U Srbiji nema slavlja bez pečenja, roštilj nam je omiljena poslastica, a bilo koji obrok gotovo je nezamisliv bez mesa ili bar mesnih prerađevina. Čini se da jedemo više mesa nego bilo koji narod na svetu, ali statistički podaci govore drugačije.

Da li zbog visokih cena za džep prosečnog Srbina, tek podaci za 2017. pokazuju da se u Srbiji prošle godine potrošilo oko 44 kilograma mesa po glavi stanovnika. To je mnogo manje u odnosu na evropski prosek, gde se troši oko 65 kilograma mesa po glavi stanovnika. Na godišnjem novou u Srbiji se najviše pojede živinskog mesa, i to 17, 3 odsto dok je svinjsko meso na našim trpezama zastupljeno sa

14, 5 procenata. Zbog visoke cene jedemo manje junetine i teletine, dok je riba na meniju zastupljena u zanemarljivom procentu. Međutim, potrošače u Srbiji ne brine samo cena već i kvalitet mesa koji jedemo, posebno kada se zna da se u supermarketima najviše prodaje meso iz uvoza.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

Tokom letnjih meseci, naročito u vreme izuzetno visokih temperatura, neophodno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica. Upotreba zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđuje ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje. S druge strane, zagađenom, pokvarenom ili neispravnom hranom se prenose mnoge bolesti. Zato bi o kontroli hrane svi trebalo da vodimo računa.

Lekari i inspektori aktivno upozoravaju građane da tokom leta otvore četvoro očiju prilikom kupvine namirnica koje mogu lako da se pokvare! Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ali i kada ne možemo da odolimo sladoledu na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama van rashladnih vitrina nikako ne kupuje meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin

Veterinarski inspektori zaplenili su i uništili u proteklih sedam dana oko 1.000 kilograma hrane, mesa i mesnih prerađevina koje su građani uneli iz Mađarske u našu zemlju, uprkos zabrani uvoza mesa u Srbiju zbog pojave bolesti Afričke kuge kod severnih suseda. Iako je Ministarstvo poljoprivrede krajem aprila zabranilo uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa iz Mađarske, a na graničnim prelazima su pojačane kontrole veterinarske inspekcije, ipak, na pijacama u Srbiji mogu se kupiti mesne prerađevine iz Mađarske koje su u našu zemlju najčešće ušle u prtljažniku automobila. "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u saradnji sa Carinskom policijom i Upravom policije sprovelo više zajedničkih kontrola i više od tonu robe je oduzeto u zadnjih nedelju dana", kaže načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović. Situacija u Mađarskoj, što se tiče Afričke kuge, trenutno je pod kontrolom, objašnjava Ivanović za Tanjug, ali je nedavno Veterinarska inspekcija u Srbiji dobila informaciju da se na severoistoku Mađarske pojavio još jedan slučaj Afričke kuge. "Veterinarska inspekcija ne može biti prisutna u svako vreme i na svakom mestu i zato je svaki potrošač ustvari inspektor koji može da sugeriše veterinsrskoj inspekciji ako postoje neki problemi", kaže Ivanović. U Srbiji, napominje, nema naznaka da bi bolest moga da se pojavi, ali apeluje na građane da hranu, posebno sada u letnjim mesecima, kupuju samo na mestima koja su pod kontrolom inspekcija i gde se hrana čuva u rashladnim vitrinama. Objašnjava da zaplenjena hrana u Srbiju nije došla ilegalnima kanalima već je prevezena kolima, te apeluje i na carinske službe da pojačaju nadzor nad vozilima koja ulaze u našu zemlju. U Veterinarskoj inspekciji objašnjavaju da se živinsko meso, kako u prodavnicama tako i na pijacama, mora čuvati na temperaturi od 2 stepena, hrana životinjskog porekla (mesne prerađevine, salame, viršle...) na 4 stepena, a mlečni proizvodi na 8 stepeni, jer, kažu, bakterije u hrani koja se ne čuva na tim temperaturama se umnožavaju na svakih 20 minuta.

