Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

U Beogradu je danas održan okrugli sto o kvalitetu hrane koji je organzovala agencija za odnose sa javnošću PRISTOP, a pod nazivom  „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“.

Sjajno zamišljena tema  i dobri govornici barem kada je u pitanju prehrambena industrija i zaštita potrošača ipak su bačeni u senku jer na skup nisu pozvani oni koji se bave proizvodnjom sirovina – poljoprivrednici zbog čega su pojedini novinari oštro reagovali, a naročito nakon izjava govornika  da nemaju da kupe dovoljnu količinu kvalitetne robe na domaćem tržištu, a da za uvoznu moraju da plate carine. Skup je trajao puna dva sata tokom kojeg su panelisti  izneli niz  primera dobre prakse, ali i probleme  koje imaju u poslovanju koji su se bez prisustva udruženja poljoprivrednika svela što naš narod rekao na ogovaranje. Kako organizator nije predvideo pitanja za novinare predsednik AGROPRESS-a i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković reagovao je i protestvovao jer na skup nisu pozvani predstavnici udruženja poljoprivrednika da iznesu svoj stav i nije dozvoljeno novinarima da postavljaju pitanja uprkos činjenici da su oni jedini bili pozvani! On je ovom prilikom podsetio da svako ima mogućnost da sam proizvodi sirovine i pozvao kompanije da zasnuju partnerske odnose sa poljoprivrednicima te da i oni ulažu u proizvodnju pa će svi biti na dobitku. Na momenat svi u prehrabenom sektoru izgleda zaboravljaju da je u Srbiji tržište slobodno, a da se kvalitet mora platiti skuplje.

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (levo) i Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe (desno)

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da je obaveza subjekta i inspekcijske službe da kontroliše proizvode, u skladu sa pravilnicima. Pravilnici su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a ima oko 25 pravilnika koji  uređuju kvalitet proizvoda koji se plasiraju. Proizvodi su usklađeni sa tim pravilnicima. Za ono što nije usklađeno, daje se nalog za usklađivanje ili, ako je to nemoguće, sledi apsolutno povlačenje  iz proizvodnje. Pravilnici  su usklađeni sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji EU. Često se dopunjavaju na godišnjem nivou i često imaju izmene, pa zato i mi obavljamo ta usklađivanja.  Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, svi subjekti u poslovanju su odgovorni za hranu koju iznose na tržište, a država pomoću različitih alata kontroliše  i ispituje zdravstvenu ispravnost, tj. bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu.“ On je ovom prlikom najavio da se uskoro može očekivati da Nacionalna referentna laboratorije za kontrolu mleka dobije akreditaciju za rad.

Nameće se zaključak da pojedinim frimama nije bilo dovoljno to što su od srpskih seljaka godinama kupovali jeftinu robu i da samo njima sirovina ne valja. A treba podsetiti da kada se neki stranac nađe u Srbiji prvo na šta ukazuje jeste da je kvalitet hrane kod nas neverovatan i kao nekada!

„Kada dvadeset godina kontinuirano ulažete u kvalitet, što podrazumeva ulaganja u svaki segment poslovanja, od nabavke, proizvodnje, razvoja, istraživanja tržišta, do komunikacije sa našim potrošačima, mogu slobodno da kažem da je Grand kafa  postala brend koji je danas, sam po sebi, garancija kvaliteta“, izjavio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe. On je govorivši o novom trgovinskom lancu na našem tržištu kompaniji LIDL rekao da su oni zastupljeni kod njih ali da mu deluje neverovatno da se cena kafe drugog proizvođača u pakovanju od 200 grama nalazi na rafu za 119,90 dinara dok je kafa GRAND iznad 200 dinara. On je ovom prilikom izrazio i sumnju u tačnost navedenih podataka na deklaraciji proizvoda uz konstataciju da naravno sve najbolje želi konkurenciji.  

Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupa, ne slaže se sa ocenom da su svi proizvodi na rafovima u Srbiji bezbedni zbog toga što mnogi proizvođači ne mogu da dokažu poreklo sirovine od koje prave namirnice, pa nije moguće ni tvrditi da je krajnji proizvod bezbedan. On kaže da proizvođači kafe u Srbiji moraju da poštuju 16 različitih pravilnika i da kada je reč o njegovoj kompaniji, kontrola kreće na samoj plantaži kafe, na primer u Brazilu i da se "put kafe" prati do pakovanja i isporuke. 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don ovom prilikom izneo je  stav da Uredba Vlade Srbije za hleb tipa SAVA nije dobra i da je treba ukinuti, jer se ovoj kompaniji ne isplati da tu vrstu hleba proizvodi. On se ovom prilikom začudio kako taj hleb neke pekare plasiraju po ceni nižoj od 30 dinara. Međutim DON DON-u se sve drugo isplati očigledno jer je u Kragujevcu napravio veliku fabriku hleba sa produženim rokom trajanja – tosta koji izvozi štirom Evrope. On je zatražio od džave podršku i razumevanje za uvoz sirovina za pekarsku industriju tako da bi DON DON izgleda da uvozi bez carine ali bi da ne mora da se proizvodi jeftiniji hleb.

 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača se posebno osvrnula na ulogu udruženja potrošača i istakla da »zakon o bezbednosti proizvoda ima sve elemente za sledljivost proizvoda, a potrošači imaju zahtev za doslednošću kvaliteta. Potrošači ne menjaju proizvod koji imaju kontinuirani kvalitet. Proizvod koji ima deklaraciju jeste kvalitetan proizvod. Na žalost, u Srbiji nisu rađene analize o tome kakvog su kvaliteta proizvodi na tržištu, već samo da su bezbedni za upotrebu. Takođe, ne postoji dobar ili loš kvalitet, već postoje kvalitetni i nekvalitetni proizvodi. Najveći problem u deklarisanju hrane udruženje vidi u nutritivnim tablicama. Potrošači ih retko čitaju ili ih ne razumeju. Jedino im posebnu pažnju posvećuju osobe sa nekim vidom zdravstvenog problema.«

 

Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant

„Kompanija Dijamant, kao lider u proizvodnji jestivih ulja, margarina, majoneza i preliva, posebnu pažnju posvećuje kvalitetu i bezbednosti svojih proizvoda. Tradicija duga 80 godina, kao i liderska pozicija na tržištu potvrđuje našu posvećenost i istrajnost po tom pitanju. Razvoj asortimana i inovativna rešenja doprinose poziciji naših brendova, ali ključ je u kvalitetu sirovina. Dijamant ima prednost u odnosu na konkurenciju, ne samo zbog svog znanja i iskustva, već i zbog toga što se naša proizvodnja nalazi u Banatu gde se proizvodi 70% suncekreta koju koristimo u proizvodnji“,  izjavio je Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant.

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku

 

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, koja je jedan od lidera u oblasti pekarstva, ovom prilikom istakao je da je cilj udovoljiti lokalnom tržištu i da je upravo to uz poštovanje standarda kvaliteta najbolje merilo uspeha. “Ulaganje u kvalitet nije samo obaveza, već i potreba. Mi smo kao vodeći dobavljač svežeg pekarskog kvasca u Srbiji, od 2013. pa naredne 3 godine uložili u evoluciju hladnog lanca i snabdeli naše distributere vozilima sa rashladnim uređajima, što se pokazalo kao potez koji je umnogome doprineo da se kvalitet našeg proizvoda održi do krajnjih korisnika.” On se ovom prilikom osvrnuo i na to da svaku kompaniju čine ljudi i da odnosi sa poslovnim partnerima, kvalitet usluge i podrške prema korisnicima mogu biti faktor koji će  napraviti razliku.

Novinari su pratili dvočasovnu konferenciju na kojoj se diskutovalo o sirovinama

Opširnije u Agrobiznis magazinu za novembar 2018.

