Vinogradarski i Vinarski registar

Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12) propisana je obaveza vođenja Vinogradarskog registra i Vinarskog registra i postoji definisana osnova izvora podataka neophodnih za adekvatno sagledavanja sektora. U skladu sa Zakonom o vinu, svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u svom vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 ha vinograda ili manje od 0,1 ha vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.
Vođenje Vinogradarskog registra i Vinarskog registra sa ažurnim podacima je od izuzetnog značaja i sa aspekta ispunjenja obaveza proisteklih iz usklađivanja sa propisima Evropske unije, imajući u vidu da je vođenje ovih registara obavezno u EU i da se finansiranje vinogradarsko - vinskog sektora u EU vrši finansijskim sredstvima čiji iznos zavisi od površina pod vinogradima upisanih u Vinogradarski registar.
Vođenje Vinogradarskog i Vinarskog registra je značajno kako bi se na adekvatan način mogle planirati mere podrške daljem razvoju sektora vinogradarstva i vinarstva, kao i raspolagati podacima o postojećoj proizvodnji grožđa i vina.
Uzimajući u obzir sve napred izneto, podsticajne mere u Srbiji koje su namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene su upisom u Vinogradarski registar i Vinarski registar, pa je upis svakog gazdinstva u ove registre značajan i iz aspekta njihove mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava koje država izdvaja za ove namene.
Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar i proizvođača vina u Vinarski registar se odvija konstatno i nije vremenski ograničen.
Proizvođači grožđa informacije vezane za upis u Vinogradarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a, http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/
Proizvođači vina informacije vezane za upis u Vinarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a,http://www.minpolj.gov.rs/vinarski-registar/

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivredna stručna služba Šabac i Savez živinara Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, pokrenuli su projekat očuvanja autohtonih rasa koka. Jedna od njih je banatski gološijan, koja ne zahteva posebne uslove za gajenje, a ukoliko je umatiči, proizvođač ima pravo i na državne podsticaje namenjene očuvanju genetičkih resursa.Nije svako golovrato pile banatski gološijan, kaže odgajivač Zoran Demić iz Kikinde, koji ima matično jato. To je krupna, izrazito mesnata domaća živina, otporna na bolesti, visoke i niske temperature. Koka može da snese i 160 jaja godišnje. Nastala je ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće živine.Erdeljski gološijan je jedno, koji se razlikuje od banatskog samo po pufnici, koju erdeljski nema, a banatski ima. Danas, na primer, u Francuskoj imate velike farme fri renč, koje gaje banatskog gološijana kao francuskog gološijana, za meso“, objašnjava Demić, odgajivač banatskog gološijana.

Da bi promovisao banatskog gološijana, Demić je osnovao i farmu u selu Braljine u opštini Ražanj.

Ova rasa je nastala u okolini Kikinde ili u Mokrinu, gde se i danas na neiskorišćenim prostorima na kraju sela gaji živina, što posebno prija banatskom gološijanu.

„Pojavile su se i te komercijalne varijante da su bili zainteresovani čak i restorani da kupuju tu domaću živinu, a i jaja koja su otprilike dva puta skuplja od onih standardnih“, priča Goran Dumitrov iz Mokrina.

Uz banatskog gološijana, Savez živinara Srbije i Poljoprivredna stručna služba Šabac pokrenuli su akciju očuvanja i somborske kaporke i sandžačkog pevača.

„Mi smo kroz projekat zamislili da u Republici Srbiji podelimo 33.000 pilića starosti od sedam do 14 dana, koji će obavezno biti vakcinisani, na nekih 250 do 300 poljoprivrednih proizvođača“, precizirao je Zoran Beljić iz šabačke Poljoprivredne stručne službe.

Prijave mogu podneti registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja će najmanje dve godine razvijati ovu rasu i, ukoliko žele, nakon toga mogu da ih umatiče.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4225382/autohtone-sorte-ocuvanje-banatski-golosijan-.html

Potrošači bi u narednom periodu mogli da očekuju bolji kvalitet kafe, ali i više korisnih informacija na ambalaži ovog proizvoda.

U prvim danima januara Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je pravilnik koji bolje reguliše ovu oblast a tiče se kvaliteta sirove kafe kao i zamena za kafu.

Prema informacijama iz tog ministarstva, ovim pravilnikom nastavljeno je dalje usklađivanje sa evropskim propisima o ekstraktima kafe i cikorije, a određene odredbe usvojene su u nameri da se zaštite potrošači i spreči nepoštena poslovna praksa koja bi ih dovela u zabludu.

Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda od kafe, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, kao i nazivi koji se mogu koristiti za neke od ovih proizvoda. Ti propisi odnose se ne samo na proizvođače na domaćem tržištu već i na uvoznike.

