Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas.

 Po tradicionalnim receptima

I dok se nekada nedeljni ručak nije mogao zamisliti bez ručno pravljenih pita koje bi zamirisale celu kuhinju tokom pečenja, savremene domaćice nemaju više vremena da se bave razvlačenjem kora. Ali, pite i dalje svi vole, pa domaćice danas uglavnom kupuju već gotove pite koje se samo ispeku. U rafovima supermarketa široka je ponuda raznih vrsta, oblika i ukusa, ali postoje jedne koje se izdvajaju od svih ostalih. U pitanju su „Domaće kosmajske pite“ iz Mladenovca koje su sačuvale dobro poznat ukus ovog jela baš onako kako su nekada to pravile naše bake.

Kako za Agrobiznis magazin priča Milan Nešić, vlasnik ovog preduzeća pre šest godina je došao na ideju da u Mladenovcu otvori objekat za proizvodnju i prodaju pita ispod sača, kao i gotovih jela za poneti koja se prave po proverenim, tradicionalnim receptima srpske kuhinje.

- Pite koje se mi proizvodimo su isključivo domaće od ručno razvijenih kora, različitih ukusa. Od drugih sličnih proizvođača razlikujemo se pre svega po vrhunskom kvalitetu, kao i činjenici da u našim proizvodima nema ni trunke aditiva, konzervansa niti bilo kakvih sličnih dodataka. Sve potrebne namirnice od brašna do sira kupujemo svakodnevno, jer mora biti sveže i od proverenih proizvođača iz Mladenovca i okoline – priča Milan ne krijući ponos što se za njegove proizvode nadaleko čulo.

S obzirom na to da nisu svi u mogućnosti da dođu do Mladenovca i kupe sveže, mirisne i tek ispečene tople pite, pre oko godinu dana došao je na ideju da započne sa proizvodnjom i prodajom smrznutih pita. Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak.

- Kao najtraženije pokazale su se pite sa sirom i mesom, dok je od slatkih najprodavanija pita sa višnjama. Kako nam je dobro išlo rešili smo da proširimo asortiman na proizvodnju domaćih lazanja i gibanice.

 Kako se pravi pita?

Pravljenje pite, reći će vam svaka domaćica, ima svoje male tajne. Milan je rešio da čitaocima Agrobiznis magazina otkrije tajnu pravljenja svojih pita.

- Sam proces pravljenja započinje mešenjem testa u specijalnom mikseru. Testo se sastoji od pšeničnog brašna, vode i soli. Kad se testo umesi deli se na jufke od kojih se potom ručno razvlače kore na starinski način. Potom sledi filovanje nadevom. Ukoliko je u pitanju pita sir u njoj pored testa ima samo domaćeg sira, jaja, kisele vode i ulja, nadev sa mesom je od mlevenog mesa uz dodatak domaćeg luka, ulja i začina, dok za pitu sa višnjama koristimo isključivo pravu, domaću višnju, malo običnog i vanilin šećera radi boljeg ukusa. Pita se pakuje kao savijača u aluminijumsku ambalažu i zamrzava u komori – otkriva Milan i ističe da se na sličan način prave i lazanje, kao i domaće gibanice.

Ako se koristi meso, onda je to pravo mleveno bez ikakvih dodataka i zamena, jer mu je kvalitet proizvoda na prvom mestu.

- Težina pite je 800 grama, gibanice do 750 grama, dok su lazanje nešto teže oko jednog kilograma. Rok trajanja je šest meseci i važi pravilo kao i za sve slične proizvode – nakon odmrzavanja ne smeju se ponovo zamrzavati. Nakon što se izvade iz zamrzivača pite se ostave na sobnoj temperaturi 10 do 15 minuta, a potom se peku u već ugrejanoj pećnici sa sve posudom od 35 do 40 minuta – priča naš sagovornik.

Kako svaki proizvod ima svoju aluminijumsku posudu koja se baca posle upotrebe eto manje posla za domaćicu, jer ima manje sudova za pranje.

- Naš cilj je zadržimo vrhunski kvalitet i povoljnost cena po čemu smo već prepoznati na tržištu. Imamo radnice koje su kroz posao već stekle rutinu u razvlačenju kora i samom pravljenju pita. Gotovi proizvodi plasiraju se na domaće tržište u maloprodajne objekte koji se nalaze u Mladenovcu, Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu, Petrovcu na Mlavi i drugim gradovima širom Srbije. Najveća nagrada za nas su zadovoljne mušterije i sve veća potražnja za našim proizvodima. Cilj nam je da kroz odgovarajući marketing proširimo tržište i u skorije vreme ubacimo nove pite  sa novim ukusima – zaključuje Milan Nešić iz Mladenovca.

