Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

Nemački kralj mesa Klemens Tenis dobio je zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u narednih 30 godina, saznaje “Blic”.

Ovakvu odluku donela je nadležna komisija, a uskoro bi trebalo i Skupština grada da je verifikuje. Doduše, to je samo jedan od pet zahteva poznatog nemačkog investitora, koliko ih je podneo, kako bi došao do 10.000 hektara srpskog obradivog zemljišta koje mu je potrebno da bi uzgajao svinje i klaničnu industriju, za šta je planirao da uloži 300 miliona evra. Zakup prvih hektara su znak su da su ova ulaganja izvesna, odnosno da nije odustao od investicije u Srbiji, a ukoliko mu se bude odobrilo sve što je tražio, izvesno je da će ući u top pet srpskih zemljoposednika. Ono što je takođe izvesno to je da će Tenis u ataru grada Zrenjanina, na dodeljenih 2.420 hektara, udariti i kamen temeljac za svoju prvu farmu svinja u Srbiji.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ovom odlukom otvaraju vrata za veliku investiciju u Srbiji, koja bi narednih godina postala značajan uzgajivač i prerađivač svinjskog mesa u Evropi.

- Zrenjanin je prva lokacija koja je odobrena Tenisu. To je vrlo značajno jer je Tenis planirao da upravo tamo i postavi kamen temeljac za izgradnju prve dve farme u Srbiji. On je zbog dobre infrastrukture, kvaliteta zemljišta, ali i kadra koji bi mogao da odgovori njegovim standardima, targetirao Zrenjanin i okolinu kao mesto za početak svog biznisa. Za tu lokaciju je definisao i okvire biznis plana na osnovu kojih mu je Komisija za zakup zemljišta dala u najam državno zemljište - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je izvesno da će narednih dana i preostale četiri lokalne samouprave, gde je aplicirao, doneti odluku o zakupu državnog zemljišta.

- Mislim da je gotovo izvesno da će sledeće nedelje to uraditi i Kikinda jer je i tamo sve u završnoj fazi da se Tenisu odobri zakup u narednih 30 godina oko 3.000 hektara obradivog zemljišta. Sve u svemu, izvesno je da će Tenisu biti na lokalu rešeni uskoro svi zahtevi, pa je logično da se do kraja godine konkretizuju uslovi i dinamika prve faze ulaganja u Srbiju koja podrazumeva tov i preradu oko 700.000 svinja. Narednih godina trebalo bi da se dođe i do sume od četiri miliona. Ipak, odluke lokalaca treba da prođu i kroz ruke Republičke komisije za zakup, na čijem je čelu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović - kaže naš izvor.

Izvor: www.blic.rs

U Kladovu već dve godine niko ne kontroliše životinje. Meso sumljivog porekla završava na trpezama širom Srbije.

Za grla koja nisu umatičena lako se dobijaju papiri, a najteže je stočarima koji su prinuđeni da zavise od ucene nakupaca. Zbog cele ove situacije, za samo dve godine prepolovljen je stočni fond.

Sa odlaskom poslednjeg veterinara, otišla je i nada da će se broj grla na teritoriji Kladova povećavati. Ona starija grla koja su uspela da dobiju legalno papire, već su prodata. Nova se ne kupuju, a od onog broja koji se nekada čuvao u Kladovskim selima, ni traga.

Ali nije samo subvencija nedostupna, stočari sa ovih terena zbog nedostaka papira ne mogu normalno da trguju. U kvlaitet mese niko nije sigurna, i niko iz njega ne stoji. Odnosno zvanično se ne zna kakvo se meso iz ovih krajeva šalje širom naše zemlje. Stočari su prinuđeni da posluju na crno i da trpe ucene nakupaca.

Samo naš sagovornik je u periodu od dve godine otkupio preko 50 teladi koji nisu imali papire. I oni su završili u svim krajevima naše zemlje a da niko za njih nije izdao papire o zdravstvenoj ispravnosti.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je za N1 da, posle nedavnog vraćanja skoro 14 tona junetine iz Rusije, izvoz mesa u tu zemlju je 24. maja dozvoljen i „potpuno otvoren“.