Među najvažnijim novinama, navode u ministarstvu, jesu one koje definišu botaničke vrste koje se mogu stavljati u promet. Takođe, pored postojećih parametara kvaliteta koje sirova kafa mora da ispunjava, definisan je i maksimalni udeo loma koja sirova kafa, kao i ona bez kofeina može da sadrži. Prema novim prpisima, pržena kafa ne sme da sadži skrob, a definisana je nova kategorija proizvoda ‒ napitak od hladno ekstrahovane kafe.

U delu zamena za kafu utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju. Ubuduće ovi proizvodi neće moći da budu deklarisani i prodavani pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu već će se koristi samo naziv sirovine koje se koriste za proizvodnju zamene, kao i podatak o postupku prerade. Pravilnikom je takođe uređeno da ovi podaci moraju da budu istaknuti na glavnom vidnom polju proizvoda. Definisani su sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/470581/Novi-propisi-o-kvalitetu-kafe

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

U ovom Pravilniku u članu 4. dodat je stav 2, koji glasi:

"Ako isporučilac mleka predaje mleko pravnom licu odnosno predzetniku preko pravnog lica ili preduzetnika koji prikuplja mleko u ime i za račun pravnog lica odnosno preduzetnika (u daljem tekstu: posrednik), posrednik mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte uslove za higijenu hrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo."

Zahtev za premiju, za svaku kalendarsku godinu, podnosi se kvartalno, i to:

1) za četvrti kvartal (1. oktobar – 31. decembar prethodne kalendarske godine) – od 1. januara do 15. januara tekuće kalendarske godine;

2) za prvi kvartal (1. januar – 31. mart tekuće kalendarske godine) – od 1. aprila do 15. aprila tekuće kalendarske godine;

3) za drugi kvartal (1. april – 30. jun tekuće kalendarske godine) – od 1. jula do 15. jula tekuće kalendarske godine;

4) za treći kvartal (1. jul – 30. septembar tekuće kalendarske godine) – od 1. oktobra do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.".

Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2021. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3130669/do-15-januara-podnosenje-zahteva-za-premiju-za-mleko-proizvedeno-krajem-prosle

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je javnu nabavku za uslugu uvođenja GIS (geografsko-informacioni sistem) sistema za Vinogradarski registar.

Kako se navodi, ovaj registar podrazumeva licencu za softver Esri ArcGIS for Enterprise Standard License i WEB GIS aplikaciju za vizualizaciju vinogradarskih parcela.

Predmet nabavke obuhvata i obuku korisnika bez posebne naknade koja je uračunata u cenu i tehničku podršku (stručnu pomoć) u periodu od 12 meseci od dana potpisivanja potvrde o primopredaji aplikacije, bez posebne naknade.

Procenjena vrednost nabavke iznosi 4 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 16. decembar.

Sve detalje možete pogledati na sledećem linku: 

http://www.minpolj.gov.rs/javni-poziv-za-javnu-nabavku-gis-sistem-za-vinogradarski-registar-zavodni-broj-nabavke-je-404-02-412-2020-02-a-redni-broj-nabavke-je-1/?script=lat

 

Izvor: https://www.ekapija.com/news/3091939/drzava-uvodi-gis-sistem-za-vinogradarski-registar-pokrenuta-javna-nabavka

Podružnica francuske sertifikacione kuće EcoCert, ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za sertifikaciju organskih proizvođača u Srbiji, izdala je 6. novembra prvi sertifikat za organska vina po propisima Republike Srbije.

Sertifikovano je ukupno 10 etiketa vina, pet Vinarije Plavinci u Grockoj (Ćilibar, Selena, Ramonda, Indigo i Pét nat Tamjanika), te pet iz Vinarije MV Mladena Vujića iz Stalaća (MV Šardone, MV Tamjanika, MV Smederevka/Župljanka, MV Rizling i MV Kaberne SF).

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije Plavinci, kaže da je sertifikacija izuzetno zahtevna i da se vodi stroga evidencija o svakom koraku proizvodnje u vinogradu i vinariji.

- Iako je čitav postupa veoma skup, to je jedini način da se očuva dobro ime organskih proizvoda i da nas izdvoji od onih koji kažu da prave prirodno vino ali se ne usuđuju da uđu u proces nadzora od strane nezavisnog tela - kaže Anđelić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3083027/prvih-10-vinskih-etiketa-iz-srbije-dobilo-organski-sertifikat

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokrenulo je akciju besplatne agrohemijske analize zemljišta i na taj način omogućilo poljoprivrednicima da bez ikakve naknade urade analizu zemljišta za tri uzorka.

