– Proizvodnja šampinjona jedan je od najboljih projekata u poljoprivredi, gde na malom prostoru može da zarađuje mnogo ljudi – naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prilikom posete Bukovcu, kod Novog Sada.Zajedno s novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem, Nedimović je obišao proizvodnju Dušana Krivokuće i najavio podršku države za uzgoj gljiva.

– Dobro je što imamo priliku da pričamo i o našim problemima, ne samo o ratarstvu i povrtarstvu – rekao je proizvođač šampinjona Dušan Krivokuća. – Pravo da vam kažem, nisam do sada ni tražio podsticaje. Veoma je malo tih podsticaja što se tiče šampinjona, nadam se da će ih u budućnosti biti više. Bavim se tom proizvodnjom 21 godinu, vrlo je naporna, traži čoveka 300 odsto, radi se 365 dana u godini, bukvalno nemate godišnji, vremena za slave, prijatelje, svadbe. Zaboravite na to. Ako želite da se bavite ovim poslom, nemate vremena za privatni život i zato je mnogo mojih kolega, od 2000. godine jedno 80 odsto, odustalo od te proizvodnje. Od ove proizvodnje se može živeti pod uslovom da radite od 12 do 18 sati dnevno. Moje tržište je Novi Sad, grad koji ima gotovo 400.000 stanovnika. Mislim da u okolini ima nas četiri-pet koji snabdevamo to tržište i nema dovoljno šampinjona za njega.

– Činjenica je da ta vrsta proizvodnje nije karakteristična za Srbiju, odnosno, bila je, ali zbog loših tehnoloških procesa koje su pojedinci primenjivali, danas imamo deficit na srpskom tržištu – rekao je ministar Nedimović. – Mi dajemo novac za izgradnju i opremanje ovakvih objekata, dovoljno je samo da se registruje poljoprivredno gazdinstvo. Imali smo jedan tehnički problem u pravilnicima, gde je neko morao da ima zemlju, ali to nema veze jedno s drugim. To sad ispravljamo, plus što ćemo omogućiti ovim ljudima da se kreditno zadužuju i da im ne treba nikakvo sredstvo obezbeđenja, nego će država davati garanciju za njihove investicije. To su najbolji projekti, gde na malom prostoru može raditi mnogo ljudi i ostvarivati svoju egzistenciju.Ministar se osvrnuo i na razvoj vinarstva.

– Svaka platforma s koje možete da prodate srpsko vino, pogotovo s južnih padina Fruške gore, idealna je, bez obzira na to da li je reč o turizmu na reci ili o ruralnom turizmu – rekao je Nedimović. – Sad ćemo raspisati nove konkurse za smeštajne objekte, za restorane po selima, gde dajemo do 300.000 evra bespovratno. Sve što ima veze s turizmom idealna je platforma za hranu, a pokazalo se da nam je hrana – videlo se i tokom korone – jedan od najvažnijih brendova. Mi nemamo ni more, ni nafte, ni zlata, ali zato imamo da jedemo.

Govoreći o pandemiji, ministar je rekao da je poljoprivreda prošla najbolje od svih sektora u privredi. Naime, 99 odsto poljoprivredne proizvodnje nije imalo ni jedan jedini problem.

– Bila su, doduše, pogođena tri sektora: proizvodnja ranog povrća, i tu smo intervenisali finansijski. To vam je najviše prostor oko Leskovca i Žitorađe, gde ima dosta plasteničke proizvodnje, kao i u Mačvi. Jedan je bio vezan za turizam, zato što nisu radili hoteli i restorani pa su loše prolazili proizvođači kajmaka i sireva i tu smo dali novac. Treći sektor su oni koji se bave pčelarstvom – njih nismo smeli da pustimo na ulicu jer bismo onda imali drugu vrstu problema, sa zdravljem. I tu smo finansijski intervenisali. U ratarstvu nismo imali problema, mogao si da odeš na njivu kad hoćeš, da se vratiš kad hoćeš. Odradili smo setvu maltene brže nego ijedne godine pre – rekao je Nedimović.– Što se tiče Bačke, Srema i južnog Banata, mislim da će žetva pšenice proći veoma dobro – izjavio je ministar Branislav Nedimović. – Imali smo dosta padavina, samo da ih sada ne bude previše. U srednjem Banatu nije bilo toliko kiše, ali je bilo dovoljno. Imali smo problem onih dana u aprilu kada se osećao nedostatak vlage, ali pšenica se izvukla i ja očekujem i dobar prinos i dobar kvalitet. Cenu opredeljuje mnogo faktora, ali ima jedna stvar koja je za nas odlična: Rusija je zabranila izvoz pšenice, a Rusi su najveći izvoznici pšenice na svetu. Nemojte zaboraviti da mi proizvedemo triput više nego što pojedemo i mi sve to izvozimo. Ako oni ne daju, neko će tražiti tu pšenicu. Ako je tražnja veća, cena će biti veća. Teško je sada pričati o tome jer ne znamo u kojem trenutku će Rusi ponovo pustiti izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzava-ce-pomoci-uzgoj-sampinona-razvoj-turizma-05-06-2020