ŠID: Prošle nedelje je direktor turske Uprave za kontrolu mesa i mleka sa svojim inspektorima posetio Industriju mesa „Srem Šid”, koju je nedavno kupio srpski konzorcijum „Đurđević–Agropapuk”, da bi se uverili u stanje nekadašnje poznate klanice.
srem sid

Upravo u toj sremskoj klanici srpski konzorcijum „Đurđević–Agropapuk”, po dogovoru vlada Srbije i Turske, treba da prerađuje isključivo goveđe meso za tržište Turske, a po nezavaničnim najavama, klanica bi mogla početi rad za mesec dana.

Direktor mesne industrije „Đurđević” iz Pećinaca Đorđe Kuzminac objašnjava za „Dnevnik” da je u planu da Industrija mesa „Srem Šid” obezbedi dovoljne količine goveđeg mesa i da ispoštuje uslove koji su dogovoreni na niovu vlada Srbije i Turske o izvozu 5.000 tona te vrste mesa.

U prvoj fazi posao će dobiti stotinak radnika, kaže Kuzminac i dodaje kako veruje da će uspeti da obezbede dovoljnu količinu goveđeg mesa koje treba da se preradi za izvoz u Tursku jer su počeli razgovore s farmerima da povećaju obim proizvodnje.

Drugi proizvođač mesa u Srbiji
Industrija mesa „Đurđević” iz Pećinaca drugi je proizvođač mesa u Srbiji, ima kapacitet koji omogućava dnevnu obradu 1.000 svinja, 150 junadi i 30 tona prerade.

Osim njih, još osam kompanija iz Srbije dobilo je pre godinu dana dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu.

Razvijamo i kooperantske odnose sa stočarima, dogovaramo se o otkupu i sve ono što je za siguran plasman potrebno. Jer, izvoz u Tursku znači za nas siguran plasman, a kada se ima tržište, onda se može raditi na sirovinskoj bazi. Jedno bez drugog jednostavno ne ide, kaže Kuzminac.

Industrija mesa „Đurđević” je pre godinu dana prva dobila državnu dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu, ali, po rečima našeg sagovornika, do danas nije došlo do realizacije tog posla.

Još uvek su u toku pregovori s kineskim partnerom. Nismo uspeli da ostvarimo dobre kontakte s kupcima po pitanju obrade, odnosno određenih zahteva koje oni imaju, ali razgovori su u toku i verujemo da će do realizacije izvoza jagnjetine u tu državu doći, rekao je Kuzminac.

Lj. Malešević

https://www.dnevnik.rs  

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je za vikend ,,Sajam hrane i pića“.

Kao i na  prethodnim manifestacijama, tako i na ovoj naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode,  a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija, sireva i suvog mesa.

Ljubitelji slatkiša uživali su u ukusima domaćih kolača,  vanilica, štrudli, i ostalih poslastica. Za to su se pobrinule naše učesnice, vredne žene iz Novih Banovaca. Udruženje žena ,,Mimoza“. Udruženje ima 20 članica, ali Jasmina, Nevenka i Gordana, su najvrednije. Ove žene vredno rade na promociji svoga kraja. Vanilice su prodale za 15 minuta, kao i štrudle. Nisam odavno probala takve štrudle, moraće Jasmina da nam otkrije tajnu kako ih pravi u nekom od narednih izdanja.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je bila na štandovina gde se prodaju sirevi i suvo meso.

Sir sa belim Tartufima, sir – slani sa pršutom, sir sa pečenim susamom, sir sa orasima, sir sa peršunom, sir sa povrćem, sir punomasni, paprika u pavlaci, lisnati sir, rolovani sir, sir stari polumasni i punomasni, kajmak sa pavlakom, kajmak bez pavlake, neslan sir – od jedan dan, kuvani sir, kačkavalj, slane torte od sira/sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima, sa suhomesnatim proizvodima po želji, švapski sir, sir „pljevaljski“ i „kolašinski“ po recepturi, sirevi sa sastojcima po želji naručilaca.

