Žalfija je biljka koja je u zvaničnoj i narodnoj medicini poznata još od starih Grka. Ja sam uvek primao sa rezervom priče starijih ljudi o lekovitosti žalfije, ali sve moje neverice su nestale od trenutka kada sam pročitao da su se stari Rimljani čudili „kako uopšte može neko da umre ako ima žalfiju u dvorištu“. Njen naziv salvia preveden na naš jezik znači „spasiti“. Deluje antibakterijski, antivirusno i antifugicidno. Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, ali i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja. Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu. Koriste se u kozmetici, kao dodatak pastama za zube i vodicama za ispiranje usta i sapunima, ali i u farmaciji i prehrambenoj industriji, zbog njenih antioksidativnih sastojaka. Potražnja za proizvodima žalfije je u stalnom porastu, tako da je uvek aktuelno pitanje kako se ona proizvodi i kako je uzgajati na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji i njenim proizvodima, bar kao o dopunskom izvoru prihoda. Uglavnom za čaj se koristi list , za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke , za dobijanje meda cvet. Sadrži od 1.5-2.5 % etrskog ulja Medonosna biljka Žalfija, kao medonosna biljka, na našem području nije mnogo zastupljena i na to ukazuje činejnica da nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne bi trebalo tako da bude! Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu. Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli naročito dobro deluje preventivno. Med je najbolje koristiti ujutru pre doručka, po jednu kašičicu koja nipošto ne sme biti metalna! Takođe se može razmutiti u čaši mlake vode ili rashlađenom čaju. Uslovi gajenja Žalfija je biljka koja voli toplotu i zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Nema velikih zahteva prema zemljištu. Višegodišnja je biljka, sa drvenastim korenom, koji dobro prodire u zemljište. Traje 5-7 godina, a ako je loše negovana njen vek se skraćuje na najviše četiri godine. Slabo cveta u prvoj godini, a u drugoj procveta rano. Kod nas cveta od početka maja do kraja juna. Duboku osnovnu obradu do 40 cm, ako je moguće treba uraditi u jesen , a u proleće dobro poravnati površinu sa što manje prohoda, kako bi dobili sitno-mrvičastu strukturu setvenog sloja sa dovoljno vlage. Seje se u zemljište, koje je dobro predsetveno pripremljeno i to do 15. marta, na dubinu od 1-2 cm, dugo niče i treba joj za nicanje dosta vode. Međuredni razmak je 50-70 cm. Količina semena je od 6-10kg po hektaru, manje kada se seje mašinski. Posle setve parcelu obavezno povaljati. Ako se posadi rasad prve godine će možda dati jedan otkos, a iz setve semenom može da bude i dva otkosa prve godine. Korovi se uništavaju i pre nicanja, a i posle. Rano zatvara redove čime se nicanje korova usporava i smanjuje, ali je međuredna obrada preporučljiva. Prinos raste od prve do četvrte godine, kada dostiže svoj maksimum i nakon toga opada. Količina dobijenog etarskog ulja po hektaru se kreće od 10-30kg/ha, uobičajeno od 12-20 kg/ha. Cvetanje počinje u maju i traje dugo, sve do kraja juna ili početka jula. Cvetovi su bogati nektarom i zato su odlični za pašu pčela. O primeni mineralnih đubriva i pesticida u proizvodnji žalfije neće ovom prilikom biti ništa napisano, jer su pčelari okrenuti proizvodnji meda, koji je zdrastveno ispravan, a nadam se da i proizvođači lekovitog i medonosnog bilja teže istom. Čaj za desni - 3 kašike žalfije - 1/2l vode Proključalom vodom, uveče, prelijte listove žalfije i odmah dobro poklopite. Ujutru procedite i tečnošću ispirajte usta i desni.

U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), a svaka od njih ima svojstva zbog kojih se u narodu koriste za više namena. Bela slačica, poreklom je iz Indije. Rimljani su prvi počeli da pripremaju senf od semenki slačice po receptu iz I veka n.e. Prvi pisani zapis u kome se spominje senf potiče još od pre 5.000 godina. Za senf su znali Egipćani, a Stari Grci i Rimljani su ga koristili i za konzerviranje. Rasprostranjen je u raznim delovima Evrope, Azije, Bliskog Istoka i Mediterana. Godišnja potrošnja slačice u svetu je danas preko 300.000 t. Francuzi su najveći konzumenti slačice u svetu, oko 0,7 kg godišnje po osobi, što je približno 70 % od ukupne godišnje proizvodnje Kanade. Najveći proizvođači semena slačice poslednjih godina su Kanada, Nepal, Rusija, Češka i SAD. Slačica se gaji radi semena koje sadrži oko 30% ulja koje je slično suncokretovom i koristi se za jelo, sadrži oko 25% sluzi, 0,8-1,1 % etarskog ulja koje se koristi u kozmetici i medicini, oko 2,5% glikozida sinalbina od koga potiče ljutina semena. Mlevenjem semena slačice dobija se brašno koje sa vodom daje kašu koja je dobra za lečenje reume, nazeba… Upotrebljava se i protiv navale krvi u glavu, protiv moždane kapi, oduzetosti, upale porebrice, grčeva želuca i žučnog mehura. Vegetativna masa slačice je dobra stočna