Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

 

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu.

Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga.

U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara – kaže na početku našeg razgovora , prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos.

,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”

Pitali smo Mihajla, kao se pori protiv varoe?

Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa.  Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu. Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji  širom sveta.

Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače.

 

Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov.

 

Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim  gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov.

Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine. To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović.

Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje.

Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

I na kraju Mihajlo ističe: Ali kad se planski radi, može najnormalnije da se živi.

Među brojnim izlagačima bilo je dosta mladih proizvođača što daje nadu da će srpska sela ponovo oživeti jer je sve više onih koji se po završetku studija vraćaju u selo kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom.  Jedan od njih je i Darko Branković iz sela Busur

- Voćnjak smo zasadili pre otprilike pet godina, a ideju sam dobio jednog jutra dok sam sedeo na terasi, pio kafu i razmišljao šta bi smo mogli da posadimo na praznoj parceli nadomak kuće. Pogled mi je pao na dve aronije u našem vrtu i odluka je pala. Sada imamo 712 sadnica na pola hektara, ali imamo nameru da proširimo voćnjak – priča Darko. Svoje znanje stečeno na studijama elektrotehnike primenio je i u agrobiznisu.

- Imamo automatizovano merenje vlažnosti zemljišta koje mogu da proveravam putem kompjutera čak iz Graca.  Aronija je vrlo rezistentna biljka što se tiče bolesti i jedino je važno da ima dovoljno vode posebno leti u vreme suše. Od dobijene organske aronije pravimo sok, liker i džem sa šećerom i stevijom za dijabetičare.  Maksimalno se trudim da sve što može bude ručno od branja, pranja aronije do flaširanja, etiketiranja... Mašinu koristimo jedino kod presovanja aronije, tako da svaki proizvod prođe bar četiri – pet puta kroz moje ruke, pa mogu da garantujem kvalitet naših proizvoda – ističe Darko, koji je imao prilike da poseti i voćnjake aronije u Štajerskoj i razmeni iskustva sa autrijskim voćarima.

 

Video prilog: https://www.youtube.com/watch?v=a8W82ruJxpU 

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da mladi imaju pravo na izbor da li će ostati na selu ili ne, a da je na državi da im taj izbor olakša uspostavljanjem infrastrukture.

"Taj izbor će zavisiti od toga šta ćemo im ponuditi. Moramo im ponuditi selo koje oni mogu da prihvate, gde vide svoju egzistenciju, gde imaju zdravstvenu zaštitu, vrtiće, škole, zadruge, pošte, crkve", rekao je Krkobabić na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, resor koji on vodi mladima konkretno može da ponudi zadruge i udruživanje, kao model koji može da "poveže mlade i starije poljoprivrednike".

Kako je naveo, u Srbiji 1,4 miliona ljudi radi na selu i ima 630.000 poljoprivrednih gazdinstava.

"Ljudi na selu sami o sebi brinu i evo prvi put posle niza godina predloge za pokretanje sela daje i Odbor za selo Srpske akademije nauka", rekao je Krkobabić i dodao da su za taj posao potrebni znanje, nove tehnologije i inovacije, koje će Vlada Srbije uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića podržavati.

On je podsetio da iz njegovog sektora dolazi i ideja o podeli državnog zemljišta besplatno mladim poljoprivrednicima, te da smatra da će do kraja ove godine taj koncept "dobiti punu pažnju".

"Ideja je da se njima ustupi na korišćenje do 50 hektara zemljišta bez nadoknade, u zavisnosti od interesovanja", objasnio je Krkobabić.

Kako je rekao, u podsticajnim merama za mlade na selu Srbija će se ugledati i na Sloveniju, koja mlade stimuliše sa 46.000 evra.

"Naša ideja je da pomoć za mladi bračni par bude 20.000 evra i ustupanje državnog zemljišta", rekao je ministar.

Podsetio je da je donet Zakon o zabrani prodaje državnog zemljišta, što je, prema njegovim rečima, prvi korak ka planiranim merama za mlade.

"Ne radimo brzo, ali pred nama je inicijativa i nadam se da ćemo do kraja godine definisati ustupanje državnog zemljišta", rekao je Krkobabić i ocenio da problem u sprovođenju te inicijative može biti u lokalnim samoupravama, koje deo budžetskih prihoda obezbeđuju izdavanjem zemljišta.

Kako je dodao, trenutno je oko 200.000 hektara neizdatog državnog zemljišta.

Krkobabić je danas na Sajmu poljoprivrede otvorio konferenciju na temu "Povratak i ostanak mladih na selu".

Cilj konferencije je da se otvori dijalog o životu mladih na selu, unapređenju njihovog položaja, razvoju infrastrukture, kulturnog i društvenog života.

