U januaru ove godine u poređenju s istim mjesecom lani broj zaklanih goveda povećan je za 208,6 odsto, a ovaca za 82,6 odsto, podaci su Zavoda za statistiku RS. Istovremeno je smanjen broj zaklane živine za jedan odsto, a broj zaklanih svinja je ostao na istom nivou. "Zabilježeno je povećanje neto težine zaklanih goveda za 316,8 odsto, ovaca za 69,1 odsto i živine za 6,4 odsto, kao i smanjenje neto težine zaklanih svinja za 2,6 odsto", podaci su Zavoda za statistiku RS. Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, rekao je da je važan razlog povećanja broja zaklanih goveda u januaru ove godine izvoz junećeg mesa u Tursku. "Prema ovim podacima možemo vidjeti koliko je to značajno za naše poljoprivrednike i sve one koji se bave ovom djelatnošću da izvoze meso u Tursku. Ipak, moram naglasiti i da je otkup junećeg mesa po ko zna koji put zloupotrijebljen od pojedinaca i doveden u pitanje", kazao je Marinković za "Nezavisne". Podsjećamo, proteklih dana je bio privremeno obustavljen izvoz mesa u Tursku zbog, kako su rekli nadležni, određenih malverzacija kod dva preduzeća, ali je odlučeno u ponedjeljak da će izvoz biti nastavljen pod pojačanim mjerama inspekcijskog nadzora od strane Kancelarije za veterinarstvo BiH. Marinković je istakao da u Savezu apeluju da se omogući da domaće stanovništvo jede domaću junetinu koja je svježa, a ne meso sumnjivog kvaliteta koje je uvezeno i zamrznuto nekoliko mjeseci ili čak nekoliko godina. "Predlažemo da otkupljivači i klaničari otkupljuju domaću junad i tu junad izvoze, te da se konačno počne sprovoditi ova mjera u skladu sa postignutim sporazumom, što će sigurno povećati proizvodnju junećeg mesa", naglasio je Marinković. Dodao je da kada je rađen sporazum o otkupu, cijena je bila od 4,20 do 4,60 KM po kilogramu žive mjere, dok su otkupljivači meso sumnjivog kvaliteta plaćali po kilogramu 3,80 KM. Ranko Sarajlić, poljoprivrednik iz Laminaca, kod Gradiške, istakao je da je osnovni razlog povećanja broja zaklanih goveda i ovaca interventni otkup junadi koju je do 31. januara subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. "Ministarstvo je subvencionisalo otkup junadi sa 70 feninga po kilogramu žive mjere, tako da su otkupljivači kupovali junad po 3,90 KM, a klaničari dobili junad po 3,20 KM, štonema nigdje da je tako jeftino", kazao je Sarajlić. On je istakao da je pomenuti statistički podatak zabilježen samo u januaru ove godine i da je već od februara ovaj broj smanjen. "Firma 'Tareks', koja je zadužena za otkup, otkupljuje meso od mesoprerađivača klaničara umjesto da kupuje žive životinje, pa da im onda oni uslužno kolju i pakuju. Problem junećeg mesa u BiH je zaštita domaće proizvodnje koju nadležne institucije treba da urede", naglasio je Sarajlić. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da regularni kanali otkupa zahtijevaju i poznato porijeklo životinja, odnosno njihovih polutki koje su predmet izvoza. "Pored toga, i interventni otkup junadi je rezultirao povećanim brojem klanja goveda. Uošteno gledajući, Republika Srpska je veći proizvođač mesa u odnosu na Federaciju i najveći dio mesa koje je na tržištu Republike Srpske je domaćeg porijekla, posebno u manjim mesnicama. Tako i kada je u pitanju izvoz, roba koja dolazi sa prostora Republike Srpske je poznatog porijekla. S druge strane, FBiH više uvozi te se stoga dešavaju situacije kao što je nedavno bilo u preduzećima 'Bajra' iz Travnika i 'Šišović' Rakitno", naveli su iz Ministarstva. Budžet za poljoprivredu RS je ove godine veći za 15 miliona u odnosu na prethodnu, a upravo proizvođači tovne stoke su jedan od korisnika povećanja budžeta. Postoji nekoliko mjera kojima se pomaže proizvođačima. "U redovne spadaju premija po grlu, a u vanredne mjere spada interventni otkup junadi. Tu je podrška išla po kilogramu otkupljene proizvodnje", naveli su oni.