Veverkova tajna uspeha lezi u posebnom prirodnom postupku proizvodnje koji su  dve godine razvijali i koji svakodnevno usavršavaju.  Kako nam je istako Mirko Perić, ,,Veverkova jazbina“ se nalazi u selu Petka kod Požarevca.  Veverko sadrži 70% meda i 30% lešnika. Na ideju je došao, tako što mu je otac pčelar, i on želi da nastavi tradiciju. Imali smo priliku i da probamo,, Veverkov med“ i slobodno možemo reći prava poslastica, kako za decu tako i za odrasle.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je na štandu gde se prodaje suvo meso. Poljoprivredno gazdinstvo, ,, Đumić Surduk“ , iz Surduka. Milan nije imao vremena da sedne i da odmori. Kao nam je istakao, ovo mu je drugi put da svoje proizvode prodaje na sajmu i prezadovoljan  je.

Da ne zaboravimo i naše stalne sokove iz Gornjeg Milanovca, vina iz negotinske krajine, gazdinstvo ,, Draganov“, iz Zrenjanina, Stoleta iz Medveđe, koji je zabavljao kao i uvek izlagače i posetioce.

 

Mali i tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji od sledeće godine će moći da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je danas, 18. decembra 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, a koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Nedimović je poručio da danas počinje proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

               

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica 'Mitros' i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović. Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.
Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka.

Domaćini savete svojih starijih ukućana, kako na najbolji način salamuriti i sušiti meso, čuvaju i prenose na potomke. Otuda i posebni ukusi specijaliteta po kojima čak i prepoznajemo „majstora“ koji ga je pripremio.

Kako je uvek dobro saznati više, pa čak i kada dosta znamo (a, nikada ne znamo sve), prenosimo Vam predlog kako se sprema meso za dimljenje, recepte za salamuru i nekoliko saveta o dimljenju koje je pripremio dipl. inženjer Pera Markić iz PSS Ruma.

Predlog kako se sprema meso za dimljenje

Po određenoj recepturi napraviti smesu morske soli, slatke začinske paprike i belog luka u granulama, pa time natrljati slaninu. Složiti komade u posudu i ostaviti ih u njoj sledećih sedam dana. Svaki drugi dan ih presložiti i ostatakom soli dosoliti. Kod preslaganja uvek treba paziti da komadi koji su bili donji idu na vrh, a oni s vrha na dno, kao i da se meso okreće sa jedne strane na dugu.

Nakon sedam dana naliti spravljenu mokru salamuru i ostaviti slaninu još sedam dana, uz preslaganje po istom principu kao i kod suvog salamurenja. Petnaesti dan slaninu izvaditi i staviti da se ocedi i odneti u pušnicu na dimljenje.

Dimiti svaki drugi dan dok slanina ne dobije blago smeđkastu boju po dimu. Pošto se odimi, ostaviti je na  mestu gde struji vazduh da se suši.

Kad u pušnici preostane još mesa za dimljenje, onda komade koje treba sušiti bez dima, spustiti na niži nivo.

Recept za salamuru

1.    Suva salamura

  • Morska so 10 % težine mesa za soljenje
  • Slatka paprika 10 % soli
  • Beli luk u granulama 5 % soli

Primer: Meso za salamurenje 10 kg
Smesa za suvo salamurenje 1kg soli, 10 dkg crvene slatke paprika i 5 dkg belog luka u granulama. Smesu dobro izmešati i s njom dobro natrljati meso, a ostatak ostaviti za dosoljavanje kod preslagivanja.

2.    Mokra salamura

  • Voda (da prekrije meso za salamurenje)
  • So 5 % od količine vode
  • Začini (beli luk, crveni luk, biberu zrnu, lovorov list, borovica (kleka), crvena slatka paprika

Priprema salamure (10 l):
Deset litara vode staviti na peć da prokuva i nakon toga ugasiti plamen te ostaviti da se malo ohladi. Najpre dodati 0,50 kg soli, a zatim začine.

