvajanje Izveštaja o radu za 2019. godinu, dopuna Statuta udruženja u smislu člana kojim se predviđa stvaranje ogranaka udruženja u više gradova Srbije, kao i usvajanje Plana radaudruženja za 2020. godinu. Svi predlozi i sve tačke dnevnog reda su jednoglasno usvojene. Mladi poljoprivrednici iz cele Srbije ovim su pokazali da su ozbiljni u nameri da se prošire u svom delovanju i da privuku što veći broj mladih ljudi koji će doprineti afirmaciji života na selu i samog Udruženja.
Predsednik Upravnog odbora udruženja Mladen Minić u svom izlaganju osvrnuo se na prethodni period i sumirao rezultate rada Udruženja, ali i ukratko predstavio ciljeve za narednu godinu. Minić je ovom prilikom istakao saradnju sa mnogim preduzećima, naglasivši da se njihov broj konstantno uvećava, da ljudi prepoznaju značaj zajedničkog delovanja i tzv. trostrukog udruživanja kroz odnos poljoprivrednik – dobavljač - stručni saradnik udruženja, gde svako ima svoj interes i svako vidi svoju šansu kako poljoprivrednik koji želi da radi i da svoj rad naplati tako i dobavljač koji ima za cilj da prodasvoju robu, a na kraju i samo Udruženje.
„U međuvremenu, za nepunih godinu dana rada, udruženje je napredovalo i u tom smislu da sada može da pravi selekciju preduzeća sa kojim želi da sarađuje“- naglasio je Minić koji se ovom prilikom osvrnuo na upravo završeni Konkursu za mlade poljoprivrednike kao i nedavno objavljenom Konkursu za nabavku traktora i ukazao na značaj i ulogu udruženja u svemu tome „Mi našim članovima pomažemo u kompletnoj pripremi dokumentacije i pratimo za njih sve u vezi aktuelnih konkursa“ podvukao je Mladen Minić i pozvao članove da se obrate Udruženju ako im treba podrška i pomoć. Zaključivši obraćanje on je ovom prilikom najavio formiranje prvih zadruga koje bi proistekle iz Udruženja i da njih očekuje u martu 2020. godine, a tu je pre svega naveo stočarsku zadrugu obizirom na to da Udruženje ima oko 70 koji se bave stočarskom proizvodnjom. Udruženje se na prigodan način ovom prilikom u vidu poklona saradnicima zahvalilo na dosadašnjoj saradnji i trudu koji su uložili tokom prethodnog perioda.
Mladim poljoprivrednicima Srbije obratili su se i Dejan Reljić ispred firme „De Heus“ koja ima vodeću poziciju u proizvodnji hrane za životinje; Nikola Matić
iz Paraćina ispred firme „Matamed“, koji se bavi proizvodnjom pčelarske opreme; Vladimir Cvetković iz Niša – firma „Nikol Agrar d.o.o.“; Goran Đaković – „Agropres - Agrobiznis Magazin“; predstavnici „Komercijalne banke“; predstavnici Visoke poljoprivredno – prehrambene škole iz Prokuplja i drugi.
Na kraju se prisutnima obratio i pomoćnik ministra poljoprivrede iz Sektora za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević. On se zahvalio u svom obraćanju najpre
na pozivu i pohvalio organizaciju, entuzijazam i preduzimljivost osnivača i ponudio nesebičnu pomoć u svakom obliku.
Govorivši o Konkursu za mlade poljoprivrednike, rekao je da je podneto nekoliko hiljada prijava, a pozvao je sve prisutne da obrate pažnju na aktuelni
Konkursu za nabavku novog traktora. Bogićević je rekao da je ovakvo udruživanje fantastičan primer u našoj državi i da bi bilo dobro da ima više ovakvih udruženja, ali je u tom smislu pesimista, tako da će najverovatnije pre ovo udruženje organizovati ostale, nego što će se oni sami organizovati, imajući u vidu ambicioznost i ideju udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Gromoglasanim aplauzom na kraju izlaganja pozdravljeni su svi govornici,
nakon čega je priređen svečani koktel, gde su se prisutni upoznali, razmenili iskustva, ostvarili i kontakte, što je i bio jedan od ciljeva Udruženja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Shodno Pravilniku i Konkursu AP Vojvodine, kojim se dodeljuju sredstva, između ostalog, za mlade poljoprivrednike u ruralnim područjima, i to u sektorima voća i povrća, mesa i mleka, malih pivara. Na listi investicija nalazimo i opremu za pčelarstvo, gljivarstvo, itd., pa čak i prerada lekovitog bilja što je inače vrlo retko obuhvaćeno merama subvencije.