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu traje do 21. maja, a zemlja partner je Francuska.

Termin: 16.5.2018, u 13.30 sati

Lokacija: Master Centar, Novosadski sajam, sala 4

Broj učesnika:100

Neke od tema:

-           Kako stvoriti uslove da se obezbedi povratak mladih na selo?

-           Agrarna politika u 2018. godini - šta se planira i kako će se podsticati mladi?

-           Zadruge kao način organizacije i vođenja poljoprivredne proizvodnje

-           Dokle se stiglo sa IPARD fondovima?

 

Ulaz je besplatan, obavezna prijava SMS-om na 061/3163-477 ili e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poslati ime i prezime i odakle dolazite (firma ili gazdinstvo)

NAPOMENA: Prevoz iz Beograda je organizovan

Meso polaska: Skerlićeva preko puta broja 24 (stajalište turističkih autobusa iza Hrama Svetog Save na Vračaru). Obavezno naglasiti da li ćete koristiti organizovan prevoz iz Beograda! Rok za prijave 15.05.2018. do 12h.

Informacije o terminu polaska i povratka dobićete u odgovoru na prijavu.

 ________________________________________________________________________________________________________

Termin: 17. maj 2018. u 13.30 

Lokacija: Novosadski sajam - Master centar

Broj učesnika: 100

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizator Prve regionalne konferencije pod nazivom „Žene u agrobiznisu“

Ovom prilikom želimo da vas pozovemo da budete jedan od govornika i prenošenjem mera koje preduzima Vlada Srbije u smislu populacione politike i podrške razvoju sela doprinesete uspešnosti konferencije.

Na skupu učestvuje više od 100 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, međunarodnih organizacija i medija.

Na ovom skupu govorićemo o značaju razvoja ženskog preduzetništva, proizvodnji i predstaviti 30 žena koje će doneti svoje proizvode i pokazati doprinos razvoju Srbije kao zemlje dobrih domaćina i domaćica. Kao i ranijih godina, i ove godine nezaobilazna tema će biti podsticaji u poljoprivredi, finansiranje poljoprivredne proizvodnje i mogućnosti plasmana hrane na inostranim tržištima o čemu će govoriti predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

 

 

 

Ulaz je besplatan, obavezna prijava SMS-om na 061/3163-477 ili e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poslati ime i prezime i odakle dolazite (firma ili gazdinstvo)

NAPOMENA: Prevoz iz Beograda je organizovan

Meso polaska: Skerlićeva preko puta broja 24 (stajalište turističkih autobusa iza Hrama Svetog Save na Vračaru). Obavezno naglasiti da li ćete koristiti organizovan prevoz iz Beograda! Rok za prijave 15.05.2018. do 12h.

Informacije o terminu polaska i povratka dobićete u odgovoru na prijavu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će u 2018. godini za meru podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno tri puta više novca nego u prethodnoj godini.

Ta mera je prvi put implementirana u 2017. godini, a odobreno je 667 zahteva za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti iz svih krajeva Srbije i isplaćeno ukupno 459 miliona dinara, rekao je Nedimović u Čačku gde je razgovarao sa poljoprivrednicima kojima su odobrena sredstva na pomenutom konkursu.


Nedimović je istakao da će se Ministarstvo u narednom periodu posebno fokusirati na mlade, i da će im na raspolaganju biti sve podsticajne mere.


Ministar Nedimović smatra da nema korisnije podrške za sektore voćarstva, povrtarstva i stočarstva na prostoru centralne Srbije jer je reč o granama koje zahtevaju težak rad i celodnevni angažman poljoprivrednog proizvođača ili grupe njih.

„Ako posebnu pažnju ne budemo posvetili mladima, ne vidim kako ćemo uopšte funkcionisati u budućnosti“, naglasio je Nedimović, dodajući da Ministarstvo ovakvim potezima pravi osnov za bolji razvoj buduće poljoprivrede. Nedimović je na skupu kome je prisustvovao i i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao da se upravo u tom kraju mora razvijati voćarstvo zbog potencijala koji postoje na tom prostoru.

Ministar Nedimović je prethodno posetio i Institut za voćarstvo u Čačku, gde je izjavio da je želja da se u Institutu napravi jedan moderan ogledni centar za voćarstvo gde će ljudi moći da dođu i da nauče ono što je najnovije.

On je u intervju za Agrobiznis magazin i ovom prilikom odgovorio na brojna pitanja. Ovom prilikm izdvajamo pitanje o podsticajima za mlade proizvođače:

Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike. Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

Branislav Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina života se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje.

Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31