Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi za RTS da će država nakon dobijanja preciznih podataka raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške. Ističe da je najvažnije da se saniraju vodotokovi koji su napravili štetu. Dodaje da je u toku dezinfekcija poplavljenih područja.Branislav Nedimović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo da je juče održan operativan sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu, da bi im država pomogla u saniranju.Nedimović dodaje da su sada na potezu lokalne samouprave sa svojim komisijama za procenu štete i da će nakon dobijanja preciznih podataka država raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške.

"Što se tiče stambenih objekata do utorka ćemo imati tačan broj koliko je objekata oštećeno, postoji zakon koji reguliše po kategorijama, koliko objekti koji su najmanje oštećeni mogu da dobiju do onih u šestoj kategoriji koji su najviše oštećeni i koji mogu najviše da dobiju. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, imamo delove poljoprivrednog zemljišta koje je promenilo svoju strukturu od nanosa mulja i blata tu više nemate obradive površine. Kod ratarskih kultura kad dođe do povlačenja vode nećemo imati nikakvih ozbiljnijih kultura, kod voćarskih kultura tipa malina, jagoda gde imamo trajnih oštećenja, oni koji su osigurani imaju način da kompenzuje štetu, a oni koji nisu, mi ćemo morati da pomognemo i naćićemo način za to", objašnjava ministar.

Kako kaže, lokalnim samoupravama pomoći će se preko Republičke direkcije za robne rezerve ukoliko je nekome potreban repromaterijal, stočna hrana.

"Juče smo lokalnim samoupravama i poljoprivrednicima na terenu ponudili stočnu hranu, javile su se neke poput Trstenika da im je to neophodno. Ponudili smo im energente preko robnih rezervi – dizel gorivo zaotklanjanje posledica a isto tako i za radove koji su neophodni da se obavljaju na poljoprivrednom zemljištu", objašnjava Nedimović.

Ističe da je na teritoriji opštine Kraljevo poplava izazvala najviše problema, zatim u Trstenik, Guči i Kniću.

"Ostale sredine jesu zahvaćene poplavama, ali tu imamo drugu vrstu problema. Ove četiri imaju najviše oštećenih objekata s obzirom na broj stanovnika koji žive na prostoru tih lokalnih samouprava", rekao je ministar.

Ističe da je najvažnije da se saniraju vodotokovi koji su napravili štetu.

"Moramo da uradimo bujične pregrade, moramo da uradimo retenzije, moramo da odredimo prostor na koji će ta voda privremeno da se zadrži kako se ne bi sjurila prema naseljenom mestu. postoji način na koji se to radi i to smo prošle godine i pokazali na Busuru u Petrovcu na Mlavi", navodi Ministar.

Dodaje da je u toku dezinfekcija na kojoj rade ljudi iz Zavoda za javno zdravlje i Uprave za veterinu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3550347/nedimovic-do-utorka-cemo-znati-sta-je-sve-osteceno.html

Pare iz pretpristupnih fondova EU za razvoj sela, namenjene za kupovinu traktora još nisu podeljene. Kako saznajemo, pristiglo je više zahteva nego što je sredstava, pa se sada razmatra kako da se preraspodeli novac koji je na raspolaganju. Poljoprivrednici su do 26. februara podnosili papire za odobravanje prava na podsticaje, a pristiglo je 393 zahteva. Za nabavku traktora namenjeno je 4,65 miliona evra.

- Dogovaramo se sa predstavnicima EU kako da prebacimo višak para sa nekih drugih pozicija kako bismo mogli da isplatimo sve zahteve za nabavku traktora - kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Ukoliko se to ne dogodi, napraviće se rang-lista i počeće raspodela. Do kraja godine će svakako biti završena.

Kada je reč o nabavci traktora za voćarsku proizvodnju, za šta je konkurs bio prošle godine, a subvencionisala je država, pristiglo je 2.700 zahteva, od kojih je 2.300 ispunjavalo sve uslove. Ostalo je da se isplate sredstva za još nekih stotinak traktora.