Sistem subvencija je na osnovu predračuna, ne sme se kretati u investiciju dok se ne prođe na konkursu i ne potpiše ugovor sa AP Vojvodine (slično kao u IPARDu), i potrebno je prikupiti relativno obimnu dokumentaciju, između ostalog i poslovni plan.

Po ovome se subvencioniše i do 90 % troškova. Konkurs je za poljoprivrednike iz ruralnih područja, sa teritorije AP Vojvodine, i za mlađe od 40 godina.

Rok za ovaj poziv je relativno kratak, do 21.02.2020. godine,

Drugi konkurs je vezan samo za pčelarstvo na teritoriji pokrajine, opredeljeno je 25 miliona dinara, konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 28. februara. Konkurs obuhvata investicije u sektoru pčelarstva, pčelinja društva i opremu.

Treći je konkurs vezan za opremanje stočarskih farmi, opredeljeno je 80 miliona dinara, rok je do 21. februara 2020. godine. Visina povraćaja je do 60 %, ili 70 % ukoliko su u pitanju marginalna područja. Listu mogućih investicija imate kao sastavni deo konkursa, i možete naći dokument u prilogu mejla.

Četvrti je konkurs vezan za sektor vina i rakija, za teritoriju AP Vojvodine

Vi ste na ovoj mejling listi zato što ste sa teritorije Vojvodine, ili ste u sektoru poljoprivrede uopšte sa teritorije Republike Srbije. Ako smatrate da bi još nekom bila korisna informacija možete proslediti mejl.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva, kao i sve detalje konkursa:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladima-u-ruralnim-podrucjima-vojvodine/56930/ 

Evo i linka do vesti vezane za pčelarstvo:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/pcelarima-u-vojvodini-25-miliona-dinara/56979/?fbclid=IwAR0vvl7kF_DgEIwqX6LG8c7yOTa1gVLazkfRK0QYpVeS56td1K-tqhdj8KM  

Link do konkursa vezanog za opremanje farmi:

 
 
Naravno da se mozete obratiti za pomoć oko apliciranja na konkurs, moje kolege i ja Vam stojimo na raspolaganju


Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu novca radi podrške mladima na selu i za navodnjavanje.Za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2020. godini obezbedio je ukupno 270.000.000 dinara.

Maksimalan iznos koji mladi poljoprivrednici mogu dobiti po jednoj prijavi je do milion i po dinara, a najmanje pola miliona, sve u nameri da se demografski obnove ruralna područja radi podsticanja ostanka mladih na selu i njihovog povratka iz gradova.

Konkurom Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine želi da obezbedi podršku novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, pruži mogućnost razvoja i unapređivanja finansiranjem u fizičku imovinu gazdinstava, podstakne prerade na imanjima, kao i da pomogne osnivanje malih pivara, pa tako mladi u nerazvijenim delovima AP Vojvodine mogu računati da od države dobiju bespovratno i do 90 odsto za troškove uložene investicije. Prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost.

Konkurs je otvoren do 21. februara, a dodatne informacije zainteresovani kandidati mogu dobiti putem telefona 021/487-4430 od 10 do 13 časova. Tekst konkursa može se preuzeti s internet-adrese: njnjnj.psp.vojvodina.gov.rs.

