Od svih namirnica povučenih sa tržišta za prvih 8 meseci ove godine, 28 tona je meso, podaci su sa sajta Ministarstva poljoprivrede. Razlozi - istekao rok trajanja ili mikrobiološka neispravnost.Da nije bilo inspekcijskih kontrola 34 i po tone neispravnih namirnica životinjskog porekla završile bi na našoj trpezi. Povučene su iz prodaje jer je istekao rok trajanja, a često i zato što nisu čuvane u propisanim uslovima.

"Iz našeg iskustva najrizičniji su uzorci poluproizvoda od mesa. Dakle, raznorazne roštilj kobasice, meso za ćevapčiće, meso za pljeskavice. Tu najčešće nailazimo na prekoračenje mikrobioloških limita koje je naša država propisala kroz pravilnik o mikrobiološkim kriterijumima", rekao je dr Branko Velebit, iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je od početka godine do septembra obavila više od 100.000 redovnih i vanrednih kontrola. Uzorci su uzimani iz mesara, samoposluga, ugostiteljskih objekata, sa pijaca.

"Kod proizvoda kao što su fermentisane kobasice zatičemo prekoračenje limita dozvoljenog mikroorganizma. Zato što kod nekih proizvoda apsolutno nije dozvoljeno prisustvo, dok kod recimo čajne kobasice prisustvo listerije je dozvoljeno, ali do određenog limita", istakao je Velebit.

U Institutu za higijenu i tehnologiju mesa godišnje se pregleda više od 50.000 uzoraka. U mesu živine najčešće se otkrije salmonela, a od početka godine obavezna je još jedna analiza.

"Od 01. 01. 2019. godine mi u Srbiji kontrolišemo kod proizvođača prisustvo kampilo baktera to je takođe patogen mikroorganizam bakterija, ali koja je u opštoj populaciji bolesti pet puta prisutnija nego salmonela", napomenuo je Velebit.

Neispravnosti su otkrivene i kod brašna, testenina, zamrznutog povrća, čaja, iz prometa je isključeno više od 40 hiljada litara alkoholnog i oko tri hiljade bezalkoholnog pića.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3726459/gde-zavrsava-meso-kome-je-istekao-rok-trajanja.html

Tri velika trgovinska lanca u Sloveniji – „Merkator”, „Špar” i „Tuš” – prodavali su ćevape u kojima je pronađen zabranjeni konzervans – vinobran.

Ovaj konzervans, koji inače ima ulogu očuvanja svežine proizvoda i sprečavanja razvoja mikroorganizama, nije dozvoljeno dodavati poluproizvodima od mesa kao što su ćevapi, pljeskavice, sveže kobasice... Očigledno su mesari koristili taj aditiv kako bi ćevapi zadržali primamljivu boju i što duže ostali sveži u vitrinama.

Posle burnih reakcija potrošača u Slovenija, oglasila se inspekcija koja smiruje javnost saopštenjem da je reč o praksi pojedinaca koji su radili u mesarama, a ne poslovnoj politici trgovinskih lanaca.

Ovakav zaključak inspektori su doneli nakon što je jedan zaposleni iz „Špara” u Ljubljani priznao da su, tokom pripremanja ćevapa u objektu, koristili ovaj dodatak.

Inače, ovaj aditiv pripada grupi alergena, a u dva uzorka ćevapa bilo ga je u količini dovoljnoj da se proizvodi proglase nebezbednim za upotrebu.

Prema izveštaju slovenačkih medija, ostalo je nejasno zašto javnost nije blagovremeno obaveštena o ovim nepravilnostima. Recimo, podvlači se da je vest objavljena pre nekoliko dana, kada je u „Merkatoru” iz Celja već uveliko istekla zabrana prometa poluproizvoda od mesa. Zabrana je trajala od 11. septembra do 3. oktobra.

Tek onda su isplivali detalji afere koja je počela praktično redovnom inspekcijskom kontrolom upotrebe aditiva u mesu. Slovenački inspektori najpre su, početkom juna, pronašli ovaj nedozvoljeni sastojak u dve manje, lokalne mesare. To je bio povod za nedavno sprovedenu širu kontrolu, koja je obuhvatila celokupno tržište – trgovinske lance, 22 mesare i 17 ugostiteljskih objekata.