O problemima, ali i o novinama koje se pripremaju u agraru, danas je sa poljoprivrednicima razgovarao ministar Branislav Nedimović. On je posetio Pančevo, tačnije poljoprivredno gazdinstvo Vladimira Lazarova u Omoljici i gazdinstvo porodice Telbis u Ivanovu.

Subvencije i cene poljoprivrednih proizvoda to je ono što je najviše interesovalo poljoprivrednike ali ima i drugih problema koji ih muče."Uvešćemo instituciju profesionalnog poljoprivrednog proizvođača koji će imati veća prava sa druge strane i biti obveznik penzijskog i invalidskog osiguranja jer ćemo i to da reformišemo. Ljudi pitaju za cene, navikli smo da 50 godina država garantuje za sve a ja mogu slobodno da kažem da će cena suncokreta biti jako dobra u 2020.godini i u razgovoru sa prerađivačima neće ići ispod 35 dinara plus pdv i mislim da su to dobre vesti", rekao je Branislav Nedimović.

Ministar je rekao da je za razvoj poljoprivrede važna nabavka nove mehanizacije, komasacija i sistemi za navodnjavanje i to će biti kada je poljoprivreda u pitanju u programu "Srbija 20-25" koji obuhvata sve investicione i strateške projekte planirane za narednih nekoliko godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/poljoprivrednike-interesuju-subvencije_1078692.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović formirao je radnu grupu koja će kroz komasaciju zasnovanu na digitalizaciji, kao jednoj od najvažnijih mera ruralnog razvoja, poboljšati uslove života i rada na selu i tako sprečavati odlazak stanovništva iz ruralnih područja, saopštilo je danas ministarstvo.
Radnu grupu sačinjavaju predstavnici Uprave za poljprivredno zemljšte i Republičkog geodetskog zavoda, a ima zadatak da izradi novi zakon o komasaciji, koji će omogućiti efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća obim poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje poljoprivrednim i šumskim zemljištem kao ograničenim dobrima od opšteg interesa.Novi zakon će implementacijom digitalnih radnih procesa, novih IT rešenja, procedura koje se oslanjaju na najnoviju tehnologiju i principe efikasnosti i transparentnosti potpuno napustiti tradicionalne koncepte i omogućiti značajno ubrzanje postupka u vremenske okvire kakvi se moraju očekivati od najboljih administracija 21. veka.

Takođe, novi zakon treba da uredi imovinsko-pravne odnose, unapredi zaštitu prirode i životne sredine, kao i da omogući uređenje građevinskog područja u ruralnim oblastima.

Komasacija na način kako ministarstvo vidi da treba da bude uređena, omogućava bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima, od izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, mreže atarskih i lokalnih puteva, uređenje vodotokova i drugo, pa sve do rešavanja problema i potreba konkretnih seoskih zajednica kao što su podizanje poljo-zaštitinih pojaseva, proširenje groblja, elektrifikacije polja, vodosnabdevanja...

Zakonom će tradicionalni koncept komasacije, koji je u skladu sa vremenom kada je nastao pre nekoliko decenija dizajniran tako da odgovara analognom načinu rada i metodama koje koriste tehnologiju iz sredine 20. veka, zameniti novim pristupom koji koristi najnovije tehnologije i implementira principe digitalizacije, efikasnosti, transparentnosti i kontinuiranog praćenja i izveštavanja.

Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi i koristiti sve moguće resurse za digitalnu razmenu podataka iz svih raspoloživih izvora i između svih institucija koje učestvuju u procesu komasacije kako bi se cela procedura učinila bržom i efikasnijom.

Najveći izazovi sa kojima se susreće sprovođenje komasacije u sada važećem zakonodavnom okviru su svakako nedostatak stručnog kadra koji sprovodi sam postupak komasacije, što sa sobom povlači dugotrajne i pravno manjkave postupke i nemogućnost efikasnog planiranja finansiranja komasacija i utroška sredstava na državnom nivou.

Iz tog razloga, novi koncept podrazumeva centralizaciju sprovođenja postupaka komasacije kroz Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali na takav način da to ne umanjuje ni ulogu ni značaj lokalne samouprave u procesu.

Već na način kojim se pruža podrška lokalnoj samoupravi od kojih mnoge imaju zavidne prirodne resurse, ali zbog različitih okolnosti, imaju manjak finansijskih sredstava stručnog kadra za sprovođenje komasacije koja po svojoj prirodi predstavlja jedan od najsloženijih pravnih, geodetsko-tehničkih i administrativnih postupaka koje jedna zemlja sprovodi.

Na ovaj način će se, kroz centralno telo koje ima glavni zadatak da sprovodi i finansira procese komasacije na teritoriji Srbije, omogućiti da lokalne samouprave za procese komasacije dobiju stručne kadrove koji imaju iskustvo u sprovođenju procedura komasacije.

Tako će se značajno poboljšati efikasnost tih procedura i, što je možda i najvažnije, omogućiti transfer znanja sprovođenja komasacije, što prema sadašnjem zakonu nije slučaj.

Centralizacija sprovođenja procedura, uz korišćenje modernih geografsko-informacionih sistema, će omogući i znatno lakše praćenje sprovođenja procedura komasacije i na lokalnom i na državnom nivou, što će doprineti boljem planiranju finansiranja i efikasnijem korišćenju resursa odvojenih za potrebe sprovođenja procesa komasacije.

Korišćenjem novih tehnologija, informacionih sistema i geoprostornih portala (poput portala Geosrbija.rs) omogućiće se brz i transparentan pristup podacima u postupku komasacije svim učesnicima u postupku.

Uz pomoć ovih tehnologija planirano je i uvođenje elektronskog izlaganja na javni uvid i to na način koji će omogućiti svim vlasnicima zemljišta na teritoriji na kojoj se sprovodi komasacija da učestvuju u javnom uvidu i da izlože svoje komentare i primedbe bez potrebe da se fizički pojavljuju i bez obzira na to gde se nalazili, što će, umnogome, doprineti efikasnosti i brzini sprovođenja komasacije uz povećanje transparentnosti celog procesa.

Kroz uvođenje elektronskog poslovanja i digitalizaciju postupaka korišćenjem novih IT rešenja omogućiće se efikasno praćenje i nadzor svih koraka i postupaka svih komasacija na teritorijiSrbije u realnom vremenu i generisanje izveštaja za sve nivoe lokalne i državne uprave što će poboljšati efikasnost upravljanja procesima i planiranja korišćenja raspoloživih resursa na optimalan način.

Efikasan nadzor nad procesom komasacije će dosta smanjiti vreme trajanja samog procesa komasacije kroz otkrivanje i otklanjanje nedostataka u proceduri u hodu i kroz podizanje kvaliteta izlaznog proizvoda za javni uvid, što će dovesti do smanjenog broja primedbi vlasnika zeml?išta, a i sam proces će učniti jeftinijim.

RGZ, kao jedna od vodećih institucija u digitalizaciji poslovnih procesa u Srbiji, pružiće punu podršku implementaciji ovog zakona kroz profesionalnu i IKT podršku Ministarstvu poljoprivrede.

