Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u budućem periodu saradnju na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a fokus će biti na navodnjavanju, promociji izvoza hrane i podizanju kvaliteta putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Kako je najavljeno na konferenciji za novinare, prioriteti u zajedničkom budućem petogodišnjem radu biće definisani Memorandumom o razumevanju između tri institucije.


Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović podsetio je da Ministarstvo, FAO i EBRD sarađuju već duže vreme na nekoliko različitih projekata čija je realizacija u toku.
Među njima su projekat „Srpski kvalitet“, koji se odnosi na obeležavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda žigom koji garantuje da su napravljeni isključivo od domaćih sirovina i da su dokazano višeg kvaliteta u odnosu na konkurenciju i projekat „Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji“, u okviru čega je donet pravilnik kojim je omogućen legalan izlazak malih proizvođača mesa i mleka na tržište.


Nedimović je istakao da navodnjavanje treba da bude jedna od najvažnijih stvari u budućnosti za srpsku poljoprivredu, napomenuvši da se trenutno u Srbiji realizuje projekat razvoja sistema za navodnjavanje koji se finansira kroz kreditnu podršku Fonda za razvoj Abu Dabija.

 


„Trenutno 14 projekata sistema za navodnjavanje realizujemo na celoj teritoriji Srbije, u pripremi je još 15 projekata za 2018. godinu“, rekao je Nedimović, koji očekuje da će do kraja 2019. potpuno biti iskorišćen ovaj izvor finansiranja.
Ministar je dodao da se u susret tome, već šest-sedam meseci razgovara sa EBRD o mogućnostima nastavka finasiranja ovog projekta, a radi se o još većem kapacitetu sistema finansiranja kako bi što više poljoprivrednog zemljišta bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.


Stariji ekonomista UN FAO Emanuel Hidier kazao je da FAO i EBRD imaju zaista blisku saradnju sa Ministarstvom duži niz godina, i da je ona zasnovana na „lepoj kombinaciji njihovih jakih tačaka“.
Ministarstvo poljoprivrede određuje usmerenje i politike za poljoprivredni sektor, EBRD je pokazala da je jako dobra da nađe i stavi na raspolaganje finansiranje za ovaj sektor, a uloga FAO je da donese „know-how“ znanje i iskustvo iz inostranstva i pomoć kada se radi o politikama i investicijama, naveo je Hidier.


Direktor agrobiznisa za jugoistočnu Evropu EBRD Miljan Ždrale naveo je da ta institucija radi u 36 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, centralne Azije, Turske i severne Afrike, i da je Srbija jedna u vrhu, zajedno sa Ukrajinom, gde imaju najviše, ako se gleda po glavi stanovnika, i finansijskih plasmana i institucionalne saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede.
Ždrale je izrazio zadovoljstvo što će ta saradnja biti nastavljena i u budućnosti, i to u dužem periodu.


Polazeći od značajnog broja projekata koje su FAO i EBRD do sada realizovale u Srbiji, priopiteti buduće saradnje biće: navodnjavanje, odnosno pomoć Srbiji u izgradnji novih i revitalizaciji postojećih sistema za navodnjavanje, promocija izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i rad na politici i unapređenju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Na događaju su promovisani i rezultati projekta “Razvoj oznake geografskog porekla u sektoru hrane i poljoprivrede”, koji FAO i EBRD u saradnji sa Ministarstvom realizuju u Srbiji od 2014. godine. 
Ekonomista UN FAO Lisa Paljeti rekla je da je cilj uvođenja oznake geografskog porekla unapređenje kvaliteta i promovisanje u zemlji i inostranstvu proizvoda iz Srbije.
Ti proizvodi ispunjavaju sledeće uslove: specifičan kvalitet proizvoda, specifičan način proizvodnje, definisano geografsko poreklo sirovina i naziv i reputacija proizvoda koji ga razlikuju od drugih na tržištu. Za geografsku oznaku porekla do sada su sertifikovani sledeći proizvodi: Ariljska malina i Oblačinska višnja, a u toku je sertifikacija Kopaoničkog ajvara. 