Međutim, konkurs je ograničen i ne važi za sve mlade poljoprivrednike u Vojvodini, već samo za one koji ne žive na područjima Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Sremske Mitrovice, Kikinde i Sombora.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini.

Cilj ovog konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u pokrajini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje postavljanje cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč-folije i drugo.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 7.000.000 dinara, odnosno 7.700.000 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizička lica i osnivača pravnog lice mlađa od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 70 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.Za realizaciju Konkursa za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Konkurs je otvoren do 21. februara 2020. godine.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/487-4379 od 10 do 14 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pokrajina-za-podrsku-mladima-na-selu-obezbedila-270-miliona-dinara-25-01-2020

Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambiciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se bave poljoprivredom, a sve više vremena posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju svetskih trendova. U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i usavršavanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljoprivredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7- 8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“
„Na samom početku, s obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući, i zemljište se polako spremalo da ispuni
svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u
novu i savremenu mehanizaciju.“
Zašto baš ratarstvo?
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama, a sa malo radne snage, tako da su troškovi, ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“
Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada.“
Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni postignutim rezultatima?
„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8 tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos, tako se fokusiram na pšenicu i suncokret.“

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom. A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu žitarica.“
„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“
Koliko je učenje i usavršavanje nakon studija bitno?
„Učenje tokom studija je veoma bitno, o tome govori moj trud i angažovanje u toku studija i određeni uspeh koji sam postigao. Trudio sam se da što više učim, a pogotovo iz stručnih predmeta, što mi danas itekako olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživački rad objavljen je u zborniku radova na
12. naučno stručnoj konferenciji „STES 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam sa svojim kolegom i naravno mentorom istraživao uticaj mehanizacije na zemljište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge strane trudim da pratim aktuelna svetska dešavanja i promene u poljoprivredi, konkretno ratarstvu, tako da sam skoro posetio sajam mehanizacije „Agritechnica“, sa koga donosim puno lepih iskustava i mnogo novih saznanja.“
Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planirate u budućnosti?
„Ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem, i da ostvarujem što veće prinose u skladu sa uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica, i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom bioenergane „AgroStar Energy“, što će biti prva i jedina bioenergana na istoku Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pre ili kasnije je moralo doći do specijalizacije poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o voćarstvu, povrtarstvu, ili bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede.
Osnova toga je mogućnost proizvođača da izađe na tržište sa većom količinom i kvalitetom, gde će na osnovu količine dobiti veću cenu!
„Obrađujemo ukupno 15 hektara zemlje, od toga je 2,5 hektara pod povrćem, a na 13 hektara su ratarske kulture. Pod paradajzom imamo zasađeno 2 hektara, a ostatak je paprika. Možda se nekom čini da to nije velika površina, ali to je 40.000 biljaka paradajza, obiman i težak posao, ali od toga se može živeti!“ - rekao nam je Stojan Ristić, mladi poljoprivrednik iz sela Bresno Polje, u okolini Kruševca.
Možete li nam nešto više reći o vašoj proizvodnji?
„Primarna delatnost je proizvodnja paradajza na otvorenom polju, na površini od 2 hektara. Pretežno gajim sorte koje su deklarisane za proizvodnju na otvorenom polju, istina je da ima više posla nego u plastenicima, zbog stubova, žice, većeg broja tretmana, ali su ulaganja znatno manja, jer nema kupovine konstrukcije i folije. Sve ima svoje prednosti i mane. Papriku gajim na oko pola hektara, najviše zbog svojih mušterija, a i zbog svojih potreba, ističe naš sagovornik i dodaje:
Pomenuo sam da sa svojom porodicom obrađujemo još 13 hektara zemlje, na kojima gajimo ratarske kulture, najviše zbog muznih krava i junadi. Jedan od razloga zašto se bavimo i tom granom poljoprivrede, jeste da nam nedostaje stajnjak, a njega ne možemo da kupimo, s timsmo spojili lepo i korisno. Tako da i od stočarstva ima zarade, naravno ako se radi planski i pametno. “
Da li planirate proširenje proizvodnje i kako nalazite radnu snagu?
„Jedini način da se obradi tolika površina, jeste da svakoga dana imate upošljene radnike, koji će konstantno raditi i u kontinuitetu, kako je u mom slučaju, jer je bez toga proizvodnja nezamisliva i neizvodljiva. Ono što su moji planovi za budućnost, jeste da smanjim proizvodnju na otvorenom prostoru, ali da nasuprot tome podignem određeni broj plastenika, koji će mi zadovoljiti potrebe u pogledu proizvodnje.To je velika početna investicija, ali mislim da će mi se isplatiti kroz nekoliko godina rada, s druge strane, poboljšaću kvalitet svojih proizvoda, uštedeću više novca koji trošim za pesticide. Svima je poznato da povrtarske kulture na otvorenom prostoru iziskuju mnogo veći broj tretiranja u odnosu na one u zaštićenom prostoru, a taj novac ću ulagati u razvoj svoje proizvodnje.”