- U toku je obrada pristiglih zahteva - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju:

- Uprava za agrarna plaćanja ulaže napore da rešenja stignu do poljoprivrednika u što kraćem roku.

Za nabavku traktora i druge mehanizacije na raspolaganju je 8,3 miliona evra iz fondova EU i budžeta Srbije.

Iznosi podsticaja iz IPARD koje korisnik može da ostvari u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5.000 do milion evra.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:741119-AKCIJA-MINISTARSTVA-POLjOPRIVREDE-Za-traktore-393-zahteva

Pred početak nove poljoprivredne sezone, kada je u pitanju biljna proizvodnja, ali i posle jednog, slobodno možemo reći istorijskog događaja, konačnog otvaranja državne referentne laboratorije, razgovaramo sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede о merama agrarne politike i planovima za 2018. godinu. Ne možemo da započnemo priču, a da Vas ne upitam, kakva je realizacija budžeta bila u prethodnoj godini? Koliko novca je utrošeno i koliko poljoprivrednika je subvencionisano?

B. Nedimović: U 2017. godini, korisnicima subvencija isplaćeno je više od 26 milijardi dinara (26.174.731.201). Uprava za agrarna plaćanja izdala je 113.202 rešenja o odobravanju plaćanja. Ukoliko uračunamo i broj isplaćenih zahteva, koji se podnose preko Uprave za trezor, taj broj iznosi preko 560.000 rešenja. Najviše sredstava se utrošilo za meru podrške kvalitetnim priplodnim grlima, za koju je isplaćeno ukupno 5,9 milijardi dinara. Nakon ove mere, sledi mera premije za mleko, za koje je isplaćeno oko 4,78 milijardi dinara. Na trećem mestu su osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji, za koje je isplaćeno 2,9 milijardi dinara, a važno je pomenuti i mere regresa đubriva, za koje je isplaćeno 2,3 milijardi dinara i mera tova 2,2 milijardi dinara.

Kako teče isplata subvencija za 2017. godinu i kada očekujete da će sve mere biti isplaćene?

B. Nedimović: Preostala dugovanja se odnose na direktna plaćanja za podnete zahteve, koji su podneti do kraja januara, dok je manji deo za zahteve, koji su podneti u prethodnoj godini, a za koje je postupak bio u toku (dopune). Što se tiče obaveza za mere ruralnog razvoja, za iste je obezbeđen budžet i one će biti realizovane po usvajanju Uredbe o raspodeli podsticaja za 2018. godinu, koja se uskoro očekuje. Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike.

Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

B. Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike, i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina živo-ta se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe, i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje. Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva, čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Kako će država u 2018. godini podsticati stočarstvo? Da li se mogu očekivati promene u politici subvencija ove proizvodnje i na koji način?

B. Nedimović: Stočarstvo ćemo nastaviti da podstičemo na više načina: kroz mere direktnih plaćanja za kvalitetna priplodna grla i za utovljenje životinje, biće na raspolaganju i nacionalne mere ruralnog razvoja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kroz nabavku mašina i opreme, kao i kroz regresiranje dela premije za osiguranje domaćih životinja, a tu su i mere iz IPARD programa za proizvođače koji ispunjavaju uslove za korišćenje ovih sredstava.


Kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?


B. Nedimović: Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini. Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će
se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

B. Nedimović: U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. Ratarstvo je godinama bilo najviše posticano međutim, novca treba i za druge sektore.

Šta planirate u tom smislu da radite odnosno da li će biti promena?