hrana. Slačica je medonosna biljka koju pčele obožavaju. U sebi sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od mineralnih materija najprisutniji je fosfor, a zatim kalijum i kalcijum, dok su od vitamina dominantni vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina. Zanimljivo je da podnosi mrazeve i do minus sedam stepeni a sazreva i na plus deset. Slačica nema velike zahteve prema zemljištu mada ne podnosi kisela zemljišta. Gaji se u plodoredu posle žitarica,grahorice,krompira. Seje se rano u proleće u prvoj dekadi marta i to uskoredo i širokoredo. Preporuka bi bila da je bolja širokoreda zbog međuredne obrade i boljeg grananja, a samim tim postiže se i veći prinos. Dubina setve je 2-4 cm zavisno od tipa zemljišta, a količina semena je 7 kg/ha. Ukoliko se koristi za zelenišno đubrivo treba 15-20 kg/ha. Repičin sjajnik može naneti velike štete i zato se mora voditi računa i prskati pred cvetanje. Žetva se obavlja u punoj zrelosti, kada seme dobije žutu boju i kada padne vlaga ispod 10 procenata. Prinos semena je 1500-2000 kg/ha. DELOTVORAN PREKO KOŽE Crna slačica u manjim količinama pospešuje izlučivanje sokova za varenje i primanje hranljivih sastojaka. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena još i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Zato se u narodnoj medicini i preporučuju oblozi, jer prodiru vrlo duboko preko kože, podstičući metabolizam u dubini organizma, a na taj način eliminišu bolove ili drugi uzrok određenog oboljenja. RECEPTI ZA KUĆNO LEČENJE U svakom slučaju dobro je imati u svojoj kućnoj apoteci, jer su obloge i kupke od slačice od pomoći kod mnogih i akutnih i hroničnih problema. Slačicu treba čuvati u zrnu, a melje se u manjim količinama. Može se samleti u mlinu za kafu ili istucati u avanu. Najbolje je čuvati u neprovidnoj kutiji, na tamnom i hladnom mestu. Preporuka je da se upotrebi u roku od dve do tri nedelje posle mlevenja, jer posle toga su lekovita svojstva znatno smanjena. Obloge od slačice su odlične kod bronhitisa, astme , pneumonije, čišćenje sinusa i otpušavanja pluća. Priprema se od 100 grama crne slačice u prahu koja se pomeša sa toplom vodom ( temperatura vode od 25-30 stepeni) i meša se dok se ne napravi meka pasta. Pastu nanesemo između dva komada tkanine ( najbolje pamučne) i stavimo na grudi tj. na problematično mesto. Obloga se drži dok se ne oseti jako peckanje, a to je obično oko 10- 15 minuta i tada se ukloni ili se stavi na sledeće problematično mesto, a deo na kome je bila obloga prekrije toplim materijalom. Treba biti oprezan sa oblogom jer ako se predugo drži može izazvati crvenilo kože pa čak i plikove. Za decu i one koji ne mogu da podnesu iritaciju slačice obloga se može praviti od 50 grama mlevene slačice i 100 grama lanenog brašna i drži se 3- 5 minuta posle čega se koža može oprati toplom ali ne vrućom vodom i namazati uljem, najbolje susamovim. Kožni problemi se takođe mogu lečiti sa mlevenom slačicom ili uljem od slačice. Kod čireva na koži staviti mlevenu slačicu na čir i to će pomoći da čir bezbolno pukne i da gnoj polako izađe,a mesto gde je bio čir zalečiće se brže. U slučaju inficirane posekotine mlevena slačica pomešana sa medom i gijem nanata na ranu smanjiće infekciju. Mlevena slačica je dobra u slučaju nesvestice, ako je staviti pod nos , onesvešćenoj osobi, miris slačice će povratiti svest. Slačica sa medom ako se žvaće svako jutro za kratko vreme imaćete čist, jasan glas za pevanje. Detoksikacija, posebno posle trovanja, može da se uradi ako se kašika mlevene crne slačice pomeša u čaši vode i popije na prazan stomak. To će izazvati nagon za povraćanjem čime će se izbaciti i otrovne materije iz želudca. Čaj od slačice se pravi tako što se u čašu ključale vode doda jedna kašičica mlevene slačice i ostavi da odstoji pet minuta. Odličan je kod bronhitisa,groznice, prehlade, bolova u kostima i mišićima jer stimuliše cirkulaciju. Kupka od slačice može da se napravi lokalna ili generalna i preporučuje se za lečenje glavobolje, prehlade, kašlja, dugog izlaganja hladnoći ili promaji, visokog krvnog pritiska, reume, artritisa. Lokalna kupka je dobra za tretiranje reumatizma, prehlade, upale grla i neuralgijskog bola. Dvadeset pet do trideset grama crne slačice, može u zrnu ali je bolje mlevena, sipa se u malu platnenu vrećicu i prelije sa 2-3 litre tople vode, zagrejane na 25-30 stepeni. Uronite noge ili ruke u ovako pripremljenu kupku i držite od 10- 20 minuta. Kod generalne kupke tj. kupke celog tela, količina slačice je 250 grama. Staviti slačicu u platnenu vrećicu i potopiti u kadu sa toplom vodom, temperatura vode treba da bude oko 40 stepeni. Kada osetite ljutkast miris slačice lezite u kadu i ostanite u vodi oko 5- 10 minuta. Kada koža pocrveni operite je običnom, toplom vodom, dobro osušite i namažite uljem. Posle toga lezite i odmarajte.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30