Poljoprivrednici koji žele da iskoriste ovu mogućnost potrebno je da odu u Upravu za trezor i uzmu potvrdu o aktivnom statusu Registracije poljoprivrednih gazdinstava sa podacima o strukturi biljne proizvodnje. Sa ovako pripremljenom dokumentcijom potrebno je da se jave savetodavcima vranjske Poljoprivredno savetodvne i stručne službe koji imaju obavezu da izađu na teren, uzmu uzorke i daju svoje mišljenje o tipu i strukturi zemljišta. Od ove godine, prema odluci ministarstva, analiza zemljišta će se obavljati u za to akreditovanim laboratorijama.Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, poziva sve ratare da sada kada skidaju letinu sa svojih njiva obavezno odrade i agrohemijsku analizu zemljišta i vide koliko u njemu ima hraniva. Ovu priliku, prema njenim rečima, treba da iskoriste i proizvođači grožđa, ali i malinari.

“U opštinama na jugu Srbije su u toku aktuelni konkursi za podizanje novih zasada. Oni voćari koji žele da konkurišu za ova sredstva to neće moći da urade bez analize zemljišta”, naglašava lazović Đoković.

Ona dodaje da je agrohemijska analiza zemljišta veoma bitna i za povrtare koji uzgajaju povrće u zaštićenom prostoru zbog suviška hranjivih materija u zemljištu.“Zbog specifičnosti plasteničke proizvodnje povrtari koriste više đubriva nego što biljke mogu da usvoje. Samim tim zemljište se zaslanjuje tako da se agrohemijskom analizom obavlja korekcija kiselosti.Uzorak za analizu se u plasteničkoj proizvodnji uzima na dubini od 30 centimetara, a u voćarstvu na dve dubine 30 i 60 centimetara.”, kaže Lazović Đoković.

Akcija besplatne agrohemijske analize zemljišta će biti zvršena krajem septemra.

Izvor:https://jugmedia.rs/besplatna-analiza-zemljista-za-poljoprivrednike/

Oko 20 farmi u Srbiji nabavilo je "robote" za mužu uz pomoć državnih subvencija, a u Ministarstvu poljoprivrede poručuju da nastavljaju da daju snažnu podršku stočarstvu kroz podsticaje i najavljuju početak isplate premija za mleko po kvalitetu.
U Savezu udruženja odgajivača goveda Srbije kažu da je nabavka robota za mužu skupa investicija koja olakšava proizvodnju mleka, ali i život poljoprivrednika.Prosečna cena robota za mužu sa dodatnom opremom iznosi 120.000 evra, uz 65 odsto subvencije, a Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije rekla je za Tanjug da farmeri moraju da investiraju i u objekat koji mora adekvatno da se pripremi za automatizovani i robotizovani sistem za mužu.

Navela je da je država prvi put prošle godine počela da subvencioniše nabavku robota za mužu, te da su pre toga bili subvencionisani sistemi za mužu niže rangirane opreme.

Ispričala je da roboti za mužu postoje već decenijama u svetu, da u Holandiji imaju petu generaciju takvih robota i jednu od najvećih kompanija za njihovu proizvodnju.

Srpski farmeri nabavljaju one proizvedene u Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, a Bugarski kaže da ima najava da će im biti dostupni i oni iz Holandije.

Objasnila je da subvencionisanje podrazumeva da mogu da se kupe maksimalno dva robota po gazdinstvu, a da jedan robot može da opslužuje 65 krava po ceo dan, svaki dan.

Bugarski je rekla da je mera podrške države namenjena isključivo porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava, ali da se ta investicija ne isplati farmerima koji imaju 20 ili 30 krava.

Objasnila je da farmer koji ima robota za mužu ne mora da fizički bude u štali, niti se on bavi pripremom krava za mužu, jer je sve programirano, i vreme muže, priprema za mužu, kao i to koliko puta dnevno se muzu.

Uz pomoć ogrlice oko vrata krava očitava se kada je vreme za mužu, a Bugarski kaže da je mamac za njih da dođu kod "robota" hrana.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za Tanjug da je u ovoj godini planirana izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja će se odnositi i na sektor stočarstva i koja će omogućiti da se premija za mleko isplaćuje u odnosu na kvalitet predatog mleka, a ne kao sada svima isto u iznosu od sedam dinara po litru.

Navode da je Srbija lider u proizvodnji mleka u regionu, i najveći izvoznik, te da se ukupna proizvodnja mleka u Srbiji kreće oko 1,5 milijardi litara na godišnjem nivou.

Od toga, 56 odsto, odnosno oko 850 miliona litara se preradi u mlekarama, a ostatak se preradi u mlečne proizvode na gazdinstvu, kao što su sir i kajmak, potom se oni prodaju na zelenim pijacama i utroše za ishranu u domaćinstvima.

