Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.Dobra vest za Vojvodinu: zahvaljujući značajnoj fi­nansijskoj podršci Pokrajinske vlade, koja je u proteklom četvorogodišnjem mandatu izdvojila za agrarni budžet oko 30 milijardi dinara, sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.

Iz kojih mesta se naj­više javljaju za podsticajna sred­stva Pokrajine?

– Najviše mladih poljoprivrednika nam se javljaju na konkurse za podsticajna sredstva iz Bačke, i to iz Vrbasa, Novog Sada, Bačke Palanke, Sombora, iz Srema se izdvaja Sremska Mitrovica, u Banatu okolina Zrenjanina. Znači, generalno, iz svih delova Bačke i srednjeg Banata, dok je, nažalost, zasada manje inte­resovanje mladih poljoprivrednika iz južnog i severnog Banata.

Za koju proizvodnju se interesuju?

– Najveće interesovanje u proteklom četvorogodišnjem mandatu bilo je za nabavku priplodnih grla, opremanje stočarskih farmi, ulaganje u savremenu opremu u ratar­stvu, podizanje višego­diš­njih zasada, takođe i za plasteničku proizvodnju. Ve­rujem da sve treba da raduje to što mladi ljudi pokazuju značajno interesovanje za stočarsku proiz­vodnju. Kupuju kvalitetna priplodna grla, i to je dobar znak. Može se očekivati da će mladi biti nosioci razvoja poljopri­vrede u Vojvodini.

U kojoj meri je pandemija uticala na rad Sekretarijata i njegov budžet?

– Zbog pandemije i opšte ekonomske situacije, rebalansom je buyet Sekretarijata smanjen oko deset procenata. To nas, međutim, nije omelo u našim ciljevima i namerama zato što smo ove godine raspisali naše konkursne linije polovinom januara, kao nikada do sada, a želeli smo što ranije da krenemo da bi poljoprivrednici mogli odgovarati svim agrotehničkim rokovima. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo najznačajnije mere agrarne politike uspeli da realizujemo u prvom kavrtalu godine u otežanim uslovima rada u vanrednom stanju, čak smo svi morali biti u izolaciji dve nedelje jer se jedna naša koleginica inficirala virusom. Ali, i pored toga, sve prijave koje su pristigle smo obradili – radili smo od kuće – i potpisali ugovore. Poljoprivrednici su krenuli u realizaciju projekata i već ima proizvođača koji su ga i spro­veli i pravdaju sredstva i ugovore. Realizovali smo pet­naestak konkursa u prvom kvartalu godine. Znači, od početka godine smo potpisali 1.155 ugovora s poljoprivrednim gazdinstvima, ukupno vrednih blizu 1,6 milijardu dinara.– Mali i srednji proizvođači moraju razmišljati o udruživanju. Zemljoradničke zadruge imaju dugu tradiciju u Vojvodini i prepoznate su kao model udruživanja – kaže Radojević. – Verujem da je u poslednjih nekoliko godina država prvi put prepoznala zemljoradničke zadruge kao partnere u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Zakonom o zadrugama iz 2016. konačno je rešeno pitanje svojine, što je omogućilo zadrugama da ulažu u zadružnu svojinu. Država i na republičkom i na pokrajinskom nivou prepoznaje zemljoradničke zadruge kao korisnike subvencija i zadruge ostvaruju bespovratnu finansijsku pomoć. To je još jedan vid stimulansa poljoprivrednicima da se udruže jer mogu ostvariti subvencije od državnih organa, s jedne strane, kao individualni proizvođači, a s druge, i zadruga može ostvariti subvencije. Kroz intenziviranje udruživanja se rešava skladištenje, klasiranje, sortiranje, pakovanje i plasiranje proizvoda na tržište ka krajnjem potrošaču, dakle ceo proizvodni ciklus. Mi se rukovodimo primerima iz razvijenih zemalja, kako tamo razne kooperative beleže dobre rezultate. Moramo imati taj nivo svesti o značaju udruživanja.

U koje proizvodnje je uložen novac iz budžeta Sekretarijata?

– Značajne investicije su bile u nabavku sistema za navodnjavanje – uloženo je više od 740 miliona dinara, zatim u plasteničku proiz­vodnju – oko 125 miliona, opremanje stočarskih farmi – više od 60 mi­liona, nabavku opreme za zaštitu od elementarnih nepogoda, najviše za podizanje protivgradnih mreža – oko 120 miliona, potom za nabavku imovine – više od 250 miliona. U podizanje i rekonstru­kciju postojećih ribnjaka investirano je više od 20 miliona dinara, pčelarstvo oko 50 miliona, organsku proizvodnju više od 14 miliona, proiz­vodnju vina i rakije oko 100 miliona …

Najavili ste akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period 2020–2025. Šta se želida se postigne tim dokumentom i kada će biti prezentovan javnosti?