Nadležni inspektorat saopštio je da su nedozvoljene radnje bile najrasprostranjenije upravo u mesarama velikih trgovinskih lanaca, dok u ugostiteljskim objektima ovaj konzervans nije pronađen. Slovenački mediji, međutim, primećuju da je javnost prekasno obaveštena o nalazima ove kontrole, nakon što su kupci već pojeli ove proizvode. Prema ovim izveštajima izgleda da su i inspektori ostali zatečeni.

– Kada na tržištu nađemo bilo kakvu problematičnu hranu odmah obaveštavamo potrošače preko veb stranice. U ovom slučaju to se dogodilo kada je bila završena šira kontrola. Nažalost, posle svega ne znamo koliko je ovakvog mesa prodato na tržištu – prenosi slovenačko „Delo”.

Prema važećim evropskim propisima za bezbednost hrane, u ovom slučaju odgovorni su trgovci koji imaju obavezu da prekontrolišu hranu koju puštaju u promet, tako što će sprovoditi i svoje interne kontrole. Samo u dva slučaja trgovci su kontrolisali i ovaj aditiv. Tri male mesare su tvrdile da su radnici obučeni za pripremu proizvoda od mesa i upotrebu aditiva, ali nisu imali objašnjenje otkud vinobran u ćevapima. Odmah posle saopštenja inspekcija oglasio se „Merkator”, koji tvrdi da je „reč o izuzecima” koji ne odgovaraju njihovim visokim standardima kvaliteta.

– Pooštrili smo internu kontrolu i obavili dodatna uzorkovanja mesa u svim našim objektima. Saslušani su svi mesari, a jednom je izrečena opomena za proizvoljno ponašanje – rekli su u ovom trgovinskom lancu. „Tuš” je bio konkretniji i, osim najavljenih rigoroznijih kontrola, saopštio je da „ovaj aditiv nije ni u jednom od njihovih recepata za ćevape”. Kao i u „Merkatoru”, tvrde da je reč o izuzetku.

Inače, ovaj konzervans nije dozvoljen u poluproizvodima od mesa (ćevapi, pljeskavice, kobasice) ni po propisima koji su važeći u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, kontrole na prisustvo vinobrana u mesu redovno se sprovode i događa se, takođe, da uzorci budu pozitivni na prisustvo tog konzervansa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439678/U-Merkatoru-prodavali-cevape-s-vinobranom

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Gradu Beogradu u opštini Obrenovac obavljena je kontrola mesara na zelenoj pijaci.

U mesari „Vlada 1“, zatečeno je 76 kilograma svinjskog mesa sa isteklim rokom kao i 50 kilograma junećeg mesa bez deklaracije i veterinarskog žiga a sve u ukupnoj količini od 126 kilograma što je proglašeno nebezbednim za ishranu ljudi, stavljeno van prometa i poslato na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora. Protiv subjekta u poslovanju hranom biće preduzete dalje upravne radnje.

Urađena je i kontrola klanice „Stojić“, i utvrđen je veći broj nedostataka koji se odnose na opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla pa je subjektu u poslovanju hranom doneta privremena zabrana korišćenja opreme, prostorija i objekta do otklanjanja nedostataka.

Na teritoriji opštine Surčin, urađena je vanredna kontrola objekta za klanje i preradu mesa papkara (goveda i svinja) klanica sa preradom „Barba DOO“ pri čemu su uočeni nedostaci vezani za opšte uslove higijene hrane (neispravni sterilizatori), te je doneta privremena mera zabrane klanja do otklanjanja nedostataka. Kod istog subjekta primećeno je klanje većeg broja životinja od odobrenog kapaciteta što direktno dovodi u pitanje bezbednost hrane pa je istom naređeno da kapacitet klanja uskladi sa odobrenim od strane Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, primećeno je da isti subjekt vrši klanje jagnjadi i ovaca a za navedenu delatnost nema rešenje nadležne uprave, pa je istom izrečena mera zabrane klanja pomenute vrste životinja do dobijanja odgovarajućeg rešenja Uprave za veterinu.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da četiri srpske kompanije kojima je privremeno zabranjen izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju moraju da se prilagode novim standardima, kao i da razlog suspenzije nije kvalitet naših proizvoda.