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mladi poljoprivrednici koji su pored toga što su mladi i ambiciozni pokazali su da su vredni i željni znanja. Oni su se krajem novembra okupili i u sardnji sa Opštinom Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku podršku našeg časopisa održali niz predavanja u prepunom amfiteatru „Poljoprivredno – veterinarske škole“ u Rekovcu.
Očigledno je da prepuna sala potvrđuje dobar odabir tema, predavača ali i predstavlja znak da mladi žele ipak da se bave poljoprivredom i pokažu svoje sposobnosti i preduzetnički duh. U skladu odabirom tema amfiteatar „Poljoprivredno – veterinarske škole“ je bio pravo mesto za jedno ovakvo okupljanje, s obzirom na to da je predavanju prisustvovao, između ostalih i veliki broj mladih, odnosno učenika ove škole, od kojih se očekuje da uskoro budu
nosioci, svi veruju u to, preporoda i razvoja poljoprivrede kao privredne grane, ne samo u Levču, već i u celoj državi. Naravno, skupu su pisustvovali i nešto iskusniji proizvođači iz ovog kraja.
U ime osnivača udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, na skupu su govorili Mladen Minić i Oliver Aleksić, koji i potiču iz Levča i nisu krili zadovoljstvo činjenicom da upravo iz svog kraja započinju organizovanje ovakvih predavanja, ali je to ujedno predstavljalo i veću odgovornost za predavače. Najpre je Oliver Aleksić pozdravio prisutne i obavestio ih o načinu funkcionisanju Udruženja, ambicioznim ciljevima kojima udruženje stremi, dosadašnjim rezultatima i uspešnoj saradnji sa Ministarstvima, pre svega Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa različitim preduzećima u našoj zemlji, sa kompanijom „Dunav osiguranje“, „Komercijalnom bankom“, AGROPRESS-om, kompanijom ,,Nektar“ čiji su sokovi posluženi svim prisutnima,
kao i sa redakcijom ,,Agrobiznis magazin-a“.
Mladen Minić, predsednik Upravnog odbora udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, poreklom je iz Sekuriča, u opštini Rekovac, on je jedan od osnivača
udruženja, koji se nakon završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vratio na selo i otpočeo proizvodnju, osnovao farmu i u međuvremenu učestvovao na različitim sajmovima poljoprivrede kao izlagač. Sopstvenim primerom Mladen je pokazao da se uz pametna ulaganja, korišćenjem subvencija države, može mnogo postići i živeti od poljoprivrede.
Minić je ovom prilikom istakao značaj udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, s obzirom da je jedan proizvođač kao samostalan, praktično osuđen na mala ulaganja, samim tim i na male prihode i dobro poznato „svaštarenje“ koje ne daje nikakve rezultate. Poseban akcenat je stavio na udruživanje, pre svega, mladih ljudi, ljudi koji su u punoj snazi, koji mogu da ulože sav trud i sve raspoložive kapacitete u proizvodnju, a koji su istovremeno
i sposobni da se obrazju, da odgovore na sve izazove koje ispred njih postavlja moderan način poljoprivredne proizvodnje, ali i života. „Poljoprivredni proizvođač u današnje vreme mora biti sposoban i edukovan kako da iskoristi sve potencijale svog poljoprivrednog gazdinstva, a isto tako i