(15. novembra na kioscima i on line)

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović otvorio je jednu od najvećih i najmodernijih farmi svinja u regionu. U pitanju je farma Milovana Ivankovića iz Zasavice kod Mačvanske Mitrovice, u kojoj se tovi 2.400 komada svinja. Uzgojom svinja Ivanković se sa porodicom bavi više od 20 godina, a ovu farmu otvorio je zahvaljujući finasijskoj pomoći Ministarstva poljoprivrde koje pomoglo sa osam miliona dinara od 40 miliona koliko je vlasnik uložio u farmu. Međutim, ministar veruje da će mu se uloženo brzo vratiti jer su se cene mesa na tržištu stabilizovale.

- Poslednje dve godine cena tovljenika se stabilizovala, što je dokaz da na tržištu postoji neko ko je sposoban da kupi tu robu radi plasmana i dalje proizvodnje. Nama kao državi sada predstoji da potpuno osavremenimo sistem i da dajemo podršku spram kvaliteta mesa. Mi ćemo doneti novi pravilnik za kontrolu kvaliteta mesa, u kojem će biti preciziran procenat mesnatosti na liniji klanja - istakao je Nedimović i dodao da u toku ove godine očekuje da će prosečna cena svinja iznositi od 180 do 185 dinara.

Da je tradiciju svinjarstva zadržao Srem i Mačva, pored ministra saglasan je i vlasnik farme Milovan koji na godišnjem nivo tovi do 10.500 tovljenika.

- Malo ima ovakvih ljudi u Srbiji, kao što sam ja bio spreman ovoliko da uložim. Sutra može da se pojavi afrička kuga, samo farme zatvorenog tipa moći će da rade, dok će se ostale sve zatvarati. U naše objekte sa spoljne strane ni mušica ne može da se provuče - smatra Ivanković.

Ministar ističe da je važno da srpski stočari znaju koliko je bitno osavremeniti proizvodnju i da će im država u tome pomoći.

- Mi smo prošle godine oko 400 objekata finansirala u svinjarstvu, govedarstvu, ovčarstvu, ove godine poljoprivrednicima stoji podrša od IPARD-a za izgradnju ovih objekata - naglasio je Nedimović i najavio promenu poljoprivredne politike u okviru zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno nešto da planiraju.

Farma svinja u Zasavici opremljena je najmodernijim sredstvima. U objektu je automatizovan sistem hranjenja ali i ventilacija, a sama ishrana tovljenika vrši se kompjuterski preko kontaktnih senzora i u tečnom je stanju. Ventilacija omogućava rashlađen i filtriran vazduh, što doprinosi držanju životinje u humanim uslovima, takođe se smanjuje i mogućnost prehlade i preterane upotrebe antibiotika.

- Hvala ministru poljoprivrede i Vladi Srbije što su vratili Mitros u pogon jer to nama osigurava, ali i olakšava plasman. A ostali farmeri bi trebalo da slede moj primer, svi da se uozbiljimo, kako bismo imali ovakve rezultate -  kaže Ivanković.

 

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/info/ministar-nedimovic-porucio-vise-cene-svinja-zbog-rasta-preradivacke-industrije-2018-07-15

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:738443-Svetski-nivo-tova-u-Zasavici

Komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je dugoročni zakup oko 8.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na ime 22 odobrena investiciona projekta. Spisak investitora koji će u narednih 30 godina upravljati državnim zemljištem, novinarima Insajdera dostavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle učešća u emisiji Insajder debata, a nakon što je njegovo ministarstvo u nekoliko navrata odbilo da te podatke učini javnim. Osim kompanije Tenis kojoj je odobren zakup oko 5.000 hektara, zemljište su na upravljanje dobile i novosonovane firme, čak i one čiji su računi do nedavno bili u blokadi. Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika. Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi. Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka. Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca. Izvor: https://insajder.net

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje. Ali, od ove godine samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi moći će da konkurišu. Prvi uslov za dobijanje novca za nabavku nove mehanizacije, opreme, priplodnih grla i unapređenje proizvodnje je registrovano aktivno poljoprivedno gazdinstvo.Međutim, novina koja brine šabačke proizvođače je da za povaćaj sredstava mogu da konkurišu samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi, uključujući penziono i zdravstveno osiguranje.

