Ministarstva poljoprivrede u Albaniji i Hrvatskoj su pre tri dana naložila povlačenje pilećeg smrznutog filea iz Brazila, jer su rezultati njihovih kontrola pokazali da to meso ima salmonelu koja je opasna po zdravlje.

Poslednja pošiljka piletine iz Brazila u Crnu Goru ušla je pre 20 dana i to se meso koristi u restoranima brze hrane, proizvodnji prerađevina od mesa, a u manjem obimu i u maloprodaji, kazala je veterinarska inspektorka Mirjana Drašković.

Drašković je naglasila kako ona od novembra prošle godine upozorava na opasnost uvoza tog mesa iz Brazila.

Kako je rekla, bez obzira na to, pre dvadesetak dana u Luku Bar stiglo je čak devet kontejnera sa, tvrdi ona, opasnim mesom iz te zemlje.

„Toliko sam se borila da se to meso ne uvozi, ali sve je bilo uzalud. To meso se nalazi na našem tržištu, a u sezoni će ga biti još, jer Uprava za bezbednost hrane daje dozvolu da to meso uđe u zemlju i ja ne mogu uraditi ništa da to promenim“, pojasnila je Drašković za Pobjedu.

Kako je kazala, države u regionu pooštrile su kontrolu, ali ne i Crna Gora.

Drašković je, kako je navela, očekivala da će nakon „brazilske afere“ crnogorska Uprava za bezbednost hrane zabraniti uvoz mesa iz te zemlje.

„U Albaniji i drugim zemljama verovatno se ulaže u jačanje laboratorija, a propisi se usaglašavaju sa evropskim standardima“, rekla je ona.

Kako je navela, salmonela je opasna, jer može da izazove trovanje kod čoveka.

Izvor: www.naslovi.net

To ipak nećemo saznati brzo jer je za oporavak te grane poljoprivrede neophodan dug period. Mnogo više zalaganja i nadasve značajniji budžet, tvrde agrarni analitičari. Ono što zabrinjava jeste činjenica da nam je stočni fond na nivou od pre sedam decenija.

Činjenicu da Kina otvaranjem svog tržišta stvara preduslove za veće investiranje u srpsko stočarstvo, poljoprivrednici pozdravljaju.

"Potražnja za jagnjećim mesom je sve veća. Osećam to na svojoj koži po pozivima klaničara i mesnih industrija koje nas zovu iz dana u dan", pojašnjava Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga.

Prva klanica je dobila dozvolu za izvoz, a do kraja juna dobiće ih još osam .

Iako je urađen veliki napor države i ministarstva, agroanalitičari smatraju da je to i dalje mali korak jer je stočarstvu u Srbiji potrebna ozbiljna finansijska podrška i organizovani pristup čitavom poslu .

"Ja ne mogu da poverujem u neke velike isporuke mesa . 10-ak godina je potrebno uz ozbiljna investiciona angažovanja i države i ministarstva, kredita i naravno finansijskih injekcija i iz Kine i drugih zemalja da se naše stočarstvo oporavi", realan je Milan Prostran, agroanalitičar.

I ono što sledi, a tako je bar dogovoreno prilikom posete naše delegacije Pekingu, je dozvola za izvoz goveđeg mesa ,a do kraja godine i mleka i svinjskog mesa na kinesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Posle izjave Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, da ćemo „vrlo brzo moći da izvozimo i govedinu u Kinu, takođe u neograničenim količinama”, pošto je „neophodno da se završi još samo nekoliko detalja”, u Kragujevcu očekuju da bi uskoro mogla početi da se realizuje i velike investicija kineske državne korporacije CMEC koja je u Cerovcu, nadomak grada, već osnovala svoju firmu „Kapital mit internešenel korporejšn” za trgovinu na veliko mesom i proizvodima od mesa.

Izvor: www.politika.rs

                                                                

U Hrvatskoj se povlače sa tržišta zamrznuta pileća prsa proizvođača "LeVida", čiji je datum proizvodnje 8. decembra 2016. godine, zbog prisustva salmonele, saopšteno je iz hrvatskog Ministarstva poljoprivrede.

Veterinarski inspektori utvrdili su da se proizvod nalazi na tržištu Hrvatske i da ga je distribuisalo prehrambeno trgovačko društvo "Euro alfa", koje snabdeva robom velike trgovačke lance.

Iz Ministarstva poljoprivrede navode da su pre dva dana obavešteni da je tokom službene kontrole u Češkoj u tom proizvodu utvrđeno prisustvo bakterije salmonela. Reč je o zamrznutim pilećim prsima težine dva kilograma, polovine bez kostiju i kože.

Proizvođač zamrznutih pilećih grudi je "LeVida Coasul Cooperativa Agroindustrial" iz Brazila.

www.naslovi.net

Meso i proizvodi od mesa predstavljaju visokokvalitetnu hranu, imaju izražena hranljiva i biološka svojstva. Svinjsko meso je najzastupljenije i ima veoma veliki značaj u ishrani ljudi, odlikuje se posebnim karakteristikama jer se klanjem osim mesa dobija i svinjska mast koja je nekad i bila glavni proizvod svinja. Meso je kvalitetno sa oko 60% vode i 20% masti sadrži nešto manje proteina i vode a više masti,u svojim proteinima sadrži više esencijalne aminokiseline od goveđeg i ovčijeg mesa kao i vitamine B kompleksa. Dobar je izvor belančevina, fosfora, cinka, tiamina, niacina, riboflavina i pantotenske kiseline.