– U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u toku izrada akcionog plana razvoja organske poljoprivrede za period do 2025. godine. Dokument treba da definiše buduće pravce razvoja organske poljopri­vrede, uključujući analize komparativne prednosti pojedinih regiona u Vojvodini za razvoj tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. U iz­radi dokumenta učestvuju relevantne institucije: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Udruženje organskih proizvođača „Teras”, ali isto tako i NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Očekujemo da će do kraja godine dokument biti predstavljen javnosti i želim da pomenem da resorni sekretarijat kroz taj dokument želi da definiše i buduće mere agrarne politike, dakle, koje bi vrste podrške bile naj­adekvatnije proizvođačima organskih proizvoda. U tom kontekstu vidim značaj dokumenta. S druge strane, želim da napomenem novu meru koju smo uveli u ovom mandatu Pokrajinske vlade: osim po­drške i subvencionisanja ser­tifikacije organske pro­iz­­vod­nje, prvi put smo uveli subvencionisanje nabavke specijalizovane mehanizacije za organsku poljoprivrednu pro­izvodnju. Za tu svrhu uloženo je četrdesetak miliona dinara.

Koliko je u Vojvodini zastupljena organska proi­zvodnja?

– Po raspoloživim poda­cima, organska proizvodnja u Vojvodini je zastupljena na više od 6.000 hektara. U strukturi je prisutna i biljna i stočarska proiz­vodnja. Srbija izvozi organske proizvode za oko 28 miliona evra, najviše u Nemačku, Holandiju, Austriju i Italiju. Verujem da će akcioni plan razvoja organske proizvodnje dati jasne smernice i poljoprivrednim proizvođačima u konvencio­nalnoj proizvodnji o tome koje su mogućnosti organske proiz­vodnje i da će im omogućiti da u periodu konverzije pređu iz konven­cio­nalne proizvodnje u organsku.
Kao profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koju vrstu organske proizvodnje biste lično pokrenuli?

– Meni bi možda najinteresantnije bilo voćarstvo, možda vinogradarstvo. U tom pravcu bih lično razmišljao, pre svega imajući u vidu to da se na relativno malom posedu može osigurati odgovarajući profit, ali i zbog niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Jer, na nacionalnom nivou od Ministrastva poljopri­vrede, u Pokrajini od Sekretarijata, pa čak i od lokalnih samouprava, postoje značajne finansijske podrške namenjene toj grani proizvodnje. Znači, s malo ličnih ulaganja i uz značajne finansijske podrške države mo­žemo podići višegodišnje zasade i na malom posedu ostvariti odgovarajuće prihode.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/radojevic-sve-vise-mladih-se-opredeluje-za-poloprivrednu-proizvodnu-31-05-2020

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

Jedna od gotovo katastrofičnih populacionih pojava poslednih decenija u Srbiji je svakako pražnjenja naših sela iz kojih mladi i radno aktivni ljudi odlaze u veće gradove ili inostranstvo u potrazi za lagodnijom egzistencijom.Ipak, u poslednjih nekoliko godina ima i drugih primera oličenih u povratku na ta ista već opustela sela, primeri koji nisu pravilo niti u ovom trenutku mogu biti posmatrani kao trend, već pre kao „prve laste“ novog shvatanja života. Na zapadu Bačke jedno od sela koje se može pohvaliti ovakvim primerima je Bezdan, za šta je više razloga, počev od činjenice da se nalazi „ na vodi“ odnosno na samoj razgranatoj kanalskoj mreži sistema Dunav-Tisa-Dunav, ali mu je i obala rečne žile kucavice Evrope, Dunava, nadomak. Pride, ovo selo se nalazi gotovo na samoj tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, a nekretnine u samom Bezdanu i njemu okolnim selima kao što su Kolut i Bački Breg su, gotovo pa smešno, jeftine jer se solidna kuća, najčešće opremljena centralnim grejanjem i sa ogromnom okućnicom može kupiti za svega desetak hiljada evra.