B. Nedimović: Pravni okvir za kompletnu politiku podsticaja nalazi se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U skladu sa finansijskim sredstvima, koja su Ministarstvu dodeljena Zakonom o budžetu za 2018. godinu, Ministarstvo realizuje veliki broj mera kroz odgovarajuće mehanizme. Trenutno je u toku planiranje raspodele raspoloživih sredstava na odgovarajuće mere. Najveći broj mera koji je realizovan tokom prošle godine će se nastaviti i ove. Poljoprivredni proizvođači ne treba da brinu od krupnih zaokreta u agrarnoj politici, koja ostaje stabilna i konzistentna. IPARD fond je dostupan poljoprivrednicima u Srbiji.

Kakva su vaša očekivanja i šta ćete preduzeti tokom godine u smislu edukacija, i ko će u ime države pomoći poljoprivrednicima da se što bolje odazovu odnosno ostvare pravo na ovaj vid podsticaja? Kakvo je interesovanje i da li je neko već predao zahtev? Kada bi realno mogli da očekujemo prve povraćanje sredstva?

B. Nedimović: Republika Srbija je već uložila značajne napore i finansijska sredstva, kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje IPARD mera i ovaj vid podrške namenjen krajnjim korisnicima učinila dostupnim našim poljoprivrednim proizvođačima. Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme, kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada sredstva počnu da dolaze, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju. Sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu Ministarstva i Uprave, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, koje su sve prošle obuku Ministarstva poljoprivrede i spremne su da pomognu u pripremi konkursne dokumentacije. Što je najbitnije, lako su dostupne korisnicima i imaju dobro razvijenu mrežu poslovnica širom Srbije. U toku je ciklus obuka u sprovođenju IPARD programa koji sprovodimo u saradnji sa PSSS, Stalnom konferencijom gradova i opštna i regionalnim razvojnim agencijama. Obuke su namenjene jedinicama lokalne samouprave, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, poljoprivrednim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i konsultantskim kućama koje će pomagati korisnicima u pripremi i vođenju zahteva, kao i info dani namenjeni direktnim korisnicima i njihovim Udruženjima. Svaki podnosilac, ukoliko poseduje potrebna znanja i veštine, može samostalno da pripremi zahtev za odobravanje projekta, koji podnosi na IPARD II javni poziv. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, važno je da ima u vidu da je trošak konsultanta (konsultantske usluge za pripremu zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate) prihvatljiv opšti trošak IPARD programa, odnosno za isti se može ostvariti podsticaj. U opšte troškove spada i izrada poslovnog (biznis) plana. Takođe, u pregovorima smo sa bankama koje će kreditirati korisnike IPARD programa, kako bi postigli da poljoprivrednici, pod povoljnim uslovima, obezbeđuju sredstva za finansiranje investicija. Iskustva svih zemalja pokazuju da je apsorpcija sredstava u početku mala, dok sistem ne profunkcioniše na pravi način. Prve godine će ljudi sigurno biti malo rezervisani i više će korisnika biti iz gazdinstava koja imaju jasne investicione planove, razvijenu tehniku, tehnologiju, svu potrebnu dokumentaciju i znaju svoj biznis plan za narednih pet godina. To je za njih izuzetna prilika. Posećenost obuka koje organizujemo širom Srbije, broj mejlova i poziva pristiglih na adrese korisničke podrške Ministarstva i UAP, ukazuju na veliko interesovanje za IPARD podsticaje. Prvi konkursi u okviru sprovođenja IPARD -a već su raspisani. Kad se sprovede sva neophodna procedura, krenuće i prve isplate na namenske račune poljoprivrednika. Dakle, pristigle prijave se obrađuju, potom se rangiraju i nakon sprovođenja kontrole odobravaju se podsticaji. Nakon toga, korisnik treba da realizuje investiciju, preda zahtev za plaćanje i nakon ponovne kontrole pristupa se plaćanju.

Najveći broj poljoprivrednika su mala gazdinstva. Šta može da se učini da se što više njih unapredi i tržišno orijentiše?