Korišćenjem platformi poput geoportala Geosrbija.rs i elektronskog šaltera RGZ će omogućiti znatno efikasniju komunikaciju među telima zaduženim za sprovođenje i nadzor procesa komasacije, kao i omogućavanje dostupnosti svih informacija od javnog značaja svim vlasnicima zemljišta i drugim učesnicima u postupku komasacije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalnom-komasacijom-do-boljih-uslova-zivota-na-selu_1075082.html

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstrva Srbije Branislav Nedimović rekao je danas da je u Srbiji osigurano 12 odsto obradivih površina, dok je broj osiguranika, vlasnika stočnog fonda znatno smanjen.On je, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom završetka trećih Srpskih dana osiguranja u Aranđelovcu, istakao da je „potrebna edukacija“, uputivši apel svim učesnicuma skupa da poljoprivrednicima prenesu šta sve imaju na raspolaganju.

„U Srbiji je veoma nizak procenat osiguranih domaćinstava, od tri do pet odsto kad su u pitanju zajedno registrovana i neregistrovana domaćinstva, a cilj osiguravača je da se u narednom periodu to poveća na više od 30 odsto“, navodi se u saopštenju organizatora skupa.

Generalni sekretar Udružena osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović, istakao je da su „te brojke i dalje mnogo niže od procenta osiguranja u poljoprivredi u okruženju, kao i da postoji ideja da se subvencije u poljoprivredi vežu za obaveznost polise“.

„Pokušaćemo da zajedno sa državom dogovorimo obavezno osiguranje imovine ili da damo određene povoljnosti polisa u osiguranju imovine i na taj način da obezbedimo sigurnost naših građana i da rasteretimo budžet zbog eventualnih budućih katastrofalnih nepogoda“, objasnio je Jovanović.

Član Upravnog odbora UOS, Zoran Blagojević kazao je da je „pred industrijom osiguranja period u kojem će ona morati da se suoči sa velikim izazovima u vezi sa usklađivanjem poslovanja sa regulativama“.

„Kompletan model poslovanja pretrpeće izmenu i zbog potreba za digitalizacijom, a ono što dodatno moramo da uradimo je da postavimo klijenta u fokus, jer sve ovo što radimo radimo zbog njih“, rekao je Blagojević.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-u-srbiji-osigurano-svega-12-odsto-obradivih-povrsina/

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa delegacijom Višenacionalne zakonodavne skupštine Bolivije.Prilikom posete razgovarano je o bilateralnoj saradnji u oblasti poljoprivrede između dve zemlje.

Predstavnici Bolivije pokazali su interesovanje za uvoz i proizvodnju semenskog materijala, u prvom redu kukuruza, ali i za angažovanje srpskih stručnjaka iz oblasti agrara.

Na sastanku je obostrano potvrđena opredeljenost za dalje jačanje i unapređenje dobrih i tradicionalno prijateljskih odnosa.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=11&dd=27&nav_id=1474724

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će sporazumi sa Indijom i Egiptom omogućiti izvoz voća, povrća i žitarica u te zemlje ali i otvoriti jedna od najvećih svetskih tržišta za proizvođače iz Srbije.

Sumirajući rezultate posete indijskog potpredsednika Venkaja Naidua Beogradu, ministar je rekao da je potpisani sporazum sa Indijom iz oblasti poljoprivrede a preduslov je za bolju trgovinsku razmenu sa tom zemljom.

On je kazao da bi uskoro srpski proizvodi mogli da se nadju i na egipatskom tržištu i to pre svega pšenica.

"Mi pšenicu u Egipat nismo izvozili od 1992. godine i raspada Jugoslavije. Očekujem da izvoz krene već u oktobru, čim se njihovi stručnjaci uvere u kvalitet skladištenja. Poljoprivreda zavisi od tržišta, ako ga nemate i dobru cenu za vaš proizvod onda vam ništa ne vredi", rekao je Nedimović.

Kako je naveo, ovogodišnji rod pšenice je dobar, skladišteno je više nego lane i dvostruko više od domaćih potreba. Međutim, pojedina udruženja traže da se odobri uvoz zbog, kako kažu, lošijeg kvaliteta.

 "Imali smo dobar rod i najveću površinu zasejanu do sada. Zbog obimnih kiša u julu imali smo slabiji kvalitet zrna u 25 do 30 procenata. Međutim, ostalo je dobrog kvaliteta", naglasio je ministar Nedimović.

IZVOR: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3120661/nedimovic-uskoro-izvoz-voca-povrca-i-zitarica-u-indiju-i-egipat

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31