Kako je najavljeno, u narednom periodu razgovaraće sa predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

"U našoj Fondaciji postoji inicijativa da se donese zakon o zaštiti pčela i u narednom periodu ćemo raditi na tome. Važno je da se pčele zaštite jer, protekla godina je iz mnogo razloga bila loša, pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta", kaže Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.


U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer.

Slovenački pčelari su, piše mariborski list Večer, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebao da donesu krajem ove godine.



Veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

"Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija za 20 odsto kojima podstiču proizvođače meda. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250 hiljada tona godišnje, oni uvezu još oko 200 hiljada tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

"Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, Nenad Budimirović.



"Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata", napominje on.

Kako kaže, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbedjuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvodjačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

"Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava te da poseduje minimum 20 košnica i, izmedju ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije", kažu u Ministarstvu.

Najviši ukupni iznos podsticaja, kažu, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je tri miliona dinara.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti od 167 hiljada evra, pokazuju podaci ministarstva. "Proizvodnja meda u toku 2016. godine je bila izuzetno loša zbog loših vremenskih uslova iako je Srbija veliki potencijal zbog dobre klime i biljne mase za proizvodnju pčela", kaže Budimirović. Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, Italija, Norveška i Nemačka, a pojedinačno, izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.

 

Izvor: www.b92.net

U Srbiji je sve više zainteresovanih za ratarsku proizvodnju, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su pri tome ratarska i voćarska proizvodnja najprivlačnije, ali i da se najveće količine organski uzgojenih proizvoda izvezu na strana tržišta. I dok se podaci za prošlu godinu još obrađuju, na osnovu podataka iz 2015. evidentno je da su za 62 odsto u odnosu na prerhodnu godinu povećanje površine na kojima se gaji takva hrana. Samostalni savetnik za organsku poljoprivredu u Ministarstvu Jelena Milić podatak o izvozu organskih proizvoda potkrepljuje cifrom od 20 miliona evra u 2015. godini. Dodaje i da se najviše izvozi u Nemačku, Austriju, ali i na tržišta SAD, Japana... Milić je Tanjugu rekla i da je u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju ove godine opredeljeno 90 miliona dinara za organsku proizvodnju i ističe da su prošle godine podsticaji za organsku proizvodnju bili veći za 40 odsto u odnosu na one za konvencionalnu porizvodnji, kao i da je u ovoj godini taj procenat još veći. Tako su, recimo, kaže Milić, podsticaji za organsku biljnu proizvodnju veći za 70 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. Istovremeno organska stočarska proizvodnje ostala je na proslogodišnjem nivou, s obzirom da organski proizvođači imaju i dodatne troškove prema firmama koje kontrolišu njihovu proizvodnju, a na kraju i sertifikuju njihove organske proizvode. Milić navodi i da Ministarstvo poljoprivrede dodatno podržava organsku proizvodnju tako što refundira troškove kontrole i sertifikacije, s tim sto je ove godine to 50 odsto, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 65 odsto. IzvorTanjug Kaže i da oni koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju najpre treba da se informišu koja su to ovlašćenja kontrolne organizacije za ovu godinu, jer Ministarstvo poljoprirede u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji svake godine ovlašćuje kontrolne organizacije za obavljanje procesa kontrole i sertifikacije. U tom je smislu ove godine ovlašćenje dobilo šest kontrolnih organizacija, a kako objašnjava Milić, kada se proizvođač odluči za jednu od njih, zaključuje s njom ugovor i od tog trenutka proizvođaču počinje da teče period konverzije, što je vreme potrebno da se sa konvencionalnog načina proizvodnje pređe na organsku. Kako kaže, za jednogodišnje biljne vrste taj period može da traje i dve godine, a za višegodišnje i tri godine. Naravno ukoliko proizvođač može da dokaže da u prethodnom periodu, prethodne tri godine, nije koristio sredstva koja nisu dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji, onda može da podnese zahtev ministarstvu da mu se taj period konverzije skrati, zaključila je Milić.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31