da sazna, informiše se i iskoristi sve subvencije, olakšice i pomoć koju mu pruža država“ istakao je Minić.
U toku izlaganja posebnu pažnja posvećena je Konkursu za mlade poljoprivrednike koji je raspisan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Uprave za agrarna plaćanja i koji se završava zajedno sa kalendarskom godinom. Minić je takođe upoznao je prisutne sa celokupnom procedurom u vezi sa Konkursom, od početka i popunjavanja prijave, pa sve do samog podnošenja zahteva. Ovom prilikom govorilo se i o pomoći koju u tom smislu pruža Udruženje, jer često prilikom konkurisanja učesnici Konkursa budu odbijeni zbog formalnih grešaka do kojih dolazi usled neinformisanosti, neupućenosti i nedovoljne obučenosti. Upravo se u tome ogleda značaj udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, jer je udruženje otvoreno za svoje članove u tom smislu i pruža pomoć u bilo kom obliku.
Udruženje prepoznaje i veliku šansu za male poljoprivredne proizvođače u smislu prerade proizvoda, bavljenja organskom proizvodnjom uz dobijanje potrebnih sertifikata, brendiranja proizvoda. „U svim tim idejama, veliku pomoć može pružiti udruženje, a svakako je da će više udruženih malih proizvođača biti znatno konkurentniji na tržištu u današnje vreme hipermarketa i uvoženja različitih proizvoda iz različitih zemalja“ istakao je Mladen Minić.
Na kraju izlaganja, Mladen je podvukao značaj ruralnih područja za bavljenje seoskim turizmom u cilju očuvanja kulturne i istorijske baštine u svim delovima
Srbije. „Svako od naših sela, a to se, pre svega, odnosi i na sam Levač, ima svoj duh, svoju istoriju, lepotu, predstavlja jednu oazu mira i prirode, i samim tim i predstavlja potencijal da se kroz seoski turizam doprinese razvoju privrede u svim područjima naše zemlje“ zaključio je Minić.
Okupljenim mladim poljoprivrednicima ili onima koji to planiraju da budu su se nakon izlaganja osnivača udruženja, obratile i predstavnice „Komercijalne banke“, Branka Kovačević i Dragana Matovski, koje su upoznale prisutne sa kreditima na koje bi mogli da se oslone u proizvodnji i ujedno su istakli sjajnu saradnju koju imaju sa udruženjem. Aleksandar Vasić se obratio skupu u ime kompanije „Dunav osiguranje“ i podsetio da se nijedna ozbiljna proizvodnja danas ne može pokrenuti bez obaveznog osiguranja, jer se na taj način predupređuju rizici koje proizvodnja nosi sama po sebi. Na kraju, Rade
Petrović, kao vlasnik poljoprivredne apoteke „Agro – Levač“ iz Tečića, najveće u ovom kraju, ponudio je proizvode iz svog asortimana, mogućnost kupovine na rate i svaki vid pomoći i saradnje sa proizvođačima. Okupljeni su imali i brojna pitanja za predavače, što je potvrdiilo da su pažljivo slušli i poželelii da više saznaju o temi. Zato se može reći da je ova radionica opravdala svoj cilj, da je dala nadu mladima da mogu od svog rada da zarade kao
i da postoje načini da se, uz saradnju sa udruženjem, može postići svaki zacrtani cilj koji pre svega treba da bude realan i konkretan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Proizvodi od bundeve

Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.

Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja pordica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend "Lalino zlato". U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.

- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta s kojima imamo odličnu saradnju.

 

Sajam etno hrane i pića

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinstvo, ali i potpuno nove I neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.

 

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15.12.2019.)

Za informacije o pretplati posetite:

www.agrobiznis.rs 

Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz
podršku lokalne samouprave na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja
poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija.
Deo zasluga za to, pored ostalih, pripada i Mirjani Pavlović, iz kancelarije za poljoprivredu opštine Knić. Savesno i odgovorno radi svoj posao, za svakog ima strpljenja bez obzira da li je došao samo po savet ili konkretnu pomoć. U kancelariji je tri godine, a kako je završila Poljoprivredni fakultet u Čačku itekako razume sve probleme koji tište gružanske domaćine.
- Dolaze nam ljudi da se raspitaju bilo za subvencije države ili podsticaje koje daje opština Knić. Ovo je godina u kojoj se dosta ulaže u agrar, a mi smo tu da ljudima pojasnimo proceduru i pomognemo oko dokumentacije, ma oko svega što treba – kaže za Agrobiznis magazin Mirjana.
Za subvencije u poljoprivredi opština Knić je ove godine iz budžeta izdvojila 33.250,000,00 dinara. Od toga za nabavku protivgradne zaštite utrošeno je
3.230.000,00 dinara, sufinansirana je kamata za poljoprivredne kredite u iznosu od čak 90 odsto sa ukupno 2.000.000,00 dinara. U toku je podrška za regresiranje osemnjenih grla goveda (1.000,00 dinara po osemenjenom grlu) kao i podrška kroz podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru objavljena dva konkursa. Ukupna planirana sredstva su 7.700.000,00 dinara, maksimalan iznos po jednom zahtevu 100.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 01.12.2019.godine.
- Posebne podsticaje imamo za mlade poljoprivrednike od 18 do 40 godina nosioce gazdinstava. Akcenat smo stavili na mlade i bračne parove, jer nam je želja da ih zadržimo na selu. Investicije u fizičku imovinu kroz podršku mladima iznose 4.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos po jednom zahtevu 400.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 10.12.2019 – kaže naša sagovornica.
Na teritoriji opštine Knić ima registrovano oko 3.000 poljoprivrednih domaćinstava, ali je poslednjih godinu dana sve više mladih koji podstaknuti subvencijama vide budućnost na selu.