Tone mesa koje su vraćene u Srbiju su posledica, kako je objasnio, greške koju je napravio izvoznik.

Kako je naveo, pojedinačnih problema sa Rusijom je bilo prethodnih godina, ali Srbija radi na popravljanju kvaliteta.

„Svaka kompanija odgovara od trenutka otpreme iz Srbije, do mesta isporuke, i roba izađe bezbedno“, kazao je on i dodao da je zbog dugog puta moguće „svašta da se desi“.

„Sve je usaglašeno sa Rusijom, i za prvih pet meseci 2017. izvoz je povećan“, dodao je Nedimović.

Nedimović je rekao, povodom dolaska kompanije Tenis u Srbiju, da će se za desetak dana znati da li će tom proizvođaču mesa biti odobren zakup zemljišta na pet lokacija u zemlji.

Govoreći o dolasku kompanije za preradu mesa „Tenis“, Nedimović je rekao da je taj nemački proizvođač aplicirao na javni poziv za zakup zemljišta na 30 godina, čija je analiza u toku, a da će za deset dana biti poznati njeni rezultati.

Tenis je, dodao je, podneo pet zahteva, za preko deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava. Lokacije koje su im posebno interesante su Kikinda i Zrenjanin, rekao je ministar.

„Tenis je kompanja koja ima na raspolaganju tržište od šest hiljada kilometara, a dolazi u Srbiju i donosi tehnnologiju i genetiku. Mi nemamo dovoljnu količinu prasadi na Srbiji, sa njihovom tehnologijom imaćemo dovoljno materijala, i razvijati klaničnu industiju“, kazao je Nedimović gostujući u Pressingu.

Nedimović je rekao da je prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu neće biti dozvoljena potpuna liberalizacija prodaje zemljišta i da će za strance biti zaustavljena.

On je najavio da će se zakon o poljoprivrednom zemljištu menjati jer Srbija nije imala isti status kako i druge zemlje koje su pregovarale.

„Jedini smo pristali na liberalizaciju, ali nismo bile spremni, restitucija nije gotova, i kako onda da liberalizujemo.. napraviće prelazni period dok ne budemo sigurni i na drugačiji način rešavamo to. Izmenićemo zakon i nećemo pustiti potupnu liberalizaciju zemljišta“, rekao je ministar.

Izvor: www.naslovi.net

Ministarstva poljoprivrede u Albaniji i Hrvatskoj su pre tri dana naložila povlačenje pilećeg smrznutog filea iz Brazila, jer su rezultati njihovih kontrola pokazali da to meso ima salmonelu koja je opasna po zdravlje.

Poslednja pošiljka piletine iz Brazila u Crnu Goru ušla je pre 20 dana i to se meso koristi u restoranima brze hrane, proizvodnji prerađevina od mesa, a u manjem obimu i u maloprodaji, kazala je veterinarska inspektorka Mirjana Drašković.

Drašković je naglasila kako ona od novembra prošle godine upozorava na opasnost uvoza tog mesa iz Brazila.

Kako je rekla, bez obzira na to, pre dvadesetak dana u Luku Bar stiglo je čak devet kontejnera sa, tvrdi ona, opasnim mesom iz te zemlje.

„Toliko sam se borila da se to meso ne uvozi, ali sve je bilo uzalud. To meso se nalazi na našem tržištu, a u sezoni će ga biti još, jer Uprava za bezbednost hrane daje dozvolu da to meso uđe u zemlju i ja ne mogu uraditi ništa da to promenim“, pojasnila je Drašković za Pobjedu.

Kako je kazala, države u regionu pooštrile su kontrolu, ali ne i Crna Gora.

Drašković je, kako je navela, očekivala da će nakon „brazilske afere“ crnogorska Uprava za bezbednost hrane zabraniti uvoz mesa iz te zemlje.

„U Albaniji i drugim zemljama verovatno se ulaže u jačanje laboratorija, a propisi se usaglašavaju sa evropskim standardima“, rekla je ona.

Kako je navela, salmonela je opasna, jer može da izazove trovanje kod čoveka.