B. Nedimović: Veliki broj srednjih i većih poljoprivrednih gazdinstava će moći da koriste sredstva IPARD programa, i samim tim će sredstva opredeljenja nacionalnim budžetom biti na raspolaganju za mala gazdinstava, te će znatno veći broj njih moći da ostvari podsticaje, i samim tim unapredi svoju konkurentnost, a samim tim i tržišnu poziciju.

Da li će ove godine biti urađeno nešto po pitanju regionalizacije proizvodnje, i da li će to imati uticaja na politiku subvencija?

B. Nedimović: Cilj Projekta o rejonizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji je definisanje voćarskih rejona u Srbiji, sa detaljnim opisom klimatskih, zemljišnih, topografskih i biotičkih karakteristika. Projekat podrazumeva i kreiranje liste voćnih vrsta i sorti, kao i preporuka, i rizika za njihovo gajenje na određenom području. Na osnovu izvršene rejonizacije, smanjiće se gubici prinosa usled lošeg odabira lokaliteta i nepovoljnih uslova sredine, i stvoriće se uslovi za povećanje prosečnog godišnjeg roda voća, povećanje rentabilnost i produktivnost proizvodnje voća, kao i intenziviranje i uvođenje novih tehnologija u proizvodnji i inoviranju sortimenta. Rejonizacijom voćarske proizvodnje, subvencijska sredstva Ministarstva poljoprivrede biće direktno, ciljano i namenski usmerena na onu proizvodnju voća, koje u određenom rejonu daje najbolje rezultate, odnosno postiže visoke i redovne prinose i visok kvalitet ploda kako bi srpsko voće bilo konkurentno na inostranom tržištu. To ne znači, da proizvođači neće moći da proizvode i druge voćne vrste koje u tom regionu nisu rejonirane, već da neće moći da ostvare subvencijska sredstva za njih. Implementacija ovog projekta se očekuje u
2020. godini.


Da li imate novih informacija u vezi saradnje sa Indijom, naročito u smislu izvoza našeg voća i oporavka IMT-a. Da li je potpisan fitosanitarni sporazum?

B. Nedimović: U 2017. godini je intezivirana institucionalna saradnja sa Republikom Indijom na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, o saradnji u oblasti poljoprivrede i srodnih sektora, potpisanog 2009. godine u Beogradu. Sporazumom je predviđeno uspostavljanje Zajedničke komisije, čije Prvo zasedanje je održano 15. novembra 2016. godine,
putem video konferencije. Dogovoreni su novi pravci saradnje između dve zemlje u oblasti poljoprivrede (intenzivnija saradnja veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemlje radi olakšavanja uslova za međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima; saradnja u oblasti proizvodnje semena sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih kultura, kao i u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala voćaka i vinove loze; razmena iskustava i know-how u oblasti semenarstva i ispitivanja biljnih sorti). Na upit indijske strane, Uprava za zaštitu bilja informisala je Ministarstvo poljoprivrede
i dobrobiti farmera Republike Indije o fitosanitarnim uslovima za uvoz plodova tropskog voća iz Indije u Srbiju, dok je na upit srpske strane, Republika Indija informisala Ministarstvo poljoprivrede o fitosanitarnim uslovima za uvoz svežeg, sušenog i smrznutog voća iz Republike Srbije u Republiku Indiju. U 2017. godini ostvaren je izvoz zamrznutog i sušenog voća (višnja, malina, kupina, jagoda, borovnica, ribizla, šljiva).


B. Nedimović: S obzirom da Republika Indija za određene vrste bilja i biljnih proizvoda ima sistem uvoznih dozvola, tj. odobravanja izvoza, u skladu sa interesovanjem domaćih izvoznika Uprava za zaštitu bilja je pripremila odgovor na Upitnik nadležne službe Republike Indije za sveže plodove jabuke, koji je prosleđen prošle godine. Sada se čeka odgovor indijske strane. Radi unapređenja bilateralne saradnje u fitosanitarnoj oblasti Uprava za zaštitu bilja je pripremila nacrt Sporazuma između Vlade Indije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koji je ušao u proceduru usaglašavanja i potpisivanja. Bezbednost hrane je svakodnevno prisutna tema u novinama, a stiče se utisak da ima dosta i spekulacija na tržištu i širenja netačnih i tendencioznih informacija.