A ukus? To prosudite sami, ali jedno je sigurno – ko jednom proba domaće kosmajske pite uvek će ih kupovati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas.

Po tradicionalnim receptima
I dok se nekada nedeljni ručak nije mogao zamisliti bez ručno pravljenih pita koje bi zamirisale celu kuhinju tokom pečenja, savremene domaćice nemaju više vremena da se bave razvlačenjem kora. Ali, pite i dalje svi vole, pa domaćice danas uglavnom kupuju već gotove pite koje se samo ispeku. U rafovima supermarketa široka je ponuda raznih vrsta, oblika i ukusa, ali postoje jedne koje se izdvajaju od svih ostalih. U pitanju su „Domaće kosmajske pite“ iz Mladenovca koje su sačuvale dobro poznat ukus ovog jela baš onako kako su nekada to pravile naše bake.
Kako za Agrobiznis magazin priča Milan Nešić, vlasnik ovog preduzeća pre šest godina je došao na ideju da u Mladenovcu otvori objekat za proizvodnju i prodaju pita ispod sača, kao igotovih jela za poneti koja se prave po proverenim, tradicionalnim receptima srpske kuhinje.
- Pite koje se mi proizvodimo su isključivo domaće od ručno razvijenih kora, različitih ukusa. Od drugih sličnih proizvođača razlikujemo se pre svega po vrhunskom kvalitetu, kao i činjenici da u našim proizvodima nema ni trunke aditiva, konzervansa niti bilo kakvih sličnih dodataka. Sve potrebne namirnice od brašna do sira kupujemo svakodnevno, jer mora biti sveže i od proverenih proizvođača iz Mladenovca i okoline – priča Milan ne krijući ponos što se za njegove proizvode nadaleko čulo.
S obzirom na to da nisu svi u mogućnosti da dođu do Mladenovca i kupe sveže, mirisne i tek ispečene tople pite, pre oko godinu dana došao je na ideju da započne sa proizvodnjom i prodajom smrznutih pita. Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak.
- Kao najtraženije pokazale su se pite sa sirom i mesom, dok je od slatkih najprodavanija pita sa višnjama. Kako nam je dobro išlo rešili smo da proširimo asortiman na proizvodnju domaćih lazanja i gibanice.

Opširnije u novom, junskom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali posetio je Kompaniju „Bibli“ u opštini Mladenovac i tom prilikom prisustvovao manifestaciji „Kosmajski
kazan“ koju prvi put ova kompanija organizuje uz podršku Opštine.
Događaju su prisustvovali direktor i vlasnik firme „Bibli“ Gregor Guberinić i predsednik Opštine, Vladan Glišić.
„Danas smo obišli jednu uspešnu domaću kompaniju i prisustvovali manifestaciji „Kosmajski kazan“ koja oživljava selo, ali ujedno i promoviše domaću proizvodnju i tradicionalne recepture u Srbiji. To su stvari koje moramo da podržimo jer su baš ovakve domaće kompanije, koje zapošljavaju oko 50 ljudi, nosioci privrednog razvoja naše zemlje. Država će za njih učiniti sve što može i po pitanju subvencija, ali i raznih vrsta podsticaja” kaže Mali.
Ministar ističe da je Mladenovcu potrebno što više domaćih malih i srednjih kompanija, ali i velikih stranih investicija.
„Srbija je šampion sveta po privlačenju stranih direktnih investicija, to nam je potvrdio i Fajnenšel Tajms. Nameravamo da u sledećem talasu investicija dovedemo jednog velikog investitora i u Mladenovac“, kaže Mali.
Ova manifestacija bila je prilika i da se promoviše opština Mladenovac, u kojoj je urađeno mnogo na poboljšanju infrastrukture.
„Mladenovac napreduje u poslednje četiri godine. Urađeno je više od 150 kilometara novih puteva, 12,5 kilometara vodovodne mreže, 7,5 kilometara kanalizacione mreže. Sada krećemo sa velikim nacionalnim investicionim programom koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, jer želimo da u naredne četiri godine uložimo više od 12 milijardi evra u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže, asfaltiranje ulica, u domove zdravlja, škole i vrtiće. Svaka lokalna samouprava, uključujući i Mladenovac, će konkurisati i sa zadovoljstvom kažem da opštine već uveliko pripremaju projekte. Upravo to je i glavni cilj
mog dolaska ovde - da ne samo Mladenovac, već i sve opštine u Srbiji, dobiju odgovarajuću infrastrukturu, a da domaćim preduzetnicima pomognemo da posluju
još bolje“, zaključio je Mali.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31