"Postoje neka pravila koja su promenjena poslednjih meseci, druga su promenjena pre godinu dana, sada je stvar pristupa implementaciji", naveo je ministar.On je podsetio da Srbija ima još šest kompanija kojima je dozvoljen izvoz, i da nije tačno da je svima zabranjeno.

"Jedno su pravila za izvoz u Evropsku uniju, Rusiju, Kinu ili Tursku, ove kompanije moraju da nauče da moraju da imaju procese unutar sebe koji zadovoljavaju pravila kupca", rekao je Nedimović.

Ruske vlasti su nešto ranije donele odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds, Zlatiborac i Karneks "zbog „ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ministar je objasnio da je meso ovih kompanija apsolutno bezbedno i da se ovde radi o administrativno-tehničkim uslovima, koje ima svaka držžava.

"Izveštaj Uprave za veterinu biće poslat u narednih sedam-osam dana u Rusiju, i ja se nadam da ćemo do posete ruskog ministra poljoprivrede raščistiti ovu stvar", naveo je Nedimović.

Rekao je da navedene kompanije moraju da angažžuju stručnjake kako bi se usaglasili sa pravilima u Rusiji, i dodao da je držžavi cilj da pomogne ljudima da ššto više izvezu.

Nedimović je na pitanje o problemu klanja neidentifikovanih žživotinja rekao da se to desilo u jednoj klanici gde je postojao nedostatak uššnih markica na dva grla. Nije odgovor da su markice otpale, moramo biti pažžljivi po tom pitanju, naveo je ministar.

Na pitanje o kontroli uvoza u Srbiju objasnio je da držžava konstantno sprovodi kontrolu na granici, kao i da je poslednjih godina veći broj ljudi uhapššen zbog uvoza mesa i voća. Nedimović je rekao da kompanije koje imaju privremenu zabranu uvoza na rusko tržžište izvoze meso na desetine tržžišta i da moraju da se prilagode pravilima tih držžava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-meso-bezbedno-kompanije-moraju-da-se-prilagode-pravilima/tn1jvj9

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”, prenosi Beta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430829/Rusija-obustavila-uvoz-mesa-od-cetiri-srpske-kompanije

Hrana u Srbiji je bezbedna i građani ne moraju da brinu o tome da li su namirnice ispravne, budući da smo prihvatili regulativu EU kada je ta oblast u pitanju, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je rekao da dodatno treba raditi na poboljšanju kvaliteta.

Nedimović je naveo da je Srbija prihvatila regulativu koja važi u EU i je da je tržiste uredjeno kada je meso u pitanju, i inspekcije redovno kontrolišu njegovu ispravnost.

"Građani mogu biti bezbrižni, prihvatili smo regulativu EU i najbolje uređeno tržiste hrane koje postoji u svetu, ispravnost mesa prilikom ulaska proveravaju veterinarske isnpekcije, a u maloprodajnim objektima i druge inspekcije, tu nema nekih velikih problema", kaže Nedimović za TV Pink.On je podsetio da meso za koje je prošlo šest meseci od klanja i zamrzavanja ne može da bude uvezeno u zemlju.

Nedimović je dodao da je Srbija deo jedinstvenog sistema i gde god se desi neki incident, ili sumnja automatski se pojavljuje upozorenje u softverskom sistemu i onda kreću svi sistemi kontrole.

On je naveo da se radi na tome da se nadju novi kanali prodaje za ono što se proizvede u Srbiji."Važno je da nađemo nova tržišta, po mogućstvu platežno sposobna, važno nam je tržište Persijskog zaliva, oni hoće da uvoze meso iz Srbije, pored voća i povrća koji su već prisutni tamo. Ljudi iz Emirata traze da prodajemo meso direktno, dosta treba da radimo na tome. Naše tržište mesa bilo je jako dobro prošle godine", rekao je Nedimović.

U Srbiji ne više od 20 odsto potrošnje otpada na govedje meso, a tradicionalno se u Srbiji najviše koristi svinjsko i pileće meso.

Ministar je naveo da je govedje meso kvaliteno i da zaslužuje veću cenu.

Nedimović je rekao da se nada da će početkom juna ponovo početi izvoz za Liban i zemlje severne Afrike.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-o-bezbednosti-hrane-u-srbiji-da-li-je-i-koliko-uvezeno-meso-kvalitetno/ljxr13h

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30