Da li će Ministarstvo poljoprivrede raditi nešto u smislu zakona i podzakonskih akata, iz ove oblasti i šta?

B. Nedimović: Trenutno smo u finalnoj fazi izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, i očekujemo uskoro njegovo usvajanje. Novim izmenama Zakona, unaprediće se sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji, posebno u delu službenih kontrola koje će se vršiti planski i na osnovu analize rizika. U cilju daljeg unapređenja celokupnog sistema bezbednosti hrane, počela je sa radom i Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, a nakon završetka opremanja hemijske laboratorije u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne laboratorije, očekujemo i početak rada laboratorije za bezbednost hrane u celosti. Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata, koji će biti realizovani kroz ovaj projekat. Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018. godine, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto. Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE, realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva, u svim sektorima biljne proizvodnje.

 

AgroBiznis Februar 2018.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Mali i tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji od sledeće godine će moći da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je danas, 18. decembra 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, a koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Nedimović je poručio da danas počinje proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

               

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica 'Mitros' i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović. Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.
Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ukazao na značaj osnivanja garancijskih fondova za poljoprivredu, ali i za preduzetništvo u celini.

"U proseku od 10 startapova uspeju tri - ne postoji zemlja u kojoj svaki startap koji se pokrene uspeva. To je pokazatelj da je neophodna aktivna komunikacija države sa preduzetnicima", rekao je Nedimović na konferenciji o porodičnom preduzetništvu Srbije, BiH i Crne Gore na Jahorini, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske i Razvojne agencije Srbije.

Učesnici konferencije su se saglasili da je potrebno omogućiti povoljan poslovni ambijent - smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, posebno za početnike u prvim godina poslovanja na svim nivoima, od lokalnog do državnog, saopštilo je udruženje Centar za tranziciju i ljudska prava "Spektar". 

Takođe, da je potrebno da država uspostavi jasna pravila i jednak tretman svih učesnika na tržištu, kao i edukaciju na svim nivoima, zatim olakšati pristup povoljnim izvorima finansiranja od strane poslovnih i investicionih banaka, fondova, posebno kada su u pitanju krediti i državne subvencije. 

Neophodna su i nova rešenja i programi edukacija u obrazovnom sistemu kako bi se prevauzišao jedan od najvećih problema - nedostatak kvalitetnih kadrova. 

Pokrenuta je inicijativa Republike Srpske da se naredna regionalna konferencija o porodičnom preduzetništvu sledeće godine proširi većim brojem zemalja regiona. 

Učesnici su saglasni i da bi turizam i usluge trebalo da budu izvozna grana. 

Državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Nenad Ivanišević rekao je da Vlada Srbije stvara povoljno poslovno okruženje za privatan biznis. 

"Nastavićemo da stvaramo povoljno okruženje, da ostvarujemo napredak. Za preduzetništvo je svakako važno regionalno povezivanje - Srbija jeste regionalni lider i spremna je da se povezuje sa regionalnim privrednim društvima, ali i na nivou države", rekao je Ivanišević. 

Ministar trgovine i turizma Republike Srpske Predrag Gluhaković je rekao da druga Regionalna konferencija o porodičnom preduzetništvu Srbije, BiH i Crne Gore predstavlja odličan način i put za unapređenje poslovanja porodičnog preduzetništva. 

"Imamo želju da vidimo kako da damo još snažniji zamah razvoju porodičnog preduzetništva, sa akcentom na veće učešće žena i njihovo liderstvo. Naš cilj jeste i stvaranje svojevrsnog regionalnog klastera i poslovnog inkubatora za razvoj porodičnog preduzetništva", precizirao je Gluhaković. 

