Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je da je premašen plan ovogodišnje proljećne sjetve i da je zadovoljan reagovanjem poljoprivrednih proizvođača, ali i lokalnih zajednica, koje su se pridružile aktivnostima resornog ministarstva na njenom omasovljavanjuPašalić je istakao da je prioritet resornog ministarstva početkom izbijanja pandemije virusa korona u Republici Srpskoj bio da se omasovi proljetna sjetva.

"Preduzeli smo nekoliko mjera koje su bile usmjerene na veći obim sjetve. To su mjere koje su vezane za sjetvene pakete, kao i mjere koje su omogućavale da u sistem podsticaja uđe još oko 5.300 gazdinstava koja su imala određena dugovanja od prije 20 godina", rekao je Pašalić večeras za ATV.

Pašalić je naveo da oni nisu amnestirani od tih dugovanja, već da je odlučeno da im se omogući pristup podsticaju kako bi imali masovniju sjetvu.

"Uspjeli smo da obezbijedimo da se na neki način prolongiraju obaveze plaćanja koncesione naknade, obaveze za zakup poljoprivrednog zemljišta, te da za 14.200 poljoprivrednih proizvođača obezbijedimo regresirano dizel-gorivo", istakao je Pašalić.

On je rekao da je premašen obim ovogodišnjeg plana proljetne sjetve, ističući da je zasijano više od 3.000 hektara kukuruza nego što je planirano, te da je zasađeno više povrtarskih kultura.

"U kriznim situacijama dobro je imati dovoljne količine hrane za domaću populaciju i vjerujem da smo na putu da to i postignemo", istakao je Pašalić.

On je rekao da Vlada Republike Srpske u cjelini ima osjećaj za poljoprivrednu proizvodnju, te da se podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju isplaćuju redovno i da nema kašnjenja.

Pašalić je rekao da su nove mjere finansirane sa dodatna tri miliona KM, te da je agrarni budžet ostao na nivou od 75 miliona KM, na kojem je i usvojen.On je rekao da poljoprivreda u Republici Srpskoj nije ugrožena u ovom trenutku u odnosu na 2014. godinu kada je bila slična situacija sa poplavama, koja je predstavljala direktan atak na poljoprivrednu proizvodnju.

Pašalić je potvrdio da postoje poteškoće kada je riječ o izvozu mesa iz Republike Srpske, dodajući da ohrabruje najava da bi početkom juna mogao biti omogućen izvoz junećeg mesa u Tursku.

"Republika Srpska je veliki izvoznik namještaja i imala je godišnji suficit veći od 550 miliona KM. Sada postoje problemi da tržište u Italiji i Francuskoj ne može da prihvati te proizvode", istakao je Pašalić i dodao da se očekuje da će se u maju i početkom juna ući u period stabilizacije.

On je rekao da Republika Srpska nije imala problema u pogledu uvoza osnovnih životnih namirnica.

Pašalić je rekao da je resorno ministarstvo isplatilo 17 miliona KM poljoprivrednih podsticaja u ovoj godini, ističući da će u projekte vodoprivrede u ovoj godini biti investirano više od 50 miliona KM, dok je 2,5 miliona KM uloženo u prehrambenu industriju.

"U poljoprivredi najveći izazov će biti da organizujemo otkup poljoprivrednih proizvoda jer smo imali masovnu sjetvu i moramo imati adekvatno zbrinjavanje tih proizvoda", pojasnio je Pašalić.

On je rekao da Republika Srpska može da proizvede dovoljno svježeg mlijeka i da izveze 25 odsto.

Pašalić je rekao da će se ove godine raditi dodatne kontrole domaćih proizvoda, a posebno proizvoda iz uvoza na prisustvo hemijskih materija u voću i povrću.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Pasalic-Poljoprivrednici-i-lokalne-zajednice-doprinijeli-omasovljenju-sjetve/598504