Izvor: www.naslovi.net

To ipak nećemo saznati brzo jer je za oporavak te grane poljoprivrede neophodan dug period. Mnogo više zalaganja i nadasve značajniji budžet, tvrde agrarni analitičari. Ono što zabrinjava jeste činjenica da nam je stočni fond na nivou od pre sedam decenija.

Činjenicu da Kina otvaranjem svog tržišta stvara preduslove za veće investiranje u srpsko stočarstvo, poljoprivrednici pozdravljaju.

"Potražnja za jagnjećim mesom je sve veća. Osećam to na svojoj koži po pozivima klaničara i mesnih industrija koje nas zovu iz dana u dan", pojašnjava Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga.

Prva klanica je dobila dozvolu za izvoz, a do kraja juna dobiće ih još osam .

Iako je urađen veliki napor države i ministarstva, agroanalitičari smatraju da je to i dalje mali korak jer je stočarstvu u Srbiji potrebna ozbiljna finansijska podrška i organizovani pristup čitavom poslu .

"Ja ne mogu da poverujem u neke velike isporuke mesa . 10-ak godina je potrebno uz ozbiljna investiciona angažovanja i države i ministarstva, kredita i naravno finansijskih injekcija i iz Kine i drugih zemalja da se naše stočarstvo oporavi", realan je Milan Prostran, agroanalitičar.

I ono što sledi, a tako je bar dogovoreno prilikom posete naše delegacije Pekingu, je dozvola za izvoz goveđeg mesa ,a do kraja godine i mleka i svinjskog mesa na kinesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Posle izjave Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, da ćemo „vrlo brzo moći da izvozimo i govedinu u Kinu, takođe u neograničenim količinama”, pošto je „neophodno da se završi još samo nekoliko detalja”, u Kragujevcu očekuju da bi uskoro mogla početi da se realizuje i velike investicija kineske državne korporacije CMEC koja je u Cerovcu, nadomak grada, već osnovala svoju firmu „Kapital mit internešenel korporejšn” za trgovinu na veliko mesom i proizvodima od mesa.

Izvor: www.politika.rs

                                                                

U Hrvatskoj se povlače sa tržišta zamrznuta pileća prsa proizvođača "LeVida", čiji je datum proizvodnje 8. decembra 2016. godine, zbog prisustva salmonele, saopšteno je iz hrvatskog Ministarstva poljoprivrede.

Veterinarski inspektori utvrdili su da se proizvod nalazi na tržištu Hrvatske i da ga je distribuisalo prehrambeno trgovačko društvo "Euro alfa", koje snabdeva robom velike trgovačke lance.

Iz Ministarstva poljoprivrede navode da su pre dva dana obavešteni da je tokom službene kontrole u Češkoj u tom proizvodu utvrđeno prisustvo bakterije salmonela. Reč je o zamrznutim pilećim prsima težine dva kilograma, polovine bez kostiju i kože.

Proizvođač zamrznutih pilećih grudi je "LeVida Coasul Cooperativa Agroindustrial" iz Brazila.

www.naslovi.net

Meso i proizvodi od mesa predstavljaju visokokvalitetnu hranu, imaju izražena hranljiva i biološka svojstva. Svinjsko meso je najzastupljenije i ima veoma veliki značaj u ishrani ljudi, odlikuje se posebnim karakteristikama jer se klanjem osim mesa dobija i svinjska mast koja je nekad i bila glavni proizvod svinja. Meso je kvalitetno sa oko 60% vode i 20% masti sadrži nešto manje proteina i vode a više masti,u svojim proteinima sadrži više esencijalne aminokiseline od goveđeg i ovčijeg mesa kao i vitamine B kompleksa. Dobar je izvor belančevina, fosfora, cinka, tiamina, niacina, riboflavina i pantotenske kiseline.