On je naglasio da Republika Srpska ima Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća do 2022. godine, da je otvorila niz mogućnosti za razvoj zanatskog preduzetništva posredstvom zanatsko-preduzetničke komore, kao i da je obezbedila podsticaje za zapošljavanje u porodičnom biznisu. 

Ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u Vladi Republike Srpske Zlatan Klokić smatra da su porodične firme operativnije i da se lakše odlučuju za nove poduhvate, ali da velika odgovornost leži na institucijama, gde one moraju da stvore povoljno poslovno okruženje i podršku firmama. 

"Kroz kontinuiranu edukaciju potrebno je da porodično preduzetništvo osigura kontinuitet koji prevazilazi prvu generaciju osnivača i obezbedi razvoj i zapošljavanje u firmi porodičnog biznisa", istakao je Klokić. 

Državni sekretar u ministarstvu održivog razvoja i turizma u Vladi Crne Gore Damir Davidović je istakao da su veoma važni finansijski podsticaji kada su u pitanju porodična preduzeća i da velike kompanije mogu da prežive kretanja i finansijske gubitke, mala i srednja preduzeća znatno manje. 

"Osim povoljnih izvora finansiranja, samim stvaranjem povoljnih uslova i stabilnosti pri razvijanje i održavanju biznisa, preduzetnik će biti ohrabren i motivisan da se upusti ili da ostane u preduzetničkim vodama", kazao je Davidović. 

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović rekao je da Srpska rezultatima, posebno u prošloj i ovoj godini, pokazuje da ostvaruje privredni rast, a da doprinos tome daje i privatno preduzetništvo, kako pojedinačni, tako i porodični biznis. 

"Porodično preduzetništo je veoma fleksibilno kada je riječ o ekonomiji, i mi sa stanovišta Vlade i drugih institucija Srpske nastojimo da podržimo, u skladu sa realnim mogućnostima, razvoj porodičnog biznisa stvaranjem povoljnih zakonskih uslova koji omogućavaju stranim investitorima i banakarima da budu podrška tim nastojanjima", istakao je Savanović.

Izvor: www.b92.net

Ministar je naveo da država čini sve da zaštiti domaćeg proizvođača i istakao da će u nailazećoj sezoni slava biti pojačane kontrole da bi na slavskim trpezama sve bilo zdravo i kvalitetno.

Šta nas novo očekuje kada je reč o sektoru koji vi vodite?

- Ono što je najvažnije jeste da će srpska poljoprivreda dogodine dobiti deset odsto više novca nego ove i da će on stići iz IPARD fonda. Prvi put ćemo povući 40 miliona evra evropskih para, koji će ići direktno u ruke poljoprivrednika, a ne u institucije.

Kako će ljudi moći da dođu do para?

- U decembru će biti prvi poziv za traktore i mehanizaciju, a u martu za izgradnju objekata za skladištenje prerađivačke industrije.

Bezbedna hrana na pijacama

- Uvodimo poseban pravilnik koji će važiti od sledeće godine i koji se odnosi na tradicionalne proizvođače i prerađivače mesa i mleka, da oni mogu svoju robu da iznose na lokalne pijace, a da zadovoljavaju bezbednosni aspket. Pomoći ćemo im i finansijski da mogu da nabavljaju opremu i da šire svoje prerađivačke kapacitete.

Na šta se ljudi najviše žele, koji su njihovi zahtevi?

- Ljudi se uglavnom žale na to da imaju manje prinose i da ne mogu da izvezu svoju robu zato što je ogroman uvoz. Uvek kažem da je poljoprivreda grana privrede, rizici uvek postoje i u svakoj drugoj delatnosti, pa tako i u poljoprivredi. Ne može država da bude garant svega u svakom trenutku. S druge strane, ako mi zabranimo da bilo ko uveze nešto u Srbiju, kako da očekujemo da bilo šta izvezemo.