Beograd -- Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da će predstavnici proizvođača malina razgovarati sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

 

Malinari će u četvrtak razgovarati sa ministrom o otkupnim i izvoznim cenama tog voća.

 

"Predložićemo ministru Nedimoviću da se ove godine u vreme berbe zabrani uvoz malina, a posle toga se uvedu prelevmani jer je prošlogodišnji uvoz od 11.000 tona poremetio prodaju domaćih malina", rekao je danas Radović agenciji Beta. 



Dodao je da će predstavnici proizvođača malina zatražiti od Ministarstva poljoprivrede da razmotri mogućnost za pomoć proizvođačima malina i kupina zbog prošlogodišnjeg mraza i suše koji su oštetili to voće.

 

izvor : b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će Ministarstvo poljoprivrede izdvojiti dodatnih 200 do 300 miliona dinara direktne podrške poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji za nabavku mehanizacije, sadnog materijala, za stočni fond.

 

Dodaje da će specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu otići u Orahovac i Štrpce da izvrše procenu kako bi se napravio paket pomoći.

 

Branislav Nedimović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da je na sednici Vlade donet poseban program za poljoprivredu na Kosmetu.

„Taj program obuhvata nabavku materijala, a zajedno sa Kancelarijom za KiM, na osnovu aktivnosti koje je predsednik imao tokom vikenda, napravićemo dodatni paket podrške gde će se Ministarstvo uključiti sa finansijskim sredstvima“, kaže Nedimović.

 

Dodaje da će Ministarstvo poljoprivrede, preko Kancelarije za KiM, pomoći sa sumom između 200 i 300 miliona dinara.

 

„Specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu, otići će u Orahovac, u Štrpce da izvrše procenu, a poslaćemo i tim za plasman robe kako bismo napravili paket“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoje dve vrste podrške Srbima na KiM.

 

„Imamo konkretne zahteve iz prethodnih dana, a timovi će videti koje zahteve možemo da ispoštujemo s obzirom na regulativu, a imamo i donacije – stočni fond, traktori, mehanizacija i to je posebna vrsta podrške koja ne ulazi u finansijsku pomoć Ministarstva“, objašnjava Nedimović.

 

Napominje da ljudi na Kosmetu žele da ostanu i da se bave poljoprivredom.

 

„Naš posao je da im pomognemo. Nema pitanja kako ćemo mi taj zadatak da realizujemo, jer ako im ne pomognemo, biće prepušteni sami sebi“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoji potreba da se pomoć višestruko uveća.

 

„Pokazala se snaga i želja tih ljudi da rade i ostanu tamo, a sredstva su postojala i plasirala se preko Kancelarije za KiM i 2016. i 2017. godine“, napominje Nedimović.

 

Objašnjava da zbog formiranja novog paketa pomoći za KiM neće biti umanjena sredstva za neke druge projekte, jer je država konsolidovala svoje finansije i ima dovoljno sredstava za sve.

 

Ističe da ima dosta mladih koji žele da se bave poljoprivredom osnivanjem startapova.

 

„Imali smo više od 750 zahteva, 667 zahteva je odobreno. Jedan projekat država pomogne sa 75 odsto, a poljoprivrednik sa 25. Država daje maksimalni grant od 10.000 evra, a sa tim novcem mogu da se podignu voćnjaci višanja, plastenici, nabave grla stoke, zasadi lešnik“, kaže ministar.

 