Svinjsko meso dobija se klanjem svinja oba pola, različite starosti i različite utovljenosti bez obzira na rasu. Na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja stavlja se u promet u trupovima, polutke ili manjim komadima i kao meso bez kostiju, ohlađeno, zamrznuto i odmrznuto. Trup je zaklana svinja  sa kožom (ošurena) ili bez  sa glavom prednjim i zadnjim nogama, repom i trbušnim salom, bez unutrašnjih organa ali sa bubrezima. Uzdužnim rasecanjem trupa po sredini kičmenog stuba i glave dobijamo polutke bez kičmene moždine i mozga. Masa toplog trupa - polutki meri se najkasnije 45 min. posle klanja a pre hlađenja.  Nakon toga meso hladimo na temperaturi do 40C, a zatim zamrzavamo do najviše -120C ili duboko zamrzavamo na temperaturi do najviše  -182C. Meso odmrzavamo na temperaturi veće od -0,.52C.

Svinjske polutke i osnovni delovi polutke, mogu se stavljati u promet namalo samo ako su bili zamrznuti najviše do 12 meseca i ako u toku skladištenja nisu promenili organoleptička svojstva. Jednom odmrznute polutke i jestivi delovi zaklanih svinja  se ne mogu ponovo zamrznuti.

Boja svinjetine koja se stavlja u promet je ružičaste do svetlo crvene a masno tkivo bele boje, da nema neprijatanni stran miris a debljina potkožnog masnog tkiva nija veća od 5mm iznad površine mišića.

U novom broju Agrobiznis magazina možete pročitati više o ovoj temi.

Uoči prvomajskih praznika i Đurđevdana u trgovinama su podignute cene svežeg svinjskog mesa za oko 100 dinara.

Tako, kilogram buta košta od 500 do 540 dinara, vrata bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno od 450. I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, s druge strane, postoje teorije, da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinimi delovima naše zemlje i 200 dinara.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, cena svežeg svinjskog mesa jeste poslednjih dana povišena, u proseku za 60 do 70 dinara, u zavisnosti od kategorije, pišu Večernje novosti.

“Pre nekoliko nedelja razlog je bio Vaskrs, a sada Prvi maj i Đurđevdan”, objašnjavaju u resornom ministarstvu.

“Povećana je tražnja, a povećana je i cena tovljenika. Već polovinom maja dođe do stabilizacije cena, jer su sada porasle samo cene svežeg mesa, dok su prerađevine ostale iste. Nema baš neke nestašice mesa, već je definitivno povećana tražnja. Čak ni stočarima ne ide naruku ta "napumpana" i visoka cena, jer u roku od pola godine, ona drastično padne, pa bude višak na strani ponude. Svakako, veće cene nisu nikakvo iznenađenje za ovaj period godine. Prema našim saznanjima "otišla" je samo cena svinjskog mesa”, dodaju.

Pojedine velike mesare, poslednjih nekoliko dana, dva do tri puta su podizale cenu mesa. Uz to, zasad se, navodno, ne oseća neki pad prometa, tvrde trgovci.

“U Srbiji se zna da pred Uskrs poskupe jaja, a pred Đurđevdan svinjetina i jagnjetina”, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

“Ovde ne postoji zdrava konkurencija ili neki načelni dogovor. Neobično je jedino to što je cena jagnjetine ostala ista. Ne znamo šta se dešava s tim na tržištu. To je jedan špekulantski odnos trgovaca i proizvođača prema kupcima. Jednostavno, zakon ponude i potražnje ne važi u Srbiji. To se desilo i sa jajima, a kad nije imao ko da ih kupi pala je cena. Očekujemo sličnu reakciju i sa mesom. Ekonomska stabilnost građana je izuzetno mala, pa ove cene neće baš tako lako proći dugo”. dodaje ona.

U Srbiji je prošle godine bilo 3,02 miliona svinja, od čega oko 356.000 krmača. Trend urušavanja stočarstva i te kako je uhvatio našu zemlju, jer je za poslednjih 10 godina nestalo više od 800.000 svinja.

I pre godinu dana dogodio se sličan scenario. U trgovinama je svinjsko meso zbog nestašice skočilo za čak 150 dinara po kilogramu. Ipak, posle praznika cenovnici su se vraćali u normalu. Stručnjaci pretpostavljaju da će i ove godine biti isto i kako leto bude odmicalo da će cene da idu na niže.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31