Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Povećanje cene struje uticaće više na domaćinstva, nego na kompanije, a gledajući kretanje cena na tržištu, sasvim izvesno je da će nam u budućnosti najviše novca biti potebno za hranu i prehrambene proizvode.

Ekonomisti upućuju da u narednom periodu možemo očekivati porast cena mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Primetno je da su cene mesnih proizvoda već porasle, a prema najavama ekonomista, jačaće sve do kraja godine.

Cena svinjskog mesa menjala se iz nedelje u nedelju za po 10-20 dinara, pa tako kilogram buta sada u malim mesarama u Srbiji košta i do 570 dinara, ali ni to neće biti kraj, pa tako do zime kilogram buta može kupce stajati i do 700 dinara po kilogramu. Tako nam sada u mesari, za 200 grama spremljenih pilećih ražnjića treba 260 dinara, dok je ranije cena za isti proizvod iznosila 170 dinara.

Profesor Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomska istraživanja, navodi da će svaki rast cena inputa uticati na rast cena autputa, ali smatra da poskupljenje struje od 2 posto, može imati uticaja samo na domaćinstva:

Sigurno da svako povećanje cena inputa može da utiče na rast cena autputa. Pitanje je da li će kompanije i institucije iskoristiti te cene, da  poboljšaju svoju komparativnu prednost. Mislim da firme, koliko god rasla cena struje,  neće to koristiti da povećaju cene proizvoda, jer nije u pitanju drastično poskupljenje. Ovo poskupljenje od dva odsto, će se odnositi na domaćinstva. Mislim da, što se tiče povećanja cena, da će cene mesa i mleka sigurno rasti - navodi Cvijanović.

Pored mesa i mlečnih proizvoda, najavljeno je i poskupljenje ulja za 15 posto, pa bi tako njihova cena sa dosadašnjih 135 mogla da dostigne i 160 dinara. Zbog velikih suša i dosta sunca, suncokret je ove godine dosta kvalitetan, te se očekuje porast cena i do 20 odsto. Uljari čekaju formiranje cena na svetskom tržištu, da bi formirali otkupne cene.

Sušni period, koji je odgovarao suncokretu, nepovoljno je uticao na kupus, čija je cena sa prošlogodišnjih 30 dinaraskočila na 90, pa su ovih dana kupci na pijacama ostali kratkih rukava, kada su shvatili da im za "kiseljenje kupusa" pred zimu, treba tri puta više novca nego ranije. Zbog smanjenog roda, za 100 kg kupusa ove godine vam treba 5.000 dinara, umesto 2.000.

Suša nije uticala samo na smanjen rod kupusa, već i oraha, čiji rod je uništen za 80 odsto zbog visokih temperatura. Cene oraha na pijacama do sada su bile od 500-1.000 dinara, dok je sada cena na svim beogradskim pijacama od 800-1.300 dinara.

PORASLA CENA PŠENICE NA SVETSKOJ BERZI

Iako su cene pšenice na svetskoj berzi znatno porasle, pa tako tona ovog proizvoda ove godine košta 170 evra, za sada nema najava da će u Srbiji cena brašna skočiti, a samim tim i pekarskih proizvoda.

U Republici Srpskoj, sa druge strane, najavljuju da će do kraja godine cene brašna skočiti i do 30 posto, a da li će srpski pekari takođe odlučiti da podignu cene proizvoda, ostaje da vidimo.

Goran Papović, predsednik NOPS-a  rekao je da je svako poskupljenje nerealno i da je u pitanju čista špekulacija koju će država morati da reši:

Što se tiče poskupljenja struje, nadam se da trgovci neće koristiti to povećanje inputa, jer je dinar znatno ojačao u odnosu na evro, a do sniženja nije došlo. Nema nikakvih osnova za poskupljenje, ako bilo šta poskupi, u pitanju je klasična špekulacija, jer ne možete pad prometa nadoknaditi povećanjem cena. Cene su dosta nerealne i treba da idu dole, nikako gore. U pitanju je spinovanje, uticanje na potrošače, "ajde kupujte, poskupeće". Mislim da bi Ministartsvo trgovine trebalo da utiče na to da se cene obore i budu još niže, nego što jesu - zaključuje Papović.

