Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

Sve je manje interesovanja za sezonske, odnosno privremene i povremene poslove na severu Banata, dok je starosna struktura angažovanih radnika, pre svega u poljoprivredi, u znaku zrelije životne dobi, tačnije 50+. To su osnovne karakteristike sezonskih poslova i u povrtarstvu.
Na plus 30 i više stepeni, branje kornišona, paprike ili paradajza nije ni malo lako. Sezona poslova u povrtarstvu u punom je jeku, ali se među radnicima najčešće mogu sresti penzioneri, ili oni kojima do penzije nedostaju godina, dve ili tri. Mladih nema..."Mladi ljudi neće da rade, par dana rade , pa odu, teško im je. Sve je to spalo na nas, vidite i sami da su to samo stariji ljudi", kaže Stojan Tenkeš.

"Uslovi rada su teški, naravno, i mladi za te pare neće da rade. Oni će radije sedeti kod kuće. E , sad uglavnom je to radna snaga koja je – malo starija", dodaje Iboja Stojanović.

Pronalaženje kvalifikovane radne snage u jeku sezone postaje sve ozbiljniji problem i u povrtarstvu:

"Javlja se onaj problem koji se kod nas dešava već godinama, a to je odlazak mladih van granica Srbije. Verujte mi, jako je veliki problem naći mlađe ljudi koji bi hteli, koji su željni da rade ovaj posao", napominje Dejan Ugrešić.

Satnica je ove godine nešto viša i kreće se od 200 do 230 dinara. Uz niže troškove proizvodnje i sigurniji plasman, ta satnica mogla bi biti oko 300 dinara, ali povrtari kažu da je nemoguće sve iskalkulisati:

"Za razliku od prošle godine, cena po satu je nešto viša i sada je preko 200 dinara. Mislim da je nekada i to malo, i ja radim ovaj posao godinama i znam da je jako teško biti na suncu i raditi", dodaje on.

I pored teškoća, oni koji taj naporan posao rade, ne žale se:

"Meni nije teško, stariji sam, ali sam navikao", ističe Stojan.

I pored napornog rada, optimizma ne napušta Stojana koji će iduće godine steći jedan uslov za penziju. Možda upravo to većini i nedostaje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/mladi-beze-od-njive-sezonci-stare-kuke_1038489.html

Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Srbije Milan Krkobabić izjavio je da će krajem godine biti ponuđena rešenja za ruralna područja koja treba da zaustave iseljavanje mladih iz sela.On je, obilazeći opštinu Žagubica, meštanima rekao da će biti napravljena mapa regiona Srbije kako bi se utvrdilo šta može da se proizvodi u svakom kraju, zavisno od uslova.

„Moramo da stvorimo uslove da mladima na selu bude dostupno sve što njihovi vršnjaci imaju u gradu i zato treba da se gradimo puteve, obezbedimo struju, vodu, domove kulture, zdravstvene stanice i sportske objekte“, rekao je Krkobabić.

Dugo godina, kako je rekao, ni jedan predsednik države nije pozvao da se „okrenemo rubnim područjima“, kao što je to uradio predsednik Vučić.

„Predsednik Vučić je rekao da za oživljavanje sela novac neće biti problem“, podsetio je Krkobabić.

U razvoj zadrugarstva, za poslednje dve godine uložena je, prema njegovim rečima, jedna milijarda dinara kao pomoć za formiranje 94 zadruge, a ove godine će se za osnivanje njih 60 biti dodeljeno još 700 miliona dinara.

On je precizirao da je, do sada, formirano 456 zadruga i da su one osnovane zahvaljujući samim proizvođačima.

Istakao je da će se u narednom periodu raditi na realizaciji ideje Kabineta ministra da se mladim poljoprivrednicima dodeli na korišćenje do 50 hektara državne zemlje.

Krkobabić je obišao i porodično domaćinstvo Vele Antić u selu Milanovac u toj opštini koje se bavi pčelarstvom i povrtarstvom a planira da proširi i stočnu proizvodnju i tom prilikom je rekao da ta porodica može da posluži kao primer ne samo Braničevskom okrugu nego i celoj Srbiji.

„Hoćemo da podržimo porodična domaćinstvo kao osnov opstanka“, kazao je on.

Tokom obilaska pčelarske zadruge „Homolje med“, u koju je udruženo 90 pčelara i 30 kooperanata, Krkobabić je rekao da „oni nisu čekali investitore već su se samoinicijativno udružili“.

On predložio da zadrugari potraže pomoć neke domaće kompanije kao podršku pri izvozu tog homoljskog meda sa oznakom geografskog porekla.

Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović rekao je da je opština za četiri godine izgradila 400 kilometara puta i da je spremna za osnivanje složene zadruge u koju bi se udružili ne samo pčelari već i stočari i drugi proizvođači.