Količina začina se dodaje po sledećem receptu:

Dve glavice belog luka očistiti i režnjeve narezati u ploške, bibera u zrnu dodati jednu supenu kašiku, slatke paprike takođe jednu supenu kašiku, borovice ili kleke dve supene kašike i lovorovog lista dva prstohvata.

Ostaviti salamuru na hladnom mestu da se potpuno ohladi pre nalivanja. Meso u suvoj salamuri prethodno izvaditi, naliti mokru salamuru i tada složiti izvađenu slaninu nazad u posudu.

Dimljenje

Meso se ne sme dugo dimiti, već postepeno.

Naglim dimljenjem stvara se na površini mesa tvrda korica koja sprečava sušenje i konzerviranje unutrašnjosti mesa.

Meso se suši u sušnici podalje od izvora vatre.

Vatra se loži 2 puta dnevno, i to ujutro i popodne. Loži se samo piljevinom i vlažnim cepanicama, a nikako se ne upotrebljavaju suva ili sitna drva ili razni papiri i otpaci.

Uveče treba sušnicu otvoriti da bude promaja, da se meso ohladi.

Nakon sušenja meso se mora spremiti na suvom, hladnom mestu, gde je prisutan protok vazduha, jer se jedino na taj način može dugo vremena sačuvati u dobrom stanju.

Vreme dimljenja pojedinih delova 

Slanina se dimi 14-15 dana

Kobasice se dime 10-14 dana

Kulen se dimi 20 dana

Krvavice se dime 10 dana

Manji komadi mesa se dime 20 dana

Plećke i šunke se dime 3-4 nedelje

 

Izvor: www.poljosfera.rs

 

 

SAFOLK Safolk je engleska rasa ovaca. To je ranostasna rasa za proizvodnju mesa sa dobrom muskulaturom. Odlično podnosi niske i visoke temperature. Odlikuje se i veoma dobrom konformacijom tela koja omogućava lako jagnjenje u ukrštanjima sa primitivnim rasama. Prvi pripust se vrši u uzrastu 8-12 meseci. Masa ovaca je u proseku oko 80 kg, sa varijacijama 75-90 kg, a ovnova 100-130 kg. U dobrim uslovima ovce dostižu i do 100 kg, a ovnovi 140 pa i više. Prirast jagnjadi do 3 meseca iznosi 350-370 grama dnevno i dostižu masu od 45-50 kg u uzrastu od 4,5 meseci. Prinos vune u ovaca je 3-3,5 kg, a u ovnova do 5 kg. Finoća vune je 26-30 mikrona. Plodnost ove rase je dobra i iznosi 180 %. Procenat bližnjenja je 71 %. Ova rasa se odlikuje sa dobrom pokretljivošću i aklimatizacionom sposobnošću. Zbog mnogih dobrih osobina koje poseduje ova rasa je izvožena u ceo svet. Danas se ova rasa smatra kao najbolji meliorator na svetu i koristi se za razne kombinacije ukrštanja. To je rasa koja ima veliku proizvodnju mesa sa izvanrednim odnosom mišićnog i masnog tkiva. Ova rasa je uvožena i ranijih godina u Vojvodinu, a poslednji uvoz je bio 2003 godine.