Da li država može da zaštiti domaćeg proizvođača?

- Apsolutno, u pogledu kvaliteta. Na tome radimo, osnivamo laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka da sprečimo da uđe nešto što nije kvalitetno, laboratoriju za bezbednost hrane, koja će u martu sledeće godine početi sa radom. Na taj način želimo da zaštitimo srpske kupce, a na indirektan način i proizvođače.

Koliko je zdrava hrana koju jedemo?

- Imamo karantine za životinje i robu koja je poreklom od životinja, koju posebno tretiramo i posmatramo. Mi 30 dana posmatramo stoku u karantinu i ona ne može da uđe na tržište pre toga. To je potpuno liberalizovano u Evropi i nema tih karantina. Nama ti karantini pomažu da ukoliko postoje neke bolesti koje se mogu otkriti za tih trideset dana mi reagujemo i da takva stoka ne može da uđe u Srbiju.

U kojim su objektima građani sigurni da će kupiti nešto zdravo?

- Ako roba uđe na rafove, mi je odmah kontrolišemo. Bez obzira na to čiji su rafovi. Naravno da postoje oni koji uvek žele nešto da poture, ali pre ili kasnije, kao što je, na primer, bilo sa medom, mi ih pronađemo. Najrizičniji su proizvodi koji su životinjskog porekla, meso i mleko. Tu obraćamo posebnu pažnju.

Problem je prerada

Decenijama slušamo priče da Vojvodina može da hrani celu Evropu. Zašto onda danas ne može da hrani Srbiju, nego moramo da uvozimo?

- Nama je problem prerađivačka industrija. Nama je u tranziciji tu pukla stvar, mi to sada ponovo uspostavljamo. Suština je u toj dodatoj vrednosti kako bi se što više robe u primarnoj proizvodnji proizvelo i kako bi ona bila prerađena, a samim tim povećavate i cenu po kojoj seljaci i farmeri prodaju svoju robu.

Izvor: www.alo.rs

 

Nedimović najavljuje novi sistem protivgradne zaštite a i rešenja za mlade poljoprivrednike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3216-nedimovic-najavljuje-novi-sistem-protivgradne-zastite-a-i-resenja-za-mlade-poljoprivrednike

 

U narednim nedeljama ponudićemo koncept pomoći srpskoj poljoprivredi za otklanjanje posledica suše, a to će biti kroz materijalna davanja i preko poslovnih banaka, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On za "Novosti" dodaje da je mnogo važnije da se spreče ovakve situacije kroz sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, elektrifikaciju i osiguranje. - Jedan od rizika posle suše je i pojava aflatoksina, pa smo na vreme upozorili proizvođače - navodi Nedimović.


On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše a da kad je dobra godina niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet. Govoreći o početku izgradnje sistema za navodnjavanje, on kaže da će na prostoru Vojvodine biti 11 sistema, a ove godine počinje i izgradnja jednog velikog - u Šapcu i Bogatiću.


- Očekujemo da svake godine stavimo do 60.000 hektara pod taj sistem i da za šest godina imamo dobru površinu koja se navodnjava. Poljoprivrednici će moći da se priključe tako što će plaćati naknadu za vodu. A država daje i povraćaj kroz subvencije 50 odsto od uloženog novca za sisteme za navodnjavanje - kaže Nedimović.


Na pitanje šta su donele zakonske izmene koje se odnose na prodaju zemljišta, on kaže da "smo uspeli da popravimo većinu loših rešenja koje nam je doneo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju".


- Zahvaljujući zakonskim izmenama, stranci će moći da kupe samo dva hektara zemljišta i to tek za deset godina, jer će toliko morati da budu nastanjeni u Srbiji. Važno je i da država ima pravo prečeg kupca, pa će ko poželi da proda zemlju građanima drugih država, morati prvo da je ponudi Srbiji. Međutim, strance zasad odbija visoka cena jer je hektar najatraktivnijih oranica od 12.000 do 15.000 evra - navodi ministar.