Predsednik odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da „Žagubica ima puno hrabrih ljudi koji su shvatili da je izlaz u proizvodnji“ i da odbor želi da im pomogne stručnim savetima.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-krajem-godine-ponudicemo-resenja-za-ruralna-podrucja/

Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

Sve više mladih razmišlja o povratku na selo i o započinjanju poljoprivredne proizvodnje. Kako je za ovako nešto najčešće potrebno dosta novca, budući poljoprivrednici često se pitaju gde mogu da dobiju podršku za započinjanje posla, bilo da je ona u novcu ili olakšicama za nabavku mehanicije.Kako bi podstaklo oživljavanje ruralnih područja, kroz povratak mladih na selo, kao i razvoj novoosnovanih gazdinstava Ministarsvo poljoprivrede je 2017. godine pokrenulo program podsticaja za mlade kroz izvesnu formu start ap podrške.

Pravo na podsticaj imaju punoletni poljoprivrednici koji u godini podnošenja zahteva imaju najviše 40 godina života, a čije je gazdinstvo osnovano posle 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi zahtev.

- Tako će ove godine podsticaj moći da očekuju poljopriverednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u bilo kom svojstvu, kao član ili nosilac gazdinstva, posle 1.1.2018. godine i koji do sada nisu ostvarivali podršku za mlade poljoprivrednike - kažu za Telegraf u Ministarstvu poljoprivrede.

Maksimalni iznos podsticaja po gazdinstvu je 1,5 miliona dinara. Sredstva se isplaćuju u visini od 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije, bez PDV-a, na osnovu predračuna, odmah nakon odobravanja prava na podsticaj. Jedini uslov je da mladi poljoprivredni proizvođači nakon ulaganja opravdaju utrošena sredstva.Pored grantova, mladi poljoprivrednici podržani su i kroz kreditnu podršku uz pomoć koje mogu da nabave mašine i opremu, životinje, ali i ostale stvari neophodne za poljoprivrednu proizvodnju.

- Mladi do 40 godina imaju najpovoljnije uslove, jer je za njih fiksna kamatna stopa sa 3 procenta spuštena na jedan - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Mladim poljoprivrednicima je omogućeno da konkurišu za sredstva za investicije koje se odnose na primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Pored nabavke nove opreme i mehanizacije za obradu zemljišta, setvu, ubiranje plodova, mladi poljoprivrednici su bili u prilici da, između ostalog, dobiju novac i za nabavku stoke, kao i opreme i mehanizacije za pripremanje stočne hrane, pčelarsku opremu...

- Najveće interesovanje je u protekla dva ciklusa sprovođenja programa pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na Konkurs, koji raspisuje i na svojoj zvaničnoj stranici objavljuju Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu.

- Tekst konkursa, koji uskoro očekujemo, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva i Uprave. Više informacija mladi poljoprivrednici mogu da pronađu na stranici Uprave za agrarna plaćanja u sekciji Aktuelni podsticaji - objašnjavaju sagovornici Telegrafa.

Interesovanje za meru podrške mladim poljoprivrednicima raste i protekle godine je pristiglo 1.286 uredno podnetih zahteva, što je značajno više u odnosu na 767 zahteva iz 2017. godine.

U 2018. godini su mladi poljoprivrednici podneli i blizu 2300 zahteva (2.260) za kreditnu podršku, a banke su plasirale preko 3,2 milijardi dinara (3.250.000.000).

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056997-vodic-za-buduce-mlade-poljoprivrednike-ako-imate-do-40-godina-i-zelite-da-zapocnete-proizvodnju-ovu-pomoc-mozete-da-dobijete

Evropska komisija i Evropska investiciona banka (EIB) pokrenule su paket zajmova od jedne milijarde evra, a novac je namenjen mladim poljoprivrednicima. Inicijativa stavlja na raspolaganje paket od 700 miliona evra za mala i srednja preduzeća u lancu vrednosti poljoprivredne i bio ekonomije, od kojih će najmanje 10% biti dodjeljeno mladim poljoprivrednicima; i dva pilot kredita vredna 275 miliona evra namenjenih mladim poljoprivrednicima i ublažavanju klimatskih promena.

Reagujući na ovu najavu, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, kaže  da je pokretanje ovog zajedničkog programa dobar signal i pravi znak posvećenosti institucija EU na jednom od glavnih izazova za budućnost našeg sektora, obnovu generacija. “Sada moramo da se uverimo da će ova sredstva biti adekvatno sprovedena i iskorišćena kako bi se omogućilo maksimalnom broju novih učesnika da imaju koristi od njih. Danas je samo 11% svih evropskih poljoprivrednika mlađe od 40 godina. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo nekog novog ili da obeshrabrimo svaki novi poziv ako želimo da održimo model porodičnog poljoprivrednog dobra - kamen temeljac evropske poljoprivrede” saopštava COPA I COGECA – evropska asocijacija poljoprivrednika i zadruga.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31