izvor : studiob.rs

Razvoj sistema za navodnjavanje, iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija, nastavlja se i u 2018. godini. Kako je direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić izjavila 17. januara na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, iz takozvanog Abu Dabi fonda u oblasti sistema za navodnjavanje započeto je 14 projekata, od čega 11 u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji. Takođe, u okviru ovog fonda u pripremi su i novi projekti koji će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Cilj projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" je povećanje produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede kroz proširivanje sistema za navodnjavanje, i to: regionalnih hidrosistema za navodnjavanje i dvonamenskih sistema na području Bačke i Banata, kao i hidromelioracionih sistema na području Šapca i Čačka. Iz Republičke direkcije za vode za eKapiju podsećaju da se saradnja između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti vodoprivrede realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. - U 2017. godini na teritoriji Vojvodine su, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, počeli radovi na pojačanom održavanju kanala – dvonamenskih sistema Rečej, Međa, Itebej, Jankov most I i II, kao i izgradnja crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča. Sprovedene su i javne nabavke za izvođače radova na podsistemu Nova Crnja – Žitište, Tisa – Palić, Kikinda – CS Mokrinska II i Mali Iđoš - navode iz Republičke direkcije za vode. Ukupna ugovorena vrednost ovih radova iznosi nešto više od 11 mil EUR bez PDV-a, a njima će se obezbediti navodnjavanje oko 23.854 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. - Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2018. i 2019. godini, s obzirom na to da će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak na podsistemu Mali Iđoš. Njihov završetak planiran je za ovu i narednu godinu, čime će biti obezbeđeno navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost radova je oko 4,7 mil EUR - objašnjavaju iz Republičke direkcije za vode. Takođe, u toku je tender za izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani. Time će se povećati površina pod sistemima za navodnjavanje i omogućiti efikasna borba protiv suše, navode iz Direkcije. Izvor: eKapija

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

U protekloj godini u oblasti poljoprivrede ostvareni su vredni rezultati, i stvoreni su uslovi koji ulivaju optimizam da se može ostvariti još više. Vredni domaćini i preduzetnici mogu očekivati još izdašniju podršku Vlade i ministarstva, naših međunarodnih partnera, uz podršku i sa lokalnog nivoa, i uz učešće stručne i naučne zajednice i civilnog sektora.

Ovo je u ponedeljak kazao potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović, govoreći na otvaranju Konferencije o poljoprivredi i ruralnom razvoju koja se, u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Crne Gore, održava u Nikšiću.

Rezultatima i iskoracima koje zajedničkim naporima ostvarujemo, poljoprivreda i ruralni razvoj će biti sve važniji i biće predmet sve izdašnije brige i podrške i sa lokalnog i državnog nivoa, uz sve veću podršku pristupnih fondova EU.

- I sve to, kao put do podrške, koju će nakon pristupanja Crne Gore EU naši proizvođači i naše ruralne sredine imati od evropskog budžeta. Da bismo taj put ubrzali moramo zajedno da radimo: Vlada, lokalne samouprave, poljoprivredni proizvođači i prerađivači, stručna i naučna zajednica i civilni sektor - kazao je Simović. 

BLIŽE EU

SIMOVIĆ je istakao da se državna politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja postepeno, pažljivo i odgovorno prilagođavala evropskoj poljoprivrednoj politici.

Izvor: www.novosti.rs

 

Konkurišite za subvencije na poljoprivrednu mehanizaciju!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3396-konkurisite-za-subvencije-na-poljoprivrednu-mehanizaciju

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će prvi poziv za poljoprivrednike u okviru IPARD programa biti objavljen 20. decembra - za nabavku traktora i mehanizacije.

- Posle osam godina ćemo pokrenuti taj proces - rekao je Nedimović. Tako će početi realizacija dugo očekivanih pretpristupnih sredstava EU-IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra, koje mora da iskoristi do kraja 2018. godine. Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

Inače, budžetom za 2018. Ministarstvu poljoprivrede dodeljeno je 44,1 milijardu dinara, od čega je za subvencije ukupno namenjeno 34,3 milijarde, što je za 2,4 milijarde dinara više nego 2017.

Izvor: www.naslovi.net

 

Ko će u narednoj godini dobiti najviše novca?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3391-ko-ce-u-narednoj-godini-dobiti-najvise-novca

 

Na spisku ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje kontrole i sertifikacije organske proizvodnje u 2018. godini, koji je utvrdilo Ministarstvo poljoprivrede, u odnosu na 2017. nalazi se jedna organizacija manje.

Tako će ove delatnosti u narednoj godini obavljati Centar za ispitivanje namirnica Beograd, Ecocert Balkan Beograd, Organic control system Subotica, Ecovivendi Beograd i TMS CEE Beograd.
 
Spisak ovlašćenih organizacija objavljen je, osim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, i u Službenom glasniku broj 106/2017 od 24. novembra 2017. godine.
 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30