Izvor: www.telegraf.rs

Do kraja godine u Svilajncu počeće da radi klanica čija je izradnja pri kraju, najavio je predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović. U planu je i otvaranje mlekare, koja bi otkupljivala mleko domaćih stočara. Milanović je na 54. Međunarodnom resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu rekao da lokalna samouprava godinama sprovodi dugoročne mere u poljoprivredi, a ovaj sajam i kvalitetna grla stoke pokazuju to. - Svake godine poljoprivrednicima dajemo beskamatne kredite i besplatno osemenjavanje krava. Sasvim je sigurno da genetika krava, koje smo uvezli pre pet godina, a u pitanju je 300 junica, daje rezultate - rekao je Milanović. Opština je pomogla poljoprivrednicima i da lakše podnesu posledice suše. - Ova sušna godina je pokazala da sa prirodom ne možete da se borite, zbog čega mi ove godine spovodimo dve mere koje koštaju blizu 10 mil EUR. To je regulacija reke Resave, kako plodna zemlja više ne bi bila plavljena, kao i izrada projektne dokumentacije za sisteme za navodnjavanje - najavio je Milanović.

Cargill Inc, jedna od najvećih svetskih agro - kompanija se pridružila Bilu Gejtsu i ostalim poslovnim gigantima kako bi investirali u posebnu tehnologiju.

 

Reč je o tehnologiji koja će stvarati meso iz samoodrživih životinjskih stanica zbog rastuće potražnje za proteinima koji nisu zavisni od vode, zemlje ili hrane.

Memphis Meats, kompanija koja proizvodi goveđe, pileće i pačje meso samo iz životinjskih stanica bez uzgoja i klanja stoke i živine, prikupila je 17 miliona dolara zahvaljujući investitorima među kojima su Cargill, Gejts i milijarder Ričars Brenson. 

Brenson je izjavio kako veruje da će u narednih 30 godina prestati ubijanje životinja zbog proizvodnje mesa, a meso će biti jednakog ukusa i znatno zdravije. 

Ovaj potez odgovor je na potrebe potrošača, pogotovo pripadnika nove generacije, koji sve više potražuju organske proizvode, kao i održivo proizvedenu hranu. Meso proizvedeno na taj način postalo je najveća alternativa tradicionalnim mesnim proizvodima. 

Ovo je samo jedna od mnogih investicija od strane tradicionalnih kompanija proizvođača mesa. Tyson Foods, najveći proizvođač mesa iz SAD, stvorio je fond rizičnog kapitala fokusiran na ulaganja u kompanije koje proizvode održivu hranu, a prošle godine najavili su investiranje u kompaniju Beyond Meat, čiji je jedan od donatora i Bil Gejts.

http://www.b92.net

Posle povlačenja Turaka, sa prostora Panonske nizije, ostalo je veoma malo svinja. Turci nisu koristili meso ove životinje iz religijskih razloga. Odgajanje ove vrste je bilo prepušteno severnim delovima Mađarske i Erdelju. Krajem 18. veka, severni deo Mađarske kraljevine i Austrija, su imale razvijene trgovinske odnose, među kojima se isticala trgovina svinjama. Najtraženija u toj razmeni je bila Bakonjska rasa, koja je veoma dobro podnosila putovanja. Trgovina svinjama se širila i stigla je do Hrvatske. Hrvatske rase svinja su bile traženije od Bakonjske, jer su imale više masti, a meso je bilo boljeg ukusa.