Svinjsko meso dobija se klanjem svinja oba pola, različite starosti i različite utovljenosti bez obzira na rasu. Na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja stavlja se u promet u trupovima, polutke ili manjim komadima i kao meso bez kostiju, ohlađeno, zamrznuto i odmrznuto. Trup je zaklana svinja  sa kožom (ošurena) ili bez  sa glavom prednjim i zadnjim nogama, repom i trbušnim salom, bez unutrašnjih organa ali sa bubrezima. Uzdužnim rasecanjem trupa po sredini kičmenog stuba i glave dobijamo polutke bez kičmene moždine i mozga. Masa toplog trupa - polutki meri se najkasnije 45 min. posle klanja a pre hlađenja.  Nakon toga meso hladimo na temperaturi do 40C, a zatim zamrzavamo do najviše -120C ili duboko zamrzavamo na temperaturi do najviše  -182C. Meso odmrzavamo na temperaturi veće od -0,.52C.

Svinjske polutke i osnovni delovi polutke, mogu se stavljati u promet namalo samo ako su bili zamrznuti najviše do 12 meseca i ako u toku skladištenja nisu promenili organoleptička svojstva. Jednom odmrznute polutke i jestivi delovi zaklanih svinja  se ne mogu ponovo zamrznuti.

Boja svinjetine koja se stavlja u promet je ružičaste do svetlo crvene a masno tkivo bele boje, da nema neprijatanni stran miris a debljina potkožnog masnog tkiva nija veća od 5mm iznad površine mišića.

U novom broju Agrobiznis magazina možete pročitati više o ovoj temi.

Uoči prvomajskih praznika i Đurđevdana u trgovinama su podignute cene svežeg svinjskog mesa za oko 100 dinara.

Tako, kilogram buta košta od 500 do 540 dinara, vrata bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno od 450. I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, s druge strane, postoje teorije, da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinimi delovima naše zemlje i 200 dinara.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, cena svežeg svinjskog mesa jeste poslednjih dana povišena, u proseku za 60 do 70 dinara, u zavisnosti od kategorije, pišu Večernje novosti.

“Pre nekoliko nedelja razlog je bio Vaskrs, a sada Prvi maj i Đurđevdan”, objašnjavaju u resornom ministarstvu.

“Povećana je tražnja, a povećana je i cena tovljenika. Već polovinom maja dođe do stabilizacije cena, jer su sada porasle samo cene svežeg mesa, dok su prerađevine ostale iste. Nema baš neke nestašice mesa, već je definitivno povećana tražnja. Čak ni stočarima ne ide naruku ta "napumpana" i visoka cena, jer u roku od pola godine, ona drastično padne, pa bude višak na strani ponude. Svakako, veće cene nisu nikakvo iznenađenje za ovaj period godine. Prema našim saznanjima "otišla" je samo cena svinjskog mesa”, dodaju.

Pojedine velike mesare, poslednjih nekoliko dana, dva do tri puta su podizale cenu mesa. Uz to, zasad se, navodno, ne oseća neki pad prometa, tvrde trgovci.

“U Srbiji se zna da pred Uskrs poskupe jaja, a pred Đurđevdan svinjetina i jagnjetina”, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

“Ovde ne postoji zdrava konkurencija ili neki načelni dogovor. Neobično je jedino to što je cena jagnjetine ostala ista. Ne znamo šta se dešava s tim na tržištu. To je jedan špekulantski odnos trgovaca i proizvođača prema kupcima. Jednostavno, zakon ponude i potražnje ne važi u Srbiji. To se desilo i sa jajima, a kad nije imao ko da ih kupi pala je cena. Očekujemo sličnu reakciju i sa mesom. Ekonomska stabilnost građana je izuzetno mala, pa ove cene neće baš tako lako proći dugo”. dodaje ona.

U Srbiji je prošle godine bilo 3,02 miliona svinja, od čega oko 356.000 krmača. Trend urušavanja stočarstva i te kako je uhvatio našu zemlju, jer je za poslednjih 10 godina nestalo više od 800.000 svinja.

I pre godinu dana dogodio se sličan scenario. U trgovinama je svinjsko meso zbog nestašice skočilo za čak 150 dinara po kilogramu. Ipak, posle praznika cenovnici su se vraćali u normalu. Stručnjaci pretpostavljaju da će i ove godine biti isto i kako leto bude odmicalo da će cene da idu na niže.