Doktor Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske ne krije da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa srpskim kolegom
Branislavom Nedimovićem. Kako kaže, za poslednjih godinu dana razgovarali su bar desetak puta, razmenjuju iskustva i zajednički rade na boljem položaju poljoprivrednika u Srbiji i RS.
- Izgradnja protivgradnih stanica na području Republike Srpske južno od Zvornika je veoma važan zajednički projekat. U planu je postavljanje oko tridesetak stanica, mi ćemo sa naše strane da ih održavamo, a Srbija će obezbediti sredstva. Na taj način moći ćemo da štitimo Podrinje od grada koji je poslednjih pet godina napravio dosta štete na tom području – kaže ministar Pašalić. On ne krije da se sa srpskim kolegom posavetuje kada treba da donese neki pravilnik ili zakon, jer su iskustva iz Srbije dragocena.
Srpski pelcer zadruga
- Razgovarao sam i sa ministrom Milanom Krkobabićem, jer želim da srpski model zadruga zaživi i kod nas. Sam proizvođač, posebno sa malim posedima kakvih je najviše, je nevidljiv na tržištu. Jedini način da opstane i plasira svoju robu je da se udruži sa drugima. Šta da vam kažem, prosečna površina poseda u Republici Srpskoj je oko 3,5 hektara podeljena na sedam parcela. Osim novog zakona o zadruga, koji planiramo da donesemo, radimo na projektu uspostavljanja klastera u različitim segmentima, gde povezujemo prerađivače sa primarnim proizvođačima. Ipak, za sve nas je najvažnije da poljoprivredna proizvodnja u RS beleži konstantan rast u gotovo svim sektorima.
Subvencije kojima država pomaže poljoprivrednike najvažnije je pitanje za domaćine, pa je Vlada RS ove godine za podsticaje izdvojila 75 miliona konvertibilnih maraka, odnosno 4 miliona više nego lane.
- Nije to rast koji smo priželjkivali, ali prati rast budžeta RS i povećava se iz godine u godinu. Što se tiče dinamike isplate nikada nije bila bolja. Naši mlekari oko prvog u mesecu dobiju premije za mleko na račun. Ne trpe ni drugi sektori, sada lagano završavamo isplate subvencija za 2019. godinu, a od marta počinje plaćanje za tekuću 2020. godinu – kazao je ministar Pašalić i istakao:
- Poljoprivrednici razumeju da ne možemo u potpunosti da ispoštujemo sve njihove zahteve. Izračunali smo da bi nam trebalo 200 miliona konvertibilnih maraka za sve ono što se od nas traži, a mi na raspolaganju imamo samo 75 miliona. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sredstva s kojima raspolažemo rasporedimo na najpošteniji način i da napravimo balans između različitih mera. Pri tome uvek vodimo računa da našim merama ne ugrozimo tržišta u okruženju, posebno ono u Srbiji.
Prvi čovek agrara RS kaže da se o svemu sa poljoprivrednicima dogovaraju kao ravnopravni partneri, jer je dobronameran i fer odnos dobar temelj za saradnju.
- Verujte mi, kada ljudima objasnimo zašto nešto ne može, oni to i razumeju.

Subvencije za voćare, ratare, stočare

Republika Srpska ima raznoliku poljoprivrednu proizvodnju. S posebnom pažnjom se vodi računa o proizvođačima mleka koji imaju najbolje premije u odnosu na druge države u okruženju.
- Naša premija za mleko je 25 feniga po litri, što je ubedljivo najveća premija u okruženju. Osim toga, uzgajivači muznih krava imaju na raspolaganju i podsticaje za nabavku junica, za regresirani dizel, izmužišta, zapravo za kompletnu mehanizaciju koja im je potrebna, kao i za kapitalne investicije kao što je izgradnja objekta. Država vraća 30 odsto uloženih sredstava, odnosno 40 procenata ukoliko je u pitanju mladi poljoprivrednik ispod 40 godina ili žena – otkriva ministar i dodaje da subvencije daju i u sektoru proizvodnju mesa kroz grlo i nabavku priplodnog materijala, podršku za biljnu proizvodnju… Sume sumaru svaki sektor ima na raspolaganju desetak mera podsticaja za poljoprivrednike.
- Kada je u pitanju voće i povrće sve zavisi od vrste proizvoda. Nisu iste premije za kilogram malina ili jabuka. Recimo, za rod maline iz 2018. isplaćeno 15 evrocenti a 2019. godine 10 evrocenti po kilogramu. Mi pratimo cenu maline i u skladu sa tim dajemo premije kako bismo pomogli onima čija cena proizvoda je pala na tržištu. Za jabuke, recimo, isplaćujemo 6 feniga po kilogramu za svežu, konzumnu jabuku i 3 feninga za industrijsku. Prošle godine imali smo problem sa cenom lubenice, pa smo tu malo povećali premiju i na taj način  kompezovali oscilacije u ceni na tržištu. Slično je i sa povrtarskim kulturama.
Kada je u pitanju izvoz, ministar Pašalić s ponosom ističe da raste izvoz mleka, pilećeg mesa, voća i povrća.
- Imamo šanse da malinu plasiramo u Evropsku uniju, mleko, jabuke i neke sorte krušaka na rusko tržište, dok smo u Liban izvezli živu junad. Trudimo se da imamo, što se kaže, 3 K - količinu, kvalitet i kontinuitet.
Zaobišla ih afrička kuga svinja
I dok je Srbija prošle godine imala problem sa afričkom kugom svinja, ova bolest je zaobišla Republiku Srpsku koja je značajan proizvođač svinja.
- Kombinovali smo više mera - monitoring populacije divljih svinja i podizanje zdravstveno - sanitarnih uslova na farmama gde se uzgajaju domaće svinje. Kada se pojavila afrička kuga svinja u Bugarskoj izdao sam naredbu Lovačkim udruženjima (imamo 99 lovišta u RS) posebno onima koji gravitiraju ka Srbiji, da prilikom odstrela divljih svinja nose uzorke u laboratoriju na analizu. Kada su u pitanju domaće svinje podigli smo sanitarno – higijenske mere, ograničili kretanje na farmama, kontrolisali ulazak vozila. Sve je to dalo rezultate. Afričku kugu je nemoguće zaustaviti, ali je moguće usporiti njen prodor. Prateći odluku ministarstva poljoprivrede Srbije i mi smo ukinuli vakcinaciju protiv klasične kuge svinja, jer time obezbeđujemo da naši proizvođači mogu da
prodaju svinjsko mese i na druga tržišta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31