U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak mangulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knjaz Miloš, poklonio mađarskom grofu, Jožefu Arčđuku, određeni broj svinja koje su zvali “Šumadija” odnosno  šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju Kis Jeno, sa rasama kao bakonyi i szalantor, što je dovelo do formiranja posebne rase svinja, pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu), i Mađarskoj u preiodu od XIX veka do 1950-tih.

Tadašnje evropsko tržište je sem mesa, tražilo pogotovo masti i slanine. Uglavnom je naseljavala područja šuma, pašnjaka, ritova ali i močvara gde su uspešno podnosile vremenske uslove oštre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su šetala šumama, stepama i pašnjacima tokom cele godine, a krmače su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tršćacima i duboko u žbunju.

Danas u Evropi, od ukupno 126 rasa svinja, samo 44% ima stabilan status, 18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica, čiji se status opisuje kao „ugroženo održiva“. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa, nastalih jednostranom selekcijom, na povećanje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja - šiška i šumadinka.

Mangulica je sve  popularnija na Staroj planini, gde su idealni uslovi za njeno čuvanje. Za mesom mangulice, a naročito mesnim prerađevinama, vlada ogromna potražnja na razvijenom i zahtevnom tržištu zapadne Evrope.

S obzirom na to da je Stara planina pravi raj za mangulice, i druge vrste autohtonih domaćih životinja, koje predstavljaju neprocenjive genetske resurse, ovo bi mogao da bude upravo biznis koji bi, ukoliko bi se omasovio, mogao da spase staroplaninska sela od sigurnog nestanka koji im preti.

Za uzgoj mangulica nisu potrebni posebni uslovi. Izuzetno je  jednostavna za držanje. Bukvalno uživa u blatu, i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. U ekstenzivnom držanju, imaju potrebe za jednostavnim skloništem od kiše i snega, što naročito vazi za bremenite životinje.

Treba voditi računa da se omoguće osnovni uslovi za držanje, jer u protivnom može doći do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

U Srbiji je mangulica najzastupljenija u Vojvodini, gaji se uspešno u mačvanskom kraju, a i sela Šumadije su idealna jer ima dosta pašnjaka i šuma. U selima Šumadije, ljudi koji su se bavili svinjarstvom, uglavnom su gajili landras, pijetren i jokšir svinje koje ne potiču iz naših krajeva. Za takvu vrstu svinjarstva, bilo je potrebno obezbediti odlične uslove, tople staje, kvalitetnu hranu i negu uz nadzor veterinara. Zbog toga se svinjski fond smanjivao, jer je proizvodnja svinjetine postala skupa i nerentabilna.

Mangulica je, kažu, daleko isplativija jer je njen uzgoj jednostavniji. Prema najnovijim istraživanjima, stručnjaci tvrde da je meso mangulice zdravo, jer sadrži neuporedivo manje holesterola od drugih svinjskih mesa, junetine, pa čak i piletine. Masnoće mesa mangulice su lakše svarljive, a ljudi koji boluju od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova mogu bez bojazni da jedu meso mangulica. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangulica se izvozi u Španiju, gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamon Iberico).

Vrste


* Bela mangalica (Szőke mangalica): najbrojnija podvrsta mangalice, podjednako dobra za prinos masti i mesa.
* Crvena mangalica (Vörös mangalica): kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangalice.
* Lastavičasta mangalica (Fecskehasú mangalica): nastala ukrštanjem bele i crne mangalice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangalice.
* Crna mangalica (Fekete mangalica): najrasprostranjenija je bila na jugu mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangalicom. Smatra se izumrlom vrstom.
* Divlja mangalica (Vadas mangalica): veoma retka vrsta, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangalice.

 

Akt zalučenja predstavlja veliki stres za organizam prasadi, jer se u tom trenutku dešavaju velike promene, na koje prasad treba da se prilagode. Od pripreme prasadi za taj trenutak, u dojnom periodu, umnogome zavisi kako će prase podneti sam akt zalučenja. 

Kako sprečiti bolest prasadi, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/2067-kako-spreciti-bolesti-prasadi

 

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

Nemački kralj mesa Klemens Tenis dobio je zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u narednih 30 godina, saznaje “Blic”.