To je prethodnih godina bio uslov samo za neke podsticaje, a sada je za sve.

Novost je i da se subvencije za nabavku mehanizacije i opreme, dobijaju se na osnovu računa, a ne predračuna, kako je bilo do sada.

Ratari, stočari, voćari, bez pomoći države proizvodnju ne mogu da zamisle, ali negoduju zbog komplikovane procedure, i dugog čekanja na novac.

,,Nikad se ne zna unapred šta nam je potrebno, evo sad sam uradio, sad tražim papire, vitlam, šta mi je potrebno, ne znam ni sam šta mi treba, ni šta da tražim. Problem je što subvencije kasne, nisam dobio ni sve subvencije ni iz 2017. - te, kad bi moglo malo brže da se odrađuje, to bi značilo za sve,'' kaže Saša Uladžić iz Bogatića.

,, Mogu da pohvalim što država daje posticaj 50%, ali je loše što se traži taj dug za penziono i socijalno. Mislim da država mora naći neko zgodno rešenje, da se oko toga nešto reši, da bi se poljopivednicima olakšalo,'' smatra Marko Tovarović iz Bukora.Novi pravilnici donose izmene u nabavci kvalitetnih priplodnih grla. Za sredstva kod države mogu da konkurišu samo manji proizvođači.

,,Krajem prošle godine počela je primena IPARD programa u našoj zemlji, veći proizvođači u svim oblastima proizvodnje, sada će biti upućivani na tu dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova. Danas je bio proizvođač koji se interesuje za nabavku opreme za proizvodnju mleka, on ima veći broj muznih krava u svom vlasništvu, i on neće moći po ovom pravilniku, jer je maksimalan broj krava koje može imati proizvođač 19. Tako i za druge vidove proizvodnje, tako kad se radi o tovu svinja, maksimalan broj tovnih svinja može biti hiljadu koje proizvođač ima na svom gazdinstvu,' navodi Zoran Kozlina iz Poljoprivredne stručne službe.

Vrednost investicije s kojom poljoprivrednik konkuriše mora biti najmanje stotinu hiljada dinara.

U jednoj kalendarskoj godini, na osnovu podsticaja, poljoprivredni proizvođač maksimalno može da dobije milion i po dinara.

 

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3190136/subvncije-samo-za-poljoprivrednike-bez-dugova.html

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

Ministarstvo poljoprivrede potvrdno se izjasnilo o predloženom Programu subveniconisanja poljoprivredne proizvodnje Grada Pirota za 2018. godinu pa će, po rečima pomoćnika gradonačelnika zaduženog za poljoprivredu Gorana Popovića, javni poziv svim zainteresovanih poljoprivrednicima u Pirotu biti objavljen odmah posle Uskrsa. 

-U Fondu raspolaženo sa 58 miliona dinara. Od tog iznosa 40 miliona dinara je namenjeno za direktne subvencije i po tom iznosu spadamo u gradove u Srbiji koji izdvajaju ozbiljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Konkurs se razlikuje u odnosu na prethodne godine jer će određene grupe proizvođača biti upućene na korišćenje subvencija iz IPARD programa i od Ministarstva poljoprivrede.

I dalje će na vodećem mestu biti sufinansiranje kupovine priplodnih kvalitetnih grla u stočarskoj proizvodnji, a ove godine je novina da će moći da se kupuju i druge kategorije goveda osim junadi, što je ranije bio slučaj. Tu su i bogati paketi subvencija za voćarsku, pčelarsku proizvodnju a pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednim gazdinstvima da registruju proizvodnju proizvoda od mesa, mleka, jer imamo veliki broj proizvođača peglane kobasice kojim bi pomogli da kupe opremu, a kako ne bi kasnije imali problema sa Veterinarskom inspekcijom-kazao je pomoćnik Popović Pirotskim vestima.

 

izvor : http://www.pirotskevesti.rs 

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31