 

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Od svih namirnica povučenih sa tržišta za prvih 8 meseci ove godine, 28 tona je meso, podaci su sa sajta Ministarstva poljoprivrede. Razlozi - istekao rok trajanja ili mikrobiološka neispravnost.Da nije bilo inspekcijskih kontrola 34 i po tone neispravnih namirnica životinjskog porekla završile bi na našoj trpezi. Povučene su iz prodaje jer je istekao rok trajanja, a često i zato što nisu čuvane u propisanim uslovima.

"Iz našeg iskustva najrizičniji su uzorci poluproizvoda od mesa. Dakle, raznorazne roštilj kobasice, meso za ćevapčiće, meso za pljeskavice. Tu najčešće nailazimo na prekoračenje mikrobioloških limita koje je naša država propisala kroz pravilnik o mikrobiološkim kriterijumima", rekao je dr Branko Velebit, iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je od početka godine do septembra obavila više od 100.000 redovnih i vanrednih kontrola. Uzorci su uzimani iz mesara, samoposluga, ugostiteljskih objekata, sa pijaca.

"Kod proizvoda kao što su fermentisane kobasice zatičemo prekoračenje limita dozvoljenog mikroorganizma. Zato što kod nekih proizvoda apsolutno nije dozvoljeno prisustvo, dok kod recimo čajne kobasice prisustvo listerije je dozvoljeno, ali do određenog limita", istakao je Velebit.

U Institutu za higijenu i tehnologiju mesa godišnje se pregleda više od 50.000 uzoraka. U mesu živine najčešće se otkrije salmonela, a od početka godine obavezna je još jedna analiza.

"Od 01. 01. 2019. godine mi u Srbiji kontrolišemo kod proizvođača prisustvo kampilo baktera to je takođe patogen mikroorganizam bakterija, ali koja je u opštoj populaciji bolesti pet puta prisutnija nego salmonela", napomenuo je Velebit.

Neispravnosti su otkrivene i kod brašna, testenina, zamrznutog povrća, čaja, iz prometa je isključeno više od 40 hiljada litara alkoholnog i oko tri hiljade bezalkoholnog pića.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3726459/gde-zavrsava-meso-kome-je-istekao-rok-trajanja.html

Tri velika trgovinska lanca u Sloveniji – „Merkator”, „Špar” i „Tuš” – prodavali su ćevape u kojima je pronađen zabranjeni konzervans – vinobran.

Ovaj konzervans, koji inače ima ulogu očuvanja svežine proizvoda i sprečavanja razvoja mikroorganizama, nije dozvoljeno dodavati poluproizvodima od mesa kao što su ćevapi, pljeskavice, sveže kobasice... Očigledno su mesari koristili taj aditiv kako bi ćevapi zadržali primamljivu boju i što duže ostali sveži u vitrinama.

Posle burnih reakcija potrošača u Slovenija, oglasila se inspekcija koja smiruje javnost saopštenjem da je reč o praksi pojedinaca koji su radili u mesarama, a ne poslovnoj politici trgovinskih lanaca.

Ovakav zaključak inspektori su doneli nakon što je jedan zaposleni iz „Špara” u Ljubljani priznao da su, tokom pripremanja ćevapa u objektu, koristili ovaj dodatak.

Inače, ovaj aditiv pripada grupi alergena, a u dva uzorka ćevapa bilo ga je u količini dovoljnoj da se proizvodi proglase nebezbednim za upotrebu.

Prema izveštaju slovenačkih medija, ostalo je nejasno zašto javnost nije blagovremeno obaveštena o ovim nepravilnostima. Recimo, podvlači se da je vest objavljena pre nekoliko dana, kada je u „Merkatoru” iz Celja već uveliko istekla zabrana prometa poluproizvoda od mesa. Zabrana je trajala od 11. septembra do 3. oktobra.

Tek onda su isplivali detalji afere koja je počela praktično redovnom inspekcijskom kontrolom upotrebe aditiva u mesu. Slovenački inspektori najpre su, početkom juna, pronašli ovaj nedozvoljeni sastojak u dve manje, lokalne mesare. To je bio povod za nedavno sprovedenu širu kontrolu, koja je obuhvatila celokupno tržište – trgovinske lance, 22 mesare i 17 ugostiteljskih objekata.