U Srbiji je aktivno oko 150 mlekara, većinom su manje mlekare koje prerađuju nekoliko tona mleka dnevno, a deset mlekara prerađuje oko 80 odsto od ukupno otkupljenog mleka u Srbiji.

Najveći broj mlekara je u domaćem vlasništvu, dok je u manjem broju mlekara prisutan strani kapital. Mali proizvođači mleka, regularno snabdevaju mlekare u Srbiji, kao i veliki proizvođači.

U Ministarstvu napominju da manji proizvođači uglavnom snabdevaju lokalne mlekare, koje sa njima imaju saradnju, a koje su ključ razvoja malih lokalnih mlekara.

Srbija već 10 godina beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni mleka i mlečnih proizvoda, navode u Ministarstvu i dodaju da je u 2019. godini izvezeno skoro 100.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je za 85 odsto više nego u 2018. godini.

Uvoz je u 2018. godini bio 85.000 tona, tako da je suficit iznosio 15.000 tona mleka i mlečnih proizvoda.

U 2019. godini za podršku za direktne podsticaje u stočarstvu namenjeno je oko 13,7 milijardi dinara, a stočari su mogli da podnesu zahteve i po ostalim merama.

Odobreno je 1.104 kredita za nabavku stočne hrane i životinja, od ukupno 5.398 zahteva (8,2 milijardi dinara), a u Ministartsvu poručuju da nastoje da dodatno ohrabre i podrže one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Za direktne podsticaje u stočarstvu u 2020. godini je opredeljeno 14,7 milijardi dinara, i u to spadaju podsticaji za tov, za priplodna grla, premije za mleko, kao i podsticaji po košnici pčela....

Za mere ruralnog razvoja u koje spadaju investicijske mere u izgradnju i opremanje objekata, nabavka mehanizacije i kvalitetnih priplodnih grla, i podizanje višegodišnjih zasada, izdvojeno je 8,4 milijardi dinara.

Subvencionisanjem kamatne stope za kredite u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede obezbediće realizaciju kredita u vrednosti od oko 16 milijardi dinara.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/na-20-farmi-roboti-za-muzu-premije-za-mleko-po-kvalitetu_1151441.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) započelo je realizaciju zajedničkog projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana.Osnovni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje, identifikacijom i mapiranjem prioritetnih investicija u narednih deset godina.

Srbija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu, međutim, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode s obzirom da se trenutno u našoj zemlji navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta. Sanacija i modernizacija sistema za navodnjavanje u Srbiji pojačaće otpornost sektora na ekstremne klimatske uslove i diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, jer će navodnjavanje omogućiti uzgajanje useva veće dodate vrednosti, ali i povećati prinos postojećih.

Danas je održan prvi sastanak radne grupe, koju čine predstavnici svih relevatnih zainteresovanih strana, za izradu Strategije navodnjavanja. Direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić, ovim povodom je izjavila: „Izuzetno nam je drago što počinje izrada Strategije navodnjavanja Srbije. U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje. “

Miljan Ždrale, Regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, izjavio je: „Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihovih organizacija u rešavanje jednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije - strateškog poboljšanja i modernizacije sistema za navodnjavanje, zasnovanog na prikupljanju i analizi relevantnih podataka. "

Prema rečima Emanuela Hidiera, Višeg ekonomiste FAO koji je na čelu ovog projekta, FAO ima veliko globalno iskustvo i ekspertizu u upravljanju vodama u poljoprivredi i izradi investicionih planova za navodnjavanje, tako da će moći da pruži adekvatnu tehničku pomoć u izradi i primeni Strategije i Akcionog plana navodnjavanja u Srbiji.

“Fokusiramo se na inovativna rešenja i tehnologije tzv. ‘klimatski-pametnog’ pristupa navodnjavanju i razvoju kapaciteta”, zaključuje Hidier.

Projekat putem EBRD finansira i Vlada Izraela i Centralnoevropska inicijativa sa sedištem u Italiji.

EBRD i FAO sarađuju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti strateških investicija u sisteme navodnjavanja od 2018. godine. FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/ministarstvo-poljoprivrede-u-saradnji-sa-ebrd-i-un-fao-razvija-nacionalnu-strategiju-navodnjavanja

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je od početka ove godine isplatilo subvencije poljoprivrednim proizvodjačima u vrednosti od 28,5 milijardi dinara.Time je, kako se navodi, realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina.

U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto.

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uprava za agrarna plaćanja radi na unapredjenju procesa, kako bi se obrade ubrzale, a ove godine je, samo u okviru Uprave, izdavanje rešenja povećano za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je rezultat toga i obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine.-S obzirom na to da podnošenje zahteva za odredjeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine, dodaju u ministarstvu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/poljoprivrednicima-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-realizovano-preko-90-odsto-agrarnog-2020-07-16

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31