ŠAROLE Šarole je francuska rasa ovaca za proizvodnju mesa koja je nastala kao rezultat vrlo duge selekcije. Nastala je u regionu kontinentalne klime pa se ovce raseŠarole odlikuju velikom otpornošću i sposobnošću da se prilagode vrlo promenjivim klimatskim uslovima. Ovce ove rase imaju izuzetne materinske osobine: plodnost i mlečnost ali i izvanredne tovne sposobnosti kao što su: visoki prirasti, dobra konformacija i kvalitet trupa, što je čini rasom za proizvodnju mesa koja se gaji kao čista rasa ali i za ukrštanje. Odrasle ovce imaju masu tela od 80 do 100 kg, a ovnovi 110 do 140 kg pa i više. Glava je gola, bez vune, specifične je ružičaste ili sive boje i ima na sebi ponekad male crne tačkice. Uši su nežne, dugačke i pokretljive, iste boje kao i lice. Trup je dug, grudi široke, plećke su dobro spojene. Butovi su puni i oboreni. Vuna je vrlo kratka sa finoćom od 29 mikrona. Izrazito je ranostasna, tako da veliki broj grlaŠarole rase (80 %) ulaze u priplod u uzrastu od 7 meseci i jagnje se sa starošću od jedne godine. Plodnost je izuzetno izražena i po francuskim podacima iznosi u proseku 190 %, a rezultati plodnosti u najboljim stadima su čak i više od 234 %.Ovo su rezultati za plodnost koja se ostvaruje bez stimulacije hormonima i inače se izazivanje estrusa pomoću vaginalnih sunđera ne praktikuje. Ovce su vrlo mlečne i imaju laka jagnjenja. Jagnjad ostvaruju visoke priraste zahvaljujući odličnoj mlečnosti njihovih majki. Ispitivanja govore da blizu 90 % jagnjadi koja su rođena kao blizanci su i odgojena pod majkama sa visinom prirasta od prosečno 240 do 250 grama a jagnjad koja su rođena kao jedinci ostvaruju prirast od 290 do 300 grama. Jagnjad odgajena na paši uz dodatak koncentrata postižu sa 70 dana masu tela između 26 i 27 kg muška grla jedinci i između 22 i 23 kg muška grla blizanci. Jagnjad se po rođenju odlikuju velikom vitalnošću kao i visokim prirastima koji dovode do proizvodnje teških jagnjadi bilo da su ona čiste rase, ili su proizvod industrijskog ukrštanja ali meso tih jagnjadi nije masno. Zaklana jagnjad obično teže između 20 i 22 kg, imaju odličnu konformaciju trupa, kosti su tanke i zaobljene, butovi su puni a kvalitetni delovi predstavljaju 55% ukupne težine trupa. Zbog posedovanja velikog potencijala za prirast rasa Šarole se svrstava među vodeće rase za proizvodnju mesa u Francuskoj. Kvalitet trupa zaklane jagnjadi odnosio je mnoge nagrade i priznanja na takmičenjima. Ove osobine čine da je izbor ovnova izvanredan za industrijsko ukrštanje jer se kod meleza popravlja konformacija jagnjadi, viši su prirasti sa većom težinom zaklane jagnjadi bez povećanja masnoće.

TEKSEL Teksel je holandska mesnata rasa ovaca sa dugom vunom. Nastala je u 19 veku u severnom delu Holandije, a ime je dobila po ostrvu u Severnom moru. Dobijena je putem ukrštanja, dobre i duge selekcije i kvalitetne ishrane. Osnovu za ukrštanje je činila domaća ovca, a za oplemenitelja su korišćene engleske rase za meso sa dugom vunom (lester, linkoln i romni-marš). Dobijeno potomstvo je selekcionisano na pravac proizvodnje meso-vuna. Na takav način dobijena je krupna ovca sa svim karakteristikama tovne rase. Građa tela je snažna. Trup je dubok, širok i dug. Glava je velika i široka . Nozdrve, usne i papci su pigmentirani. Visina grebena u ovaca je 68-72 cm, a ovnova 75-82 cm. Masa ovaca je 80 kg, a ovnova 110-130 kg. Teksel je ranostasna rasa ovaca. Mlečnost ove rase je dobra i jagnjad u uzrastu od 90 dana postižu masu od 30 i više kilograma, sa dnevnim prirastima od 300 grama. Sa 6 meseci masa je oko 50 kg, a sa 12 meseci 65 kg. Randman mesa iznosi 50-60 % (mlada grla 60 %, a starija 50-55 %). Plodnost je izuzetno visoka i iznosi 150-180 %. Obraslost vunom je dobra a vuna je bele boje. Runo je poluotvoreno sa dužinom pramenova 15-20 cm i finoćom oko 37 mikrona. Ovce daju 5-6 kg, a ovnovi 8-11 kg vune, sa randmanom od 55-65 %. U Holandiji teksel je najzastupljenija rasa ovaca i od ukupnog broja ovaca na nju otpada 90 %. Teksel rasa se u cilju odgajivanja ali i ukrštanja uvozila u mnoge zemlje sveta. Ovce nemačkog teksela imaju masu tela 70-80 kg, plodnost 150-200 %, i pripuštaju se sa 6-7 meseci. Nemački teksel je uvožen nekada i u Jugoslaviju.