Ovakvu odluku donela je nadležna komisija, a uskoro bi trebalo i Skupština grada da je verifikuje. Doduše, to je samo jedan od pet zahteva poznatog nemačkog investitora, koliko ih je podneo, kako bi došao do 10.000 hektara srpskog obradivog zemljišta koje mu je potrebno da bi uzgajao svinje i klaničnu industriju, za šta je planirao da uloži 300 miliona evra. Zakup prvih hektara su znak su da su ova ulaganja izvesna, odnosno da nije odustao od investicije u Srbiji, a ukoliko mu se bude odobrilo sve što je tražio, izvesno je da će ući u top pet srpskih zemljoposednika. Ono što je takođe izvesno to je da će Tenis u ataru grada Zrenjanina, na dodeljenih 2.420 hektara, udariti i kamen temeljac za svoju prvu farmu svinja u Srbiji.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ovom odlukom otvaraju vrata za veliku investiciju u Srbiji, koja bi narednih godina postala značajan uzgajivač i prerađivač svinjskog mesa u Evropi.

- Zrenjanin je prva lokacija koja je odobrena Tenisu. To je vrlo značajno jer je Tenis planirao da upravo tamo i postavi kamen temeljac za izgradnju prve dve farme u Srbiji. On je zbog dobre infrastrukture, kvaliteta zemljišta, ali i kadra koji bi mogao da odgovori njegovim standardima, targetirao Zrenjanin i okolinu kao mesto za početak svog biznisa. Za tu lokaciju je definisao i okvire biznis plana na osnovu kojih mu je Komisija za zakup zemljišta dala u najam državno zemljište - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je izvesno da će narednih dana i preostale četiri lokalne samouprave, gde je aplicirao, doneti odluku o zakupu državnog zemljišta.

- Mislim da je gotovo izvesno da će sledeće nedelje to uraditi i Kikinda jer je i tamo sve u završnoj fazi da se Tenisu odobri zakup u narednih 30 godina oko 3.000 hektara obradivog zemljišta. Sve u svemu, izvesno je da će Tenisu biti na lokalu rešeni uskoro svi zahtevi, pa je logično da se do kraja godine konkretizuju uslovi i dinamika prve faze ulaganja u Srbiju koja podrazumeva tov i preradu oko 700.000 svinja. Narednih godina trebalo bi da se dođe i do sume od četiri miliona. Ipak, odluke lokalaca treba da prođu i kroz ruke Republičke komisije za zakup, na čijem je čelu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović - kaže naš izvor.

Izvor: www.blic.rs

U Kladovu već dve godine niko ne kontroliše životinje. Meso sumljivog porekla završava na trpezama širom Srbije.

Za grla koja nisu umatičena lako se dobijaju papiri, a najteže je stočarima koji su prinuđeni da zavise od ucene nakupaca. Zbog cele ove situacije, za samo dve godine prepolovljen je stočni fond.

Sa odlaskom poslednjeg veterinara, otišla je i nada da će se broj grla na teritoriji Kladova povećavati. Ona starija grla koja su uspela da dobiju legalno papire, već su prodata. Nova se ne kupuju, a od onog broja koji se nekada čuvao u Kladovskim selima, ni traga.

Ali nije samo subvencija nedostupna, stočari sa ovih terena zbog nedostaka papira ne mogu normalno da trguju. U kvlaitet mese niko nije sigurna, i niko iz njega ne stoji. Odnosno zvanično se ne zna kakvo se meso iz ovih krajeva šalje širom naše zemlje. Stočari su prinuđeni da posluju na crno i da trpe ucene nakupaca.

Samo naš sagovornik je u periodu od dve godine otkupio preko 50 teladi koji nisu imali papire. I oni su završili u svim krajevima naše zemlje a da niko za njih nije izdao papire o zdravstvenoj ispravnosti.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30