Izvor: www.b92.net

U vezi sa skandalom s prodajom pokvarenog mesa brazilske vlasti saopštile su da je obustavljena proizvodnja u još jednom proizvodnom pogonu u toj zemlji, javlja Anadolija. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je od 21 proizvodnog pogona koji je pod istragom zatvoren još jedan. Nakon velikog skandala s prodajom pokvarenog mesa u toj je zemlji dosad obustavljena prerada mesa u četiri proizvodna pogona. Ministarstvo poljoprivrede u petak je izdalo naredbu da s tržišta budu povučeni svi proizvodi tri zatvorena proizvodna pogona. Mito sanitarnim inspektorima Nakon ovog skandala, koji je privukao veliku pažnju u svetu, ali i na Balkanu, mnoge zemlje uvele su ograničenja na uvoz mesa iz Brazila. Evropska unija i još neke zemlje privremeno su obustavile uvoz mesa iz Brazila. Brazilska policija ranije je saopštila da su proizvođači mesa godinama podmićivali sanitarne inspektore kako bi odobrili prodaju pokvarenog mesa. Dosad je privedeno najmanje 30 ljudi u vezi sa skandalom. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su zatvoreni pogoni za preradu piletine multinacionalne kompanije BRF i dva pogona brazilske kompanije Peccin. Mesna industrija BRF odbacuje tvrdnje da su u proizvode od piletine dodavali karton. Izvoz u milijardama dolara Osim BRF-a, u čijem su vlasništvu poznati brendovi Sadia i Perdigao, pod istragom je još i JBS, najveći prodavač mesa u svetu i vlasnik brendova Big Frango, Seara Alimentos i Swift. Glavna tržišta za brazilsku mesnu industriju jesu Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija. Brazil je prošle godine izvezao piletine u vrijednosti 5,9 milijardi dolara te govedine u vrednosti 4,3 milijarde dolara.

Izvor:Aljazeera Balkans

Kako prenosi BLIC a javlja TANJUG, vlasti Čilea su suspendovale uvoz mesa iz Brazila nakon tvrdnji da su tamošnji korumpirani izvoznici prodavali pokvarene proizvode.

Čileanski ministar poljoprivrede Karlos Furće je na Tviteru napisao da vlada uvodi privremenu zabranu na uvoz mesa iz Brazila, koja će ostati na snazi sve dok brazilske vlasti ne potvrde da su kompanije koje izvoze meso u Čile prošle bezbednosne provere, prenosi agencija Frans pres.

Skandal u Brazilu je izbio krajem prošle nedelje kada su rezultati policijske istrage pokazali da su vodeći proizvođači mesa podmićivali sanitarne inspektore kako bi dobili sertifikate za pokvarenu hranu, koju su potom puštali u prodaju.

Povodom ovog slučaja, najmanje 30 ljudi je uhapšeno, a policija sprovodi raciju u više od desetak postrojenja za preradu mesa.

Meso iz Brazila se izvozi u više od 150 zemalja, a najvažnija tržišta su Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija.

Prema podacima brazilske Vlade, prošlogodišnji promet pernate živine je dostigao 5,9 milijardi dolara, a govedine 4,3 milijarde dolara,

Kako objavljuje dnevnik list ALO! Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije hranu iz uvoza redovno kontroliše na graničnim prelazima, kao i na celoj teritoriji Srbije. Oni tvrde da se  kontrole sprovode planski, kontinurano i redovno.

Planovi kontrola se, kako objašnjavaju u resornom Ministarstvu, prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola, prijava potrošača i ostalog. Prema podacima ministarstva u prva dva meseca ove godine u Srbiji je iz prometa povučeno 314 tona hrane biljnog i mešovitog porekla i 70.643 litara alkoholnog pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i ne postojanje dokaza o bezbednosti u trenutku kontrole. 

Reagujući na ovakve informacije i NR Kina je juče privremeno obustavila uvoz mesa iz Brazila. Za sada nema informacija da li će isto postupiti i naša zemlja. Ali ovo svako može izazvati potres na svim tržištima jer se radi o zemlji koja proizvodi i izvozi ogromne količine mesa širom sveta.

 

U Srbiji je trenutno velika bitka između trgovaca, za pilećim mesom što niže cene, što povećava nekontrolisani uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Takve tržišne prilike potrošačima verovatno odgovaraju, jer je meso sve jeftinije, ali na duži rok to nije dobro. Na taj način gubi se sledljivost, što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda, upozorio je Tibor Šimonka, predsednik Uprave slovenačke Perutnine Ptuj. On je dodao da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a samo 30 do 40 je registrovano.
 
– U Srbiji, ali i u državama regiona, postoji glad za jeftinim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega oko 50% živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano, kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode – kazao je Šimonka.
 
Ova kompanija, od februara 2016. godine u većinskom je vlasništvu Slovenačke industrije čelika, inače u vlasništvu ruske grupacije IMH. Uz Perutninu, koja je privatizovala Topiko iz Bačke Topole, najveći proizvođači na srpskom tržištu su Industrija mesa Matijević i Neoplanta. Naredne godine, kako je najavljeno, planirane su investicije u podizanje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde.
 
– Srbija je za nas sve značajnije tržište, ali ima i veliki potencijal pogotovo za uzgoj živine. Nastojaćemo da povećamo broj farmi ali i ulaganja u klanicu i preradu – rekao je Šimonka.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30