Ove prednosti su, među prvima, uočili Novosađani Goran i Blaženka Beronja koji su početkom decenije na izmaku odustali od snova kupovine stana, betonske kutije, na Detelinari i skromnim sredstvima kupili relativno zapušteni salaš sa okućnicom nadomak Bezdana na kome su ne samo otpočeli novi život obeležen uživanjem u radionicama dzez muziciranja i ekološkog uzgoja i pripreme hrane po receptima „naših starih“, već i proizvodnjom vrhunskog kozijeg sira, koji je postao nezaobilazan sastojak hrane koju pripremaju glavni kuvari najelitnijih restorana u Srbiji, pravih gastronomskih umetnika među kojima je i nosilac tri čuvene prestižne Mišelinove zvezde. Za razliku od „pravih“ poljoprivrednika Beronje nisu nikada imali ambiciju da ovakav tip proizvodnje razvijaju u smeru povećanja kvantiteta, već se drže svoje devize da vrhunski sir, jedinstven po svom sastavu, mogu davati samo, kako tvrde, srećne koze, pa njihovo stado ne prelazi broj od deset grla mešovite, sansko-alpske rase, koje tretiraju kao domaće ljubimce kojima je obezbeđena ispaša, ali i spremljena zimska ishrana sa livada u zaštićenom Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ što i konačnom proizvodu, nazvanom „Bezdanski blue“ daje atribute potpuno ekološkog proizvoda.

U Bezdan je svoju viziju budućnosti, pre nepune dve godine, iz novosadske metropole „preselila“ i porodica Trajkovski, kako tvrde, pre svega zbog toga što su želeli da njihova deca odrastaju u prirodi bližem i daleko sigurnijem okruženju. Ana, inače dizajnerka i Goran psiholog, nekadašnji novinar i dugogodišnji rukovodilac PR službe čuvenog Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici na ovaj potez su se odlučili između ostalog i zbog toga što im je jedan od uzgrednih interesovanja bila odgajivačnica pasa, pa im je bio potreban daleko veći prostor za ovaj hobi koji je dopunjavao porodični budžet. Kako je okućnica, tačnije bašta prostrane kuće u Kanalskoj ulici bila daleko veća od onoga što im je trebalo, Goran (inače rođeni Somborac) je promišljenim izborom u jednom momentu u obližnjem Kolutu kupio nekoliko ovaca carske romanovske rase ne bi li one svojom ispašom obavljale zahtevni posao košenja trave.Od ovog koraka, iznuđenog nedostatkom vremena zbog brige o nemačkim ovčarima i boston bokserima, za svega godinu dana Trajkovski su došli do stada od sedamdesetak ovaca, pa je sva prilika da će se poljoprivredni karakter njihovog domaćinstva samo povećavati, na očiglednu radost trogodišnjeg sina Strahinje i u Bezdanu rođene Ene. Bez obzira u kom pravcu će se kretati razvoj njihovog imanja i Ana i Goran su saglasni u jednom- odrastanje bliže prirodi i sigurnost njihove dece koju imaju u Bezdanu korak preseljenja iz Novog Sada je potpuno opravdao.

Prednosti života na selu su nekoliko godina pre njih shvatili i Tatjana i Bojan Šimičević, koji su se iz Holandije obreli na imanju koje je Tatjana rođena u Amsterdamu i čija je majka Holanđanka, nasledila od svog oca u Kolutu, selu na putu od Bezdana ka mađarskoj granici, tačnije graničnom prelazu Bački Breg.Upravo od njih su bezdanski Trajkovski i kupili grla romanovskih ovaca koje su bile začetak njihovog stada, a zanimljivo je da i Šimičevići kao najveću prednost života i rada na selu u Srbiji vide daleko zdravije odrastanje svoje dece, u njihovom slučaju sinova Luke i Silvija. Mada zemlja iz koje su došli na severozapad Srbije, Holandija, slovi kao gotovo nedostižni poljoprivredni uzor gotovo celom svetu, iskustvo Šimičevića govori da se i u njihovoj zemlji-matici može živeti sasvim solidno od poljoprivrede, tačnije stočarstva, ako se pažljivo gazduje i ne „leži na lovorikama“, pošto se uz svakodnevnu brigu o desetak hektara oranica i brojnom stadu romanovskih ovaca Tatjana i dalje bavi sportskom rehabilitacijom, koristeći slavu bezdanske banje a Bojan, zahvaljujući modernim telekomunikacionim tehnologijama dizajniranjem, pa su bez obzira što žive na selu i dalje deo razvijenog sveta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povratak-na-selo-kao-nacin-zivota-modernog-coveka-22-12-2019

Proizvodi od bundeve

Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.

Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja pordica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend "Lalino zlato". U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.

- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta s kojima imamo odličnu saradnju.

 

Sajam etno hrane i pića

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinstvo, ali i potpuno nove I neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.

 

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15.12.2019.)

Za informacije o pretplati posetite:

www.agrobiznis.rs 

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31