Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

U Pirotu i ove godine povećali budžet namenjen razvoju poljoprivrede. Maksimalna pomoć pri nabavci mehanizacije sa lanjskih 350.000 "skočila" na čak 500.000 dinara. Skupština grada u Pirotu je ove godine povećala budžet za poljoprivredu, uvećavši stimulacije za razvoj ove oblasti od koje se na krajnjem jugoistoku Srbije mnogo očekuje. Ukupna davanja poljoprivrednicima će, tako, iznositi oko 58 miliona dinara, a na povraćaj uloženog novca mogu da računaju mnoga domaćinstva.- Interesovanje poljoprivrednika je iz godine u godinu sve veće, naročito za pojedine oblasti, pa je maksimalni iznos subvencija sa dosadašnjih 750.000 porastao na 800.000 dinara po domaćinstvu. Konkretno, onaj koji nabavi, na primer, opremu za mužu moći će da računa na 200.000, a toliko će dobijati i pčelari, dok povrtari i voćari mogu da računaju na 300.000 umesto dosadašnjih 200.000 dinara. Veće sume su predviđene i za nabavku mehanizacije, s obzirom na to da je pomoć sa 350.000 povećana na 500.000 dinara - kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za razvoj sela i poljoprivrede, ali i stručnjak za ovčarstvo Goran Popović. Sagovornik "Novosti" naglašava i to da drugi vid pomoći razvoju poljoprivrede podrazumeva budžetsko subvencionisanje kamata na kredite za razvoj poljoprivrede, pa je za to u ovoj godini predviđeno više od osam miliona dinara. Ugovori su dosad potpisani sa OTP i Bankom Inteza, a poziv lokalne samouprave je otvoren i za ostale, jer je cilj da domaćini zainteresovani za kredite, pa i gradske subvencije, mogu sami da izaberu banku u kojoj će se zadužiti... Podsetimo, izdvajanja iz budžeta za razvoj poljoprivrede proteklih godina stalno su povećavana. Tako su, na primer, krajem 2003. iznosila nepuna tri miliona dinara, a sada ne samo što su gotovo 20 puta veća, već u Gradskoj upravi najavljuju da će - zbog procene da je poljoprivreda sa stočarstvom komparativna prednost ovog kraja, pa su mnogi poljoprivrednici dobili priplodne junice, rasne ovce, ali i novčanu pomoć za uvećanje stada i kupovinu opreme za spremanje hrane - suma i ubuduće biti uvećavana. Izvor: Večernje novosti

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je pet puta više novca za mere ruralnog razvoja, izjavio je resorni ministar Branislav Nedimović tokom posete Loznici, gde je razgovarao sa poljoprivrednicima u Gradskoj upravi.Pet puta više novca za nabavku traktora, opreme, mehanizacije, za izgradnju skladišta za prerađivačke kapacitete - objasnio je juče Nedimović. On je, istovremeno, pozvao lokalne samouprave da poljoprivrednicima pomognu prilikom apliciranja za subvencije i daju na raspolaganje svoju infrastrukturu jer, kako je rekao, poljoprivrednici često nemaju vremena da "odlaze na šaltere i popunjavaju različite aplikacije".Nedimović je podsetio da će od 1. januara naredne godine premije za mleko biti isplaćene po kvalitetu. Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović istakao je da je grad Loznica prethodnih godina izdvajao značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. - Sada smo u poziciji da imamo jedan integrisan proces gde nećemo imati više duple mere da lokalne samouprave daju podsticaj, a da se to čini i sa centralnog nivoa - rekao je Petrović.

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30