 

Dobra vest za stočare - novi brendovi Srbije su potvrđeni

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3412-dobre-vesti-za-stocare-novi-brendovi-srbije-su-potvrdeni

 

Nakon što je država u julu odobrila nemačkom proizvođaču mesa Tenisu da zakupi državno zemljište u opštini Zrenjanin, „kralju mesa“ u međuvremenu je, kako je Danasu rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, odobren još jedan zahtev i to za zemljište u Kikindi, dok će zahtev za zakup zemlje u Sečnju biti odobren u narednih sedam dana.

Postupci za odobrenje preostala dva zahteva su, kako kaže Nedimović, u toku. Informaciju od ministra poljoprivrede list „Danas“ dobio je  neposredno nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Tanjugu rekao da „dajemo sve od sebe i borimo se (da Tenis dođe), samo nemoj da nam govore oni koji su protiv toga sve vreme i koji vode kampanje“.

Na pitanje zašto još nema ugovora sa Tenisom, Vučić nije odgovorio, osim ako se doskočica da treba „da su radosni, da nam podignu spomenik, što se to nije desilo s obzirom o kakvim su oni silnim problemima pričali“, ne računa kao to.

„Malo ste me nasmejali. Ti ljudi su vodili višegodišnje kampanje protiv Klemensa Tenisa, govorili da je on najgore zlo, da je on najveći problem, da će uništiti našu poljoprivredu, da će razoriti našeg seljaka, našeg domaćina, a sad se valjda žale što još nije sagradio te farme“, rekao je Vučić juče za Tanjug.

Izvor: Danas

 

Da li se uvoz mesa prerađivačima obio o glavu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3229-da-li-se-uvoz-mesa-preradivacima-obio-o-glavu

 

Uzgoj kvalitetnih ovaca u Srbiji sve je popularniji. Tome u prilog idu i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, 7.000 dinara za svako umatičeno grlo.

Još ako tome dodamo da jedna ovca može da da i do šest jagnjadi godišnje, onda je jasno što se mnogi odlučuju za gajenje ovaca.

Sve veću popularnost ima „Romanovska ovca“, pa je tako ekipa Radio televizije Kragujevac, posetila domaćinstvo Vojislava Đukanovića u Desimirovcu.

Kada je Vojislav Đukanović doneo odluku da se bavi ovčarstvom, hteo je da gaji kvalitetnu ovcu, umatičenu, sa dobrim reproduktivnim svojstvima.

Odluka je pala na „Romanovsku“, pa je sve počelo sa tri ovce i jednim ovnom.

Kvalitetna ishrana, dobro uslovi za uzgoj, izuzetna prilagođenost „Romanovske ovce“ našim vremenskim uslovima, deo onoga što je stavlja na prvo mesto u odnosu na druge rase ovaca.

Ovo malo stado, pod budnim okom opasnih pasa čuvara, početak je plana koji Vojislav ima.

Nastanak „Romanovske“ ovce datira iz 19. veka, a rezultat selekcijskog rada je da je ona danas najplodnija rasa ovaca na svetu.

Šumadijski stočari se sve više odlučuju na zasnivanje stada sa Romanovskim ovcama, ali i francuskim Il de frans i našom čuvenom Sjeničkom ovcom.

Tržište ima pojačanu tražnju za mesom, kao i proizvodima od ovčijeg mleka.

Izvor: www.rtk.co.rs

 

Saveti za pripremu ovčarnika za zimsko jagnjenje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3225-saveti-za-pripremu-ovcarnika-za-zimsko-jagnjenje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30