- S ponosom mogu da kažem da je sve više mladih koji dolaze iz gradova na svoju dedovinu sa željom da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Samo u poslednjih godinu dana doselilo se 15 mladih ljudi sa željom da u Kniću ostanu i bave se poljoprivredom. Mi smo tu da im pomognemo oko prve registracije gazdinstva, oko subvencija i učinimo sve da im olakšamo započinjanje proizvodnje od koje mogu da žive i oni i njihove porodice.
A mladi kao mladi, radoznali po prirodi raspitaju se o svemu, ali su spremni i da zasuču rukave i ozbiljno rade.
- Sve je mladih poljoprivrednika zainteresovanih za proizvodnju borovnice. Baš smo pre neki dan imali mladića od 25 godina koji planira da na površini od jednog hektara podigne plantažu borovnice – kaže gospođa Pavlović.
Ovaj deo Šumadije inače prirodno podeljen na donju Gruža, koja je tradicionalno voćarski kraj, Gornja Gruža je više okrenuta ka stočarstvu, dok je oko samog
Gružanskog jezera najviše je zastupljeno povrtarstvo.
- Zanimljivo je da su mladi domaćini sve više interesuju i za plasteničku proizvodnju, pa dolaze i pitaju kako da pokrenu posao kroz naše konkurse i subvencije. Osim tradicionalnih povrtarskih kultura koje bi gajili u plastenicima zanima ih, na naše iznenađenje, i uzgoj cveća u plastenicima – otkriva naša sagovornica.
U Kniću ne zapostavljaju ni žene, koje kao nosioci gazdinstava, imaju prednost na bodovnoj listi bez obzira na godine. To se nije baš dopalo nekim muškarcima, ali u ovoj opštini smatraju da žene treba da dobiju zasluženo mesto, pa makar u poljoprivredi. Kako rezultat toga, ističe Mirjana,
samo prošle godine imali su 140 žena na listi za subvencije.
- Danas nije dovoljno samo da se bavite jednom granom poljoprivrede, već da zaokružite kompletan proces na svom imanju. Nije dovoljno da samo imate
krave i da posle ne znate šta ćete sa mlekom. Ali, ako na svom imanju imate njivu na kojoj uzgajate hranu za životinje, a od mleka pravite sir, kajmak i druge mlečne proizvode, e to je onda već ozbiljan korak, ali i najveća zarada. To se odnosi i na voće i povrće, pa se sve više Gružanki uspešno
bavi proizvodnjom zimnice po tradicionalnim receptima naših baka koja je cenjena i tražena. Kao stanovnik Knića Mirjana kaže da se
poslednjih godinu dana može zapaziti boljitak na svakom koraku.
- Od trenutka kada je na čelo opštine došao Miroslav Nikolić vidi se koliko smo napredovali, ne samo kada je u pitanju poljoprivreda već i infrastruktura,
uopšte uslovi života u našoj opštini. Kada je domaćin u kući neko ko vuče konce i zna kako treba raditi onda je lako takvog čoveka pratiti i napredovati – kaže Mirjana. Ona s ponosom ističe da ih sve češće zovu i iz drugih srpskih opština i pitaju za savet oko subvencija, jer žele da budu uspešni kao i Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Interesovanje mladih šabačkih poljoprivrednika za nabavku nove mehanizacije uz pomoć države, nikada nije bilo veće. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije bez poreza na dodatnu vrednost, a kupuje se nakon uplate novca.Mladi poljoprivrednici zemljište uglavnom obrađuju mašinama koje su starije od njih. Za unapređenje i proširenje proizvodnje od koje žive, nova i savremena mehanizacija im je, neophodna."Bavim se proizvodnjom povrća, a poslednjih godina uvodim i lekovito bilje u svoju setvenu strukturu. Iz godine u godinu se trudim da proizvodnju lekovitog bilja usavršim i proširim. Pošto sam master inženjer zaštite bilja, i doktorand, svoje znanje sa Poljoprivrednog fakulteta, od ove godine ću pokušati da primenim na gazdinstvu", kaže Jovan Lazarević iz Kujavice.

O proizvodnji, mladi mnogo znaju, ali im je za opstanak na selu, kažu, neophodna pomoć. Uz državne subvencije, mnogi planiraju da kupe nekoliko manjih mašina.

"Zainteresovana sam za konkurs, student sam druge godine Poljoprivrednog fakulteta, ratarski smer. Za sada imam mlad, tek u februaru zasađen zasad višanja, hektar i po. Htela bih da uzmem vučni atomizer od hiljadu litara, frezu pipalicu i rasipač mineralnog đubriva", objašnjava Jovana Marinković iz Bogosavca.

Poljoprivrednici koji su u prošloj ili ovoj godini registrovali gazdinstvo i nisu stariji od 40 godina, osim mašina i opreme, mogu da nabave i kvalitetna priplodna grla.

"Veoma je veliko interesovanje za različite vrste investcija, a najviše za opreme i mašine u primarnoj biljnoj proizvodnji, za osnovnu obradu zemljišta – plugovi, tanjirače, drljače. Zatim, u primarnoj stočarskoj proizvodnji, za nabavku stočne hrane i kvalitetnih priplodnih grla", ističe Mirjana Milošević iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Šapcu.

Više od 80 šabačkih poljoprivrednika se do prijavilo na konkurs koji se završava na kraju godine.

Maksimalan iznos po zahtevu je milion i po dinara, a mladi se nadaju da će novca biti za sve koji žele da na ovaj način unaprede proizvodnju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3751631/prilika-da-mladi-poljoprivrednici-podmlade-mehanizaciju.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29