Nadležni inspektorat saopštio je da su nedozvoljene radnje bile najrasprostranjenije upravo u mesarama velikih trgovinskih lanaca, dok u ugostiteljskim objektima ovaj konzervans nije pronađen. Slovenački mediji, međutim, primećuju da je javnost prekasno obaveštena o nalazima ove kontrole, nakon što su kupci već pojeli ove proizvode. Prema ovim izveštajima izgleda da su i inspektori ostali zatečeni.

– Kada na tržištu nađemo bilo kakvu problematičnu hranu odmah obaveštavamo potrošače preko veb stranice. U ovom slučaju to se dogodilo kada je bila završena šira kontrola. Nažalost, posle svega ne znamo koliko je ovakvog mesa prodato na tržištu – prenosi slovenačko „Delo”.

Prema važećim evropskim propisima za bezbednost hrane, u ovom slučaju odgovorni su trgovci koji imaju obavezu da prekontrolišu hranu koju puštaju u promet, tako što će sprovoditi i svoje interne kontrole. Samo u dva slučaja trgovci su kontrolisali i ovaj aditiv. Tri male mesare su tvrdile da su radnici obučeni za pripremu proizvoda od mesa i upotrebu aditiva, ali nisu imali objašnjenje otkud vinobran u ćevapima. Odmah posle saopštenja inspekcija oglasio se „Merkator”, koji tvrdi da je „reč o izuzecima” koji ne odgovaraju njihovim visokim standardima kvaliteta.

– Pooštrili smo internu kontrolu i obavili dodatna uzorkovanja mesa u svim našim objektima. Saslušani su svi mesari, a jednom je izrečena opomena za proizvoljno ponašanje – rekli su u ovom trgovinskom lancu. „Tuš” je bio konkretniji i, osim najavljenih rigoroznijih kontrola, saopštio je da „ovaj aditiv nije ni u jednom od njihovih recepata za ćevape”. Kao i u „Merkatoru”, tvrde da je reč o izuzetku.

Inače, ovaj konzervans nije dozvoljen u poluproizvodima od mesa (ćevapi, pljeskavice, kobasice) ni po propisima koji su važeći u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, kontrole na prisustvo vinobrana u mesu redovno se sprovode i događa se, takođe, da uzorci budu pozitivni na prisustvo tog konzervansa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439678/U-Merkatoru-prodavali-cevape-s-vinobranom

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Gradu Beogradu u opštini Obrenovac obavljena je kontrola mesara na zelenoj pijaci.

U mesari „Vlada 1“, zatečeno je 76 kilograma svinjskog mesa sa isteklim rokom kao i 50 kilograma junećeg mesa bez deklaracije i veterinarskog žiga a sve u ukupnoj količini od 126 kilograma što je proglašeno nebezbednim za ishranu ljudi, stavljeno van prometa i poslato na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora. Protiv subjekta u poslovanju hranom biće preduzete dalje upravne radnje.

Urađena je i kontrola klanice „Stojić“, i utvrđen je veći broj nedostataka koji se odnose na opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla pa je subjektu u poslovanju hranom doneta privremena zabrana korišćenja opreme, prostorija i objekta do otklanjanja nedostataka.

Na teritoriji opštine Surčin, urađena je vanredna kontrola objekta za klanje i preradu mesa papkara (goveda i svinja) klanica sa preradom „Barba DOO“ pri čemu su uočeni nedostaci vezani za opšte uslove higijene hrane (neispravni sterilizatori), te je doneta privremena mera zabrane klanja do otklanjanja nedostataka. Kod istog subjekta primećeno je klanje većeg broja životinja od odobrenog kapaciteta što direktno dovodi u pitanje bezbednost hrane pa je istom naređeno da kapacitet klanja uskladi sa odobrenim od strane Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, primećeno je da isti subjekt vrši klanje jagnjadi i ovaca a za navedenu delatnost nema rešenje nadležne uprave, pa je istom izrečena mera zabrane klanja pomenute vrste životinja do dobijanja odgovarajućeg rešenja Uprave za veterinu.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30