- Još 2008. smo ŠP-om omogućili da strane kompanije imaju isti tretman kao i domaće, čime im je omogućeno da osnuju firme u Srbiji. A oni koji su ranije glasali za ŠP sada su protiv prodaje zemlje stranim kompanijama. Da smo blokirali tu prodaju, blokirali bismo pravni promet u tržišnom smislu, pa bi samo strane firme koje su već osnovale kompanije u Srbiji mogle da učestvuju u trgovini - kaže on.
Na pitanje koliko hektara je u vlasništvu stranih kompanija, Nedimović odgovara da se između 80.000 i 90.000 hektara nalazi u rukama različtih srpskih firmi čiji su osnivači kompanije iz drugih država.


- Većinom su iz evropskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata - navodi on.
Odgovarajući na pitanje kada se očekuje početak gradnje farmi koje su u vlasništvu nemačke kompanije Tenis, ministar kaže da su oni dobili zemlju u zakup.


- Zrenjanin i Kikinda su u proceduri i sledeći je Sečanj. Do kraja godine očekuje se početak gradnje, prvo u Zrenjaninu, a u 2018. i početak rada. Jedan od uslova za investiciju bila je gradnja novih objekata - navodi Nedimović.


Na pitanje hoće li Srbija menjati Zakon o GMO da bi ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, ministar kaže da to "da li će se dozvoliti promet GMO ili ne, zavisi od političke odluke hoće li Srbija u STO ili ne".


- Jedino je uspela Rusija da uđe u STO, a da ne dozvoli taj promet. Zasad se ništa ne radi po tom pitanju, osim što postoji Savet za bezbednost hrane koji se bavi analizom svih rizika - navodi Nedimović.


Izvor: Tanjug

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović i ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske, Ahmet Ešref Fakibaba, potpisali su danas, 22. avgusta 2017. godine u Beogradu Akcioni plan u oblasti poljoprivrede za 2017. i 2018. godinu.

Dokument je potpisan nakon bilateralnog sastanka Nedimovića i Fakibabe, organizovanog uoči otvaranja tursko-srpskog Agrobiznis Foruma, na kom učestvuje više od 150 predstavnika turskih poljoprivrednih firmi, ali i prodajnih lanaca kao mogućih otkupljivača srpskih proizvoda.

Ministar Nedimović je izjavio da je sa turskim kolegom razgovarao o izvozu junećeg mesa i rafinisanog i sirovog suncokretovog ulja iz Srbije.

Nedimović je preneo da je na sastanku bilo reči o tri teme – postojećem sporazumu o slobodnoj trgovini u oblasti poljoprivrede i mogućnosti povećanja spoljnotrgovinske razmene, investicijama u stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo i novom usaglašavanju kvota za različite poljoprivredne proizvode u korist obe strane.

Prema rečima Nedimovića, postoji jako dobar politički okvir između dve zemlje koji je stvoren između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana koji omogućava lakšu i efikasniju saradnju i u oblasti poljoprivrede.

Nedimović je naveo da su razlog za organizovanje tursko-srpskog Agrobiznis Foruma i investicije u prehrambenu industriju. 

„Srbija je otvorena za investicije iz Turske, jer su nam potrebna ulaganja i u prehrambenoj i u poljoprivrednoj industriji“, ukazao je ministar Nedimović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otvoriće Prvi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju, 16. septembra, i održati Tribinu o podršci države pčelarstvu Srbije.

Program otvaranja: 

10.30 Svečano otvaranje 

11.00 Javna tribina o podršci države pčelarstvu Srbije, sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem 

12.00 Stručna pčelarska predavanja 

Sajam će trajati jedan dan - od 9 do 19 sati. Sve posetioce očekuje prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj.

 

Izvor: spos.info

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30